Radionicu „Medijski sadržaj od javnog značaja - kako napisati dobar projekat od interesa za građane", ANEM je organizovao u Novom Sadu 18. i 19. juna 2018. godine, kao deo serije obuka koje sprovodi u okviru projekta podizanja kapaciteta medija uz finansijsku podršku bugarske vlade.

Uz veliko interesovanje lokalnih medija širom Vojvodine i prisustvo velikog broja novinara, urednika i drugih medijskih radnika lokalnih radio, TV stanica i onlajn medija, kao i predstavnika novinarskog udruženja NDNV, ovaj veoma dinamičan trening pokrenuo je veoma bitna pitanja iz oblasti sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja, naročito kada je u pitanju pravilno postavljanje tema i pitanja od značaja za građane, kojima treba da se bave mediji u cilju poboljšanja života svakog građanina.

Kroz aktivan rad sa stručnim trenerom Mitkom Jakovlevskim, novinari su postavljali temelje projekta kojim bi povećali svoje šanse na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, kao i konkursima lokalnih samouprava, na kojima, po nepisanom pravilu, sredstva dobijaju upravo nekvalitetni projekti, odobreni od strane nekompetentnih komisija.

Nakon dva dana uspešnog rada, više od 10 učesnika - novinara lokalnih medija iz Novog Sada, Stare Pazove, Novog Bečeja, Bečeja, Sremske Mitrovice, ali i zaintereovanih učesnika iz Knjaževca i Kruševca - izrazilo je zadovoljstvo što su prisustvovali ovakvom treningu kojim su unapredili svoj rad na temama od javnog interesa u cilju vraćanja informativnog programa na viši nivo ispunjavanja uloge u društvu, a ne samo popunjavanje formulara u cilju zadovoljavanja konkursnih kriterijuma i obezbeđivanja novčanih sredstava nekvalitetnim medijskim sadržajima.

Ovu radionicu ANEM sprovodi u saradnji sa ambasadom Republike Bugarske, u okviru projekta „Očuvanje medijskih sloboda, nezavisnosti, medijskog pluralizma i uloge u društvu kroz profesionalno usavršavanje novinara i medija", koji se realizuje u severnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, i namenjen je lokalnim medijima u ovim oblastima.

Stručnjaci u radijskom i digitalnom novinarstvu, renomirani novinari i mentori Mitko Jakovlevski (iz redakcije Insajder produkcije) i Dušan Mašić (BBC), tokom dva dana rada preneli su veliko iskustvo i znanje polaznicima radionice. Počevši od definicije javnog interesa - šta je reklama, a šta informacija, preko identifikacije potreba građana od medija, koju oni informaciju traže od svojih javnih glasila, do načina kako se ta informacija istražuje i plasira publici, odnosno građanima, polaznici su stekli uvid u put kojim treba mediji treba da idu da bi mogli da kažu svojoj publici da zaista rade u javnom interesu.

U dvodnevnom radu, polaznici su, kroz aktivnu i živu diskusiju, praktičan rad u grupama i zajedničku analizu projekata, obrađivali percepciju medija danas, ulozi medija i novinara koji pomažu građaninu da se njegov problem reši i kvalitetu medijskog sadržaja koji garantuje ne samo puku informaciju, već kredibilno, objektivno i pravovremeno informisanje koje vode rešavanju lokalnog problema.

Ovu radionicu ANEM sprovodi u saradnji sa ambasadom Republike Bugarske, u okviru projekta „Podizanje profesionalnih kapaciteta lokalnih medija u clju boljeg ispunjavanja njihove uloge u društvu u skladu sa standardima i pravilima Evropske unije", koji se realizuje u južnoj Srbiji, i namenjen je lokalnim medijima u ovom regionu.

Prvu od tri radionice namenjene onlajn i tradicionalnim medijima u južnom regionu, ANEM je održao u Nišu 27. i 28. juna 2017. godine. Radionica sa temom "Plasiranje medijskih sadržaja na različitim platformama" organizovana je sa ciljem da pomogne lokalnim medijima da podignu svoje kapacitete i unaprede svoje izveštavanje o važnim pitanjima od javnog značaja za lokalnu publiku, uz korišćenje novih alata i platformi u digitalnom novinarstvu.

Novinari i urednici internet portala i elektronskih medija iz Niša, Pirota, Dimitrovgrada, Bosilegrada, Aleksinca, Bujanovca i Vranja, slušali su od predavača Predraga Blagojevića, novinara i urednika portala "Južne vesti" iz Niša i Slobodana Krajnovića, urednika radija 021 iz Novog Sada, o razlikama onlajn novinarstva u odnosu na tradicionalno, kako se plasiraju onlajn sadržaji, o ulozi društvenih mreža i kako se koriste za pisanje i komunikaciju sa publikom u digitalnom okruženju ali i problemima novinara u tom okruženju.

Tokom dva dana rada, uz pomoć iskusnih predavača, novinari su saznali i u kojoj meri društvene mreže menjaju novinarstvo, koji su alati i kako se oni koriste u traženju vesti i plasiranju istog sadržaja na različitim medijima. Važne informacije su iznete i po pitanju poštovanja autorskih prava, autorskog dela, novinarske etike...

Ovu radionicu ANEM sprovodi u saradnji sa ambasadom Republike Bugarske, u okviru projekta „Podizanje profesionalnih kapaciteta lokalnih medija u clju boljeg ispunjavanja njihove uloge u društvu u skladu sa standardima i pravilima Evropske unije", koji se realizuje u južnoj Srbiji, i namenjen je lokalnim medijima u ovom regionu.

Tokom novembra, u okviru projekta koji ANEM sprovodi uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, organizovane su 2 dvodnevne radionice za medijske profesionalce - vlasnike, urednike i novinare ANEM-ovih članica, gde su im data potrebna znanja i veštine za evaluaciju medijskih projekata u okviru projektnog sufinansiranja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Prva od dve radionice, pod nazivom „Radionica za evaluatore projektnih predloga u cilju odabira najboljih medijskih projekata za sufinansiranje sredstvima Ministarstva kulture, AP Vojvodine i lokalnih samouprava" održana je 28. i 29. novembra u Novom Sadu, u prostorijama Radio Kafea Radija 021, a druga 5. i 6. decembra 2016. u Nišu. Obuku je prošlo ukupno 24 polaznika iz 21 različite medijske kuće, radija, RTV, TV i portala, ANEM-ovih članica, iz 17 različitih gradova širom Srbije (Zrenjanin, Stara Pazova, Pančevo, Kovin, Srbobran, Novi Sad, Subotica, Kikinda, Knjaževac, Kruševac, Pirot, Petrovac na Mlavi, Niš, Aleksinac, Vranje, Leskovac, Čačak), koji bi u budućnosti, zbog svog višegodišnjeg profesionalnog iskustva i dokazanog etičkog pristupa u novinarstvu, mogli da budu izabrani kao članovi stručnih komisija za evaluaciju projektnih predloga na konkursima koje raspisuje Ministarstvo kulture, AP Vojvodine i lokalne samouprave.

U toku dva dana intenzivnog rada sa stručnim trenerom, polaznici su bili upoznati sa ciljevima projekta i samog treninga, kao i sa ulogom evaluatora u procesu evaluacije projektnih aplikacija, sa strukturom projekta - šta čini dobro napisan, a šta loše napisan projekat i šta dobro napisan projekat treba da uključi. Kroz analizu problema, opisa situacije u sektoru, definisanje ciljeva, svrhe projekta i aktivnosti, polaznici su stekli uvid u to kako se koncipira dobar projekat i kako se projektna ideja uklapa i odgovara na zahteve konkursa i njegovih ciljeva.

Radionice su organizovane u okviru projekta koji realizuje ANEM uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) je 12-13.11.2015. održala u Beogradu dvodnevnu radionicu, pod nazivom "Plasiranje medijskog sadržaja na različitim platformama".

Radionica je realizovana u saradnji sa Deutsche Welle, u okviru projekta Competence Centre for Development of Private Local Media in Serbia koji je podržalo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke.

Glavni trener je bila Martina Anđelković - novinarka i vlasnica agencije za digitalni marketing. Nekada novinarka B92, a danas internet marketing menadžerka koja stoji iza online prisustva Exit Festivala, Sea Dance Festivala, sajtova Infostud grupacije, Drinske regate Bajina Bašta, i mnogih drugih uspešnih online kampanja.

Pored trenera, panelisti na radionici su bili: Slobodan Krajnović, glavni i odgovorni urednik web sajta i Radija 021 iz Novog Sada, kao i Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik portala „Južne vesti" iz Niša. Krajnović je pričao o procesu transformacije 021-kako je portal preuzeo primat od radija, a Blagojević o prednostima online-a u odnosu na tradicionalne medije. Panelisti su predstavljali primere dobre prakse lokalnih medija u korišćenju web portala, što učesnicima može da posluži kao model za budući rad i za pravilno plasiranje sadržaja na njihovim portalima.

Radionica je bila koncipirana kao kombinacija teorije, sa praktičnim primerima, i prakse (rad po grupama), ali je uključila i razmenu mišljenja i iskustava učesnika radionice. Na radionici su učesnici mogli da nauče kako na najbolji način da iskoriste različite platforme za plasiranje svog sadržaja (tradicionalni mediji, portali/web sajtovi, društvene mreže) i da unaprede svoja znanja i veštine za praktičnu primenu društvenih mreža za plasiranje medijskog sadržaja, kako do što veće posete uz pomoć alata koje pružaju društvene mreže, koje kanale koristiti za dobijanje kredibiliteta, upotreba oglašavanja za promociju medijskog sadržaja, kako prirediti vest za razne tipove društvenih mreža, kako, uz pomoć online prisustva, pridobiti poverenje publike, kako izbeći klasične greške u online prisustvu.

Radionica je bila namenjena članovima ANEM-a, Lokal presa i Asocijacije medija, i to pre svega urednicima.

Na radionici je učestvovalo 15 predstavnika medija, i to sledećih: Radio OK (Vranje), Radio Luna (Užice), Radio M55 (Knjaževac), RTV Bela Palanka (Bela Palanka), RTV Stara Pazova (Stara Pazova), Radio Ozon (Sremska Mitrovica), Radio Bus (Kovin), Kolubarske, portal (Valjevo), Nedeljnik Grad (Kruševac), Nove Knjaževačke novine (Knjaževac), nedeljnik Vesti (Užice), Novosti (Beograd), Radio Boom93 (Požarevac), RTV VK Kikinda (Kikinda), TV Valjevo plus (Valjevo).

Nakon uspešno organizovane četiri radionice, ANEM je, zbog velikog interesovanja medija, izašao u susret zahtevima predstavnika medija i organizovao još jednu radionicu. Peta radionica, pod nazivom "Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata", održana je u Beogradu, 26 -27. novembra 2015, a na njoj su učestvovali predstavnici 11 medija iz: Beograda (nedeljnik „Novi magazin", nedeljnik „Nedeljnik", Radio Laguna, dnevni list „Danas", TV Studio B), Kovina (Radio Bus), Kruševca (nedeljnik „Grad", portal Kruševac Grad), Alibunara (Radio Far), Knjaževca („Nove knjaževačke novine") i Bajine Bašte (RTV Prima). Trener Jasmina Debeljak Maljković je vodila i ovu radionicu. 

Cilj radionice je bio da unapredi znanja i veštine medijskih profesionalaca, predstavnika medija, za pisanje projekata za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuju  nadležno ministarstvo, pokrajinski i lokalni organi. Kombinovana struktura radionice - teorijski i praktični deo - na najbolji način je omogućila postizanje cilja. Učesnici su na radionici bili upoznati sa strukturom i osnovnim principima razvoja i pisanja projekta, sa osnovnim principima planiranja troškova i izrade budžeta, kao i sa osnovama logičke matrice; sesije radionice su bile struktuirane tako da se učesnicima predstave osnove, pravila, i modaliteti dizajniranja i pisanja projekata; zahtevi, kriterijumi i prioriteti Konkursa Ministarstva; kako projektna ideja i predlog treba da se osmisle kako bi relevantost projekta usaglasili sa ciljevima i prioritetima Konkursa. Praktični deo je podrazumevao izradu nacrta projekta u formularu Ministarstva kulture i informisanja -  trener je učesnike podelila u grupe, i svaka grupa je  radila svoj nacrt projekta, uz asistenciju i savete trenera, nakon čega su o nacrtima, pored trenera, diskutovali i učesnici, identifikujući šta je dobro, a šta treba popraviti i unaprediti. Nacrti su se bavili: siromaštvom u Srbiji, informisanjem mladih i unapređenjem medijske pismenosti. Diskusija i atmosfera na radionici su bile odlične i veoma inspirativne i za trenera i za učesnike. Materijal koji su učesnici dobili bio je namenjen i za rad na radionici, ali i za njihovo kasnije samostalno pisanje projekata.

Većina polaznika je pohvalila jasnoću i konciznost predavanja, primenljivost primera iz prakse, kao i pomoć predavača u praktičnom radu. Motivacija učesnika, neposredan kontakt koji je ostvaren na radionici, dobra komunikacija i atmosfera, diskusija među samim učesnicima, i dobra organizacija seminara su, takođe, bili predmet pohvale predstavnika medija. Prema mišljenju učesnika, na radionici su mnogo naučili, unapredili svoje znanje i to će im pomoći prilikom apliciranja na medijske konkurse.

Projekat ANEM-a „Obuka medijskih profesionalaca za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. 

ANEM je četvrtu radionicu, pod nazivom "Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata", organizovao u Novom Sadu, 6 -7. novembra 2015. Na radionici je učestvovalo  14 predstavnika medija iz: Novog Sada (RTV Vojvodina - dva učesnika, Magazin Poetika portal, Novosadska TV), Šida (Sremska televizija), Odžaka (Naše novine), Subotice (RTV City), Rume (Radio Srem), Zrenjanina (Internet portal "ILOVEZRENJANIN"), Kule (Internet portal "Naše mesto"), Temerina (Naše novine), Požarevca (Radio Boom93), Beograda (EnergyObserver portal)  i Užica (Radio Luna). Trener je bila Jasmina Debeljak Maljković. 

Cilj obuke je bio da unapredi znanja i veštine medijskih profesionalaca, predstavnika medija, za pisanje projekata za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuju  nadležno ministarstvo, pokrajinski i lokalni organi.

Radionica je bila struktuirana kao kombinacija teorijske nastave i praktičnog rada, kako bi učesnicima bilo omogućeno da odmah primene stečeno znanje i informacije koje su dobili. Učesnici su na radionici bili upoznati sa strukturom i osnovnim principima razvoja i pisanja projekata; sa osnovnim principima planiranja troškova i izrade budžeta; sa osnovama logičke matrice. Materijal koji im je podeljen služio im je i za praćenje teorijskog dela i pri praktičnom radu, a može im poslužiti i nakon obuke pri apliciranju na konkurse. Praktičan rad je podrazumevao rad po grupama - svaka grupa je radila svoj nacrt projekta u formularu Ministarstva kulture i informisanja, uz savete i pomoć trenera. O urađenim konceptima su diskutovali svi učesnici i davali svoje mišljenje, a trener je svakoj grupi ukazala na ono što je dobro i na ono što treba i kako unaprediti u konceptima. To je učesnicima pomoglo pri doradi koncepata. Koncepti su se bavili: upoznavanjem i očuvanjem kulturne baštine  stanovništva u Srbiji/Vojvodini, i podsticanjem interesovanja mladih za kulturno-istorijsko nasleđe; informisanjem javnosti o savremenim metodama reciklaže; informisanjem građana o prisustvu opasnih materija u vodi i njihovim uticajem na zdravlje ljudi i životinja, i problemima osoba sa invaliditetom. I ova radionica je bila veoma interaktivna, što je doprinelo dinamičnosti radionice i razmeni mišljenja i iskustava.

Prema mišljenju učesnika, radionica je bila izuzetno korisna kako početnicima (onima koji nisu ranije radili projekte), tako i onima koji su imali iskustva u apliciranju, na njoj su mnogo naučili i unapredili svoje znanje, a to znanje će moći da primene prilikom apliciranja na medijske konkurse. Posebno su pohvalili organizaciju radionice, profesionalni nivo trenera, interakciju učesnika sa predavačem i međusobnu razmenu mišljenja i iskustava učesnika, izbor teme radionice, praktične primere, razjašnjene nedoumice posle radionice.

Projekat ANEM-a „Obuka medijskih profesionalaca za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja.

Treća ANEM-ova dvodnevna radionica, pod nazivom "Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata", organizovana je u Kragujevcu, 29 -30. oktobra 2015. Radionicu je vodila trener Jasmina Debeljak Maljković. 

Radionica je bila namenjena predstavnicima medija u Srbiji - novinarima, urednicima, direktorima, kako početnicima, tako i onima koji su već imali iskustva, a njen cilj je bio da unapredi znanja i veštine medijskih profesionalaca, predstavnika medija, za pisanje projekata za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuju  nadležno ministarstvo, pokrajinski i lokalni organi.

Radionica je bila tako koncipirana da uključuje i teorijski i praktični deo. Polaznici su učili o sledećem:  kako da razviju projektnu ideju; o strukturi i razvoju projektnih predloga; elementima projektnog predloga i kako se definišu (ciljevi, aktivnosti, rezultati, ciljne grupe, indikatori itd); o principima dobrog projektnog budžetiranja prema projektnim aktivnostima, o osnovama logičke matrice. Učesnici su imali priliku i da praktično upotrebe svoje novostečeno znanje: podeljeni po grupama, u formularu Ministarstva koji je obavezujući i za konkurse na pokrajinskom i lokalnom nivou, razvijali su svoj koncept projekta i tako vežbali pisanje narativnog dela aplikacije i sastavljanje budžeta. Za to im je, pored teorijskog dela radionice, bio od koristi i dobijeni materijal za rad, kao i predstavljanje primera dobro urađenog projekta u formularu Ministarstva. I tokom praktičnog rada, i nakon izrade koncepata projekata, polaznici su dobijali pomoć i stručne savete trenera o tome kako što bolje da urade koncepte, kao i kako da unaprede ono što je urađeno, pri čemu su o urađenim konceptima svi učesnici diskutovali i davali svoje mišljenje, vođeni pitanjima trenera. Koncepti su se bavili: nasiljem nad ženama, pitanjima osoba sa invaliditetom (dva projekta) i informisanjem o pravima potrošača.

Radionica je bila veoma interaktivna, učesnici su vrlo često postavljali pitanja, davali primere, i upoređivali ono što su čuli sa ranijim iskustvima, što je doprinelo dinamičnosti radionice i razmeni mišljenja i iskustava.

Na radionici je učestvovalo 15 medijskih profesionalaca - predstavnik medijskog udruženja Lokal pres, kao i predstavnici medija iz: Kragujevca (Kragujevačke, Prvi Na Skali  portal, Novinska agencija RAKURS), Kraljeva (Kraljevačka Televizija), Pirota (TV Pirot), Valjeva (TV Valjevo plus), Smederevske Palanke (TV Jasenica), Gornjeg Milanovca (GMinfo portal), Aranđelovca (RTV Šumadija), Novog Pazara (Regionalna TV - dva učesnika), Kladova (Televizija Kladovo), Čačka (Radio Džoker)  i Užica (TV Lav plus).

