Home  /  Aktivnosti ANEMa  /  Aktivnosti javnog zalaganja

09. 05. 2012

Publikacija "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu"

Publikacija "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu" je prvi celoviti izveštaj o medijskoj situaciji u Srbiji na osnovu 27 indikatora Saveta Evrope, kojima se meri sloboda izražavanja, sloboda informisanja i sloboda medija u jednoj zemlji. Ovaj izveštaj je rezultat zajedničkog rada organizacija Civil Rights Defenders, ANEM, NUNS, NDNV i Lokal pres, a sadrži pravnu i komunikološku analizu podataka o zakonskom, političkom, ekonomskom i profesionalnom okruženju funkcionisanja medija u Srbiji.

Prezentacija Publikacije "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu", održaće se u beogradskom Medija centru, u petak, 18. maja 2012, s početkom u 11 h.

Publikacija je dostupna u dodatku na kraju ovog teksta.

Za potrebe Izveštaja, korišćeni su javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a dodatno je anketirano 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica i intervjuisani su predstavnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru.

Rezultati pokazuju da se u Srbiji u potpunosti ostvaruju samo četiri od 27 evropskih standarda medijskih sloboda (sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja).

Za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativno dobra zakonska potpora, ali se oni u praksi ne ostvaruju na potpun ili neproblematičan način.

Drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i radno-socijalnih prava i bezbednosti novinara.

Razlog za odstupanja domaće prakse u oblasti medijske ekonomije i medijske nezavisnosti nisu samo brojne slabosti regulative (neadekvatan tretman državnog vlasništva, netransparentnost vlasništva i nesprečavanje monopola, izostanak neutralnosti u finansijskoj pomoći države, nepostojanje pravnih instrumenata zaštite nezavisne uređivačke politike), već i strukturni društveni faktori koji uključuju prirodu tranzicije medijskog sistema, ekonomsku moć i interese velikih medijskih "igrača", i potrebu političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva.

Pored kvalitativnih ocena ostvarivanja 27 standarda medijskih sloboda i ukazivanja na glavne probleme, izveštaj sadrži mnoštvo aktuelnih, kvantitativnih pokazatelja koji se odnose na 2011. godinu, kao i navođenja oblasti o kojima podaci nedostaju, a koji su važni za ocenu situacije u medijskom sektoru.

Od navedenih podataka za 2011. godinu, izdvajamo samo neke:

- 26% TV i 25% radio emitera su u javnoj svojini;

- od ukupno oko 5 miliona evra državnih sredstava, sa gotovo 4 miliona su finansirane tekuće aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, a sa 1 milionom projekti više od 200 medija;

- 14% od 240 anketiranih rukovodećih ljudi u informativnim medijima je protiv privatizacije medija (60% je iz državnih a 40% iz privatnih medija), a 14% nema jasan stav o ne/poželjnosti državnog medijskog vlasništva;

- registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, od toga 9 fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i 4 smene glavnih urednika ili direktora medija;

- svega 2% od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivani tokom godine;

- u 72% anketiranih medija prosečna plata je iznosila do 30 hiljada dinara, a u svega 3% više od 50 hiljada dinara;

- sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima, a u privatnim samo kao nasleđene iz perioda pre privatizacije; .

- 72% anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66% da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti; 

- 70% anketiranih partjskih funkcionera, iz vlasti i opozicije, smatra da mediji ne poštuju princip ravnopravnosti u političkom izveštavanju, dok 92 % glavnih urednika medija smatra da njihovi mediji to čine;

- svega 13% glavnih urednika radio i TV emitera smatra da je rad regulatornih tela bio nepristrasan i efikasan;

- 88% anketiranih angažovanih u nacionalnim savetima manjina ili manjinskim medijima ne zna ni za jedan uspešno privatizovan medij na manjinskom jeziku, a 72% misli da nacionalni saveti manjina nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj manjinskih medija.

Ovaj Izveštaj/Publikacija je realizovan u saradnji sa organizacijom Civil Rights Defenders i uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida)

Publikaciju "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu" preuzmite ovde

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs