ANEM :: Vesti http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/rss.html Lista vesti sr http://anem.org.rs/img/logo.png ANEM :: Vesti http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/rss.html U opštini Malo Crniće izgubili projekat medija http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/18037/U+op%C5%A1tini+Malo+Crni%C4%87e+izgubili+projekat+medija.html Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 31.07.2018. (Izvor: Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, autor: Uroš Uroševiš, Boom 93) - Komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja u Malom Crnić

Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 31.07.2018. (Izvor: Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, autor: Uroš Uroševiš, Boom 93) - Komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja u Malom Crniću kod Požarevca, u ponedeljak nije mogla da raspodeli novac iz budžeta za sufinansiranje projekata medija. Dogodila se nesvakidašnja situacija da je opština izgubila projekat kojim je jedan medij aplicirao na konkursu.

Komisija je utvrdila da među pristiglim projektima koji su im predati na ocenjivanje, a na osnovu zapisnika o proveri dokumentacije koji je sačinila opština Malo Crniće, nedostaje dokumentacija za projekat „Stiške novosti", lista Nove novine iz Požarevca.

Nakon što su članovi komisije sekretaru komisije za medije iz opštine ukazali na ovaj nedostatak, predata im je dokumentacija za koju se ispostavilo da ne sadrži opis i budžet projekta.

Nakon nešto više od sat vremena „potrage" po opštini za nestalom dokumentacijom, komisija je odlučila da prekine rad i konstatuje da zbog nepotpune dokumentacije ne postoje uslovi da se zakonski odlučuje o raspodeli budžetskog novca za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

Još jedna nesvakidašnja situacija na sednici komisije dogodila se kada je sekretar, Dušan Ivković članovima pokazao tri male bele koverte koje su bile adresirane na opštinu Malo Crniće i naslovljene za Komisiju za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja.

Kako je on objasnio, te koverte nisu otvorene, niti zavedene u zapisnik.

Ovo je bio drugi pokušaj da se komisija okupi i da se raspodele sredstva iz budžeta za projekte medija. Naime, u prvom navratu, 20.jula pojavila su se samo dva od tri člana komisije. Iako su u opštini najpre tvrdili da su uredno pozvali sve članove, kasnije je utvrđeno da je poziv za jednog člana upućen na pogrešnu imejl adresu.

Inače, konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u Malom Crniću raspisan je sredinom aprila, ali bez objavljivanja na zvaničnoj internet strani opštine. Nakon što su reagovala medijska i novinarska udruženja, krajem aprila poziv je ponovljen i tada je uredno objavljena celokupna dokumentacija.

Nije jasno zbog čega je opština čekala skoro dva meseca da zakaže prvu sednicu komisije, s obzirom da je rok za dostavljanje projekata bio 23.maj.

Konkursom je ove godine opredeljeno 1.000.000 dinara iz budžeta za projekte, a zanimljivo je da su među specifičnim kriterijumima za ocenu projekata navedene nagrade i priznanja.

Stručnu komisiju za ocenjivanje projekata medija u Malom Crniću u Požarevcu činili su Uroš Urošević ispred ANEM-a i Lokal presa, Petar Jeremić ispred UNS-a i Ljubomir Đorđević ispred NUNS-a i NDNV-a.

]]>
Tue, 31 Jul 2018 09:54:11 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/18037/U+op%C5%A1tini+Malo+Crni%C4%87e+izgubili+projekat+medija
Snažan parlament je temelj borbe protiv korupcije http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17684/Sna%C5%BEan+parlament+je+temelj+borbe+protiv+korupcije.html 21.5.2015. (Tanjug) - Snažan parlament je temelj borbe protiv korupcije, a njegova uloga je da promoviše nultu toleranciju na korupciju, poručeno je danas na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu.BEOGR

21.5.2015. (Tanjug) - Snažan parlament je temelj borbe protiv korupcije, a njegova uloga je da promoviše nultu toleranciju na korupciju, poručeno je danas na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu.