Analiza popunjenih evaluacionih upitnika je pokazala da su učesnici bili veoma zadovoljni organizacijom radionice i kvalitetom trenera, dobijenim materijalom, kao i konceptom radionice koji je podrazumevao kombinaciju teorije i praktičnog rada i razmenu iskustava i mišljenja tokom rada na konceptima projekata i nakon toga, u diskusiji. Učesnici su ocenili i to da su mnogo naučili i unapredili svoje znanje, i da će im to pomoći pri izradi projekata za medijske konkurse. 

Projekat ANEM-a „Obuka medijskih profesionalaca za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja.      

Drugu dvodnevnu radionicu za medijske profesionalce, pod nazivom "Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata", ANEM je organizovao u Nišu, 22-23. oktobra 2015. Radionicu je vodila trener Jasmina Debeljak Maljković. 

Svrha radionice je bila da unapredi znanja i veštine medijskih profesionalaca, predstavnika medija, za pisanje projekata za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuju  nadležno ministarstvo, pokrajinski i lokalni organi.

Tokom dva dana trajanja radionice, učesnici su bili upoznati sa strukturom i osnovnim principima razvoja i pisanja projekta, sa osnovnim principima planiranja troškova i izrade budžeta, kao i sa osnovama logičke matrice. Sesije radionice su bile struktuirane tako da se učesnicima predstave osnove, pravila, i modaliteti dizajniranja i pisanja projekata; zahtevi, kriterijumi i prioriteti Konkursa Ministarstva; kako projektna ideja i predlog treba da se osmisle kako bi relevantost projekta usaglasili sa ciljevima i prioritetima Konkursa. Učesnici su dobili i materijal koji im je koristio na radionici, ali im može poslužiti i za samostalno pisanje projekata nakon obuke. Informacije i nova znanja učesnici su mogli da provere i primene tokom radionice, kroz praktičan rad na izradi nacrta projekta. Pre početka praktičnog rada, trener je predstavila jedan dobar primer projekta u formularu Ministarstva, kako bi učesnicima približila kako projekat treba da izgleda i koji su sve elementi bitni. Nacrte projekata su radili po grupama, uz pomoć i savete trenera, a o gotovim nacrtima su svi učesnici diskutovali, uz komentare i sugestije trenera kako da ih unaprede, nakon čega su ih dorađivali. Pitanja kojima su se učesnici bavili u svojim nacrtima projekata su: razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva i obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost;ugroženost ženskih prava, maloletničko nasilje i pravo Roma na informisanost. I na ovoj radionici se potvrdilo da je predstavljanje projektnih ideja svih učesnika i zajedničko komentarisanje višestruko korisno za učesnike, jer tako mogu da se upoznaju za zajedničkim greškama i nedoumicama i lakše da ih zapamte. Ono što je bilo interesantno je to da su neki učesnici odmah uporedili projekte koje su ranije uradili sa novim stečenim znanjima i uočili gde su pogrešili i šta će promeniti kada ponovo budu aplicirali.

Na radionici je učestvovalo 13 predstavnika medija iz: Niša (Gradjanin.rs, Profesionalno udruženje novinara Srbije/NTV,  RTV Belle amie, Narodne novine, Super radio), Vranja (Vranjske, RTV Vranje), Pirota (Plus radio 010), Kruševca (RTV Kruševac) , Bora (RTV Bor), Pančeva (TV Pančevo, Radio Pančevo)   i Aleksinca (Radio Aleksinac).

Analiza popunjenih evaluacionih upitnika je pokazala da su učesnici bili veoma zadovoljni organizacijom radionice i metodologijom (simbioza teorije i prakse), praktičnim primerima, kvalitetom trenera i radnim materijalom. Učesnici su usvojili projektnu termiologiju i razrešili nedoumice koje su imali pre radionice, mnogo naučili i unapredili svoje znanje, ocenjujući da će im nova saznanja pomoći pri izradi projekata za medijske konkurse.

Projekat ANEM-a „Obuka medijskih profesionalaca za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja.   

Prvu od četiri planirane dvodnevne radionice za medijske profesionalce, pod nazivom "Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata", ANEM je organizovao u Beogradu, 14-15. jula 2015. Da bi učesnicima pružio što kvalitetniju obuku ANEM je na poslu kreiranja, pripreme i vođenja planiranih radionica angažovao vrsnog trenera Jasminu Debeljak Maljković, ekspertkinju sa dugogodišnjim iskustvom u radu na međunarodnim i donatorskim projektima i edukaciji za pisanje i vođenje projekata. 

Cilj obuke je bio da unapredi znanja i veštine medijskih profesionalaca, predstavnika medija, za pisanje projekata za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, koje raspisuju nadležno ministarstvo, pokrajinski i lokalni organi.

Radionica je bila koncipirana kao kombinacija teorijske nastave, sa primerima dobre prakse, i praktičnog rada, kako bi učesnici mogli odmah da primene i provere novostečena znanja na konkretnom zadatku. Učesnici su dobili i materijal koji im je koristio na radionici, ali im može poslužiti i za samostalno pisanje projekata nakon obuke. Tokom dva dana trajanja radionice, učesnici su bili upoznati sa strukturom i osnovnim principima razvoja i pisanja projekta, sa osnovnim principima planiranja troškova i izrade budžeta, kao i sa osnovama logičke matrice. Učesnicima je bilo omogućeno da primene nove informacije i znanje kroz izradu nacrta projekta u formularu Ministarstva kulture i informisanja. Na razvijanju koncepata projekata su radili timski, podeljeni po grupama, uz savete i pomoć trenera. O urađenim konceptima se diskutovalo, svi učesnici su davali svoje mišljenje, vođeni pitanjima trenera, a trener je davala komentare i sugestije kako da ih unaprede. Najviše se diskutovalo oko dobre formulacije opšteg cilja i specifičnih ciljeva projekta, nakon čega su se učesnici ponovo vratili svojim nacrtima i korigovali ih u skladu sa zaključcima diskusije. Sve grupe su imale dobre predloge projekta, ali su pojedine aspekte dopunili (recimo participacija stejkholdera, plan diseminacije, održivost projekta) nakon diskusije i novih informacija i ideja kako mogu da poboljšaju svoje projekte.

Na radionici je učestvovalo 11 predstavnika medija iz Beograda, Užica, Valjeva, Subotice, Stare Pazove, Požarevca, Novog Sada i Kikinde, i to: Potrošački savetnik, Beograd; Radio Luna, Užice; Radio Patak, Valjevo; Magločistač. portal, Subotica; Lokal Media Group, Novi Sad; Radio Užice, Užice; RTV Stara Pazova, Stara Pazova; Naše novine, Beograd; Telegraf, Beograd; Radio Kikinda, Kikinda; Radio Boom93, Požarevac.

Kako pokazuju rezultati evaluacije radionice (evaluacioni upitnici popunjeni od strane učesnika), učesnici su bili izuzetno zadovoljni radionicom generalno i organizacijom radionice, posebno trenerom i koncepcijom radionice (kombinacija teorije i prakse), a smatraju da su naučili mnogo i unapredili svoje znanje, i da će stečeno znanje i veštine moći da primene u praksi.

Projekat ANEM-a „Obuka medijskih profesionalaca za pisanje projektnih predloga za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. 

Novi Zakon o javnom informisanju i medijima (iz avgusta 2014.) je kao isključivi vid državne pomoći medijima propisao sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Zakon, kao i pravilnik koji bliže uređuje ovu oblast, predvideli su da se većina članova konkursnih komisija, koje ocenjuju medijske projekte podnete na konkurse za projektno sufinansiranje, imenuje na predlog novinarskih i medijskih udruženja, u skladu sa Zakonom. Imajući u vidu da su pravila u ovoj oblasti po prvi put definisana, ANEM je prepoznao potrebu svojih članova, ali i članova partnerskih organizacija - Asocijacije medija i Lokal presa, za sticanjem dodatnih znanja i veština potrebnih za pravilnu evaluaciju medijskih projekata, što je potvrdila i praksa u sprovođenju konkursnih procedura u prethodnih nekoliko meseci. Stoga je održao radionicu, čiji je cilj bio podizanje kapaciteta predstavnika medija, članova ANEM-a, Lokal presa i Asocijacije medija, za kompetentno ocenjivanje medijskih projektnih predloga u skladu sa pravilima koja važe u oblasti projektnog sufinansiranja medija.

Radionica je održana 24. juna 2015. u Beogradu. Radionicu je vodio Vladimir Pilja, trener sa dugogodišnjim iskustvom i ekspertizom u ovoj oblasti. Na radionici je bilo 15 učesnika, predstavnika medija iz Niša (3), Beograda (4), Novog Sada, Valjeva, Požarevca, Kikinde, Knjaževca, Bajine Bašte, Vranja i Užica, i to: Radio 021, Novi Sad; Radio BOOM 93, Požarevac; Radio City, Niš; Web portal City Online, Niš; Web portal Južne vesti, Niš; RTV Prima, Bajina Bašta; Radio OK, Vranje; Web portal Kolubarske, Valjevo; RTV VK, Kikinda; Radio Luna, Užice; Radio M55, Knjaževac; Novosti, Beograd (As Medi); Vreme, Beograd (As Medi); Naše novine, Beograd (As Medi); Radio Novosti, Beograd (As Medi). Polaznici treninga su bili novinari, urednici, vlasnici medija, sa dugogodišnjim iskustvom kako u svom poslu tako i u pripremi i podnošenju aplikacija ali i realizaciji projekata za različite donatore, što je jedan od preduslova za to da bi u budućnosti mogli da budu evaluatori.

