ANEM :: Aktivnosti javnog zalaganja http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/rss.html Lista vesti sr http://anem.org.rs/img/logo.png ANEM :: Aktivnosti javnog zalaganja http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/rss.html PREDSTAVLJENA BELA KNJIGA O KONKURSNOM SUFINANSIRANJU JAVNOG INTERESA U SFERI JAVNOG INFORMISANJA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17928/PREDSTAVLJENA+BELA+KNJIGA+O+KONKURSNOM+SUFINANSIRANJU+JAVNOG+INTERESA+U+SFERI+JAVNOG+INFORMISANJA.html      Izvor: ANEMOkrugli sto Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) pod nazivom: „Konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi

 

 

 

 

 

Izvor: ANEM

Okrugli sto Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) pod nazivom: „Konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja - odakle smo došli i kuda idemo?", održan je 2. juna 2016. godine u Novom Sadu.

Na skupu je predstavljena „Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja", koju je, na osnovu rezultata rada Koalicije na praćenju tog procesa u periodu od 1. aprila 2015. do 1. aprila 2016. godine, izradio NDNV. Knjiga sadrži prikupljene podatke o sprovedenim konkursnim procedurama, njihovu kvalitativnu i kvantitativnu analizu, glavne nalaze, zaključke o tome šta su najveći problemi i nedostaci procesa sufinansiranja projekata od javnog interesa u javnom informisanju, kako u regulativi tako i u praksi, i preporuke za njihovo otklanjanje i unapređenje procesa. Knjigu su predstavili njeni autori i predstavnici Koalicije.

Skup je okupio predstavnike medija, medijskih i novinarskih udruženja, građanskog društva, nacionalnih saveta, nadležnih organa, kao i diplomatske i donatorske zajednice. 

„Bela knjiga" je objavljena u okviru projekta „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji - nadgledanje projektnog sufinansiranja medija", koji su podržale ambasade Velike Britanije i Australije u Beogradu.

Šta je rečeno na skupu, pogledajte u izveštaju ovde.

Poziv na događaj

Belu knjigu možete preuzeti ovde.

]]>
Sun, 5 Jun 2016 00:26:29 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17928/PREDSTAVLJENA+BELA+KNJIGA+O+KONKURSNOM+SUFINANSIRANJU+JAVNOG+INTERESA+U+SFERI+JAVNOG+INFORMISANJA
Publikacija: „Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja“ http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17924/Publikacija%3A+%E2%80%9EBela+knjiga+konkursnog+sufinansiranja+javnog+interesa+u+sferi+javnog+informisanja%E2%80%9C.html Izvor: NDNVPublikacija „Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja" sadrži analizu i druge rezultate jednogodišnjeg monitoringa ovog procesa od strane Koali

bela_knjiga_naslovna

Izvor: NDNV

Publikacija „Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja" sadrži analizu i druge rezultate jednogodišnjeg monitoringa ovog procesa od strane Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, koju kao neformalno partnerstvo čine najznačajnije esnafske organizacije - Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Lokal Pres (LP) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

„Bela knjiga" sadrži i preporuke na koji način se može unaprediti ovaj proces, koji je od suštinskog značaja za medijsku reformu, a izradila ju je ekipa NDNV-a na osnovu podataka koji su prikupljeni tokom godinu dana praćenja konkursa na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. „Bela knjiga" je objavljena u okviru projekta „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji - nadgledanje projektnog sufinansiranja medija", kojeg su podržale Ambasada Velike Britanije i Ambasada Australije u Srbiji.

Elektronsku verziju publikacije „Bela knjiga konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja" možete preuzeti OVDE.


 

Koalicija je kontinuirano i od samog početka aktivno učestvovala u sprovođenju projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja od javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Koalicija je zajednički predlagala članove za konkursne komisije, ali i nadgledala sprovođenje zakona u ovom procesu.

Zahvaljujući projektu „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji - nadgledanje projektnog sufinansiranja medija" Koalicija je značajno pojačala svoje aktivnosti: analizirala je i nadgledala proces sufinansiranja, redovno izveštavala javnost i nadležne organe o poteškoćama i nezakonitostima i pružala stručnu podršku lokalnim samoupravama u sprovođenju zakona, obaveštavala kvartalno javnost o rezultatima analize, bavila se javnim zagovaranjem dobrih praksi i zakonskih i podzakonskih rešenja...

„Bela knjiga" sadrži ključne nalaze istraživanja i ona je pokušaj određivanja kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja njegovog (ne)uspeha. Metodološki je važno napomenuti da period kojim se bavi ova publikacija jeste od 1. aprila 2015. do 1. aprila 2016. godine, a obuhvaćeni su svi konkursi koji su podrazumevali aktivnosti u ovom vremenskom okviru, dakle i oni koji su raspisani u prethodnom periodu a realizovani u navedenom, kao i oni koji su raspisani u posmatranom vremenskom intervalu a realizovani posle njega.

]]>
Sun, 5 Jun 2016 00:51:06 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17924/Publikacija%3A+%E2%80%9EBela+knjiga+konkursnog+sufinansiranja+javnog+interesa+u+sferi+javnog+informisanja%E2%80%9C
ODRŽANA JAVNA DEBATA „REZULTATI MEDIJSKE REFORME – GODINA IZA NAS“ http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17927/ODR%C5%BDANA+JAVNA+DEBATA+%E2%80%9EREZULTATI+MEDIJSKE+REFORME+%E2%80%93+GODINA+IZA+NAS%E2%80%9C.html      Izvor:ANEMKoalicija novinarskih i medijskih udruženja  (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) održala je u Beogradu, 28. aprila 2016, svoju četvrtu javnu debatu o implement

 

 

 

 

 

Izvor:ANEM

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja  (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) održala je u Beogradu, 28. aprila 2016, svoju četvrtu javnu debatu o implementaciji pravila o sufinansiranju medijskih sadržaja  od javnog interesa. Na događaju je predstavljen „Izveštaj o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog značaja u Srbiji" koji se odnosi na period 1. april 2015. godine - 1. april 2016. godine. Izveštaj je nastao kao rezultat jednogodišnjeg monitoringa tog procesa, koji je Koalicija u tom periodu sprovodila uz podršku Britanske i Australijske ambasade u Beogradu, u okviru projekta "Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji - nadgledanje projektnog sufinansiranja medija". Koalicija je svakodnevno nadgledala sprovođenje zakona u ovoj oblasti, prateći konkursne procedure na svim nivoima, na uočene nezakonitosti je reagovala svojim sugestijama za otklanjanje nepravilnosti, a javnim saopštenjima i dopisima u slučajevima drastičnog kršenja zakona, ali je i neposredno učestvovala u samom procesu, na konkursima u skladu s propisima, kroz kandidovanje nezavisnih medijskih profesionalaca za članove konkursniih komisija.

Na skupu je bilo reči o konkretnim rezultatima procesa sufinansiranja projekata od javnog interesa u navedenom periodu, iskustvima Koalicije u samom procesu, primerima dobre i loše prakse, nedostacima u praksi i propisima koji regulišu ovu oblast, kao i o tome šta je potrebno preduzeti da bi se uočeni nedostaci otklonili.

Izveštaj su predstavili: Petar Jeremić,  predsednik IO UNS-a, Svetozar Raković,  generalni sekretar NUNS-a, Nedim Sejdinović, predsednik IO NDNV-a, Snežana Milošević, generalna sekretarka Lokal presa i Milorad Tadić, predsednik ANEM-a.

Izveštaj sa događaja pogledajte ovde.

Program događaja 

 

]]>
Fri, 29 Apr 2016 04:56:57 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17927/ODR%C5%BDANA+JAVNA+DEBATA+%E2%80%9EREZULTATI+MEDIJSKE+REFORME+%E2%80%93+GODINA+IZA+NAS%E2%80%9C
PREDSTAVLJEN DRUGI IZVEŠTAJ O MONITORINGU SUFINANSIRANJA PROJEKATA OD JAVNOG INTERESA U JAVNOM INFORMISANJU http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17926/PREDSTAVLJEN+DRUGI+IZVE%C5%A0TAJ+O+MONITORINGU+SUFINANSIRANJA+PROJEKATA+OD+JAVNOG+INTERESA+U+JAVNOM+INFORMISANJU.html      Izvor: ANEM Koalicija medijskih i novinarskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) održala je 25. februara 2016. godine u Beogradu treću javnu debatu o rezultatima

 

 

 

 

 

Izvor: ANEM 

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM) održala je 25. februara 2016. godine u Beogradu treću javnu debatu o rezultatima svog monitoringa implementacije pravila o sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa. Na događaju je predstavljen drugi periodični izveštaj, za period 15. septembar 2015 - 15. januar 2016, kao rezultat projekta "Biti ili ne biti za medijsku reformu - nadgledanje projektnog sufinansiranja medija", koji su podržale Britanska i Australijska ambasada u Beogradu, a čiji je cilj da se unaprede propisi i proces sufinansiranja medijskih sadržaja.

Na skupu su govorili: Svetozar Raković,  generalni sekretar NUNS-a, Petar Jeremić,  predsednik IO UNS-a, Nedim Sejdinović, predsednik IO NDNV-a, Milorad Tadić, predsednik ANEM-a i Snežana Milošević, generalna sekretarka Lokal presa. Predstavnici Koalicije su, predstavljajući izveštaj, govorili o tome koliko je konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa raspisano u 2015. godini, koliko je novca potrošeno za te namene, o dosadašnjim iskustvima u realizaciji konkursnih procedura, primerima dobre i loše prakse u ovoj oblasti i preporukama za unapređenje tog procesa.

Izveštaj sa skupa pogledajte ovde.

Program događaja je dostupan ovde.

]]>
Fri, 26 Feb 2016 03:04:19 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17926/PREDSTAVLJEN+DRUGI+IZVE%C5%A0TAJ+O+MONITORINGU+SUFINANSIRANJA+PROJEKATA+OD+JAVNOG+INTERESA+U+JAVNOM+INFORMISANJU
UČEŠĆE ANEMA U JAVNOJ RASPRAVI O PREDLOGU PRAVILNIKA O PROJEKTNOM SUFINANSIRANJU javnog interesa u javnom informisanju http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17919/U%C4%8CE%C5%A0%C4%86E+ANEMA+U+JAVNOJ+RASPRAVI+O+PREDLOGU+PRAVILNIKA+O+PROJEKTNOM+SUFINANSIRANJU+javnog+interesa+u+javnom+informisanju.html Na Predlog pravilnika o projektnom sufinansiranju za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja ANEM je Ministarstvu kulture i informisanja dostavio svoje konkretne primedbe, komenta

Na Predlog pravilnika o projektnom sufinansiranju za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja ANEM je Ministarstvu kulture i informisanja dostavio svoje konkretne primedbe, komentare i predloge.

Oni se odnose na: član 5 - preciziranje uzajamnog odnosa opšteg konkursa i posebnih konkursa koji se odnose na javno informisanje osoba sa invaliditetom i javno informisanje pripadnika nacionalnih manjina, za koje je predviđeno da se raspisuju tokom godine na svim nivoima; član 7 - unapređenje odredaba o mehanizmu evaluacije dugoročnih projekata (do tri godine) i načinu isplate sredstava za te projekte; uređenje načina i roka isplate sredstava za konkurse koji traju do godinu dana;  član 9 - preciziranje datuma do kog je konkurs otvoren, u samom konkursu; član 11 - obavezu objavljivanja zapisnika o ispunjenosti uslova za učešće na konkursu, na internet stranici organa koji je raspisao konkurs; član 23 - obezbeđivanje nezavisnosti rada stručnih komisija kada je reč o mišljenju nacionalnih saveta nacionalnih manjina; član 24 - propisivanje kraćeg roka od predloženog za donošenje odluke o raspodeli sredstava; član 27 - propisivanje obaveze objavljivanja Predloga stručne komisije za raspodelu sredstava; član 37 - obezbeđivanje transparentnosti dodele sredstava po osnovu pojedinačnih davanja; član 39 - potrebno preciziranje rokova za dostavu ugovora; član 42 - ostavljanje dodatnog roka za dostavljanje/ispravku izveštaja o realizaciji projekta pre upućivanja zahteva za povraćaj sredstava; završne odredbe - dodati novi član kojim se reguliše šta se dešava sa konkursnim procedurama koje su započete u vreme važenja starog pravilnika.

Prilog možete pogledati ispod.

]]>
Sat, 6 Feb 2016 00:32:30 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17919/U%C4%8CE%C5%A0%C4%86E+ANEMA+U+JAVNOJ+RASPRAVI+O+PREDLOGU+PRAVILNIKA+O+PROJEKTNOM+SUFINANSIRANJU+javnog+interesa+u+javnom+informisanju
ANEM održao okrugli sto „Efekti primene medijskih zakona i dalje smernice za medijsku reformu http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17860/ANEM+odr%C5%BEao+okrugli+sto+%E2%80%9EEfekti+primene+medijskih+zakona+i+dalje+smernice+za+medijsku+reformu.html     Asocijacija nezavisnih elektronskih medija je, 29. januara 2016. godine, održala u Beogradu okrugli sto o efektima dosadašnje primene medijskih zakona, od njihovog usvajanja

 

 

 

 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija je29. januara 2016. godine, održala u Beogradu okrugli sto o efektima dosadašnje primene medijskih zakona, od njihovog usvajanja u avgustu 2014. godine. 

Skup je imao za cilj da okupi predstavnike medijskih i novinarskih udruženja, akademske zajednice, civilnog društva, nadležnih organa i drugih zainteresovanih strana, koji bi u međusobnoj razmeni mišljenja mapirali dosadašnje efekte medijskih zakona, i predložili smernice i preporuke za izmenu regulative i prakse, kako bi se na adekvatan način ispunili ciljevi koje je postavila Medijska strategija iz 2011. godine.

Uvodničari skupa su bili: Milorad Tadić, predsednik ANEM-a; advokat Slobodan Kremenjak, stručnjak za medijsko pravo i član pravnog tima ANEM-a; dr Jovanka Matić, medijski ekspert; profesor dr Rade Veljanovski, medijski ekspert; Miloš Rajković, član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zaključke i smernice je formulisao i prezentovao advokat Miloš Stojković, stručnjak za medijsko pravo i član pravnog tima ANEM-a.