BEOGRAD - Snažan parlament je temelj borbe protiv korupcije, a njegova uloga je da promoviše nultu toleranciju na korupciju, poručeno je danas na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu.

Na početku dvodnevne konferencije - "Transparentnost i odgovornost za delotvoran nadzor: uloga parlamenta" - učesnici su ocenili da parlamentarci imaju vodeću ulogu u podizanju svesti o važnosti borbe protiv korupcije u svakom društvu kroz donošenje zakona i unapređenje nadzorne funkcije nad trošenjem budžetskog novca.

Olgica Batić, poslanica i predsednica GOPAC-a u Srbiji, nacionalnog ogranka Globalne organizacije za borbu protiv korupcije, rekla je da su jake institucije temelj borbe protiv korupcije koja je jedna od najvećih opasnosti i izazova.

"Parlamentarci treba da pošalju poruku da su ujedinjeni u nameri da se uhvate u koštac sa svim izazovima i jačaju nadzor nad izvršnom vlašćću", navela je Olgica Batić.

Navodeći da je korupcija najveća pošast u svetskim razmerama, Batić kaže da je cilj konferencije, koja je okupila i parlamentarce iz sedam država regiona, da se učini korak dalje i udruže napori u borbi protiv korupcije.

Potpredsednik parlamenta i predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić rekao je da je zadatak parlamenta da kontroliše trošenje budžetskog novca i da svaki parlament treba da promoviše princip otvorenosti u radu i pozivanja na odgovornost.

Navodeći važnost suzbijanja korupcije na svim nivoima vlasti i segmentima društva, Arsić je naveo da obezbeđivanje veće transparentnosti treba da bude briga svakog parlamenta, kao i pozivanje na princip odgovornosti za javno izgovorenu reč.

Arsić kaže da je Poverenik za informacije od javnog značaja ocenio da je Skupština Srbije najotvorenija instituciju u državi, navodeći da izvršna vlast mora da bude podrvrgnuta stalnom nadzoru parlamenta i nezavisnih tela.

Stalna koordinatorka UN i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova Solorano navela je da bez snažne političke volje nema efikasne borbe protiv korupcije.

Prema njenim rečima, UNDP pruža pomoć kako bi se radilo na jačanju nadzorne funkcije parlamenta, unapređenju javnih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou i otvaranju portala na kojima će moći da se prati javna potrošnja.

Solorano je navela da događaji poput današnje konferencije imaju za cilj jačanje položaja parlamenta i unapređenje njegove nadzorne funkcije.

Navodeći da su transparetnost i odgovornost ključni ciljevi, Solorano je izrazila nadu da će se na konferenciji čuti nove ideje o unapređenju borbe protiv korupcije.

Izabel Perih iz Švajcarske agencije za razvoj i saradnju rekla je da snažan parlament nije samo preduslov za demokratski razvoj nego je od vitalnog značaja za finansijsku kontrolu izvršne vlasti.

Perih je rekla da je Švajcarska, zahvaljući jakim institucijama, a posebno parlamentu, jedna od zemalja sa najmanjim stepenom korupcije, navodeći da je prema podacima organizacije Transparentnost Internešnal na sedmom mestu na listi od 177 zemalja, sa najmanjom korupcijom.

GOPAC u Srbiji formiran je 2013. godine i čine ga i sadašnji i biviši poslanici iz različitih političkih stranaka.

Krajnji cilj današnje konferencije, na kojoj su se okupili parlamentarci iz jugoistiočne i istočne Evrope i Centralne Azije, jeste stvaranje regionalnog ogranka GOPAC-a kroz potpisivanje Memoranduma o saradnji između parlamentaraca.

Tim memorandumom, čije potpisivanje je najavljeno za sutra, biće uspostavljena zajednička platforma za saradnju uz podršku UNDP, sa ciljem da se omogući razmena najboljih ipraksi, saradnje i koordinacije u vezi sa promovisanjem principa tarnsparentnosti, odgovornosti i nadzora parlamenta nad javnim finansijama.

