Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Radionice

29. 03. 2013

Seminar „Kako izveštavati o korupciji“

Seminar "Kako izveštavati o korupciji"

Drugi seminar, koji je ANEM organizovao za svoje članove u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", održan je u Beogradu, dana 29.3.2013. Predavanja su držale 2 vrhunske novinarke, Brankica Stanković i Danica Vučenić - o principima i tehnikama istraživačkog novinarstva, s posebnim osvrtom na oblast korupcije, kao i o procesu izrade istraživačkih TV i radio priloga. Pored njih, predavači su bili i vrsni advokati ANEM-ovog pravnog tima iz kancelarije „Živković&Samardžić", Beograd - Slobodan Kremenjak i Kruna Savović, koji su govorili o slobodi i zakonskim granicama istraživačkog novinarstva, posebno u oblasti korupcije. Seminaru su prisustvovala 22 novinara ANEM-ovih stanica i 2 člana ANEM-ovog produkcijskog tima. Cilj ovog seminara je bio da se novinarima ANEM-ovih stanica omogući da dobiju nova znanja, ekspertske i praktične savete, kao i objašnjenja kako da izveštavaju o temama iz oblasti korupcije na profesionalan način, koji je u skladu sa propisima.

O nastanku istraživačkog novinarstva, njegovim principima i tehnikama, posebno kada je reč o radijskom novinarstvu, govorila je Danica Vučenić. Ona je praktičnim savetima i konkretnim primerima iz prakse učesnicima seminara objasnila kako i na koji način se rade radijski prilozi koji se bave temama iz oblasti korupcije. Posebno je bilo reči o: principima istraživačkog novinarstva (pravo istraživačko novinarstvo bazira svoje informacije na proverenim izvorima - javnim, kao što su Internet, biblioteke, dokumenta, arhive itd, anonimnim izvorima, pri čemu se moraju ukrstiti najmanje dva suprotna izvora, kao i na „tajnim izvorima", da bi se proverila i potkrepila određena informacija, što je važno i zbog zaštite medijske kuće od potencijalnih tužbi); razlikama između pravljenja priloga za TV i radio (osnovne razlike radija u odnosu na TV -dominantan zvuk, prisnija komunikacija sa publikom, obraćanje pojedincu; ključno pitanje i izazov - kako i na koji način zvučno predstaviti teme iz oblasti korupcije bez slike, bez sagovornika koji se vide i bez grafike i pokrivalica koje TV ima na raspolaganju; sve to na radiju mora da se prepriča na način da bude razumljivo i zanimljivo slušaocu; potrebno je kreirati zvučnu atmosferu kojom se publika uvlači u priču); radijskim paketima/features koji se bave temama iz oblasti korupcije (bilo koji radijski prilog, paket od 2-3 minuta ili feature od 5-7 minuta ima dva dela - najavu i telo, koji čine jedinstvenu celinu; najava mora da bude kratka, jasna, zanimljiva i ona uvlači slušaoca u celu priču - u najavu idu ključne informacije koje su otkrivene prilikom istraživanja, a najavu čita voditelj u studiju, a ne novinar koji radi prilog, što novinaru daje slobodu da u telu kreira priču kako on želi, dočaravajući slušaocu kako je on doživeo ono što je otkrio; radijski paket od 2-3 minuta sadrži odgovor na samo jedno ključno pitanje, dok u paketu od 5-7 minuta može da postoji odgovor na jedno ključno pitanje i na još jedno manje dodatno pitanje ili objašnjenje koje je deo tog konteksta - u ovom paketu treba imati dva do tri sagovornika koji su uključeni u priču, aktera, svedoka, i jednu ili dve osobe koje će tu priču objasniti, može i anketa građana, a jedan tonski segment ne može da traje duže od 15 do 20 sekundi, eventualno do 30 sekundi; važno je ubaciti emociju; funkcija sagovornika nije da daju vest, već da je objasne, komentarišu, da opišu situaciju i prenesu svoja osećanja u vezi sa tim događajem; osoba za koju se sumnja da je počinila neku koruptivnu aktivnost je u lancu intervjua poslednja koju treba ispitati, ali prethodno treba sve dobro proveriti; za intervjue je najvažnije dobro se pripremiti, predvideti moguće odgovore i odgovarajuća potpitanja, kako bi se od sagovornika dobile željene informacije). Na kraju svog izlaganja, Danica Vučenić je preporučila prisutnim novinarima da i nakon ovog projekta nastave da se bave tim pričama koje će biti obrađene u okviru produkcije, da se o njima i dalje razgovara, da se naprave različiti uglovi posmatranja, u različitim segmentima programa, jer je taj nastavak priče (tzv. „rolling") jedini način da te priče postanu smislene i da imaju efekta.