Na skupu je apostrofirano:

  • da je u 2015. godini evidentan povratak medijske zajednice i stručne javnosti „u reaktivni mod", te da se borba za medijsku reformu svodi na reakcije na negativne pojave, putem saopštenja, bez rasprave i predlaganja rešenja;
  • da dosadašnji problemi u ostvarivanju ciljeva medijske politike nisu posledica samo nedostataka pravne regulative, nego i ekonomskog okruženja u kojem posluju mediji, načina njihovog (netransparentnog) finansiranja, kao i suštinskog nepostojanja političke volje da se medijska reforma sprovodi;
  • da se odredbe o projektnom sufinansiranju, iako ima i primera dobre prakse (poput konkursa Ministarstva kulture i informisanja), svode na to da se pravna forma projektnog sufinansiranja zloupotrebljava da bi se nastavila praksa netransparentnog finansiranja „podobnih" medija;
  • da su se odredbe o medijskoj koncentraciji fokusirale na koncentraciju medijskog vlasništva, a potpuno zanemarile koncentraciju medijskog sadržaja, što je ključno u kontekstu ostvarivanja ciljeva medijskog pluralizma i standard je u Evropskoj uniji;
  • da implementacija odredaba o transparentnosti vlasništva nad medijima nije ostvarila svrhu, jer su građani, na osnovu dostupnih podataka u Registru medija onemogućeni da saznaju da li konkretnom mediju treba da veruju ili ne;
  • da su zakonske odredbe, uključujući tu i odredbe zakona koji uređuju položaj nosilaca javnih ovlašćenja, loše rešile pitanje položaja nezavisnog regulatornog tela (REM), počevši od načina izbora za članove Saveta, preko nezavisnosti izvora finansiranja, do primenjivanja propisa o državnim službenicima na zaposlene u REM-u i nepostojanja adekvatnih ovlašćenja i mera koje stoje na raspolaganju ovom telu;
  • da je način finansiranja javnih medijskih servisa najslabija karika medijske reforme, da pretplata nije trebalo da bude ukidana ni privremeno, jer se u implementaciji zakona pokazalo da se ona u praksi jako teško vraća, kao i da se sami medijski servisi nisu založili za ostvarivanje sopstvenog nezavisnog načina finansiranja;
  • da se implementacija odredaba o transparentnosti rada javnih medijskih servisa (JMS) svodi na održavanje javnih rasprava koje služe samo za to da se formalno ispuni obaveza iz zakona, a suštinski nedostaje prava komunikacija građana i organa javnih medijskih servisa, tim pre što organ koji bi morao da bude „spona" između građana i organa upravljanja (Programski savet) nije nezavisan i ne čini nikakav element eksterne kontrole, budući da je i sam deo strukture organa JMS;
  • da je privatizacija jako loše sprovedena, da dodeljivanje nesrazmerno velikih sredstava na osnovu projektnog sufinansiranja pojedinim privatizovanim medijima produbljuje sumnju da su novi privatni vlasnici to postali zahvaljujući javnom novcu, da bi se kupio „politički uticaj";
  • da JP novinska agencija Tanjug nastavlja sa radom kao novinska agencija, iako je shodno Zakonu o javnom informisanju i medijima njeno pravo za obavljanje medijske delatnosti prestalo 31. oktobra 2015. godine, te je praktično "piratski" medij.

Na kraju skupa su formulisane preporuke za prevazilaženje uočenih nedostataka u medijskoj regulativi i praksi.

U tom smislu, naročito je apostrofirano da je neophodno: 

  • ponovno aktiviranje medijske i akademske zajednice, civilnog društva i samih građana i obnavljanje kanala komunikacije sa nadležnim organima i predstavnicima vlasti, a u cilju pronalaženja konstruktivnih rešenja za prevazilaženje nagomilanih problema u medijskom sektoru;
  • prevazilaženje problema netransparentnog oglašavanja svih javnih entiteta, propisivanjem pravila koja će urediti javno oglašavanje;
  • dopuniti pravila o projektnom sufinansiranju, kako bi se ostvarila njegova svrha - ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja;
  • dopuniti pravila o medijskoj koncentraciji tako da obuhvate i regulaciju koncentracije programskih sadržaja;
  • omogućiti u Registru medija istinsku transparentnost podataka o novčanim tokovima, naročito u odnosu na davanja medijima od strane javnih entiteta, kako bi se građanima omogućilo da steknu pravu sliku o kredibilitetu medija;
  • razmatranje položaja nezavisnih regulatornih tela u pravnom poretku Srbije na način da oni istinski budu organi nezavisne regulacije, a ne organi državne uprave, odnosno da se suštinski obezbedi njihova organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost, budući da je nezavisni regulator garant medijskih sloboda u oblasti elektronskih medija;
  • obezbediti da javni servisi budu istinski reprezenti interesa građana, a ne interesa poliičkih, ekonomskih i drugih centara moći;
  • preispitati privatizacije medijskih kuća u kojima postoji mogućnost „kupovine političkog uticaja", a naročito utvrditi zašto kupci medija nisu ispoštovali svoje finansijske obaveze koje se odnose na uplate rata i polaganja bankarskih garancija;
  • pokrenuti nadzorne mehanizme kako bi se utvrdilo na koji način JP Novinska agencija Tanjug i dalje obavlja medijsku delatnost, iako je formalno to pravo izgubila nakon 31. oktobra 2015. godine.

ANEM će zaključke debate i preporuke javno objaviti i uputiti nadležnim ministrstvima, upravama, regulatornim telima i medijskim i novinarskim udruženjima, u nadi da će svako dati svoj doprinos u cilju prevazilaženja uočenih problema i nastavka reforme medijskog sektora, a naročito zbog činjenice da je neophodno formulisati novu medijsku politiku nakon isteka važenje Medijske strategije. 

 

Realizaciju ovog skupa podržala je Švajcarska kancelarija za saradnju, kroz Fond Malih projekata.
Stavovi izneti na skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Švajcarske kancelarije za saradnju. 

 

]]>
Fri, 29 Jan 2016 20:31:37 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17860/ANEM+odr%C5%BEao+okrugli+sto+%E2%80%9EEfekti+primene+medijskih+zakona+i+dalje+smernice+za+medijsku+reformu
PRILOG ANEMA JAVNOJ RASPRAVI O UPUTSTVU ZA RIJALITI PROGRAME http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17923/PRILOG+ANEMA+JAVNOJ+RASPRAVI+O+UPUTSTVU+ZA+RIJALITI+PROGRAME.html ANEM je učestvovao u javnoj raspravi o Nacrtu uputstva o načinu primene odredaba Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijske usluge u vezi sa vremenom emitovanja „rijalitija p

ANEM je učestvovao u javnoj raspravi o Nacrtu uputstva o načinu primene odredaba Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijske usluge u vezi sa vremenom emitovanja „rijalitija prisilnog okruženja". Krajem decembra 2015. godine ANEM je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) dostavio svoje pisane komentare i sugestije za izmene Nacrta.

ANEM je pošao od toga da se Uputstvom bliže uređuje način na koji Regulator primenjuje odredbe zakona ili drugog propisa koji se odnosi na obaveze u vezi sa programskim sadržajima, a ne utvrđuje dа su bilo koji prоgrаmski sаdržајi nеpоdеsni zа оsоbе mlаđе оd 18 gоdinа, niti propisuju obаvеze pružаocima mеdiјskih uslugа. Stoga je predložio sledeće: da se Nacrt preformuliše tako da se potvrde dosadašnja pravila - da je kаtеgоrizacija prоgrаmskih sаdržајa obaveza pružаlаca mеdiјskе uslugе, dok REM, na zahtev pružaoca medijske usluge, daje mišljenje o usklađenosti određenog programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika, odnosno uslovima da se taj sadržaj učini dostupnim - a da se bliže uredi da će REM riјаliti sadržaje prisilnоg оkružеnjа, ako ih pružаlаc mеdiјskе uslugе neadekvatno kategorizuje, po pravilu (bez generalizacije), smatrati nеpоdеsnim zа оsоbе mlаđе оd 18 gоdinа. Pri tom, ANEM smatra, nužno je definisati šta REM smatra riјаliti sadržajima prisilnоg оkružеnjа, na način da to ne bude tek lista do sada emitovanih takvih programa. Takođe, ANEM je predložio da se Uputstvo veže za bliže uređivanje člana 68. st 2. i 6 ZEM-a, a ne Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, dajući konkretan predlog o tome kako bi Uputstvo u tom slučaju trebalo da glasi. ANEM je kao drugu opciju naveo i to da je moguće da se promeni sam Pravilnik i to tako što će se odrediti da kategorizaciju pomenutih programskih sadržaja vrši samo Regulatorno telo, ali u skladu sa kriterijumima koje je ANEM u svom dopisu predložio. 

]]>
Tue, 5 Jan 2016 21:51:27 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17923/PRILOG+ANEMA+JAVNOJ+RASPRAVI+O+UPUTSTVU+ZA+RIJALITI+PROGRAME
SUGESTIJE ANEMA NA NACRTE TRI PRAVILNIKA REGULATORA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17845/SUGESTIJE+ANEMA+NA+NACRTE+TRI+PRAVILNIKA+REGULATORA.html MINIMALNI USLOVI ZA PRUŽANJE MEDIJSKE USLUGE; SADRŽAJI OD IZUZETNOG ZNAČAJA - USTUPANJE PRAVA JAVNIH SERVISA   Regulatorno telo za elektronske medije je, u periodu od od 27. oktobra do 10. novembra 2

MINIMALNI USLOVI ZA PRUŽANJE MEDIJSKE USLUGE; SADRŽAJI OD IZUZETNOG ZNAČAJA - USTUPANJE PRAVA JAVNIH SERVISA   

Regulatorno telo za elektronske medije je, u periodu od od 27. oktobra do 10. novembra 2015. godine, sprovelo javnu raspravu o nacrtima tri podzakonska akta, koji se odnose na:minimalne uslove za pružanje medijske usluge i izdavanje dozvole na osnovu javnog konkursa; minimalne uslove za pružanje medijske usluge na osnovu zahteva pružaoca medijske usluge;na obaveze javnih servisa u vezi sa ustupanjem određenog prava na medijskim sadržajima od izuzetnog značaja.

ANEM je učestvovao u javnoj raspravi i dostavio REM-u svoje komentare i sugestije na nacrte tih podzakonskih akata.

1. Nacrt pravilnika o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa

Prema mišljenju ANEM-a, Nacrt pravilnika pogoduje pravnoj nesigurnosti, potencijalno je neustavan, u određenim delovima izlazi iz okvira regulacije koja mu je poverena zakonom. Budući da su problemi koje može da proizvede u praksi jako ozbiljni da bi mogli da se uklone prostim pravno-tehničkim intervencijama u postojećem tekstu, ANEM je predložio da se Nacrt pravilnika povuče iz procedure i izmeni u konsultacijama sa pružaocima medijskih usluga, kako bi odgovarao realnim tržišnim prilikama i bio usklađen sa Ustavom i zakonom.

ANEM je za ovakav svoj stav naveo niz argumenata, ukazujući na konkretne odredbe koje su sporne, između ostalog i na retroaktivnu primenu pravilnika. ANEM je posebno istakao da smatra da Regulator treba da se bavi ciljem propisivanja minimalnih zahteva - a to je kvalitetan program, dakle, utvrđivanjem minimalnih standarda kvaliteta, a ne sredstvom ostvarivanja cilja - koju tehničku opremu pružalac medijske usluge mora da ima ili koliko zaposlenih treba da bude uključeno u izradu programa, i u kom prostoru to treba da se radi i sl.

2.Nacrt pravilnika o minimalnim tehničkim i organizacionim uslovima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu zahteva pružaoca medijske usluge

I za ovaj Nacrt, prema mišljenju ANEM-a, važe sve primedbe stavljene na prethodni Nacrt, a koje se odnose na potencijalnu neustavnost, pravnu nesigurnost, neadekvatno propisivanje minimalnih uslova, odstupanje od ovlašćenja iz zakona, kao i odstupanje od samog predmeta regulacije pravilnika. Posebno je ukazano na potpunu neadekvatnost kriterijuma za razlikovanje pružalaca medijske usluge po broju korisnika operatora elektronskih komunikacija.

ANEM je i za ovaj nacrt predložio da bude povučen iz procedure jer su problemi koje može da proizvede u praksi i potencijalna neustavnost veoma ozbiljne zamerke, koje ne mogu da se uklone intervencijama u postojećem tekstu.

3. Nacrt pravilnika o ustupanju neiskorišćenih prava javnih medijskih servisa na emitovanje radijskih, televizijskih i drugih medijskih sadržaja od izuzetnog značaja

Iako smatra da je dobro što se uvode pravila u ovoj oblasti, ANEM je, zbog prevelike detaljnosti pravila koja je vidljiva u ovom nacrtu, ukazao Regulatoru na mogućnost ugrožavanja autonomije javnih servisa preregulacijom u ovoj oblasti, te na važnost uključivanja njihovih predstavnika u izradu finalne verzije ovog pravilnika.

]]>
Tue, 10 Nov 2015 02:16:30 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17845/SUGESTIJE+ANEMA+NA+NACRTE+TRI+PRAVILNIKA+REGULATORA
KONSULTACIJE O RADNOJ VERZIJI PREDLOGA STRATEGIJE REGULATORA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17846/KONSULTACIJE+O+RADNOJ+VERZIJI+PREDLOGA+STRATEGIJE+REGULATORA.html Na poziv Regulatornog tela za elektronske medije, ANEM je učestvovao u konsultacijama o Radnoj verziji predloga strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republi

Na poziv Regulatornog tela za elektronske medije, ANEM je učestvovao u konsultacijama o Radnoj verziji predloga strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji.

Načelna primedba ANEM-a odnosila se na izostanak Akcionog plana uz Strategiju, koji bi obaveze koje bi REM preuzeo na sebe stavio u određeni vremenski okvir.