Radionica je bila koncipirana kao kombinacija sticanja novih znanja i praktičnog rada - vežbi, kako bi učesnici odmah mogli da primene i provere novostečena znanja na konkretnom zadatku, i dobiju dodatne sugestije predavača koje će im, u slučaju da budu izabrani za članove konkursnih komisija, pomoći u samostalnom radu na evaluaciji medijskih projekata. Metodologija treninga je bila bazirana na pristupu koji polaznike treninga stavlja istovremeno u poziciju aplikanta ali i u poziciju evaluatora, s obzirom na činjenicu da je većina polaznika u svom prethodnom iskustvu uglavnom bila ili direktno zadužena ili delimično uključena u pripremu aplikacija za prethodne medijske konkurse. Polaznici treninga su bili upoznati sa osnovnom strukturom projekta - šta dobro napisan projekat treba da ima; sa strukturom aplikacionog formulara konkursa Ministarstva kulture i informisanja - gde koje informacije treba da budu napisane; s tim šta je optimalan budžet - struktura i principi dobrog budžetiranja aktivnosti; sa kriterijumima za ocenu projekata koji  se primenjuju na konkursima Ministarstva, pokrajinskih i lokalnih nadležnih organa. Praktičan rad je podrazumevao evaluaciju projekata u formularu Ministarstva kulture - učesnici su bili podeljeni u 5 grupa po 3 učesnika i svaka grupa je radila na evaluaciji jednog predloga projekta, i evaluirala projekat u zadatoj formi evaluacionog formulara, uz pomoć i savete trenera. Kao dobar primer prakse predstavljen je sistem evaluacije koji koristi Delegacija Evropske Unije za većinu svojih konkursa, a polaznici treninga su imali priliku da jedan primer predloga projekta evaluiraju na taj način.

Radionica je realizovana u saradnji sa Deutsche Welle, kao deo projekta Competence Centre for Development of Private Local Media in Serbia koji je podržalo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke.   

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) je u decembru 2014. organizovala dve dvodnevne radionice za medije, na temu „Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata".

Radionice su realizovane u saradnji sa Deutsche Welle na realizaciji projekta Competence Centre for Development of Private Local Media in Serbia koji je podržalo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke.  

Ova besplatna edukacija održana je 5-6. decembra i 11-12. decembra 2014. godine u Beogradu, za medije koji su članovi ANEM-a, Asocijacije medija i Lokal presa. Na radionicama je učestvovao 31 predstavnik medija (radija, TV, štampanih i web portala) iz 23 različita grada širom Srbije, od čega 23 iz ANEM-ovih stanica.

Trener je bila Jasmina Debeljak, ekspertkinja sa dugogodišnjim iskustvom u radu na međunarodnim i donatorskim projektima i edukaciji za pisanje i vođenje projekata. Radionice su bile koncipirane kao kombinacija teoretskog dela, sa konkretnim primerima iz prakse, i praktičnog dela, u okviru kog su polaznici imali priliku da primene svoja novostečena znanja. 

Cilj radionica je bio podizanje kapaciteta medija, članova medijskih asocijacija ANEM-a, Lokal presa i Asocijacije medija, za pisanje projekata za konkurse Ministarstva kulture i informisanja, AP Vojvodine i lokalnih samouprava za sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. ANEM je prepoznao potrebu svojih članova i članova partnerskih organizacija za razvijanjem veština pisanja projektnih predloga, s obzirom na to da je novim Zakonom o javnom informisanju i medijima projektno sufinansiranje predviđeno kao isključivi vid državne pomoći medijima (osim izuzetaka), a da su Zakon i Pravilnik uneli brojna nova pravila u toj oblasti. Unapređivanjem tih veština mediji imaju veće šanse da kroz projektno sufinansiranje obezbede deo sredstava za funkcionisanje. ANEM je želeo da im ovim treninzima u tome pomogne. 

Radionica, koju je ANEM organizovao za svoje najuspešnije novinare koji su na internom konkursu odabrani kao novinari-dopisnici, učesnici u produkciji serijala "Ilustrovani rečnik korupcije", održana je 16.5.2013. u Beogradu. Cilj radionice bio je da se ovim novinarima predstavi koncept emisija koje će se raditi u okviru serijala, kao i da dobiju konkretna objašnjenja njihove uloge i zadataka u produkciji. Radionica je organizovana u okviru ANEM-ovog projekta "Ilustrovani rečnik korupcije", koji finansira Evropska Unija. 

Radionicu su vodili članovi ANEM-ovog produkcijskog tima - Aleksandar Janković, glavni producent i urednik serijala, novinarke Jelena Veljković i Sandra Mandić koje u ovom projektu imaju i ulogu trenera, kao i Zlatko Minić - novinar i ekspert iz oblasti borbe protiv korupcije.

Radionici je prisustvovalo 12 od 14 odabranih novinara-dopisnika iz ANEM-ovih članica širom Srbije: Oliver Trajković iz Bujanovca, Novka Ilić iz Užica, Dragica Pavlov Krstić iz Pirota, Dijana Subotički iz Kikinde, Ivana Petrović iz Niša, Darija Ranković iz Valjeva, Miodrag Sovilj iz Novog Sada, Sandra Iršević iz Subotice, Dijana Šćekić Aštalkovski iz Sremske Mitrovice, Milan Petrović iz Knjaževca, Uroš Urošević iz Požarevca i Tatjana Đurić iz Smedereva. Novinari-dopisnici iz različitih delova Srbije odabrani su na internom konkursu koji je tokom marta i aprila ove godine sproveo ANEM među svojim članicama. 

Na ovoj radionici, koja je poslužila kao redakcijski sastanak, članovi produkcijskog tima iz Beograda su lokalnim novinarima-dopisnicima detaljno objasnili njihovu ulogu i zadatke u okviru produkcije serijala „Ilustrovani rečnik korupcije". Takođe, odabrani pojmovi iz oblasti korupcije, 20 njih, koji će u emisijama biti ilustrovani odgovarajućim lokalnim pričama, detaljno su razrađeni i pojedinačno objašnjeni. Svaki novinar-dopisnik je dobio svoju temu/pojam iz oblasti korupcije i precizno definisane zadatke, koji se odnose na istraživanje priče na terenu, pisanje sinopsisa lokalnih priča, obezbeđivanje kontakata sa sagovornicima, logističku podršku za organizovanje snimanja, učestvovanje u snimanju materijala, i drugu saradnju sa glavnim novinarkama serijala, koje u ovoj produkciji imaju i ulogu trenera lokalnih novinara-dopisnika. Pored toga, novinarima-dopisnicima je predstavljen i koncept emisija koje treba da se proizvedu u okviru ovog projekta, a poseban akcenat je stavljen na način rada, istraživanje i pripremu za snimanje ovih medijskih priloga. Serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" činiće 21 radio i 21 TV program - svaka od 20 radio i 20 TV emisija obrađivaće po jedan od 20 ključnih termina iz oblasti korupcije koje su odabrali i definisali eksperti Agencije za borbu protiv korupcije, dok će poslednja radio i TV emisija predstavljati retrospektivu svih emisija i obrađenih pojmova iz oblasti korupcije. Ove emisije će u sebi nositi značajnu obrazovnu komponentu, kako bi doprinele edukaciji građana o tome šta je korupcija, o različitim oblicima korupcije, mehanizmima prevencije i borbe protiv nje. Serijal će se emitovati početkom 2014. godine na ANEM-ovim lokalnim i regionalnim radio i TV stanicama širom Srbije. 

Rezultati ankete koju su učesnici radionice popunili nakon njenog završetka pokazuju da  je radionica postigla svoj cilj - da su koncept emisija, njihova uloga u produkciji i konkretan zadatak, u potpunosti jasni novinarima-dopisnicima, kao i da im je ovakav način pripreme rada izuzetno važan i da može značajno doprineti njegovom kvalitetu.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Drugi seminar, koji je ANEM organizovao za svoje članove u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", održan je u Beogradu, dana 29.3.2013. Predavanja su držale 2 vrhunske novinarke, Brankica Stanković i Danica Vučenić - o principima i tehnikama istraživačkog novinarstva, s posebnim osvrtom na oblast korupcije, kao i o procesu izrade istraživačkih TV i radio priloga. Pored njih, predavači su bili i vrsni advokati ANEM-ovog pravnog tima iz kancelarije „Živković&Samardžić", Beograd - Slobodan Kremenjak i Kruna Savović, koji su govorili o slobodi i zakonskim granicama istraživačkog novinarstva, posebno u oblasti korupcije. Seminaru su prisustvovala 22 novinara ANEM-ovih stanica i 2 člana ANEM-ovog produkcijskog tima. Cilj ovog seminara je bio da se novinarima ANEM-ovih stanica omogući da dobiju nova znanja, ekspertske i praktične savete, kao i objašnjenja kako da izveštavaju o temama iz oblasti korupcije na profesionalan način, koji je u skladu sa propisima.