Olgica Batić je, u pauzi konferencije, rekla novinarima da će regionalni ogranak GOPAC-a biti formiran u dogledno vreme, navodeći da će memorandum biti potpisan sa nacionalnim ograncima GOPAC-a u Albaniji i Azerbejdžanu.

Stalna koordinatorka UN i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova Solorano rekla je novinarima da parlamentarci treba jedni od drugih da uče i razmenjuju iskustva u borbi protiv korupcije.

To je, navela je, dobro za jačanje demokratije, najavljući da će UNDP nastaviti da podržava parlamentarce u Srbiji, kao i održavanje ovakvih regionalnih događaja.

 

]]>
Thu, 21 May 2015 14:02:22 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17684/Sna%C5%BEan+parlament+je+temelj+borbe+protiv+korupcije
TS: Skupština ne kontroliše vladu http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17695/TS%3A+Skup%C5%A1tina+ne+kontroli%C5%A1e+vladu.html 20.5.2015. (Beta, B92) - Transparentnost Srbija (TS) kritikovala je danas Skupštinu Srbije, zato što ne sprovodi efikasno svoju nadzornu ulogu za kontrolu izvršne vlasti."Transparentnost Srbija s

20.5.2015. (Beta, B92) - Transparentnost Srbija (TS) kritikovala je danas Skupštinu Srbije, zato što ne sprovodi efikasno svoju nadzornu ulogu za kontrolu izvršne vlasti.

"Transparentnost Srbija smatra da je dobro što skupštinski odbori svake godine sve više pažnje posvećuju razmatranju godišnjih izveštaja nezavisnih državnih organa, ali ukazuje da Narodna skupština nije obezbedila sprovođenje svojih prošlogodišnjih zaključaka povodom tih izveštaja. To je jedan od razloga zbog kojeg iz godine u godinu nezavisni organi navode iste probleme za ostvarivanje prava građana i efikasnu prevenciju korupcije", navodi se u saopštenju.

TS je podsetila da je Skupština prošle godine usvojila najpotpunije zaključke izveštaja nezavisnih državnih organa i obavezala vladu da do 6. decembra 2014. izvesti o ispunjenju mera u skladu sa skupštinskim zaključcima.

"Ne samo što veliki broj mera nije ispunjen, već Vlada, suprotno utvrđenoj obavezi, nije izvestila Skupštinu o učinjenom, ni u postavljenom roku, ni nakon njegovog isteka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su tako ostali neispunjeni nalozi Skupštine Vladi da obezbedi prinudno izvršenje rešenja Poverenika za informacije i da pokrene postupak odgovornosti protiv funkcionera koji ne izvrše obaveze u skladu sa zakonom, da predloži dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije radi otklanjanja problema na koje je Agencija ukazala, da obezbedi otvorenost zakonodavnog postupka, da obezbedi razmatranje i uvažavanje preporuka i mišljenja Zaštitnika građana.

"Šta god u zakonima ili Poslovniku bude pisalo, to, po našoj oceni, neće značiti mnogo ukoliko narodni poslanici ne budu spremni da, bez obzira na stav vrhova svojih partija, pozovu na odgovornost izvršnu vlast zbog propusta da sprovede u delo zakone i zaključke koje je Skupština usvojila", saopštila je TS.

 

]]>
Wed, 20 May 2015 14:54:38 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17695/TS%3A+Skup%C5%A1tina+ne+kontroli%C5%A1e+vladu
Uskoro o finansiranju stranaka http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17697/Uskoro+o+finansiranju+stranaka.html 18.5.2015. (Beta, B92) - Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović najavio je da će revizija finansijskih izveštaja političkih stranka započeti u junu.On je istakao da je ta instit

18.5.2015. (Beta, B92) - Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović najavio je da će revizija finansijskih izveštaja političkih stranka započeti u junu.

On je istakao da je ta institucija potpuno spremna da to dobro uradi.

Sretenović je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finasije rekao da je planirano da do 1. juna DRI izda zaključke o sprovođenju revizije kod određenih političkih stanaka, u skladu sa preciznim kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuju subjekti revizije.