ANEM je dao i 13 komentara na pojedine odredbe Strategije, koji sadrže primedbe i sugestije, od kojih su neke suštinskog karaktera, dok su neke u vezi sa terminološkim usklađivanjem i dopunama u cilju pojašnjenja. Za sve komentare ANEM je dao obrazloženja.

]]>
Mon, 19 Oct 2015 03:41:28 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17846/KONSULTACIJE+O+RADNOJ+VERZIJI+PREDLOGA+STRATEGIJE+REGULATORA
JAVNA DISKUSIJA NA TEMU "PROJEKTNO SUFINASIRANJE MEDIJSKIH SADRŽAJA OD INTERESA ZA JAVNOST" http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17847/JAVNA+DISKUSIJA+NA+TEMU+%22PROJEKTNO+SUFINASIRANJE+MEDIJSKIH+SADR%C5%BDAJA+OD+INTERESA+ZA+JAVNOST%22.html      IZVOR: ANEM Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, koju čine Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinar

 

 

 

 

 

IZVOR: ANEM 

Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, koju čine Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Lokal Pres (LP) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), organizovala je, 30. septembra 2015. u Beogradu, javnu diskusiju, pod nazivom „Projektno sufinasiranje medijskih sadržaja od interesa za javnost". To je prva u nizu diskusija na kojoj će biti predstavljeni rezultati rada Koalicije u okviru projekta "Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji" koji je podržala  Britanska ambasada u Beogradu, a čiji je cilj doprinos unapređenju propisa i procesa sufinansiranja medijskih sadržaja na osnovu praćenja njegove realizacije u praksi.

Na događaju je predstavljen prvi izveštaj Koalicije za period 1. april - 15. septembar 2015, nastao kao rezultat monitoringa sprovođenja procesa projektnog sufinansiranja medija u praksi. U diskusiji je bilo reči o dosadašnjim rezultatima tog procesa, uočenim nedostacima, primerima dobre i loše prakse i preporukama za unapređenje ovog procesa.

Panelisti na ovom događaju su bili: Milorad Tadić, predsednik ANEM-a; Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a; Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNS-a; Snežana Milošević, generalni sekretar Lokal presa.  

Izveštaj sa ovog događaja dostupan je ovde.

]]>
Fri, 2 Oct 2015 04:40:21 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17847/JAVNA+DISKUSIJA+NA+TEMU+%22PROJEKTNO+SUFINASIRANJE+MEDIJSKIH+SADR%C5%BDAJA+OD+INTERESA+ZA+JAVNOST%22
PRAVNO MIŠLJENJE ANEMA - SREDSTVA ZA SUFINANSIRANJE MEDIJSKIH PROJEKATA I AUTORSKA NAKNADA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17843/PRAVNO+MI%C5%A0LJENJE+ANEMA+-+SREDSTVA+ZA+SUFINANSIRANJE+MEDIJSKIH+PROJEKATA+I+AUTORSKA+NAKNADA.html SOKOJ je, 24.8.2015, zatražio mišljenje ANEM-a o tome šta se podrazumeva pod prihodom korisnika muzičkih dela iz repertoara SOKOJ-a, a povodom sve češće izraženih stavova korisnika koji se finansir

SOKOJ je, 24.8.2015, zatražio mišljenje ANEM-a o tome šta se podrazumeva pod prihodom korisnika muzičkih dela iz repertoara SOKOJ-a, a povodom sve češće izraženih stavova korisnika koji se finansiraju iz sredstava budžeta ili lokalnih organa vlasti da tako dobijena sredstva treba izuzeti iz osnovice za obračun autorske naknade.

U svom odgovoru, koji je dostavio SOKOJ-u, ANEM je istakao da smatra da se prihodi od delatnosti, kao osnovica za obračun autorske naknade, moraju usko shvatiti, i to isključivo kao prihodi od pružanja komercijalne medijske usluge, te da sredstva iz budžeta kojima se sufinansiraju medijski projekti ne treba da ulaze u tu osnovicu, navodeći i razloge za to. Naime, ta sredstva su strogo namenska i bez komercijalnog karaktera, namenjena su ostvarivanju javnog interesa u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, odnosno pružanju medijske usluge u javnom interesu koja nema komercijalni karakter. ANEM je naveo i to da je takav stav prihvaćen od strane OFPS i PI, kolektivnih organizacija za zaštitu srodnih prava, i primenjen u Sporazumu o tarifi, koji je ANEM sklopio sa te dve organizacije 2014. godine.

]]>
Wed, 26 Aug 2015 17:26:16 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17843/PRAVNO+MI%C5%A0LJENJE+ANEMA+-+SREDSTVA+ZA+SUFINANSIRANJE+MEDIJSKIH+PROJEKATA+I+AUTORSKA+NAKNADA
Monitoring realizacije procesa projektnog sufinansiranja medija http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17848/Monitoring+realizacije+procesa+projektnog+sufinansiranja+medija.html      Izvor: ANEM Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, neformalno partnerstvo Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog

 

 

 

 

 

Izvor: ANEM 

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, neformalno partnerstvo Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije nezavisnih lokalnih medija Lokal Pres (LP) i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), smatra da je pravilna primena pravila u oblasti projektnog sufinansiranja medija od izuzetnog značaja za razvoj medijskog sektora, jer treba da obezbedi da se budžetska sredstva umesto za direktno finansiranje medija, koriste za podršku proizvodnji medijskog sadržaja od javnog interesa, i to na transparentan i nediskriminatoran način, kroz konkursne procedure, koji ne dovodi do narušavanja konkurencije na tržištu. Stoga Koalicija, od raspisivanja prvog konkursa po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, sprovodi monitoring realizacije procesa projektnog sufinansiranja medija, ukazuje i reaguje na nepravilnosti, i aktivno učestvuje u njemu, predlažući kandidate za članove komisija, pod uslovom da su konkursi u skladu sa propisima. 

Kako bi što sveobuhvatnije i uspešnije pratila ceo proces, Koalicija je predvidela niz zajedničkih aktivnosti i sistem rada u okviru projekta „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji - praćenje projektnog sufinansiranja medija" koji se realizuje od 1. aprila 2015. godine do 31. marta 2016. godine, uz podršku Britanske ambasade u Srbiji (British embassy Belgrade). Cilj je da se na osnovu praćenja i evaluacije procesa projektnog sufinansiranja medija, kao ključnog za uspeh medijske reforme u Srbiji, doprinese unapređenju regulative u toj oblasti i stvaranju održivog sistema u kom će novac poreskih obveznika namenjen medijima biti trošen u interesu javnosti. UNS je nosilac projekta, a partneri su: NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM.

Neke od ključnih aktivnosti Koalicije su: formiranje petočlanog Medijskog pula, u kom svaka organizacija ima po jednog predstavnika, koji prati raspisivanje konkursa i regularnost procesa, u slučaju uočenih nepravilnosti javno reaguje i na raspolaganju je organima vlasti kao i drugim zainteresovanim učesnicima procesa za eventualne konsultacije, a takođe predlaže organima vlasti kandidate za članove konkursnih komisija; monitoring procesa projektnog sufinansiranja medija - sprovođenja konkursa na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, pri čemu je svaka organizacija zadužena da prati proces u određenom broju gradova i opština - o rezultatima monitoringa Koalicija će redovno obaveštavati javnost, koristeći sajtove i društvene mreže organizacija Koalicije; formiranje baze prikupljenih podataka, radi sistematskog praćenja procesa i poređenja u narednom periodu; izrada izveštaja o rezultatima monitoringa procesa projektnog sufinansiranja u određenom periodu, koji će biti javno predstavljeni na planiranim zajedničkim događajima. Planirana je i izrada i javno predstavljanje izveštaja koji sadrži pravnu analizu rezultata monitoringa sa preporukama za unapređenje zakonskih i podzakonskih rešenja, kao i izveštaja koji sadrži sveobuhvatnu medijsku analizu procesa - Bela knjiga.

Medijski pul čine:

Petar Jeremić (UNS) petar.jeremic@uns.rs
Svetozar Raković (NUNS) sekretar@nuns.rs
Nedim Sejdinović (NDNV) ndnvns@gmail.com
Snežana Milošević (LP) locpres@eunet.rs
Jasna Milanović (ANEM) jasna.milanovic@anem.org.rs

Članice Koalicije i mesta u kojima prate projektno sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja:

Udruženje novinara Srbije:

Obrenovac
Subotica
Vršac
Apatin
Sremska Mitrovica
Vladimirci
Šabac
Valjevo
Lajkovac
Ljig
Mionica
Osečina
Ub
Smederevska Palanka
Aranđelovac
Negotin
Zaječar
Sokobanja
Kosjerić
Nova Varoš
Požega
Užice
Čajetina
Gornji Milanovac
Vrnjačka Banja
Kraljevo
Novi Pazar
Aleksandrovac
Brus
Babušnica
Bela Palanka
Dimitrovgrad
Pirot
Sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodina
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd i gradske opštine
Majdanpek
Boljevac
Arilje
Prijepolje
Ivanjica
Bojnik
Vlasotince
Lebane
Leskovac
Medveđa
Crna Trava
Bosilegrad
Bujanovac
Vladičin Han
Vranje
Preševo
Surdulica
Trgovište

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Bačka Topola
Mali Iđoš
Žitište
Nova Crnja
Novi Bečej
Sečanj
Ada
Kanjiža
Senta
Čoka
Bela Crkva
Kovačica
Opovo
Plandište
Kula
Sombor
Bač
Bačka Palanka
Bački Petrovac
Beočin
Vrbas
Žabalj
Sremski Karlovci
Temerin
Titel
Novi Sad
Inđija
Pećinci
Ruma
Stara Pazova 
Šid
Sjenica
Tutin

Lokal Pres

Mladenovac
Novi Kneževac
Odžaci
Koceljeva
Krupanj
Loznica
Ljubovija
Mali Zvornik
Velika Plana
Golubac
Batočina
Knić
Lapovo
Rača
Topola
Kragujevac
Despotovac
Rekovac
Svilajnac
Bor
Knjaževac
Lučani
Čačak
Raška
Varvarin
Kruševac
Trstenik
Ćićevac
Ražanj
Blace
Žitorađa
Kuršumlija
Prokuplje

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Zrenjanin
Kikinda
Alibunar
Kovin
Pančevo
Bečej
Srbobran
Irig
Bogatić
Smederevo
Veliko Gradište
Žabari
Žagubica
Kučevo
Malo Crniće
Petrovac
Požarevac
Jagodina
Paraćin
Ćuprija
Kladovo
Bajina Bašta
Priboj
Aleksinac
Gadžin Han
Doljevac
Merošina
Svrljig
Niš i gradske opštine

 

 

]]>
Fri, 21 Aug 2015 20:58:06 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17848/Monitoring+realizacije+procesa+projektnog+sufinansiranja+medija
SUGESTIJE ANEMA NA NACRT PRAVILNIKA - PRENOS DOZVOLE I PROMENA VLASNIČKE STRUKTURE http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17844/SUGESTIJE+ANEMA+NA+NACRT+PRAVILNIKA+-+PRENOS+DOZVOLE+I+PROMENA+VLASNI%C4%8CKE+STRUKTURE.html Nacrt pravilnika o postupku izdavanja saglasnosti na akt o prenosu dozvole za pružanje medijske usluge i postupanju po prijavi promene vlasničke strukture U periodu od 8. jula do 22. jula 2015. Reg

Nacrt pravilnika o postupku izdavanja saglasnosti na akt o prenosu dozvole za pružanje medijske usluge i postupanju po prijavi promene vlasničke strukture

U periodu od 8. jula do 22. jula 2015. Regulatorno telo za elektronske medije je sprovelo javnu raspravu o Nacrtu tog pravilnika. ANEM je učestvovao u toj javnoj raspravi svojim pisanim komentarima i sugestijama, kako bi doprineo što kvalitetnjem tekstu pravilnika. U svom dopisu REM-u ANEM je istakao za koje odredbe Nacrta smatra da ih treba izbrisati, a koje odredbe treba izmeniti, uz predlog na koji način. Za sve sugestije ANEM je dao obrazloženja.

]]>
Tue, 14 Jul 2015 23:10:59 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17844/SUGESTIJE+ANEMA+NA+NACRT+PRAVILNIKA+-+PRENOS+DOZVOLE+I+PROMENA+VLASNI%C4%8CKE+STRUKTURE
UČEŠĆE ANEMA U JAVNOJ RASPRAVI O NACRTIMA PODZAKONSKIH AKATA REGULATORA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17745/U%C4%8CE%C5%A0%C4%86E+ANEMA+U+JAVNOJ+RASPRAVI+O+NACRTIMA+PODZAKONSKIH+AKATA+REGULATORA+.html PODZAKONSKI AKTI REM-a O SOPSTVENOJ PRODUKCIJI I UDELU EVROPSKIH AUDIO-VIZUELNIH DELA U periodu od 4. juna do 18. juna 2015. Regulatorno telo za elektronske medije je sprovelo Javnu raspravu o

PODZAKONSKI AKTI REM-a O SOPSTVENOJ PRODUKCIJI I UDELU EVROPSKIH AUDIO-VIZUELNIH DELA

U periodu od 4. juna do 18. juna 2015. Regulatorno telo za elektronske medije je sprovelo Javnu raspravu o Nacrtu pravilnika o kriterijumima i načinu povećanja udela evropskih audio-vizuelnih dela i o Nacrtu uputstva o načinu primene odredaba Zakona o elektronskim medijima kojima se uređuje sopstvena produkcija. ANEM je učestvovao u toj javnoj raspravi svojim pisanim primedbama i sugestijama.

U navedenom dopisu REM-u ANEM je istakao sledeće primedbe i sugestije: 

Nacrt pravilnika o kriterijumima i načinu povećanja udela evropskih audio-vizuelnih dela - ANEM je ukazao na neusklađenost pojedinih odredaba sa Zakonom o elektronskim medijima (ZEM) i to: onih koje daju definiciju povezanog lica u kontekstu utvrđivanja ko može biti evropski nezavisni producent; onih kojima se definiše na koje pružaoce medijskih usluga se ne odnose obaveze vezane za kvote evropskih audiovizuelnih dela i dela evropskih nezavisnih producenata; uvođenje vremenske odrednice za ispunjenje obaveze određenog udela evropskih audio-vizuelnih dela i evropskih audio-vizuelna dela nezavisnih producenata u ukupnom godišnje objavljenom programu. ANEM je takođe preporučio da se Pravilnikom precizira da se obaveza odnosi isključivo na medijsku uslugu televizije, kako bi se nedvosmisleno preciziralo da PMU radija nemaju ove obaveze.