O nastanku istraživačkog novinarstva, njegovim principima i tehnikama, posebno kada je reč o radijskom novinarstvu, govorila je Danica Vučenić. Ona je praktičnim savetima i konkretnim primerima iz prakse učesnicima seminara objasnila kako i na koji način se rade radijski prilozi koji se bave temama iz oblasti korupcije. Posebno je bilo reči o: principima istraživačkog novinarstva (pravo istraživačko novinarstvo bazira svoje informacije na proverenim izvorima - javnim, kao što su Internet, biblioteke, dokumenta, arhive itd, anonimnim  izvorima, pri čemu se moraju ukrstiti najmanje dva suprotna izvora, kao i na „tajnim izvorima", da bi se proverila i potkrepila određena informacija, što je važno i zbog zaštite medijske kuće od potencijalnih tužbi); razlikama između pravljenja priloga za TV i radio (osnovne razlike radija u odnosu na TV -dominantan zvuk, prisnija komunikacija sa publikom, obraćanje pojedincu; ključno pitanje i izazov - kako i na koji način zvučno predstaviti teme iz oblasti korupcije bez slike, bez sagovornika koji se vide i bez grafike i pokrivalica koje TV ima na raspolaganju; sve to na radiju mora da se prepriča na način da bude razumljivo i zanimljivo slušaocu; potrebno je kreirati zvučnu atmosferu kojom se publika uvlači u priču); radijskim paketima/features koji se bave temama iz oblasti korupcije (bilo koji radijski prilog, paket od 2-3 minuta ili feature od 5-7 minuta ima dva dela - najavu i telo, koji čine jedinstvenu celinu; najava mora da bude kratka, jasna, zanimljiva i ona uvlači slušaoca u celu priču - u najavu idu ključne informacije koje su otkrivene prilikom istraživanja, a najavu čita voditelj u studiju, a ne novinar koji radi prilog, što novinaru daje slobodu da u telu kreira priču kako on želi, dočaravajući slušaocu kako je on doživeo ono što je otkrio; radijski paket od 2-3 minuta sadrži odgovor na samo jedno ključno pitanje, dok u paketu od 5-7 minuta može da postoji odgovor na jedno ključno pitanje i na još jedno manje dodatno pitanje ili objašnjenje koje je deo tog konteksta - u ovom paketu treba imati dva do tri sagovornika koji su uključeni u priču, aktera, svedoka, i jednu ili dve osobe koje će tu priču objasniti, može i anketa građana, a jedan tonski segment ne može da traje duže od 15 do 20 sekundi, eventualno do 30 sekundi; važno je ubaciti emociju; funkcija sagovornika nije da daju vest, već da je objasne, komentarišu, da opišu situaciju i prenesu svoja osećanja u vezi sa tim događajem; osoba za koju se sumnja da je počinila neku koruptivnu aktivnost je u lancu intervjua poslednja koju treba ispitati, ali prethodno treba sve dobro proveriti; za intervjue je najvažnije dobro se pripremiti, predvideti moguće odgovore i odgovarajuća potpitanja, kako bi se od sagovornika dobile željene informacije). Na kraju svog izlaganja, Danica Vučenić je preporučila prisutnim novinarima da i nakon ovog projekta nastave da se bave tim pričama koje će biti obrađene u okviru produkcije, da se o njima i dalje razgovara, da se naprave različiti uglovi posmatranja, u različitim segmentima programa, jer je taj nastavak priče (tzv. „rolling") jedini način da te priče postanu smislene i da imaju efekta.

Brankica Stanković, urednik i autor, i Miodrag Čvorović, producent serijala "Insajder", su sa učesnicima podelili svoja iskustva na realizaciji ovog čuvenog istraživačkog dokumentarnog TV serijala. Najviše su govorili o procesu, tehnikama i prinicipima rada u istraživačkom novinarstvu, a posebno su objasnili  faze rada na istraživačkim TV programima: prvo se pročita sve što je ikada objavljeno na odabranu temu, kao i zakoni i uredbe u oblasti na koju se tema odnosi; nakon toga se pravi spisak potencijalnih sagovornika, i onih koji će učestvovati u emisijama i onih koji mogu da pomognu pružanjem informacija, nalaze se njihovi kontakti i obavljaju neformalni razgovori, a sve prikupljene informacije se zapisuju; istovremeno se od nadležnih organa zahtevaju potrebne informacije; potom se pravi šema priče koja se sastoji od ukrštenih dobijenih informacija i njihove analize; kada je novinar siguran da u potpunosti vlada nekom temom, snimaju se intervjui; nakon toga se rade vizuelna i grafička rešenja, priprema se video arhiva, rade dramatizacije i rekonstrukcije; tek kada se svi sagovornici snime i sakupi se materijal, dokumentacija, završava se tekst za montažu; pre ulaska u montažu, advokatski tim pregleda materijal. Predavači su sa učesnicima razgovarali i o specifičnostima istraživačkog novinarstva u odnosu na „dnevno": istraživačko novinarstvo zahteva angažman tima ljudi i za svaku temu je potrebno mnogo vremena, za razliku od "dnevnog" novinarstva, a to je dosta teško obezbediti u lokalnim redakcijama, ali nije nemoguće; naročito su važni izvori, komunikacija i stvaranje odnosa međusobnog poverenja koji se dugo razvija, a veoma bitna je i puna podrška urednika. Razgovaralo se i o problemima i izazovima ovakve vrste novinarstva. Učesnici i predavači su se složili da je istraživačko novinarstvo u Srbiji skupo i teško, da su novinari i mediji izloženi pritiscima, o čemu ne pričaju javno, a trebalo bi, ali da su uloga medija u informisanju javnosti o društvenim problemima i pritisak javnosti koji se stvara kroz medije veoma važni za rešavanje tih problema i razvoj društva, a što generalno nedostaje, naročito na lokalu.

Advokati Slobodan Kremenjak i Kruna Savović su ukazali na šta novinari treba posebno da obrate pažnju kada istražuju i pripremaju istraživačke priloge, kako ne bi došli u situaciju da budu tuženi. Ono što je najvažnije, jeste da novinari sve provere i prikupe sve dokumente i dokazne materijale pre nego što objave priču i da vode računa o svim delovima priče/programa, uključujući i npr. TV pokrivalice - šta se i kako prezentuje javnosti. Takođe, novinari ne treba da „presuđuju", to radi sud, već treba da pričaju priču i to tako da gledaocu/slušaocu iz prezentovanih dokaza bude jasno ko (ni)je i šta uradio, da publika sama na osnovu datih informacija i dokaza donese takav zaključak. Pri tom, publici ne moraju svi dokazni materijali da budu prezentovani, ali je potrebno da postoje takvi materijali za svaku informaciju koja se daje javnosti, za slučaj da dođe do sudskog spora (npr. materijali kao što su fotokopije krivičnih prijava, zahtevi tužilaštvima i sudovima po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, odgovori tužilaštava i sudova itd.). Posebno je potrebno voditi računa o mogućim tužbama za uvredu i klevetu, zbog iznošenja vrednosnih sudova (uvreda) ili prenošenja pogrešnih činjenica (kleveta). Novinarima je skrenuta pažnja da dekriminalizacija klevete ne znači da novinari ne mogu biti tuženi za klevetu, već da to znači da se zbog klevete mogu voditi samo parnični, a ne i krivični postupci. Iako zakon kaže da mediji/novinari nisu odgovorni za štetu ukoliko je informacija verno preneta iz dokumenta nadležnog organa, dešavalo se da to sudovi drugačije tumače, zbog čega i kod ovakve vrste prenošenja informacija treba vršiti dodatne provere. Advokati su posebno naglasili da novinari treba da budu naročito oprezni kada objavljuju informacije koje se odnose na maloletna lica.

Pored predavača, učesnicima su govorili i Saša Mirković, predsednik ANEM-a, i predstavnici ANEM-ovog tima za realizaciju projekta „Ilustrovani rečnik korupcije". Oni su dali osnovne informacije o projektu, cilju, aktivnostima i fazama projekta i različitim vidovima učešća ANEM-ovih stanica u njegovoj realizaciji (edukacija za novinare, učešće u produkciji, emitovanje, učešće u promotivnim aktivnostima). Posebno je bilo reči o raspisanom internom konkursu ANEM-a za odabir novinara-dopisnika koji će učestvovati u produkciji radio i TV serijala. Prisutnim novinarima  je detaljno objašnjeno šta se od njih, kao od učesnika na konkursu, očekuje, a koje su kasnije obaveze onih koji budu odabrani za dopisnike, kao učesnika u produkciji.

Kvalitetni i kompetentni predavači koji su sa učesnicima seminara podelili svoja znanja o različitim aspektima istraživačkog novinarstva u oblasti korupcije (i novinarskim i pravnim), kao i njihovi stručni i praktični saveti kako da izveštavaju o korupciji, objašnjenja i odgovori na pitanja koje su dali učesnicima, doprineli su da seminar postigne pravi efekat i da novinari ANEM-ovih stanica u značajnoj meri unaprede svoje znanje u ovoj oblasti, što će im koristiti u budućem profesionalnom bavljenju ovim temama.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

U okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", ANEM je u saradnji sa svojim projektnim partnerom, Agencijom za borbu protiv korupcije, organizovao seminar pod nazivom „Mehanizmi za sprečavanje korupcije u Srbiji". Seminar je bio namenjem novinarima ANEM-ovih stanica, koji su imali priliku da steknu teoretska znanja o korupciji, njenim pojavnim oblicima i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv nje. Seminar je zbog velikog interesovanja bio organizovan i 27. i 28. februara 2013, za različite polaznike, u prostorijama Agencije za borbu protiv korupcije. Predavanja su držali edukatori iz Agencije za borbu protiv korupcije. Seminaru je prisustvovalo ukupno 27 novinara ANEM-ovih radio i TV stanica, kao i 2 člana produkcijskog tima ANEM-a.

Seminar je bio podeljen u više tematskih celina. Devet edukatora Agencije, iz različitih sektora ove institucije, su polaznicima seminara pružili osnovna znanja o pojmu korupcije i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv korupcije, upoznali su prisutne sa osnovnim nadležnostima ovog nezavisnog državnog tela, posebno onih koje su u vezi sa pojmom sukoba interesa, kontrolom finansiranja političkih subjekata, registrom i kontrolom funkcionera, imovine i poklona, sa predstavkama građana i zaštitom uzbunjivača, kao i sa zakonodavnim okvirom koji prati ove oblasti. Takođe, u fokusu predavanja su bili i odabrani ključni termini iz oblasti korupcije koji će biti obrađivani u radio i TV serijalu koji je predviđen u okviru projekta.