Brankica Stanković, urednik i autor, i Miodrag Čvorović, producent serijala "Insajder", su sa učesnicima podelili svoja iskustva na realizaciji ovog čuvenog istraživačkog dokumentarnog TV serijala. Najviše su govorili o procesu, tehnikama i prinicipima rada u istraživačkom novinarstvu, a posebno su objasnili faze rada na istraživačkim TV programima: prvo se pročita sve što je ikada objavljeno na odabranu temu, kao i zakoni i uredbe u oblasti na koju se tema odnosi; nakon toga se pravi spisak potencijalnih sagovornika, i onih koji će učestvovati u emisijama i onih koji mogu da pomognu pružanjem informacija, nalaze se njihovi kontakti i obavljaju neformalni razgovori, a sve prikupljene informacije se zapisuju; istovremeno se od nadležnih organa zahtevaju potrebne informacije; potom se pravi šema priče koja se sastoji od ukrštenih dobijenih informacija i njihove analize; kada je novinar siguran da u potpunosti vlada nekom temom, snimaju se intervjui; nakon toga se rade vizuelna i grafička rešenja, priprema se video arhiva, rade dramatizacije i rekonstrukcije; tek kada se svi sagovornici snime i sakupi se materijal, dokumentacija, završava se tekst za montažu; pre ulaska u montažu, advokatski tim pregleda materijal. Predavači su sa učesnicima razgovarali i o specifičnostima istraživačkog novinarstva u odnosu na „dnevno": istraživačko novinarstvo zahteva angažman tima ljudi i za svaku temu je potrebno mnogo vremena, za razliku od "dnevnog" novinarstva, a to je dosta teško obezbediti u lokalnim redakcijama, ali nije nemoguće; naročito su važni izvori, komunikacija i stvaranje odnosa međusobnog poverenja koji se dugo razvija, a veoma bitna je i puna podrška urednika. Razgovaralo se i o problemima i izazovima ovakve vrste novinarstva. Učesnici i predavači su se složili da je istraživačko novinarstvo u Srbiji skupo i teško, da su novinari i mediji izloženi pritiscima, o čemu ne pričaju javno, a trebalo bi, ali da su uloga medija u informisanju javnosti o društvenim problemima i pritisak javnosti koji se stvara kroz medije veoma važni za rešavanje tih problema i razvoj društva, a što generalno nedostaje, naročito na lokalu.

Advokati Slobodan Kremenjak i Kruna Savović su ukazali na šta novinari treba posebno da obrate pažnju kada istražuju i pripremaju istraživačke priloge, kako ne bi došli u situaciju da budu tuženi. Ono što je najvažnije, jeste da novinari sve provere i prikupe sve dokumente i dokazne materijale pre nego što objave priču i da vode računa o svim delovima priče/programa, uključujući i npr. TV pokrivalice - šta se i kako prezentuje javnosti. Takođe, novinari ne treba da „presuđuju", to radi sud, već treba da pričaju priču i to tako da gledaocu/slušaocu iz prezentovanih dokaza bude jasno ko (ni)je i šta uradio, da publika sama na osnovu datih informacija i dokaza donese takav zaključak. Pri tom, publici ne moraju svi dokazni materijali da budu prezentovani, ali je potrebno da postoje takvi materijali za svaku informaciju koja se daje javnosti, za slučaj da dođe do sudskog spora (npr. materijali kao što su fotokopije krivičnih prijava, zahtevi tužilaštvima i sudovima po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, odgovori tužilaštava i sudova itd.). Posebno je potrebno voditi računa o mogućim tužbama za uvredu i klevetu, zbog iznošenja vrednosnih sudova (uvreda) ili prenošenja pogrešnih činjenica (kleveta). Novinarima je skrenuta pažnja da dekriminalizacija klevete ne znači da novinari ne mogu biti tuženi za klevetu, već da to znači da se zbog klevete mogu voditi samo parnični, a ne i krivični postupci. Iako zakon kaže da mediji/novinari nisu odgovorni za štetu ukoliko je informacija verno preneta iz dokumenta nadležnog organa, dešavalo se da to sudovi drugačije tumače, zbog čega i kod ovakve vrste prenošenja informacija treba vršiti dodatne provere. Advokati su posebno naglasili da novinari treba da budu naročito oprezni kada objavljuju informacije koje se odnose na maloletna lica.

Pored predavača, učesnicima su govorili i Saša Mirković, predsednik ANEM-a, i predstavnici ANEM-ovog tima za realizaciju projekta „Ilustrovani rečnik korupcije". Oni su dali osnovne informacije o projektu, cilju, aktivnostima i fazama projekta i različitim vidovima učešća ANEM-ovih stanica u njegovoj realizaciji (edukacija za novinare, učešće u produkciji, emitovanje, učešće u promotivnim aktivnostima). Posebno je bilo reči o raspisanom internom konkursu ANEM-a za odabir novinara-dopisnika koji će učestvovati u produkciji radio i TV serijala. Prisutnim novinarima je detaljno objašnjeno šta se od njih, kao od učesnika na konkursu, očekuje, a koje su kasnije obaveze onih koji budu odabrani za dopisnike, kao učesnika u produkciji.

Kvalitetni i kompetentni predavači koji su sa učesnicima seminara podelili svoja znanja o različitim aspektima istraživačkog novinarstva u oblasti korupcije (i novinarskim i pravnim), kao i njihovi stručni i praktični saveti kako da izveštavaju o korupciji, objašnjenja i odgovori na pitanja koje su dali učesnicima, doprineli su da seminar postigne pravi efekat i da novinari ANEM-ovih stanica u značajnoj meri unaprede svoje znanje u ovoj oblasti, što će im koristiti u budućem profesionalnom bavljenju ovim temama.