Nacrt uputstva o načinu primene odredaba Zakona o elektronskim medijima kojima se uređuje sopstvena produkcija - Iako smatra da je Uputstvo korektno rađeno, ANEM je ukazao na potrebu da se stručnoj javnosti i medijima objasni koji su kriterijumi koje Regulatorno telo za elektronske medije koristi prilikom izbora da li će neko pitanje bliže urediti pravilnikom ili uputstvom, imajući u vidu to da je njihova pravna priroda drugačija.

]]>
Mon, 22 Jun 2015 02:09:50 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17745/U%C4%8CE%C5%A0%C4%86E+ANEMA+U+JAVNOJ+RASPRAVI+O+NACRTIMA+PODZAKONSKIH+AKATA+REGULATORA+
VODIČ KROZ NOVE MEDIJSKE ZAKONE http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17733/VODI%C4%8C+KROZ+NOVE+MEDIJSKE+ZAKONE+.html  VODIČKROZNOVEMEDIJSKE ZAKONEZA MEDIJE I  NOVINARE     ANEM je, u saradnji sa svojim pravnim timom iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", za medije i novinare uradio

 

VODIČ
KROZ
NOVE
MEDIJSKE ZAKONE

ZA MEDIJE I  NOVINARE

 

 

 
 

 

ANEM je, u saradnji sa svojim pravnim timom iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", za medije i novinare uradio stručnu elektronsku publikaciju „Vodič kroz nove medijske zakone" koja može da doprinese boljem razumevanju njihovih prava i obaveza propisanih Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima, i pomogne im u pravilnoj implementaciji tih zakona. 

Imajući u vidu da ta dva zakona sadrže niz važnih i novih rešenja, autori Vodiča medijima i novinarima pojašnjavaju ta rešenja kako bi imali što manje dilema i problema u njihovoj primeni u praksi i na najbolji način realizovali svoja zakonska prava i obaveze.

S obzirom na to da je Zakon o javnom informisanju i medijima krovni zakon za sve medije jer se njime reguliše način ostvarivanja slobode javnog informisanja, autori se najpre bave njegovim odredbama, a zatim odredbama Zakona o elektronskim medijima koji uređuje sva pitanja od značaja za oblast elektronskih medija. U Vodiču su naročito razrađena pitanja/oblasti u kojima je došlo do najvećih promena u odnosu na prethodne zakone, kao i pravila koja su potpuno nova. Objašnjenja zakonskih odredaba su dopunjena i osnovnim informacijama iz/o podzakonskim aktima koji detaljnije razrađuju pojedine odredbe tih zakona. 

Vodič je dostupan na kraju ove strane. 

 

Realizaciju ovog Vodiča finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Holandije.

http://serbia.nlembassy.org/ 

 

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije. 

]]>
Fri, 29 May 2015 18:58:22 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17733/VODI%C4%8C+KROZ+NOVE+MEDIJSKE+ZAKONE+
IZVEŠTAJ IZ NOVOG PAZARA SA ANEMOVOG SEMINARA O IMPLEMENTACIJI NOVIH MEDIJSKIH ZAKONA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17731/IZVE%C5%A0TAJ+IZ+NOVOG+PAZARA+SA+ANEMOVOG+SEMINARA+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA++.html U Novom Pazaru je 20. maja 2015. godine održan poslednji, šesti seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona (Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima). &n

U Novom Pazaru je 20. maja 2015. godine održan poslednji, šesti seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona (Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima).

 

Nakon uvodnog obraćanja predsednika ANEM-a Milorada Tadića i šefice Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji Gordane Janković, o najvažnijim rešenjima tih zakona i o njihovoj dosadašnjoj primeni u praksi govorili su predstavnici nadležnih institucija i medijski i pravni eksperti: Slobodan Kremenjak, advokat i ekspert za medijsko pravo, Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Miloš Stojković, advokat i član pravnog tima ANEM-a, Rajka Galin Ćertić, pomoćnica direktora za pravna pitanja Regulatornog tela za elektronske medije i Rade Veljanovski, medijski ekspert i profesor na Fakultetu političkih nauka, Beograd.

Slobodan Kremenjak je predstavio najbitnija rešenja Zakona o javnom informisanju i medijima. On je naveo da je sloboda izražavanja, kao aspekt medija koji je u najbližoj vezi sa ljudskim pravima, već dovoljno dobro uređena Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Medijske zakone treba tumačiti i primenjivati na isti način na koji ih tumači i primenjuje Evropski sud za ljudska prava. U oblasti ljudskih prava novi zakoni su, između ostalog, imali za cilj da postojeći sistem dodatno unaprede, a da pri tom ne pokvare ono što je dobro.

Bitna novîna zakona je određenje medija kao sredstva za prenos urednički oblikovanih informacija, čime se po prvi put ide dalje od toga da je medij samo sredstvo za prenošenje informacija. To je bitno zbog uspostavljanja razgraničenja u pogledu toga šta jeste, a šta nije medij (npr. društvene mreže, forumi, itd). Druga novîna dovodi do povlačenja jasne razlike u pogledu toga ko može, a ko ne može da bude izdavač medija, i s tim u vezi, Zakon postavlja jasan rok i specifična pravila za privatizaciju medija. Izdavač je novi termin, i menja dosadašnji pojam „osnivač". Treće, ovaj zakon rešava dilemu o tome da li medij može biti u pravnom prometu, propisujući da se izdavačka prava na mediju mogu prenositi.  Četvrto, ovaj zakon donosi nova pravila o kontroli državne pomoći. Srbija se, prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, obavezala da harmonizuje svoje pravo sa pravom EU, pri čemu je jako bitna stavka sprovođenje pravila o konkurenciji i državnoj pomoći. Ranije je Srbija imala netransparentno finansiranje medija, a Zakon sada pokušava da i ovu oblast uredi propisujući da  je državna pomoć moguća ali samo ako služi ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Država na svim nivoima treba da obezbedi uslove za funkcionisanje medija, ali to treba da radi na transparentan način i pod jasnim uslovima i kriterijumima, kako bi ta pomoć dovela do ostvarivanja javnog, a ne partikularnih interesa onih koji su na vlasti. Projektno sufinansiranje je na samom početku, pa tek treba da dovede do željenih rezultata. Zaključak je da nema alternativnog rešenja koje bi moglo da na adekvatan način reši ovo pitanje i da je, za sada, projektno sufinansiranje najbolji način za ostvarivanje javnog interesa. Novîna su i drugačije postavljena pravila o Registru medija. Pre svega, propisuje se da Registar sadrži veći broj informacija koje treba da omoguće kritički osvrt na sadržaj koji mediji prezentuju građanima. Pored toga, Registar bi trebalo da pruži i podatke o tome koliko je država konkretnom mediju pomogla, a bitan je i zbog pitanja medijske koncentracije. Novim zakonom su rešeni i neki od problema iz prakse, kao što je pitanje oslobađanja odgovornosti novinara koji je prenosio informacije iz dokumenata nadležnih državnih organa, pojašnjena su pravila koja se tiču izveštavanja o sudskim postupcima, a precizirana su pravila o visini naknade štete, pri čemu je ustanovljeno pravilo da će lice koje odmah tuži a ne pokuša da umanji štetu, odnosno ne traži prvo objavljivanje odgovora, biti sankcionisano manjim iznosom naknade štete.

Saša Mirković je predstavio najnovije aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja u implementaciji medijskih zakona. Ministarstvo je završilo rad na konkursima koji su sprovedeni po novim pravilima o projektnom sufinansiranju. Komisije koje su razmatrale projekte bile su formirane u skladu sa odredbama zakona, pa su ih većinom činili predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, kao i članovi koje su predložili Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Limit za projekte je značajno uvećan, ali nijedan projekat nije dobio maksimalnu predviđenu cifru. Naredni konkurs će biti raspisan na jesen, kako bi i mediji koji će tada već biti privatizovani mogli da apliciraju za projektno sufinansiranje. Upis u Registar medija je započet, dosta medija se registrovalo, ali treba očekivati da će približavanjem isteka roka za upis biti još više prijava. Prema poslednjim dostupnim podacima, u Srbiji je registrovano 1440 javnih glasila, a među njima 580 štampanih, 325 radio i 110 TV stanica. Srbija nema ekonomsku moć za ovoliki broj medija, pa bi trebalo očekivati da će u narednom periodu doći do izvesne konsolidacije tržišta. Što se tiče medija koje treba privatizovati, taj broj je svega 5,3 % od ukupnog broja medija. Nakon završetka ovih procesa, imaćemo podatak o tome koliko je zaista medija u Srbiji i kakva je njihova vlasnička struktura. Pored toga, u zakonskom roku je došlo i do izbora direktora RTS-a, pri čemu na sam proces nije bilo nijedne primedbe. Javni servisi će se finansirati putem taksi počevši od 1. januara 2016. godine. Ministarstvo sarađuje sa REM-om u pogledu donošenja podzakonskih akata budući da ono pre objavljivanja tih akata vrši kontrolu usklađenosti tih akata sa zakonom. Što se tiče procesa privatizacije, Agencija za privatizaciju treba da sačini presek stanja i da saopšti kada će biti raspisane prve aukcije medija, pri čemu će morati da prođe minimum 30 dana između raspisivanja i zakazivanja aukcije.

Miloš Stojković je, usled opravdane sprečenosti predstavnika Agencije za privatizaciju da učestvuju na seminaru, predstavio pravni okvir za privatizaciju preostalih medija u javnoj svojini. Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 142. predviđa obaveznu privatizaciju do 1.7.2015. Na sve ono što nije uređeno ZJIM, primenjuje se Zakon o privatizaciji. Agencija je, po usvajanju zakona, poslala pisma zainteresovanosti, što predstavlja prvi, neformalni korak u postupku privatizacije, čiji je cilj bio da pokaže koliki je potencijalni broj zainteresovanih lica za kupovinu medija kako bi Agencija znala koji metod privatizacije da odabere. Zakon je predvideo model prodaje putem javnog nadmetanja, a drugi model , koji će se primenjivati samo u slučaju da javno nadmetanje ne uspe, jeste besplatna podela akcija zaposlenima. Treći model iz Zakona o privatizaciji - strateško partnerstvo neće se primenjivati na privatizaciju medija budući da je to metod koji se primenjuje na najveća preduzeća u privatizaciji (na primer, železara).

Specifičnosti privatizacije medija u odnosu na privatizaciju ostalih privrednih društava su sledeće:

- kupac medija mora da održi kontinuitet delatnosti u roku od 5 godina, dok je za kupce ostalih preduzeća rok 2 godine;

- zaposleni mogu dobiti 100% akcija u postupku besplatne podele akcija, dok opšti režim podrazumeva kvantitativno ograničenje od 30 %.

Javno nadmetanje se vrši ako postoje najmanje 2 potencijalna kupca, a po prirodi stvari, ako se javi samo jedan, neće biti nadmetanja, već će to lice postati vlasnik ako ispunjava uslove iz privatizacionih dokumenata. Predviđeno je da će u prvom krugu javnog nadmetanja cena biti 100%, dok za ostale subjekte privatizacije Zakon o privatizaciji predviđa da će ta cena biti najmanje 50 % od procenjene vrednosti. Ako prvi krug ne uspe, ide se u drugi krug sa minimalnom početnom cenom od 50 %, dok dok za ostale subjekte Zakon o privatizaciji predviđa najmanje 30 % od procenjene vrednosti. Ako ne uspe javno nadmetanje, ide se na postupak besplatne podele akcija. Besplatna podela akcija zaposlenima je moguća ako zaposleni ispunjavaju uslove iz Uredbe. Potencijalni vlasnici akcija mogu biti oni koji su ranije bili zaposleni, i oni koji su sada zaposleni, ali ne oni koji su već upisali akcije javnih preduzeća po nekom drugom osnovu. Ako ni besplatna podela akcija ne uspe, osnivač izdavača mora doneti odluku o promeni delatnosti, a medij prestaje da postoji i briše se iz registra.

U ovom procesu je najvažnija uloga Agencije za privatizaciju koja sprovodi postupak, ali su i lokalne samouprave i sami mediji imali određene obaveze koje su bili dužni da izvrše do 1.4.2015, a odnose se na donošenje odluke lokalne samouprave o modelu privatizacije, kao i na dostavljanje procene vrednosti kapitala od samih medija. Zvanični rok za okončanje postupka privatizacije je 1. jul 2015. godine. Država, autonomna pokrajina i lokalna samouprava ne mogu više biti izdavači medija, a izuzetak se pravi jedino u pogledu javnih servisa, RTS-a i RTV-a. Jedini način finansijskog učešća javnih entiteta u finansiranju medija je sufinansiranje projekata od javnog interesa.