Tokom uvodnog predavanja, novinari su, između ostalog, saznali da ima više definicija korupcije, a da ona u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i/ili materijalnu korist; da postoje dva nivoa korupcije - visoki (politički) i niži, administrativni nivo;  koji su uzroci i posledice korupcije i koruptivnog ponašanja; koji su oblici korupcije najčešći, u okviru kojih je posebno bilo reči o protekciji (dodeljivanje položaja ili pogodnosti pojedincima bez obzira na zasluge - nepotizam kada su u pitanju članovi porodice), mitu (čin nuđenja novca, usluga ili drugih vrednosti da bi se zauzvrat dobile pogodnosti), proneveri (krađa državne imovine/javnih resursa od strane državnih službenika) i dr;  objašnjen im je i pojam percepcije korupcije, kako se ona meri i zašto je važna, kao i pojam  integriteta (lični, instutucionalni i društveni), kao pojam koji je suprotan pojmu korupcije, a s tim u vezi bilo je reči i o odgovornosti i transparentnosti kao preduslovima delotvornog, efikasnog i pravičnog upravljanja u organima javne vlasti.

U okviru seminara, posebno je bila obrađena tema sukob interesa, koji se Zakonom o Agenciji definiše kao situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes, a svaka od ovih situacija je bila pojedinačno objašnjena kroz primere. Prisutni su saznali koja lica su funkcioneri, a koja lica se smatraju povezanim licima, šta je javna funkcija i koja su pravila u vezi sa vršenjem više javnih fukcija ili drugog posla i delatnosti - npr. da postoji zakonska zabrana vršenja druge javne funkcije, osim u nekoliko izuzetaka; da funkcioner za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad ne može da obavlja drugi posao ili delatnost, osim u nekoliko izuzetaka, niti može za vreme vršenja te javne funkcije da osnuje privredno društvo/ javnu službu/ započne obavljanje samostalne delatnosti; takođe, da funkcioner ima obavezu obaveštavanja pretpostavljenog i Agencije o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima, i dr. Učesnici su detaljno informisani o nadležnostima i praksi Agencije u ovoj oblasti u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije - Agencija daje mišljenja, uputstva i odgovore na postavljena pitanja u vezi sa primenom propisa koji se tiču rešavanja sukoba interesa; daje ili odbija saglasnost u vezi sa zahtevima funkcionera za vršenje druge funkcije, delatnosti/posla; vodi postupke (na osnovu prijava građana ili po službenoj dužnosti) i izriče odgovarajuće mere protiv funkcionera koji su povredili odredbe Zakona o Agenciji ili drugih propisa koji sadrži odredbe o sprečavanju sukoba interesa, podnosi prekršajne prijave.

U delu predavanja koji se odnosio na kontrolu finansiranja političkih subjekata (političke stranke, koalicije, grupe građana) prisutnim novinarima su objašnjena rešenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a saznali su: da postoje dve vrste izvora finansiranja političkih subjekata - javni, koji se pod jednakim uslovima daju svim političkim subjektima, i privatni  (članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka); koja je maksimalna vrednost davanja fizičkih i pravnih lica političkim subjektima na godišnjem nivou; u kojim slučajevima postoji zabrana finansiranja političkih subjekata; objašnjena im je razlika između finansiranja redovnog rada političkih subjekata i finansiranja troškova izborne kampanje i, u okviru toga, obaveza političkih subjekata da vode evidenciju (knjigovodstvenu i posebne evidencije o prilozima, poklonima, imovini itd), podnose izveštaje Agenciji (godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o troškovima izborne kampanje), otvore poseban račun kada je u pitanju izborna kampanja; šta je izborno jemstvo, kao nova zakonska obavezi političkih subjekata koji koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje; koje su nadležnosti Agencije u ovoj oblasti i njena ovlašćenja u slučaju povrede zakona (kao što su mere upozorenja, podnošenje prekršajne ili krivične prijave, rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za narednu godinu, odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora do donošenja pravnosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku).

Takođe, u okviru posebnog predavanja, novinari su saznali šta sadrže registri koje Agencija vodi - registar funkcionera, registar imovine funkcionera, katalog poklona, i kako se ti registri pretražuju; koje izveštaje je javni funkcioner obavezan da podnosi Agenciji (redovni izveštaji o imovini i prihodima funkcionera i bliskih povezanih lica - po stupanju i po prestanku funkcije, kao i vanredni, u slučaju bitnih promena podataka), a koji funkcioneri to nisu dužni da urade; o poklonu - da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti; da je dužan da prijavi svaki poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije i da ga preda nadležnom organu, osim izuzetno; da ni povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano, osim izuzetno; kada postoji obaveza odbijanja prijema poklona; da je organ u kome funkcioner vrši funkciju dužan da vodi evidenciju o poklonima i da je dostavi Agenciji. Takođe su saznali da je organ u kome funkcioner vrši funkciju obavezan da prijavi stupanje funkcionera na javnu funkciju i prestanak funkcije; da funkcioner ima obavezu da prenese svoja upravljačka prava, a da upravljačku funkciju ne može preneti; da postoji obaveza pravnog lica u kojem je funkcioner vlasnik određenog udela/akcija da obaveštava Agenciju o postupku privatizacije i javne nabake u kojima učestvuje; da Agencija vrši kontrolu podataka koje dostavljaju funkcioneri u saradnji sa drugim nadležnim institucijama i organima. U slučaju povrede Zakona, kada je reč o napred navedenim obavezama, Agencija podnosi prekršajne prijave, osim u slučaju neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, kada podnosi krivičnu prijavu. Novinari su saznali više i o planovima integriteta - da sadrže mere kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, i koji organi javne vlasti su dužni da ih donesu, kao i da Agencija prati njihovo donošenje i sprovođenje.

U okviru poslednjeg predavanja - o predstavkama građana i zaštiti uzbunjivača, novinari su saznali da su predstavke pritužbe građana u kojima ukazuju na koruptivna dela ili iznose sumnju u koruptivne radnje; da ih mogu podnositi i pravna lica; da se podnose isključivo pisanim putem, mailom ili poštom, u vidu podneska ili tačnog obrasca koji se, uz obrazac za zahtev za zaštitu uzbunjivača, nalazi na sajtu Agencije; da Agencija po predstavci postupa, analizira taj slučaj i od drugih organa traži dodatne informacije, jer Agencija nema istražna ovlašćenja, a da su drugi organi u obavezi da sarađuju sa Agencijom. Takođe, novinari su saznali da status uzbunjivača može imati samo lice koje je zaposleno u organu javne vlasti i prijavljuje sumnju na korupciju u organu u kojem radi; da to lice, pored prijave, podnosi i zahtev za zaštitu; da Agencija štiti uzbunjivače od odmazde odgovornih lica, kao i da uzbunjivač ne može dobiti otkaz tokom dve godine od dobijanja statusa uzbunjivača; da Agencija postupa po predstavkama i prijavama uzbunjivača koje se odnose na dešavanja počev od 01.01.2010, kada je stupio na snagu Zakon o Agenciji i da iako nema obavezu da postupa po anonimnim predstavkama, Agencija i to čini, u meri u kojoj je to moguće.    

Seminar je, prema oceni novinara, bio veoma kvalitetan, na njemu su stekli nova znanja o korupciji, njenim oblicima i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv nje, koja mogu da primene u budućem istraživačkom radu i izveštavanju o temama iz ove oblasti, što je i bio cilj seminara, a posebno im se dopala ostvarena interaktivnost sa predavačima, od kojih su, pored stručnih informacija i objašnjenja, dobili i odgovore na postavljena pitanja.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Radionica za članove ANEM-a na temu: Opšte obavezujuće uputstvo RRA radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, održana je 21. marta 2012. godine u prostorijama NUNS-a u Beogradu. Panelisti radionice su bili predstavnici Republičke radiodifuzne agencije - Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA i Dragan Lukić, načelnik službe za nadzor i analizu u RRA, kao i advokati ANEM-a iz advokatske kancelarije "Živković&Samardžić" - Ksenija Golubović-Filipović i Slobodan Kremenjak. Gost radionice je bila i Gordana Suša, član Saveta RRA.

Zbog aktuelnosti teme, radionica je bila izuzetno posećena, a prisustvovao joj je 31 predstavnik 21 ANEMove stanice: Radio Srbobran, Srbobran; Radio Paraćin, Paraćin; Radio Far, Alibunar; Radio Patak, Valjevo; Radio Luna, Užice; Radio Bus, Kovin; Radio Em, Knjaževac; Radio Požega, Požega; Radio Plus, Pirot; RTV OK, Kovačica; RTK, Kragujevac; RTV Šumadija, Aranđelovac; RTV Srem, Ruma; RTV Kruševac, Kruševac; RTV Trstenik, Trstenik; RTV Caribrod, Dimitrovgrad; RTV Prima, Bajina Bašta; TV Smederevo, Smederevo; TV Požega, Požega; TV Panonija, Novi Sad i Sremska televizija iz Šida. Radionici su takođe prisustvovali i predstavnici RTV Kraljeva i  Radio Active iz Bečeja.