"Tokom maja i juna povećaćemo broj zaposlenih u tom sektoru, na šta nas obavezuje i Strategija za borbu protiv korupcije, tako da ćemo reviziju finansijskih izveštaja političkih stranaka uraditi i rešiti na najbolji način", rekao je Sretenović.

On je dodao da će predstavnici DRI obavestiti i članove skupštinskog odbora i ; javnost u kojim strankama će biti sprovedena revizija, budući da javnost od toga mnogo očekuje.

Sretenović je istakao da su obavljene sve neophodne pripreme i preporuke za sprovođenje te revizije.

Podnoseći izveštaj o radu DRI u 2014, on je podsetio da je prošle godine objavljena i prva revizija svrsishodnosti korišćenja službenih automobila i istakao da je u toku i revizija svrsishodnosti raspolaganja nepokretnostima Republike, koja bi trebalo da bude završena polovinom jula.

 

]]>
Mon, 18 May 2015 15:14:28 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17697/Uskoro+o+finansiranju+stranaka
Davali lažne podatke o imovini http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17703/Davali+la%C5%BEne+podatke+o+imovini.html 14.5.2015. (Beta, B92) - Agencija za borbu protiv korupcije podnela je prošle godine 14 krivičnih prijava protiv državnih funkcionera zbog davanja lažnih podataka o imovini.Direktorka te agencije Tatj

14.5.2015. (Beta, B92) - Agencija za borbu protiv korupcije podnela je prošle godine 14 krivičnih prijava protiv državnih funkcionera zbog davanja lažnih podataka o imovini.

Direktorka te agencije Tatjana Babić je na sednici dva skupštinska odbora, predstavljajući izveštaj o radu agencije za prošlu godinu, rekla da kada je u pitanju rešavanje o sukobu interesa, 2014. godine okončano više predmeta nego 2013. godine i istakla da je broj postupaka po službenoj dužnosti nastavio da pokazuje tendenciju rasta.

"U oblasti kontrole imovine, Odeljenju za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva podneto je 14 krivičnih prijava zbog davanja lažnih podataka o imovini i 34 izveštaja drugim nadležnim državnim organima", rekla je Babić.

Kako je navela, u oblasti predstavaki i zaštite uzbunjivača imali su u radu ukupno 2.392 predmeta i taj broj takođe pokazuje tendenciju rasta.

Ona je međutim dodala da se u toj oblasti rada agencija suočava sa velikim problemom u pogledu broja zaposlenih, koji imaju preko 400 predmeta u radu.

Babić je izrazila zabrinutost zato što je tek nešto više od jedne četvrtine aktivnosti iz Strategije za borbu protiv korupcije ispunjeno u rokovima i na način kako je to predviđeno, a da je za čak polovinu data ocena da nisu ispunjeni uopšte.

Kako je navela, 49 odsto aktivnosti predviđeno strategijom nije ispunjeno, a 22 odsto agencija nije mogla da dođe do podataka koji bi na pouzdan način pokazali da li su aktivnosti ispunjene.

Ona je rekla i da je u 2014. godini budžet za agenciju bio 156 miliona dinara, a da je ove godine 194 miliona dinara, ali kako je navela, ni to nije dovoljno.

"Potrebni su nam dodatni i ljudski i materijalni resursi. Treba imati u vidu broj funkiconera u Srbiji, da agencija mora da vodi evidencije, pa je jasno da nam trebaju adekvatni resursi. Treba imati u vidu i česte izbore kod nas", rekla je Babić.Ona se osvrnula i na izradu modela novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koji je rekla da je jedna od najznačajnijih, a koji su u julu predali resornom ministarstvu i dostavili svakom poslanikom.