Rajka Galin Ćertić je govorila o najznačajnijim novînama Zakona o elektronskim medijima. Donošenje Zakona o elektronskim medijima je posledica činjenice da je tehnologija prevazišla prethodni zakon. Takođe, bilo je neophodno uskladiti Zakon sa evropskom Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama, kao i to da se deo audio-vizuelnih komercijalnih komunikacija pojavi u ovom zakonu. Prvi deo tog zakona govori o statusu regulatornog tela. Ime nije promenjeno slučajno, jer prethodni naziv koji je sadržavao i pojam „agencija", nije bio adekvatan budući da nije reč o vladinoj agenciji, već  regulatornom telu koje ima donekle specifični status. Regulatorno telo je ovlašćeno da donese niz podzakonskih akata (Pravilnici i Uputstva).  Regulatorno telo tako treba da donese oko 20 pravilnika u roku od 6 meseci, pri čemu je veći deo već usvojen. Uloga REM-a važna je i u procesu privatizacije preostalih elektronskih medija u javnoj svojini. REM jedini ima kapacitete da isprati da li kupac ispunjava obavezu u pogledu održanja kontinuiteta delatnosti, pa će u periodu posle 1. jula 2015. godine vršiti nadzor nad elektronskim medijima. REM će obavestiti Agenciju za privatizaciju ukoliko nastupe okolnosti koje mogu da dovedu do raskida ugovora o privatizaciji, odnosno ako se izdavač medija ne ponaša u skladu sa obavezama u vezi sa kontinuitetom delatnosti. Drugi važan proces za ovu godinu je završetak digitalizacije zemaljske televizije. Digitalizacija za sada ide dobro i nema velikih žalbi ni pružalaca medijskih usluga ni samih gledalaca. Emiteri će imati znatno veću zonu pokrivanja, pa će u određenom periodu morati da usklade program. Većini emitera ističe dozvola 2016. Od stvari bitnih za emitere, Galin je istakla Pravilnik o visini naknade koji će se uskoro naći na javnoj raspravi, kao i to da će se dozvole za zemaljsko emitovanje za radio dodeljivati na javnom konkursu, po upražnjavanju frekvencija, kao i do sada, a slično je  i za televiziju, s tim da više nije potrebna dozvola za radio stanicu koju je do sada izdavao RATEL. Dozvole za pružanje medijske usluge putem ostalih platformi (KDS, DTH, IPTV) izdavaće se na zahtev pružaoca medijske usluge, pri čemu će on biti dužan da u roku od 30 dana dostavi ugovor sa operatorom preko koga će pružati svoju uslugu. Zakon pravi razliku između dozvole za zemaljsko emitovanje i dozvole na zahtev u pogledu mogućnosti da se prenose na drugo lice, pa se tako zemaljska dozvola ne može prenositi, dok je dozvola dobijena na zahtev prenosiva pod uslovom da pribavilac dozvole preuzme sve obaveze dotadašnjeg imaoca. Što se tiče pružanja medijskih usluga putem interneta, obavezna je prijava u REM-ov Registar pružaoca medijskih usluga, ali se sama usluga pruža bez dozvole. Galin je ukazala i na promenu u katalogu mera koje REM može izreći pružaocima medijskih usluga. Prethodni zakon je poznavao opomenu, upozorenje, privremeno oduzimanje dozvole i trajno oduzimanje dozvole. Sada nema mere privremenog oduzimanja dozvole, već je uvedena mera zabrane emitovanja određenog programskog sadržaja do 30 dana. Što se tiče programskih obaveza emitera, sve je detaljno regulisano pravilnicima.

Rade Veljanovski je govorio o javnom interesu u oblasti javnog informisanja. Naveo je da su izmene medijske regulative u skladu sa evropskim regulatornim okvirom, da je potrebno da unapređujemo naš medijski sistem i da je cilj je da svi akteri u javnom komuniciranju imaju aktivnu ulogu u promenama koje se dešavaju. Ključni cilj evropske medijske politike je distanciranje medija od uticaja centara moći. Država je uvek bila blagonaklonija prema medijima koji su bili u njenom vlasništvu u odnosu na one koji su u privatnom vlasništvu, pa zato ona mora da izađe iz vlasništva, odnosno da se liši mogućnosti da utiče na uređivačku politiku medija. Novinari i urednici imaju mogućnost da postanu vlasnici medija, što predstavlja najidealniji oblik vlasništva. Ovi novi zakoni predstavljaju najviši stepen regulative koji smo do sada dostigli. Obezbeđivanje javnog interesa sada postaje i zakonska obaveza. Država i dalje ima obaveze da se stara da se u sferi javnog informisanja stvara atmosfera u kojoj građani mogu da dobiju potrebne informacije kroz medije, da diskutuju i da budu uključeni u odlučivanje, ali je razlika u tome što se država povlači iz vlasništva. Svi mediji mogu ostvarivati javni interes, ne samo javni servisi već i komercijalni mediji. Državno sufinansiranje je način da opstanu mali mediji, pogotovo oni koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina. Manjinskim zajednicama je na indirektan način omogućeno da putem fondacija, zadužbina, privrednih društava učestvuju u osnivanju manjinskih medija, ali u upravnim strukturama tih medija moraju imati 2/3 članova koji su nezavisni eksperti. 

U diskusiji nakon izlaganja panelista učesnici su postavljali pitanja, najčešće u vezi sa privatizacijom. Panelisti su pojasnili da, iz ove perspektive, nema pomeranja rokova za privatizaciju, što znači da će nakon 1. jula doći do obustave postupka privatizacije medija prodajom kapitala, čak i u slučaju da bude održana samo jedna aukcija koja je neuspešna; da svako fizičko ili pravno lice može biti vlasnik medija bez obzira na to da li je iz Srbije ili inostranstva, da više ne postoji ograničenje u pogledu visine procenta stranog vlasništva, i da su pravila o medijskoj koncentraciji ublažena, što može stimulativno delovati na strana lica kao potencijalne investitore; da je uloga REM-a u procesu privatizacije to da zaštiti javni interes koji su ostvarivali oni mediji koji su sada u privatizaciji, posebno manjinski mediji, vršeći nadzor nad programskim sadržajem koji novi vlasnik proizvodi i pušta u etar, a da se REM ne može baviti pitanjem zloupotreba i prenamene medijskih preduzeća nakon isteka roka od 5 godina; da ne propadaju privatizacije, već propadaju privatna preduzeća koja su kupila medij jer okruženje u kojem posluju nije dobro, a cilj ovih izmena regulative je i to da se obezbedi ambijent koji bi omogućio medijima da opstanu, i to na ravnopravnoj osnovi. Na pitanje o tome šta se dešava sa digitalizacijom radija, učesnicima je rečeno da digitalizacija radija nije u planu, makar u naredne tri godine, da ne postoji međunarodna obaveza utvrđena za digitalizaciju radija, a da, pri tom, ona ne bi dovela do spektakularnog povećanja kvaliteta.

 

Realizaciju seminara o implementaciji novih medijskih zakona podržala je Ambasada Kraljevine Holandije.  http://serbia.nlembassy.org/

 

Stavovi izneti na seminaru ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije.   

]]>
Fri, 29 May 2015 13:06:35 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17731/IZVE%C5%A0TAJ+IZ+NOVOG+PAZARA+SA+ANEMOVOG+SEMINARA+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA++
ANEKS SPORAZUMA O JEDINSTVENOJ TARIFI NAKNADA I PROTOKOL SA OFPS I PI http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17741/ANEKS+SPORAZUMA+O+JEDINSTVENOJ+TARIFI+NAKNADA+I+PROTOKOL+SA+OFPS+I+PI.html Nakon donošenja novih medijskih propisa, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao i izmena propisa iz oblasti računovodstva i revizije, ANEM, OFPS i PI su se spo

Nakon donošenja novih medijskih propisa, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao i izmena propisa iz oblasti računovodstva i revizije, ANEM, OFPS i PI su se sporazumeli da zaključe Aneks Sporazuma o jedinstvenoj tarifi naknada za emitovanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija. Cilj ovog Aneksa je bio terminološko usklađivanje sa medijskim zakonima zbog zastarelosti korišćenih termina u Sporazumu, i upodobljavanje sa propisima koji uređuju oblast računovodstva i revizije. Aneks Sporazuma o jedinstvenoj tarifi naknada, koji ne dira u suštinu postignutog Sporazuma, zaključen je 18.5.2015. godine.

Istovremeno, iako je Sporazumom o jedinstvenoj tarifi naknada propisano da se vrednost boda svakog 1. januara usklađuje sa godišnjim indeksom rasta potrošačkih cena, na predlog ANEM-a, s kojim su se složili OFPS i PI, zaključen je Protokol kojim su se sve tri strane sporazumele da se vrednost boda za 2015. godinu ne menja, iz razloga ekonomske krize i teške finansijske situacije u kojoj se nalaze elektronski mediji, kao i zbog neznatnog rasta potrošačkih cena u 2014. godini.

Aneks Sporazuma o jedinstvenoj tarifi naknada i Protokol su dostupni na kraju ove strane.

]]>
Wed, 20 May 2015 17:01:10 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17741/ANEKS+SPORAZUMA+O+JEDINSTVENOJ+TARIFI+NAKNADA+I+PROTOKOL+SA+OFPS+I+PI
PETI ANEMOV SEMINAR O IMPLEMENTACIJI NOVIH MEDIJSKIH ZAKONA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17725/PETI+ANEMOV+SEMINAR+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA.html U Subotici je 7. maja 2015. godine održan seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona (Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima). Panelisti su predstavili

U Subotici je 7. maja 2015. godine održan seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona (Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima). Panelisti su predstavili i objasnili najvažnija rešenja tih zakona.

 

Nakon pozdravne reči predstavnica ANEM-a i OEBS-a, seminar je otvorio advokat Miloš Stojković, član pravnog tima ANEM-a, koji je bio i moderator ovog događaja. Pored njega, panelisti su bili: Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Zoran Pavić, direktor Sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, Rajka Galin Ćertić, pomoćnica direktora za pravna pitanja Regulatornog tela za elektronske medije i Rade Veljanovski, medijski ekspert i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Na početku seminara Miloš Stojković je izložio najvažnija rešenja Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon koji objedinjuje opšta pravila za sve medije bez obzira na platformu koja se koristi za distribuciju informacija, odnosno za pružanje medijske usluge. Ovaj zakon uvodi novine koje se odnose na definiciju medija, odgovara na pitanje ko može biti izdavač medija, a po prvi put ustanovljava i pravila koja se odnose na javni interes u oblasti javnog informisanja, te regulisanja načina učešća države u finansiranju medija preko projektnog sufinansiranja. Takođe, Zakon predviđa obaveznu privatizaciju svih preostalih medija u javnoj svojini do 1. jula 2015. godine. U odnosu na druge forme komuniciranja, medij odlikuje urednička kontrola. Bitne karakteristike medija kao sredstva obaveštavanja, po zakonskoj definiciji, jesu to da sadržaje prenosi rečima, slikom ili zvukom, da su sadržaji koji se njime prenose urednički oblikovani i da su ti sadržaji namenjeni javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Takođe, Zakon navodi, primera radi, da su mediji svi tradicionalni štampani i elektronski mediji, novinske agencije i web prezentacije tradicionalnih medija, budući da ispunjavaju sva tri pomenuta elementa. S druge strane, kanali komunikacije putem interneta nisu mediji jer im nedostaje urednički oblikovan sadržaj. Tako je zakonskom definicijom odvojen urednički od korisnički oblikovanog sadržaja. Medij ni u ovom zakonu nije zaseban pravni subjekt, tako da mora da ima izdavača (u terminologiji bivšeg zakona: osnivač). Bitna razlika u odnosu na stari zakon je to da izdavač može biti i fizičko lice, pod uslovom da se registruje u formi preduzetnika Za razliku od ranijeg zakona, kada osnivaču nije bilo dozvoljeno da raspolaže pravima na mediju, novi zakon izričito kaže da izdavač može preneti svoje pravo na izdavanje medija drugom licu.

Najviše novina Zakon donosi uvodeći pravila o sufinansiranju projekata od javnog interesa. Javni interes u oblasti javnog informisanja je zakonski definisan, a ostvaruje se na nekoliko načina: institucionalizovano (preko javnih medijskih servisa na nacionalnom i na nivou autonomne pokrajine), preko medija za informisanje na jezicima nacionalnih manjina (tako što se nacionalnim savetima nacionalnih manjina daje mogućnost da osnivaju pravna lica koja mogu biti izdavači medija, uz očuvanje nezavisnosti uređivačke politike), preko osnivanja pravnog lica za informisanje stanovništva na teritoriji Kosova, a najbitniji (i jedini) finansijski oblik učešća države u medijima je sufinansiranje projekata od javnog interesa. Pored definisanja pravila o državnoj pomoći medijima, promene su vidljive i u odnosu na Registar medija, koji, za razliku od prethodnog Registra javnih glasila, sadrži informacije o vlasništvu u medijima, iznosu državne pomoći i druge informacije koje su od značaja za korisnike, koji na taj način mogu da odluče koliko su relevantne informacije koje dobijaju putem tih medija. Upis u Registar nije obavezan, ali ako se ne izvrši upis, izdavaču će biti uskraćeno pravo da konkuriše na javnim konkursima za sufinansiranje projekata od javnog interesa, a dodatno ograničenje je da na takvom mediju neće moći da se oglašavaju organi javne vlasti i javna preduzeća. Precizirana su i pravila koja se odnose na medijsku koncentraciju, i značajno su liberalizovana. Horizontalna integracija je dozvoljena, a kriterijum za objedinjavanje više izdavača medija elektronskih medija je gledanost/slušanost u odgovarajućoj zoni pokrivanja koja zajednički ne prelazi 35 posto u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju, dok je za štampane medije kriterijum realizovani tiraž. Vertikalna integracija nije zakonski zabranjena, iako je u prvoj verziji Nacrta zakona o elektronskim medijima postojala takva restrikcija za elektronske medije. Ipak, postoji određeno ograničenje koje se odnosi na to da distributer medija, ako i sam obavlja delatnost medija, to mora da čini preko povezanog lica. Unakrsna intergracija, odnosno objedinjavanje više izdavača elektronskih i štampanih medija, takođe je dozvoljena pod određenim uslovima. Što se tiče slobode izražavanja, mora se istaći da tu nije došlo do velikih promena, budući da je Srbija članica Saveta Evrope od 2003. godine, te potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda čiji je član 10 relevantan za ovu oblast. Najbitniji principi te konvencije su preneti u Ustav Republike Srbije, a novi zakon ne odstupa od tog okvira, već pokušava da  neka dosadašnja pravila precizira kako bi se prevazišli problemi koji su uočeni u praksi. To se odnosi naročito na sudske postupke vezane za naknadu štete zbog objavljivanja informacije koja šteti nečijem pravu i ugledu. Suština naknade štete treba da bude odgovarajuća satisfakcija zbog povrede časti i ugleda, što ne bi smelo da automatski podrazumeva jedino materijalnu satisfakciju. Zakon je u tom smislu napravio odgovarajuća preciziranja. Zakon je precizirao da su sudovi na čijoj teritoriji se nalazi sedište izdavača, dakle na teritoriji cele Srbije, nadležni za medijske sporove, dok zakon koji uređuje nadležnost sudova predviđa isključivu nadležnost Višeg suda u Beogradu. Ostaje na praksi da razluči koja od dva rešenja će biti primenjena prilikom određivanja nadležnosti.