Republička radiodifuzna agencija je donela 7. marta 2012. navedeno Opšte obavezujuće uputstvo kojim se propisuje ponašanje emitera u predizbornoj kampanji.   Za razliku od prethodnih uputstava koja su posebno donošena za konkretne izbore, ovo Uputstvo RRA je univerzalnog i sveobuhvatnog karaktera i treba da važi za sve naredne izbore, uz moguće dalje dorade i usavršavanja kako bi se došlo do finalnog teksta koji će biti jasan, prihvatljiv i sprovodiv. Ono sadrži uputstva koja se odnose na sve radio i tv stanice; uputstva koja se posebno odnose na organizacije koje imaju status javnog radiodifuznog servisa, uključujući i radio i TV stanice lokalnog i regionalnog značaja i radio i TV stanice civilnog sektora; uputstva koja se posebno odnose na komercijalne emitere; uputstva koja se odnose na predstavljanje izbornih lista i kandidata povodom raspisivanja izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Imajući u vidu važnost ovog Uputstva RRA za emitere i činjenicu da je predizborna kampanja otpočela, ANEM je blagovremeno omogućio svojim članovima da od najkompetentnijih sagovornika - predstavnika RRA, neposredno dobiju odgovore na sva postavljena pitanja o tome kako se pojedinačna pravila iz ovog Uputstva primenjuju u praksi. Uz predstavnike RRA, kvalitetu diskusije i dobijenih odgovora su značajno doprineli i advokati (Pravna služba ANEM-a), svojim pravnim tumačenjem i razjašnjenjima pravila iz Uputstva. Na radionici su razmatrana sva bitna uputstva koja su primenjiva na predstojeće izbore zakazane za 6. maj 2012. godine. Osim pojašnjenja uputstava koja važe za sve emitere, posebno su razjašnjene razlike u obavezama komercijalnih emitera od onih čiji su osnivači lokalne samouprave, razlike između regularnog izveštavanja o radu državnih organa i izveštavanja o predizbornoj kampanji, objašnjena su ograničenja vezana za emitovanje predizbornih plaćenih termina, ograničenja u vezi sa trajanjem i označavanjem reklamnih blokova političkog marketinga i ostala pravila političkog oglašavanja, poštovanje načela jednake zastupljenosti u radio i TV programima svih učesnika u izbornom procesu, primena pravila o obeležavanju emisija oznakom "predizborni program" u radio i TV programima, šta se smatra indirektnom političkom propagandom, itd.

Radionica je, po mišljenju učesnika, predstavnika ANEM-ovih radio i TV stanica, bila veoma korisna, s obzirom da su mnogi od njih imali brojne dileme u vezi sa primenom propisanih pravila i obavezama koje imaju u vreme predizborne kampanje i samih izbora. Ona je doprinela da bolje razumeju samo Uputstvo i kako da primene pravila koja su njime propisana. Takođe, ovakva radionica im je omogućila da dobiju kompetentne savete o tome na koji način mogu da reše konkretne izazove ili probleme u svom svakodnevnom radu u vreme predizborne kampanje. Pored pravog izbora i visokog kvaliteta predavača, debate, načina obrade teme i dobijenih odgovora na tražena pitanja, učesnicima radionice je posebno značilo to što su imali mogućnost za direktnu komunikaciju sa predstavnicima RRA, koji im inače nisu lako dostupni.

Organizovanjem ove radionice, ANEM je nastojao da u pravo vreme pruži podršku svojim stanicama na način koji će im pomoći u ispunjavanju njihovog zadatka pravovremenog, objektivnog i istinitog izveštavanja javnosti u vreme predizborne kampanje. ANEM će za svoje stanice koje nisu bile u mogućnosti da prisustvuju radionici, pripremiti proširen izveštaj sa savetima i uputstvima koji će biti objavljen na ANEM-ovoj internoj mreži Intranetu.

Održavanje ove radionice je omogućio Civil Rights Defenders.

U okviru projekta „Premošćavanje razlika", ANEM je u beogradskom Medija centru, 2. februara 2012, organizovao radionicu o izveštavanju o kulturnim različitostima etničkih manjina za novinare i urednike ANEMovih radio i TV stanica. Radionica se sastojala iz teorijskog dela, kog su vodili  prof. Snježana Milivojević (Fakultet političkih nauka, Beograd) i prof. Dragan Popadić (Filozofski fakultet, Beograd) i praktičnog dela,  na kojem su treninge za novinare vodili Boban Trajković, TV novinar PG Mreža, i Tatjana Novčić-Matijević, urednica za kulturu, Radio Novi Sad. Radionici je prisustvovalo 25 novinara iz 16 ANEMovih radio i TV stanica: RTV B92, Radio Kikinda (Kikinda), Radio Far (Alibunar), Radio Paraćin (Paraćin), RTV OK (Kovačica), Ema radio (Bujanovac), Radio Plus (Pirot), Radio Srbobran (Srbobran), TV Kladovo (Kladovo), RTV Mlava (Petrovac na Mlavi), RTV Caribrod (Dimitrovgrad), Radio Bus (Kovin), RTK Kragujevac (Kragujevac), RTV VK (Kikinda), TV Smederevo (Smederevo), RTV Kruševac (Kruševac).

Cilj radionice bio je pružanje mogućnosti novinarima da, kroz teorijsku i praktičnu obradu teme izveštavanja medija o kulturnim različitostima etničkih zajednica, saznaju više o tome: zašto je izveštavanje o etničkim kulturnim različitostima važno za medije i društvo, kakvo je postojeće izveštavanje o ovim temama, šta su to i na koji način se kroz medije i u javnom diskursu oblikuju stereotipi prema etničkim manjinama, kako stereotipi mogu da se menjaju i kako su povezani sa tolerancijom i promocijom različitosti, koja je uloga medija u tome, na koji način novinari treba da biraju teme i sagovornike, i kakav pristup ovim temama treba da bude, da bi svojim izveštavanjem doprineli da se stereotipi prema nekoj etničkoj zajednici „razbiju".

U okviru teorijskog dela radionice, prof. dr Snježana Milivojević je govorila o tome šta je medijska raznovrsnost, zašto je bavljenje različitostima važno za medije, koje su opšte odlike postojećih medijskih sadržaja o etničkim manjinama u Srbiji i koji su rezultati istraživanja o izveštavanju o kulturnim različitostima etničkih manjina koje je sprovedeno u okviru ovog projekta. Raznovrsnost je indikator opšte demokratičnosti društva i govori o stepenu tolerantnosti i spremnosti društva da vidi, uvaži, prepozna i prihvati različitosti koje u društu postoje; sa druge strane, raznovrsnost je indikator profesionalizma u medijima i spremnosti medijskih profesionalaca da u toku izrade medijskog sadržaja uvažavaju stanovišta, osobine, način mišljenja i sagovornike koji nisu deo dominantnih grupa društva. Postoje vrlo različiti načini tretmana i prikazivanja etničkih manjina u medijima, koji ukazuju na kvalitet medijskog rada i na doprinos medija u njihovom predstavljanju: nevidljivost (najčešće, ignorisanje manjinskih specifičnosti), pojednostavljeno prikazivanje manjina (stereotipno prikazivanje) i vrlo otvorena diskriminacija manjina, koja podrazumeva agresivno isključivanje manjina, koje nekad rezultira i govorom mržnje.  Izveštavanje koje uvažava različitosti veliki je izazov i težak zadatak za medije, pogotovo kada su u pitanju etničke različitosti, imajući u vidu postkonfliktni karakter našeg regiona. Govoreći o istraživanju, ona je navela da je njegov cilj bio da se utvrde odlike prikazivanja, odnos/uloga novinara, odnos/uloga medija i odnos/uloga (percepcija) publike u kreiranju dominantne slike o odabranim etničkim manjinama i različitostima. Istraživanje je pokazalo da je potrebno menjati postojeći način izveštavanja o etničkim manjinama, kao i novinarske prakse,  da bi se postiglo smanjenje netolerancije i distance prema pojedinim etničkim manjinama. Profesorka Milivojević je prezentovala rezultate istraživanja sprovedenog u okviru ovog projekta  i preporuke za izveštavanje o etničkim kulturnim različitostima.

Dr Dragan Popadić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, je govorio o tome šta su to etnički stereotipi i na koji način oni nastaju i funkcionišu i kako se održavaju posredstvom medija, popularne kulture i u svakodnevnoj komunikaciji, kao i kako stereotipi mogu da se menjaju i kako su povezani sa tolerancijom i promocijom različitosti. Profesor Popadić je objasnio razliku između predrasuda (uopšteno osećanje), stereotipa (uopšteno verovanje) i diskriminacije (ponašanje) i naveo šta su, po različitim teorijama, uzroci stereotipa - etnocentrizam i podela na „nas" i „njih"; stereotip, kao rezultat odnosa između dve grupe, pri čemu sadržaj stereotipa zavisi od dva odnosa: od razlike u statusu među grupama i od postojanja saradnje-sukoba. Kroz studiju slučaja (odnos saradnje između dve države i odnos sukoba zbog političkog neslaganja te dve države) je pokazao kako nastaju stereotipi i ulogu medija u tome. Objasnio je i ključnu ulogu medija, kao sredstava masovne komunikacije, u smanjenju stereotipa i predrasuda, koji treba svojim izveštavanjem o drugim etničkim grupama, uz uvažavanje njihovih različitosti, da doprinesu povećanju tolerancije, razumevanju i prihvatanju različitosti.

Cilj drugog, praktičnog dela radionice, kog su vodili Boban Trajković, TV novinar PG Mreža, i Tatjana Novčić-Matijević, urednica za kulturu, Radio Novi Sad, bio je da se novinarima omogući da na praktičnim primerima saznaju šta je dobra, a šta loša novinarska praksa u proizvodnji ovakvih programa. Novinari su imali priliku da vide i čuju primere televizijskog i radijskog izveštavanja o ovoj temi, da ih zajednički analiziraju i komentarišu. Gledajući i diskutujući TV priloge sa Kosova i juga Srbije, kao i radio priloge iz multietničke Vojvodine, novinari su, zajedno sa trenerima, došli do zaključka da je priča o pojedincu i njegovom svakodnevnom životu, način izveštavanja koji je dobar put za suzbijanje stereotipa i predrasuda u društvu.

Sumirajući ono o čemu se govorilo na radionici, prof. Milivojević je prisutnim novinarima poručila da razbijanje stereotipa nije lak posao, ali da misija medija jeste da imaju kritički odnos prema stvarnosti, što podrazumeva kritičku distancu prema onome o čemu se izveštava, a to isključuje svesno „recikliranje" stereotipa. Ona je istakla da mediji treba da obezbede raznovrsnost različitih predstava o svima nama koji živimo u jednom društvu, bogatstvo i mogućnost šansi da se u javnoj zajedničkoj debati svi čujemo i vidimo.