Zakon o elektronskim medijima je potpuno nov zakon koji se usaglašava sa pravilima koja važe na jedinstvenom evropskom tržištu, tačnije sa Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama. Ovaj zakon donosi velike novine u odnosu na raniji Zakon o radiodifuziji, budući da je bilo potrebno prilagoditi medijski sektor promenama tehnologije, a s druge strane, redefinisati obaveze pružalaca medijskih usluga i urediti položaj nezavisnog regulatora. Između ostalog, Zakon propisuje brojne odredbe o nezavisnom regulatornom telu (Regulatorno telo za elektronske medije - REM).  Tako, načelno predviđa nezavisnost regulatornog tela, ali s druge strane, i umanjuje tu nezavisnost, pre svega tako što propisuje da je za ključne akte regulatornog tela neophodna kontrola zakonitosti i ustavnosti od strane nadležnog ministarstva, te saglasnost zakonodavnih i izvršnih organa. Pored toga, zaposleni u REM-u su u statusu državnih službenika, što dodatno problematizuje pitanje nezavisnosti. Ovaj zakon uvodi i nove mere koje regulatorno telo može izreći. Što se tiče pružalaca medijskih usluga, najviše novina ima u odnosu na oblast audio-vizuelne komercijalne komunikacije (TV oglašavanje, TV prodaja, Plasiranje proizvoda, itd.), gde su precizirana pravila o dozvoljenosti i načinu oglašavanja putem elektronskih medija.

Saša Mirković je govorio o aktivnostima Ministarstva kulture i informisanja u pogledu primene novih medijskih zakona. Što se tiče projektnog sufinansiranja, istakao je da je okončana procedura koja se odnosi na konkurse koje raspisuje Ministarstvo - objavljen je oglas, prikupljeni su projekti, izabrane komisije koje su, potom, zasedale, a predstoji donošenje odluka, potpisivanje ugovora, i na kraju, transfer sredstava. Pored toga, od aktivnosti koje su u vezi sa implementacijom medijskih zakona, Mirković je izdvojio izbor generalnog direktora RTS-a  i to u okviru zakonskog roka, čime je ispoštovana zakonska procedura koju je predvideo Zakon o javnim medijskim servisima. Mirković je istakao i to da je upis medija u Registar medija započet u februaru i da će biti okončan sredinom avgusta. Upis u registar medija nije obavezan, ali je poželjan, jer oni koji ne izvrše upis neće imati mogućnost da apliciraju na konkurse, niti će imati mogućnost za dobijanje legalnih oblika državne pomoći. Poslednji podatak o broju registrovanih javnih glasila pre početka rada Registra medija je taj da u Srbiji postoji 1441 javno glasilo. Kada bude okončan rok za upis u Registar, biće poznati aktuelni podaci. Tek tada se može uraditi odgovarajuća analiza, pa će se videti u kom smeru ide medijski sektor. Mediji su trenutno više zainteresovani za privatizaciju preostalih medija, pa nije realno očekivati da će se proces upisa u Registar završiti pre nego što se obavi i poslednja privatizacija. Donošenje Zakona o elektronskim medijima je predstavljalo preduslov za digitalizaciju zemaljske televizije. Taj proces vodi nadležno ministarstvo (MTT), a očekuje se da se ispoštuje rok (17. jun 2015. godine). U ovoj godini se dešavaju jako bitni procesi za medijski sektor, poput digitalizacije i privatizacije, a novi medijski zakoni su doneti posle čak 11 godina. Zbog toga postoje brojni problemi koji su u tom periodu nagomilani, a rešavaju se i oni koji su dugo godina ostajali nerešeni, na primer privatizacija, koja je morala biti okončana do kraja 2007.

Zoran Pavić je ukazao da je proces privatizacije suočen sa brojnim ograničenjima. Uprkos naporima Agencije da stvori preduslove da postupak teče neometano, te da se privede kraju u zakonom propisanom roku, postoje brojni problemi u privatizaciji preostalih medija u javnoj svojini, pre svega zbog neažurnosti medija i lokalnih samouprava kao osnivača tih medija.  Mediji su morali da dostave privatizacionu dokumentaciju, između ostalog i procenu vrednosti kapitala, dok su lokalne samouprave bile dužne da donesu odluke o metodama privatizacije medija. Pored toga, i donete odluke često nisu bile formalno i suštinski ispravne, pa je Agencija bila prinuđena da ih vraća lokalnim samoupravama na ponovno usvajanje, izmenu i dopunu. U Agenciji se radi intenzivno na kompletiranju dokumentacije za objavljivanje javnih poziva za sve one medije za koje je to moguće uraditi u ovom momentu, a prema njegovim rečima za sada je to tridesetak medija, mada se situacija menja iz dana u dan.  Sredinom meseca će se raspisati prvi javni pozivi za što veći broj medija. Agencija će učiniti sve što je u njenoj moći i koristiti najkraće moguće rokove kako bi se proces okončao do 1. jula 2015. godine. Ako privatizacija ne bude uspešna, pristupiće se podeli besplatnih akcija medija zaposlenima u medijima, a ako ih oni ne prihvate, lokalne samouprave će morati da donesu odluku o promeni delatnosti ili će oni otići u stečaj, što dovodi do brisanja iz Registra medija. Pavić je apelovao na medije i lokalne samouprave da što pre izvrše svoje obaveze (dostavljanje dokumentacije), kako bi se proces privatizacije nesmetano odvijao, odnosno kako bi se nastavio putem raspisivanja javnih poziva. 

Rajka Galin Ćertić je govorila o implementaciji Zakona o elektronskim medijima i položaju regulatornog tela po novim medijiskim zakonima, te obavezama pružalaca medijskih usluga. Republička radiodifuzna agencija je promenila naziv, pa je sada Regulatorno telo za elektronske medije. Promena naziva nije samo terminološke prirode, već i sam naziv treba da odredi donekle promenjenu prirodu regulacije i oblasti elektronskih medija. Nažalost, uprkos proklamovanoj nezavisnosti, sam zakon pojedinim odredbama tu nezavisnost dovodi u pitanje. Regulatorno telo u ovom periodu mora doneti veliki broj podzakonskih akata kojima će se razraditi Zakon o elektronskim medijima. Neki od njih su već prošli javnu raspravu, ali se mora konstatovati da u tim javnim raspravama predstavnici elektronskih medija, nažalost, nisu uzeli učešće u meri u kojoj je to bilo potrebno, što je verovatno posledica aktuelnosti procesa digitalizacije i produženja dozvola. REM je izdao nekoliko rešenja o pravu na pristup multipleksu. Lokalne i regionalne televizije će dobiti znatno veću zonu pokrivanja, pa se postavlja pitanje da li će takve televizije moći da  prilagode svoj program tim zonama, ali i da li će biti u stanju da ispune svoje finansijske obaveze. REM je vezan utvrđenim zonama pokrivanja i načinom popunjavanja multipleksa koji je propisan Pravilnikom o prelasku sa analognog na digitalno emitovaje, što konkretno znači da se prvi multipleks popunjava javnim medijskim servisima i nacionalnim emiterima, drugi multipleks se popunjava regionalnim i lokalnim emiterima televizijskog programa. Pravo na pristup I multipleksu ostvarili su programi RTS-a, RTV-a, kao i nacionalni komercijalni emiteri, a pristup II multipleksu - regionalni i lokalni, s tim što se u logičkoj numeraciji (rasporedu kanala na daljinskom upravljaču) uzima u obzir kriterijum vremena izdavanja dozvola za regionalne TV. Treći multipleks bi po trenutnoj regulativi bio popunjavan na isti način kao prva dva, a na osnovu prethodno raspisanog javnog konkursa. Trenutno ima slobodnih mesta i u drugom, pa se o III još ne razmišlja.  Treba istaći znatno veće troškove za emitere nakon procesa digitalizacije. Kako bi se emiteri prilagodili promenama, ETV je u cenovniku ustanovio grejs period u kome će naknade za distribuciju signala biti manje, a ni REM svoje naknade neće menjati (odnosno povećavati) u istom periodu. Veliki izdaci za emitere su i naknade koje se plaćaju kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskog i srodnih prava (SOKOJ, OFPS i PI). REM će, u tom pogledu, pokušati sve što je u njegovoj nadležnosti da ta naknada bude prihvatljiva. Takođe, u momentu isteka postojeće dozvole emiteri će morati da prilagode svoje programske elaborate području na kome će se videti, a to će biti i jedan od uslova za produženje dozvole. Treba precizirati da su procesi digitalizacije televizije i radija odvojeni jer je proces digitalizacije radija tek u začetku ne samo u Srbiji već i u Evropi, a ne dovodi do značajnih promena u kvalitetu ako se upoređuje sa promenama u televizijskom emitovanju. Pružaoci medijskih usluga televizije treba da imaju u vidu da dozvole za regionalno i lokalno pokrivanje ističu 2016. i 2017. godine. Budući da se zona pokrivanja povećava za postojeće emitere, oni moraju da proizvode program koji će pokrivati celu zonu, što značajno uvećava troškove. Ipak, novi zakon ne ograničava umrežavanje programa, pa emiteri treba da imaju u vidu i tu mogućnost koja bi mogla da obezbedi njihov opstanak u novim tehničkim i tržišnim uslovima.

Što se tiče programskih obaveza, one su brojne, i donet je veliki broj pravilnika, a pružaoci medijske usluge bi trebalo da obrate posebnu pažnju na one koji bliže uređuju obaveze koje se odnose na zaštitu maloletnika i dostojanstva ličnosti u pružanju medijskih usluga. Za nepoštovanje obaveza, pružaocima medijskih usluga se mogu izreći određene mere. Postoji nova mera koja se odnosi na privremenu zabranu emitovanja određenog programskog sadržaja u roku do 30 dana, koja je zamenila dosadašnje privremeno oduzimanje dozvole.

Rade Veljanovski istakao je da je rad na medijskim zakonima nastavak neophodnog  usklađivanja sa evropskim iskustvom i standardima. Evropska medijska politika kao ključni standard predviđa potrebu udaljavanja medija od centara moći koji mogu na bilo koji način uticati na medijske sadržaje (politika, bisznis itd.). Javni interes je opšti interes, odnosno interes svih građana. Javni interes mogu ostvarivati svi mediji, dakle i komercijalni i oni koji imaju status javnog servisa. Zabluda je da komercijalni mediji nisu podobni da ostvare javni interes, budući da njega određuje podobnost sadržaja. Projektno sufinansiranje je od velikog značaja za ostvarivanje najsavremenije medijske politike. Kao važno pitanje se i tada javlja kako delovati regulatorno, a ne nametati uticaj. To pitanje je ujedno jedan od suštinskih testova demokratije. Novi zakoni prvi put  taksativno navode šta bi to bio javni interes u oblasti javnog informisanja. Javni interes tako definisan se finansira i putem izdvajanja iz javnih fondova. Kao jedno od pitanja koje se izdvojilo u toku trajanja javne rasprave o nacrtima medijskih zakona je to koliki bi taj iznos bio, a kao najlogičniji odgovor se nameće da sredstva za projektno sufinansiranje moraju da iznose makar onoliko koliko je do sada (do usvajanja novih medijskih zakona) iznosilo direktno finansiranje medija u statusu javnih preduzeća.

Posle izlaganja uvodničara, otvorena ja rasprava, gde su učesnici bili u mogućnosti da postavljaju pitanja. Najviše pitanja je, očekivano, bilo iz oblasti privatizacije. Izdvajaju se određena pitanja u pogledu sudbine preduzeća u slučaju neuspeha privatizacije, opstanka informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i druga pitanja, i to:

1. Ukoliko postupak privatizacije ne uspe, da li je moguće izvršiti prenamenu preduzeća tako da ono postane uslužno preduzeće koje će obavljati tehničke stvari oko izdavaštva, odnosno emitovanja programa, a da produkciju preuzmu druga pravna lica?

Odgovor uvodničara se može svesti na to da država (bilo koji javni entitet) ne može biti osnivač ni na jednom nivou vlasti. Ipak, budući da je odredba zakona koja ovo propisuje trenutno u postupku ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom, pre konačnog izjašnjavanja o ovom pitanju treba sačekati odluku suda.

2. Postoji li način da se nastavi emitovanje medijskih sadržaja na Radio Subotici koja bi u pogledu tehničkih uslova ostala u vlasništvu grada, a da produkciju vrše ustanove koje formiraju nacionalni saveti?

Opština ne može biti vlasnik medija pa takva vrsta aranžmana nije moguća, ali je moguće napraviti aranžman sa novim vlasnikom Radio Subotice.

3. Da li uvodničari podržavaju inicijativu za Zakon o lokalnim javnim medijskim servisima?

Jedan od uvodničara je naveo da je takva ideja postojala i ranije, ali da je ta ideja odbačena jer je procenjeno, a i sada je potpuno jasno, da nema uslova za formiranje javnih servisa, čak ni na regionalnom nivou, između ostalog i zato što država ne može da podnese takve troškove, niti je realno da bi građani bili spremni da participiraju sa novom naknadom (koju bi plaćali građani te lokalne zajednice pored naknade nacionalnom javnom servisu), posebno u uslovima krize.

4. Šta će se dogoditi u slučaju da neko započne proces privatizacije ali ga ne okonča do 30. juna 2015. godine?

Odgovoreno je da Agencija za privatizaciju donosi rešenje o prekidu privatizacije, nakon čega se otpočinje sa postupkom dodele besplatnih akcija zaposlenima. Ako to ne uspe, onda se donosi odluka o prenameni, a u krajnjem slučaju dolazi do stečaja izdavača, dok se medij u oba slučaja briše iz registra medija.