Učešćem u ovoj radionici, koja je uključila i teorijski i praktični pristup izveštavanju o kulturnim različitostima etničkih manjina, novinari su imali priliku da razumeju načine na koji se etnički stereotipi stvaraju i osnažuju kroz lanac u kome učestvuju i mediji i novinari i publika, da čuju i diskutuju o tome kako se stereotipi prevazilaze, koja je njihova odgovornost u tome, kao i da  međusobno razmene iskustva i mišljenja o tome kakav bi način izveštavanja o ovim temama bio adekvatniji. Novinari ANEM-ovih stanica su bili veoma zainteresovani za temu radionice, potvrđujući potrebu da se postojeći način izveštavanja o kulturnim različitostima etničkih manjina unapredi, čemu je posvećen ceo ANEM-ov projekat „Premošćavanje razlika".

Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat "Podrška civilnom društvu" kojim rukovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, a realizuje GOPA Consultants.

Sadržaj ovog prikaza je isključivo odgovornost ANEMa i on ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Radionica za članove ANEMa održana je 22. decembra 2011. godine u prostorijama NUNSa u Beogradu. Tri osnovne teme o kojima se na ovoj radionici govorilo su: Primena Zakona o oglašavanju - sa posebnim osvrtom na pravila o političkom oglašavanju; Medijska strategija i izmene u procesu digitalizacije; primena Zakona o autorskom i srodnim pravima - tarife kolektivnih organizacija i košuljice emitovanih muzičkih dela i fonograma. Panelisti radionice bili su Slobodan Kremenjak, ANEMov advokat, Saša Mirković, Predsednik ANEMa i Ksenija Golubović-Filipović, advokat, advokatska kancelarija "Živković&Samardžić".

Radionica je organizovana za ANEMove članove, a prisustvovalo joj je 15 predstavnika 12 ANEMovih stanica: Radio City, Niš; Radio Paraćin, Paraćin; Radio Kikinda, Kikinda; Radio Far, Alibunar; Radio Em, Knjaževac; Radio Požega, Požega; RTV OK, Kovačica; RTK, Kragujevac; RTV Kladovo, Kladovo; RTV Šumadija, Aranđelovac; RTV Kruševac, Kruševac i Timočka televizija i radio iz Zaječara. Cilj ove radionice je bio da se predstavnicima ANEMovih stanica omogući da razjasne dileme koje imaju u primeni dva navedena zakona (Zakona o oglašavanju - posebno odredaba o pravilima političkog oglašavanja i Zakona o autorskom i srodnim pravima), kao i da se upoznaju sa rešenjima nedavno usvojene Medijske strategije i izmenama u procesu digitalizacije, bitnim za njih. Ova radionica je bila i prilika da se međusobno razmene mišljenja i da se razgovara i o drugim temama i problemima sa kojima se ANEMove stanice suočavaju.

Advokat Ksenija Golubović-Filipović je prisutnima govorila o opštim pravilima oglašavanja, a posebno o pravilima političkog oglašavanja, dajući uputstva i savete emiterima kako da ih pravilno primenjuju u predizbornoj kampanji. Stanicama je predstavila pravni okvir kojim je regulisano pitanje oglašavanja političkih stranaka - Zakon o oglašavanju, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o radiodifuziji i Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera (Kodeks ponašanja emitera), Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) za ponašanje u predizbornoj kampanji koje se donosi posebno pred svake izbore, objašnjavajući značenje konkretnih odredbi tih akata i prava i obaveze koje za emitere proizilaze iz njih. Neka od pitanja koja su bila posebno obrađena u diskusiji: oglašavanje državnih organa i organizacija; sponzorstvo u kontekstu političkog oglašavanja; oglašavanje političkih organizacija; pravila predstavljanja političkih partija; poštovanje izborne tišine, zabrana prikrivene propagande, pravila objavljivanja istraživanja javnog mnenja i dr. Ona je ukazala i na različitost obaveza komercijalnih emitera i emitera koji su javna preduzeća, a na koja se shodno primenjuju pravila koja važe za javni servis. Posebno je naglasila da će RRA, kao i pred svake izbore, doneti Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) za ponašanje u predizbornoj kampanji, koje će objaviti na svom web sajtu, a koga emiteri moraju da se pridržavaju, pored već navedenih pravila.

Nedavno usvojena Medijska strategija i izmene u procesu digitalizacije, činili su drugu temu radionice. Sasa Mirković, predsednik ANEMa je, kada je reč o Medijskoj strategiji, govorio o izlasku države iz medija, o rešenju formiranja regionalnih javnih servisa - šta to znači za funkcionisanje medijskog sektora, koji su problematični aspekti ovog rešenja (nepoznat način finansiranja ovih javnih servisa, izbor medija koji će dobiti status regionalnih javnih servisa, nedostatak mehanizama za ostvarivanje nezavisnosti uređivačke politike ovih servisa i dr.), kao i o pitanju dodele budžetskih sredstava i načinima kontrole državne pomoći. Mirković je ukazao na nedavne poteze Vlade koji nagoveštavaju probleme u implementaciji Strategije - Predlog budžeta za 2012. godinu, koji sadrži odluku o izdvajanju 368 miliona dinara direktno medijima - budžetskim korisnicima, pre svega JP Agenciji Tanjug, što dovodi u pitanje spremnost vlasti da poštuje rešenje iz Strategije da se sredstva namenjena medijima raspoređuju putem projektnog finansiranja i u skladu sa javnim interesom, kao i Predlog zakona o kinematografiji, kojim se, protivno Strategiji, stvara dodatna kolizija zakona,  i koji može da ima ozbiljne posledice na funkcionisanje regulatornih tela, kao i medija i sektora elektronskih komunikacija. Govoreći o procesu digitalizacije, advokat Slobodan Kremenjak je rekao da je upravo tog dana pokrenuta javna rasprava o izmenama Strategije i Pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog signala, koja će trajati do 5. januara 2012. godine. On je ukratko upoznao prisutne sa predviđenim izmenama u sprovođenju procesa digitalizacije, ističući posebno da je krajnji rok za sprovođenje digitalizacije odložen do daljnjeg; da je ideja o switch off-u u jednom danu, koja je bila nametnuta zbog nedostatka frekvencija, zamenjena je idejom o sprovođenju digitalizacije po fazama, što je sada omogućeno zbog oslobađanja pojedinih frekvencija usled gašenja jednog broja emitera; da je najavljeno skoro puštanje u rad probne pilot mreže. Stanice su, takođe, dobile bliže informacije o tome koje benefite, obaveze i troškove mogu da očekuju u ovom procesu, a savetovano im je da sačekaju sa nabavkom opreme, s obzirom da se proces odlaže.

Treća oblast o kojoj se govorilo na radionici se odnosila na primenu Zakona o autorskom i srodnim pravima, s posebnim osvrtom na tarife kolektivnih organizacija i "košuljice" emitovanih muzičkih dela i fonograma. U ovom delu razgovaralo se o načinu na koji se tarife kolektivnih organizacija utvrđuju. S tim u vezi, stanice su informisane o aktivnostima ANEMa kao reprezentativnog udruženja emitera koje učestvuje u pregovorima o utvrđivanju tarifa kolektivnih organizacija, kao i o tome dokle se stiglo u  tim postupcima. Jedinstvena tarifa OFPS-a i PI-ja je i dalje u postupku pred Komisijom za autorsko i srodna prava, a ANEM je u avgustu dostavio Komisiji svoje primedbe na predlog te tarife, nakon čega Komisija treba da donese svoje mišljenje o predlogu jedinstvene tarife ove 2 organizacije. Što se tiče tarife Sokoja, posle  neuspelih pregovora u 2010, Komisija je u avgustu 2011. dala negativno mišljenje o predlogu tarife Sokoja, usvajajući primedbe ANEM-a, nakon čega su vođeni ponovni pregovori koji nisu doveli do sporazuma, zbog neprihvatljivih zahteva Sokoja. Komisija je nedavno dala pozivno mišljenje na predlog tarife Sokoja, koja je naročito nepovoljna za male stanice, jer je povećana visina minimalne naknade koju plaćaju stanice sa malim prihodima. Stanice su informisane da će ANEM, s tim u vezi, preduzeti pravne mere da zaštiti interese svog članstva. U vezi sa dostavljanjem "košuljica" kolektivnim organizacijama, stanicama su dati saveti na koji način treba da ispunjavaju ovu svoju zakonsku obavezu, da ne bi snosili zakonske posledice njenog neispunjavanja. Takođe, sa njima je razgovarano i o problemima koje emiteri imaju prilikom ispunjavanja ovih obaveza.

Na radionici se pričalo se i o problemima koje emiteri imaju sa kablovskim operatorima, zbog  nepostojanja regulacije ovog važnog pitanja.

Nakon radionice, svi predstavnici stanica su se složili da im je učešće na njoj bilo veoma značajno i korisno, a da su teme o kojima se govorilo bile izuzetno aktuelne. Kada je reč o izboru i kvalitetu predavača, načinu obrade tema i dobijenih odgovora na tražena pitanja i kvalitetu debate, učesnici radionice su ih ocenili kao odlične, ističući da im se posebno dopala interaktivnost i dinamičnost diskusije. Ova radionica je pokazala da su ovakvi događaji potrebni članovima ANEMa, kako bi bili u toku sa aktuelnim promenama medijske regulative koje mogu značajno uticati na njihov rad, ali i kao prilika za razgovor o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju u svom radu, a koji se posebno odnose na primenu propisa.

Održavanje ove radionice je omogućio Civil Rights Defenders.