5. Da li postoje neki povlašćeni uslovi pod kojima bi ustanove nacionalnih saveta dobile frekvencija?

Odgovoreno je da je frekvencija ograničen resurs i da se za nju može dobiti dozvola samo na osnovu javnog konkursa. Savet REM-a odlučuje da li će neko dobiti dozvolu. S druge strane,  član 72. Zakona o elektronskim medijima predviđa beneficije za ovakve vrste medija u pogledu plaćanja naknada, ali se dozvola dobija samo onda kada postoji slobodna frekvencija. REM će, kada se izvrši prodaja, vršiti nadzor nad programom i ako se ustanovi da se kupac ne pridržava programskog elaborata i nema zastupljen program na jezicima manjina, utvrdiće se da je došlo do kršenja Ugovora o prodaji državnog kapitala, a to će biti razlog za raskid ugovora.

Pored pitanja ukazano je na problem u procesu privatizacije. Predstavnici medija su naveli činjenicu da se čini da je početna cena postavljena previsoko (100 % procenjene vrednosti), a mnogi zaposleni, po novoj Uredbi, neće steći pravo na eventualni upis besplatnih akcija budući da su već ostvarili pravo upisa akcija drugih javnih preduzeća koja su već prodata.

 

Realizaciju seminara o implementaciji novih medijskih zakona podržala je Ambasada Kraljevine Holandije. 
http://serbia.nlembassy.org/

 

Stavovi izneti na seminaru ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije.   

]]>
Fri, 15 May 2015 01:52:34 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17725/PETI+ANEMOV+SEMINAR+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA
IZVEŠTAJ SA ČETVRTOG ANEMOVOG SEMINARA O IMPLEMENTACIJI NOVIH MEDIJSKIH ZAKONA http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17506/IZVE%C5%A0TAJ+SA+%C4%8CETVRTOG+ANEMOVOG+SEMINARA+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA+.html  U Nišu je 31. marta 2015. godine održan četvrti seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona.  Seminar su otvorili Milorad Tadić, predsednik ANEM-a i Gordana Janković, šefica Medi

 

U Nišu je 31. marta 2015. godine održan četvrti seminar ANEM-a o implementaciji novih medijskih zakona.

 

 

Seminar su otvorili Milorad Tadić, predsednik ANEM-a i Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji, a panelisti su bili: Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Slobodan Kremenjak, advokat i član pravnog tima ANEM-a, Zoran Pavić, direktor Sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, Olivera Aranđelović, rukovodilac projekta privatizacije medija u Agenciji za privatizaciju, Ljubiša Kuvekalović, viši pravni savetnik u Regulatornom telu za elektronske medije i Rade Veljanovski, medijski ekspert i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, dok je moderator bio advokat Miloš Stojković, član pravnog tima ANEM-a, koji je govorio i o pojedinim novinama u Zakonu o elektronskim medijima, u kontekstu okončanja procesa digitalizacije. Na seminaru je bilo više od 60 učesnika, od čega najviše iz medijskog sektora (38) i iz lokalnih samouprava (20).

Ovo je četvrti seminar o implementaciji novih medijskih zakona, a planirano je da budu održana još dva, i to u Subotici i Novom Pazaru. Svrha seminara je da medijskim poslenicima i ostalim zainteresovanim stranama pomogne da bolje razumeju nove medijske zakone (Zakon o javnom informisanju i medijima, kao krovni zakon za sve medije, i Zakon o elektronskim medijima, kao krovni zakon za elektronske medije), kao i to na koji način ih treba implementirati, kako bi svoja prava i obaveze ostvarivali/ispunjavali na adekvatan način.
 
Slobodan Kremenjak je naglasio da se u donošenju medijskih zakona nije pošlo od početka, nego da je samo nastavljen proces koji je započeo ratifikacijom Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, usvajanjem Ustava i ranijih zakona koji su regulisali oblast medija. Srbija je još 2003. godine ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i praktično prihvatila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava. Medijsko pravo se generalno odnosi na pravo na slobodu izražavanja, pa je prihvatanjem Evropske konvencije prihvaćen i evropski standard zaštite ovog prava. Takođe, raniji Zakon o javnom informisanju iz 2002. i Zakon o radiodifuziji iz 2003. godine su pisani sa idejom da se prihvate relevantni međunarodni standardi. Zbog toga svaki novi medijski zakon mora da poštuje dostignuti standard, pa je prevashodni zadatak novog Zakona o javnom informisanju i medijima bio da otkloni nepravilnosti u primeni tih standarda. Novi Zakon o javnom informisanju i medijima je pojasnio odredbe o solidarnoj odgovornosti, jer je izričito predvideo da za objavljivanje informacije solidarno odgovaraju novinar, odgovorni urednik i izdavač medija, odnosno da se solidarna odgovornost odnosi na odgovornost u okviru jedne medijske kuće, a ne na odgovornost različitih medija koji prenose informaciju, kako se više ne bi dešavali slučajevi, kojih je bilo u praksi, da za informaciju koju je izvorno objavio jedan medij odgovara drugi, koji ju je samo preneo (primer dnevnog lista „Danas"). Precizirana su i pravila za isključenje odgovornosti za naknadu štete, pa je tako isključena odgovornost za verno prenošenje informacija koje potiču od nadležnog državnog organa, budući da se u primeni ranijeg zakona dešavalo da novinar odgovara za naknadu štete iako je verno preneo sadržaj dokumenta državnog organa. Odgovornost novinara je isključena i u situaciji kada je nešto emitovano u direktnom prenosu, a novinar je postupao sa dužnom novinarskom pažnjom. Zakon uvodi i nove kriterijume u dosuđivanju naknade štete, pa se u postupku ceni da li su pre tužbe za naknadu štete korišćeni ispravka i odgovor. Kremenjak je istakao da zakon sam po sebi nije dovoljan, budući da je samo deo jedne šire celine na koji se nadovezuje sudska praksa. Takođe, novi zakoni o uređenju sudova su propisali da je kompletna nadležnost za autorske i medijske sporove prebačena na Viši sud u Beogradu, što može da dovede do profesionalizacije u primeni medijskih standarda i ujednačenosti sudske prakse u medijskim i autorskim sporovima. Ipak, sve ove odredbe predstavljaju samo razradu već poznatih standarda. Ono što je novo u zakonu jesu pravila čiji je cilj da naprave okruženje u kojem će se obezbediti ravnopravna konkurencija na medijskom tržištu. Ta pravila definišu kako se mediji mogu finansirati iz javnih sredstava. Kremenjak je naveo da je, po propisima o državnoj pomoći, još od 2009. godine takva pomoć zabranjena, a da je finansiranje iz javnih sredstava samo izuzetno dozvoljeno; međutim, u medijskom sektoru je izuzetak postavljen kao pravilo, pa je novi zakon, između ostalog, hteo da ispravi tu neprirodnu situaciju, te projektno sufinansiranje upravo ima cilj da precizira i uvede u pravne okvire učešće države u finansiranju medija.
 
Saša Mirković je ovom prilikom prezentovao trenutne aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja, pa se fokusirao na nedavno raspisane konkurse za projektno sufinansiranje, kao i na pitanje upisa u novouspostavljeni Registar medija. Ministarstvo je 2. februara raspisalo javne konkurse u 6 kategorija, koji su trajali do 3. marta. Većina projekata je predata poslednjeg dana roka, tako da će se proces selekcije malo odužiti. Kako stvari izgledaju, značajno je veći broj pristiglih predloga projekata u poređenju sa prethodnom godinom, na šta je verovatno uticalo i povećanje sredstava koja se raspodeljuju. Medijska i novinarska udruženja su dala svoje predloge za članove komisija, tako da je i proces njihovog formiranja pri kraju. Sastav komisija će biti javno objavljen, a transparentnost će biti obezbeđena i u radu samih komisija. Ovo je prvi konkurs ove godine, a Ministarstvo će raspisati i drugi konkurs u drugom delu godine, kako bi se, između ostalog, pružila prilika medijima koji su još uvek u javnoj svojini (koji će do 1. jula biti privatizovani) da i oni konkurišu za sredstva namenjena projektnom sufinansiranju. Procenat učešća javnih sredstava u projektnom sufinansiranju je 80 %, tako da sami mediji moraju da finansiraju preostalih 20 %. U javnosti je bilo dosta priče oko sume koju bi za javno informisanje morale da izdvoje lokalne samouprave. Još tokom javne rasprave o medijskim zakonima se diskutovalo o minimalnom pragu od 2 %, što tada nije bilo moguće uneti u Zakon o javnom informisanju i medijima zbog zadiranja u prava lokalnih samouprava. Udruženje novinara Srbije je napravilo istraživanje o tome kolika su sredstva koja lokalne samouprave opredeljuju za javno informisanje, a u kome su upoređivani podaci iz 162 jedinice lokalne samouprave. Istraživanje je pokazalo da u 21-oj lokalnoj samoupravi izdvojena sredstva prelaze pominjani procenat od 2 % lokalnih budžeta, ali i to da u 21-oj lokalnoj samoupravi nisu uopšte izdvojena sredstva. Ipak, prosek izdvojenih sredstava iznosi 1.1 %, što je zadovoljavajuće budući da je u pitanju tek prva godina primene novih zakona. Mirković je govorio i o Registru medija. Po poslednjim dostupnim podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je ukupno 1379 medija. Neki mediji su prestali da postoje ali nisu izbrisani iz dosadašnjeg registra, a pojedine novinske agencije su upisivale svaki svoj servis u taj registar, pa podaci nisu u potpunosti adekvatni. Treba jasno istaći, rekao je Mirković, da upis u Registar nije obavezan, ali da neupisivanje onemogućava medijima da učestvuju u projektnom sufinansiranju i zabranjuje javnim entitetima (Republika, AP, lokalna samouprava, ustanova, preduzeće ili drugo pravno lice koje je pretežno u javnoj svojini) da se oglašavaju na takvim medijima ili koriste njihove usluge. Pored toga, Registar će biti drastično različit od dosadašnjeg registra javnih glasila, s obzirom na to da će u njemu biti dostupni brojni novi podaci, poput podataka o vlasničkoj strukturi i državnoj pomoći. Pri tom, organ javne vlasti koji raspisuje konkurs dužan je da dostavlja podatke o državnoj pomoći, a ne medij. Proces upisivanja u Registar je tek na početku i objektivna analiza treba da se sprovede tek nakon što se taj postupak okonča, naveo je Mirković.
 
Ljubiša Kuvekalović je predstavio bitne novine koje donosi Zakon o elektronskim medijima (ZEM). On je naveo da se funkcija Regulatornog tela nije bitno izmenila budući da ono izdaje dozvole, bliže uređuje pravila predviđena zakonom (regulatorna funkcija) i kontroliše rad pružalaca medijske usluge (PMU). Što se tiče regulatorne funkcije, Regulatorno telo donosi nekoliko vrsta podzakonskih akata. Prvi instrument regulacije je pravilnik koji bliže uređuje odredbe zakona i koji sada menja nekadašnja opšteobavezujuća uputstva koja Regulator više neće donositi. Drugi instrument je uputstvo kojim Regulator stavlja do znanja javnosti kako će primenjivati određene odredbe zakona, a treći je preporuka koja nije pravno obavezujuća, ali koja služi ujednačavanju dozvoljene prakse s ciljem unapređenja audio-vizuelnih medijskih usluga. Značajna novina je sprovođenje javne rasprave u procesu donošenja podzakonskih akata, koja traje minimum 15 dana, a potom se ti podzakonski akti dostavljaju Ministarstvu kulture i informisanja na ocenu ustavnosti i zakonitosti. Regulator se prilikom donošenja podzakonskih akata vodi time da pravila budu precizna, kako bi pružaoci medijske usluge (PMU) znali kako da se ponašaju, kao i time da se u nametanju obaveza i ograničenja poštuje načelo proporcionalnosti koje podrazumeva da ograničenja moraju da budu srazmerna cilju koji žele da postignu, da postupak donošenja bude zasnovan na načelu javnosti i da pravila budu stvarno primenjiva i periodično promenljiva, u skladu sa periodičnom procenom njihovog efekta u praksi. ZEM postavlja neke novine koje su posledica usklađivanja sa Direktivom o AVMS, ali i one koje su posledica uočenih problema u praksi. Što se tiče novina u oglašavanju, najznačajnije se odnose na uvođenje instituta plasiranja proizvoda i na emitovanje oglasne poruke uporedo sa urednički oblikovanim sadržajem (virtuelno oglašavanje, podela ekrana isl). Budući da su u ovoj oblasti najočiglednije novine, Regulatorno telo je već početkom oktobra objavilo Interpretativno saopštenje u pogledu načina primene odredaba Zakona koje se odnose na audio-vizuelnu komercijalnu komunikaciju. U međuvremenu je Savet Regulatora utvrdio Nacrt pravilnika koji bliže uređuje ovu oblast, a javna rasprava je u toku i traje do 6. aprila. U oblasti zaštite prava maloletnika u programskim sadržajima ima dosta novina, naročito u kategorizaciji maloletnika i programa (podoban za 12,16 ili 18 godina), uz drugačije definisanje zaštićenog vremena u kom ne mogu da se emituju sadržaji koji mogu da štete maloletnicima. S druge strane, preciznija su pravila koja se odnose na učešće maloletnika u programu i zaštitu njegovih/njenih prava. Oblast zaštite prava maloletnika je bliže uređena pravilnikom koji je stupio na snagu. Svaki pružalac medijske usluge mora da poštuje ljudska prava u programskim sadržajima. Zakon, ipak, ne precizira koja se ljudska prava štite i čija su ta prava u kontekstu pružanja medijske usluge, pa je Regulator utvrdio Nacrt pravilnika koji bliže uređuje ovu oblast, a koji je takođe na javnoj raspravi do 6. aprila. Uvedena su i nova pravila koja se odnose na formiranje liste najvažnijih događaja od interesa za građane i pristup tim događajima; ona su bliže uređena pravilnikom koji je stupio na snagu. PMU ima i obaveze koje se odnose na dostupnost usluga osobama sa invaliditetom, u pogledu čega je Regulator doneo preporuku. Od ostalih obaveza Kuvekalović je istakao one koje se odnose na programske kvote, naročito u pogledu kvota evropske produkcije. Što se tiče kontrolne funkcije, Regulator je ovlašćen da kontroliše PMU u pogledu poštovanja pomenutih programskih obaveza, kao i poštovanja uslova iz dozvola. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti ili po prijavi, a bliže je uređen pravilnikom koji je stupio na snagu. Mere koje su na raspolaganju Regulatoru su: opomena, upozorenje, privremena zabrana objavljivanja određenog programskog sadržaja do 30 dana i oduzimanje dozvole. Opomena se izriče zbog povrede obaveza, upozorenje zbog teške povrede obaveza, a privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja zbog naročito teške povrede obaveze. Regulator više ne može da izrekne meru privremenog oduzimanja dozvole, a stepenovanje prilikom izricanja mera je drugačije od onog koji je propisivao Zakon o radiodifuziji. Regulator takođe može da pokrene prekršajni postupak, kao i do sada. Od donošenja ZEM-a, Regulator je izrekao 4 mere opomene i to zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika i nepoštovanja pravila o oglašavanju i 3 mere upozorenja zbog kršenja pravila o zaštiti maloletnika.
 
Miloš Stojković je govorio o novom režimu ovlašćenja za pružanje medijske usluge, a naročito u kontekstu okončanja procesa prelaska sa analognog na digitalni signal. ZEM ustanovljava novine u pogledu ovlašćenja-dozvola za pružanje medijske usluge. Uslovno rečeno, medijska usluga se pruža na 4 nivoa, i to na osnovu: dozvole koja se izdaje na javnom konkursu za terestrijalno FTA emitovanje (digitalno i analogno), dozvole koja se izdaje na zahtev pružaoca medijske usluge za ostale medijske platforme (KDS, DTH, IPTV isl.), odobrenja koje se izdaje na zahtev pružaoca usluge on demand (nelinearne, na zahtev korisnika, a na osnovu kataloga programskog sadržaja), kao i bez obaveze pribavljanja dozvole - za pružanje usluge po režimu Konvencije o prekograničnoj televiziji, za javne servise i u slučaju kada se usluga pruža putem Interneta. Ova godina je u pogledu uvođenja novih pravila tranziciona, i to ne samo zbog uvođenja projektnog sufinansiranja i obavezne privatizacije medija, nego i zbog okončanja procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV signala (proces digitalizacije). U pojedinim zonama raspodele (alotmentima) je uveliko započeo proces isključivanja analognog i uključivanja digitalnog signala, tako da se digitalizacija privodi kraju. Neophodno je pregovarati sa ministarstvom nadležnim za telekomunikacije i JP ETV, budući da je krajem 2014. godine donet novi cenovnik JP ETV koji nameće nesrazmerne finansijske obaveze emiterima. U tom smislu, ANEM već razmišlja o tome kako bi se mogli pokrenuti pregovori sa nadležnim državnim organima i organizacijama, kako se ne bi desilo da se mediji prosto ugase zbog toga što nisu u stanju da ispoštuju svoje finansijske obaveze.
 
Zoran Pavić je predstavio aktivnosti Agencije za privatizaciju u pogledu privatizacije preostalih medija u javnoj svojini. Proces privatizacije medija se sprovodi na osnovu dva zakona, i to - Zakona o privatizaciji i Zakona o javnom informisanju i medijima (član 142.). Agencija je u avgustu raspisala javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za ukupno 73 medija. Lokalne samouprave, kao osnivači 64 medija, bile su dužne da dostave odluke o modelu privatizacije, kao i da dostave dokumentaciju predviđenu zakonom. Kako se zakonski rok za privatizaciju približava, i kako Agenciji niji stigao dovoljan broj validnih odluka o privatizaciji (neke lokalne samouprave nisu ništa dostavile, neke odluke nisu potpune, a neke ne poštuju zakonsku formu), napravljen je dogovor Agencije i nadležnog ministarstva da sama Agencija sastavi nacrte odluka koje imaju formu i elemente predviđene zakonom. Ti nacrti su dostavljeni lokalnim samoupravama sa molbom da do 1. aprila dostave odluke, a u isto vreme se apelovalo na subjekte privatizacije - medije da u istom roku dostave svu potrebnu dokumentaciju Agenciji, kako bi se pokrenula procedura javnih poziva za prikupljanje ponuda i kako bi se ispoštovali svi rokovi po oba zakona. Agencija se intenzivno priprema za raspisivanje javnih poziva, čim potrebna dokumentacija pristigne.
 
Olivera Aranđelović, kao rukovodilac projekta za privatizaciju medija, objasnila je detalje i konkretne obaveze subjekata privatizacije. Agencija intenzivno prikuplja dokumentaciju i informacije od svih medija, kako bi se stekli zakonski uslovi za objavljivanje javnog poziva za prikupljanje ponuda. Ona je istakla da fiksiranost rokova i nedovoljno vremena diktiraju potrebu da mediji zaista ozbiljno shvate svoje obaveze prema Agenciji. Produženja roka zvanično neće biti posle 1. jula, a Agencija nema informaciju o suprotnom. Prvo što je neophodno da se uradi je to da svi mediji, bez odlaganja, do 1. aprila, pošalju celokupnu dokumentaciju Agenciji. Zatim, lokalne samouprave, kao osnivači medija, moraju da donesu odluke o metodu i modelu privatizacije. O ovu obavezu se većina lokalnih samouprava oglušila, a statistika je poražavajuća, jer je za 72 medija trenutno doneto svega 8 ispravnih odluka, dostavljeno 23 neispravnih, a nedostavljeno čak 21, dok 10 medija imaju negativni kapital. Što se tiče drugih odluka, koje nisu u nadležnosti lokalne samouprave, doneta je odluka za Dnevnik Holding Novi Sad, čiji je osnivač pokrajinska vlada, za RTV Kragujevac, čiji je osnivač Republika Srbija, 7 odluka za mikro preduzeća je donela Agencija (jer je za to nadležna), dok se za TANJUG, čiji je osnivač Republika Srbija, očekuje odluka Vlade Srbije. Što se tiče dokumentacije, nju je dostavilo svega 12 medija, a ima lokalnih samouprava i medija koji se uopšte ne odazivaju na pozive Agencije i ne poštuju svoje zakonske obaveze. Pri tom, treba praviti razliku između pisma zainteresovanosti i javnog poziva, navela je Aranđelović. Pismo o zainteresovanosti služi samo kao jedan od pokazatelja Agenciji za odabir modela privatizacije. Javno nadmetanje počinje sa 100 % procenjene vrednosti, a ako prvo nadmetanje ne uspe, onda se ono proglašava neuspelim i objavljuje drugo, koje se sprovodi sa početnom cenom u iznosu od trećine prvobitne vrednosti.
 
Rade Veljanovski je govorio o regulatornim i praktičnim aspektima javnog interesa u oblasti javnog informisanja. U tranzicionim zemljama, pa čak i u onim koje su prve krenule u taj proces, medijski zakoni su menjani mnogo češće nego što je to slučaj u Srbiji. Naši zakoni su opstali 10 godina, а оsnovna ideja donošenja novih zakona je bila da se medijski zakoni usaglase sa standardima Evrope. Ta ideja je logična, a njena svrha nije da se prosto preuzme nešto iz Evrope, nego je to bitno i zbog zaokruživanja naše države kao moderne i demokratske zemlje. Dosadašnji zakoni su predviđali prilično dobar opus implementiranih standarda Evrope i sveta, ali to često u primeni zakona nije bilo dovoljno, pre svega zbog nepostojanja političke volje, ali i zbog toga što odredbe zakona nisu bile dorečene. Međutim, i u vreme jednopartijskog sistema su postojali dobri novinari i dobri mediji, ali uređivačka politika svakog medija u tom sistemu je morala da prati jednu ideološku matricu koja je u to vreme preovlađivala. Medijska politika Evrope se temelji na distanciranju celokupnog medijskog sistema od uticaja centara moći (biznisa, politike, države i sl.), što je zapravo implementacija člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (Slobodan protok informacija, sloboda izražavanja, primanja i davanja informacija, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice). Jürgen Habermas govori o tome da nema slobodnih medija ako u javnoj sferi postoji bilo kakav monopol, odnosno ako mediji ne mogu da ostvare demokratsku funkciju zbog nedostatka autonomije u odnosu na svoje okruženje. Zato je izlazak države iz vlasništva u medijima neophodan, što je i prethodni zakon propisivao a novi Zakon o javnom informisanju i medijima definisao kao obavezu do 1. jula 2015, kao i zbog toga što se ispostavilo se da država nije najbolji vlasnik medija, posebno zbog uticaja na uređivačku politiku. Definisanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i projektno sufinansiranje su bitne novine u medijskoj regulativi. Javni interes mogu da ostvaruju svi mediji, bez obzira na status, a ako ga ostvaruju, imaju pravo i na određeno subvencionisanje kroz projektno sufinansiranje koje je zakonom i Pravilnikom Ministarstva kulture i informisanja regulisano. Država, odnosno svi nivoi javne vlasti (pokrajina/lokalna samouprava), moraju da se „staraju" da javni interes bude zadovoljen i da za to, kroz projektno finansiranje, izdvoje odgovarajuća sredstva. Koliko treba raspodeliti sredstava u lokalnom, pokrajinskom ili republičkom budžetu za javno informisanje Zakon nije propisao, te je i praksa, posebno na lokalnom nivou različita, ali je logično da javna vlast mora da izdvaja najmanje onoliko sredstava koliko je izdvajala do sada direktno finansirajući medije čiji je bila vlasnik. Ta sredstva bi trebalo da budu neka garancija za opstanak kvalitetnijih medija koji ostvaruju javni interes u oblasti javnog informisanja, iako svakako neće rešiti sve finansijske problem medija. Veljanovski je posebno ukazao na to šta znači obaveza lokalne samouprave da se „stara" o ostvarivanju javnog interesa - to ne podrazumeva osnivanje i vlasničku kontrolu, nego se odnosi na stvaranje ambijenta za razvoj javnog informisanja, kako bi se ostvario interes građana a ne vlasti.
 
U diskusiji nakon izlaganja panelista najviše komentara i pitanja  bilo je u vezi sa procesom privatizacije i projektnim sufinansiranjem. Pojedini učesnici, koji su još u javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona zastupali stavove o potrebi postojanja javnih servisa na regionalnom i lokalnom nivou, ponovili su stavove o tome da privatizacija ne treba da obuhvati pojedine medije u javnom vlasništvu. Ukazano je i na postupak pred Ustavnim sudom o oceni ustavnosti medijskih zakona. Naročito zanimljivo pitanje se odnosilo na to da li su gradske opštine u obavezi da sprovode odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima o obavezi obezbeđivanja sredstava za finansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Predstavnik Ministarstva se pozvao na tumačenje ministarstva nadležnog za lokalnu samoupravu koje je navelo da gradske opštine nisu lokalne samouprave. Postavljana su i pitanja koja se odnose na sporne programske sadržaje, poput nasilja, neprimerenog prikazivanja alkohola, golotinje, a kojih naročito ima u rijaliti programima. Predstavnik Regulatornog tela je odgovorio da je pojedinim medijima već izrečena mera upozorenja, a da se rad tih televizija prati i da postoji mogućnost da im se izrekne stroža mera ako se uočeni propusti ponove. 
 
Realizaciju seminara o implementaciji novih medijskih zakona podržala je Ambasada Kraljevine Holandije. 

 

Stavovi izneti na seminaru ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije.  

]]>
Tue, 7 Apr 2015 10:40:57 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17506/IZVE%C5%A0TAJ+SA+%C4%8CETVRTOG+ANEMOVOG+SEMINARA+O+IMPLEMENTACIJI+NOVIH+MEDIJSKIH+ZAKONA+
Prilog ANEM-a javnoj raspravi o podzakonskim aktima u nadležnosti REM-a http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17628/Prilog+ANEM-a+javnoj+raspravi+o+podzakonskim+aktima+u+nadle%C5%BEnosti+REM-a.html Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je, u periodu od 20. marta do 6. aprila 2015. godine, sprovelo objedinjenu javnu raspravu o nacrtima sledećih pravilnika: o audio-vizuelnim komercijalni

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je, u periodu od 20. marta do 6. aprila 2015. godine, sprovelo objedinjenu javnu raspravu o nacrtima sledećih pravilnika: o audio-vizuelnim komercijalnim komunikacijama; o postupku izdavanja dozvole za pružanje   medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa; o postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu zahteva; o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga; o sprovođenju nagradnih takmičenja u oblasti pružanja medijskih usluga; i o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.

ANEM je, učestvujući u javnoj raspravi, Regulatornom telu dostavio svoje sugestije u vezi sa nacrtima navedenih pravilnika - opšte, koje se odnose na unapređivanje prakse sprovođenja javne rasprave o nacrtima podzakonskih akata u nadležnosti REM-a; za nacrte pravilnika o audiovizuelnoj komercijalnoj komunikaciji i o zaštiti ljudskih prava - zbog obimnosti i složenosti pravila koja zahtevaju specifično pravničko znanje i poznavanje evropske regulative, neophodno je da Regulatorno telo pružaocima medijskih usluga (PMU) pruži potrebnu pomoć u implementaciji propisanih pravila i da za njih ima razumevanje u periodu prilagođavanja novim pravilima; za nacrte pravilnika o sprovođenju nagradnih takmičenja u oblasti pružanja medijskih usluga i o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje - prema mišljenju ANEM-a, nacrti pravilnika prekoračuju zakonska ovlašćenja i upuštaju se u izvorno uređivanje prava i obaveza, što je potencijalno u suprotnosti sa Ustavom, te ove dve oblasti, ako postoji za tim potreba, mogu biti regulisane preporukom kao fleksibilnijim instrumentom za usklađivanje neusaglašene prakse; za nacrte pravilnika koji uređuju postupak izdavanja dozvola za pružanje medijske usluge na osnovu zahteva i na osnovu sprovedenog javnog konkursa - neophodna je dopuna nacrta tih pravilnika propisivanjem uslova i kriterijuma za izdavanje dozvole budući da ta pitanja zajedno sa postupkom i sadržinom dozvole čine logičnu celinu.

 

]]>
Mon, 6 Apr 2015 00:58:34 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/17628/Prilog+ANEM-a+javnoj+raspravi+o+podzakonskim+aktima+u+nadle%C5%BEnosti+REM-a