Izveštaj o radu Agencije i Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije predstavljen na zajedničkoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

 

]]>
Thu, 14 May 2015 15:38:41 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17703/Davali+la%C5%BEne+podatke+o+imovini
Izmene krivičnog zakonika - ponovo bez rešavanja važnih antikorupcijskih pitanja http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17646/Izmene+krivi%C4%8Dnog+zakonika+-+ponovo+bez+re%C5%A1avanja+va%C5%BEnih+antikorupcijskih+pitanja.html 11.5.2015. (Transparentnost Srbija) - Ministarstvo pravde je postavilo na javnu raspravu nacrt izmena Krivičnog zakonika.  Kako se u obrazloženju kaže, nisu u pitanju sveobuhvatne izmene Zakonika, već
11.5.2015. (Transparentnost Srbija) - Ministarstvo pravde je postavilo na javnu raspravu nacrt izmena Krivičnog zakonika. 

Kako se u obrazloženju kaže, nisu u pitanju sveobuhvatne izmene Zakonika, već su fokusirane na dve oblasti - krivična dela privrednog kriminala i vrste krivičnih sankcija. U prvoj oblasti se promene vrše u cilju preciziranja krivičnih dela u privredi i usaglašavanja sa međunarodnim standardima, što je nesumnjivo potrebno, zato što se ponekad javljaju problemi u gonjenju osumnjičenih za privredni kriminal kada se nalaze u inostranstvu, a država boravka ne poznaje krivično delo propisano našim zakonom. Ostaje da se vidi da li će nove norme taj problem rešiti. U drugoj oblasti se, između ostalog, uvodi kazna doživotnog zatvora za pojedina krivična dela.

Predviđaju se promene i kod tri krivična dela korupcije. Kod trgovine uticajem se reč "nagrada" zamenjuje rečju "poklon", što će možda olakšati dokazivanje da je ovo krivično delo počinjeno. Napominjemo da u obrazloženju nije ništa rečeno o razlozima (samo da je formulacija "adekvatnija"). Promene se predviđaju i u krivičnim delima primanja i davanja mita. Ako se usvoje, statistika će biti nešto preglednija, zato što će primanje i davanje mita u privatnom sektoru biti izdvojeno iz opšte statistike u posebna krivična dela.

Međutim, glavni problem jeste u tome što se promenama Krivičnog zakonika ne predviđa unapređenje krivičnog zakonodavstva u nekim važnim oblastima. Pojedine predloge u tom pogledu smo formulisali i dostavili Ministarstvu pravde pre više od pet godina. Između ostalog, potrebno je precizirati krivično delo "davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem", proširiti mogućnost oslobađanja kod slučajeva iznuđenog davanja mita, propisati krivičnu odgovornost za delo "nezakonitog bogaćenja" iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije, bitno poboljšati i preneti u Krivični zakonik dela koja su propisana u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Više o tome u publikaciji na sajtu TS.

Naročito je zabrinjavajuće to što predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika ne sadrže krivična dela u vezi sa uzbunjivanjem! Kada je pre pola godine donošen Zakon o zaštiti uzbunjivača u njemu nisu propisana krivična dela (pa čak ni prekršaji za najteže oblike kršenja tog zakona). Odsustvo ove vrste kaznenih normi je pravdano stavom da ne treba unostii krivična dela u posebne zakone, već da to treba učiniti prilikom noveliranja Krivičnog zakonika. Međutim, niti su novele u Krivičnom zakoniku predložene uporedo sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača (kao što smo predložili da se učini), niti su zapisane u aktuelnom nacrtu koji se nalazi na javnoj raspravi. Do početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača ostalo je samo 25 dana.
]]>
Mon, 11 May 2015 12:10:55 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17646/Izmene+krivi%C4%8Dnog+zakonika+-+ponovo+bez+re%C5%A1avanja+va%C5%BEnih+antikorupcijskih+pitanja
Strategija finansijskih istraga - nedovoljno detaljna i nedovoljno obuhvatna http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17647/Strategija+finansijskih+istraga+-+nedovoljno+detaljna+i+nedovoljno+obuhvatna.html 4.5.2015. (Transparentnost Srbija) - Nakon nacrta, Ministarstvo pravde je promovisalo i predlog Strategije finansijskih istraga (sada pod nazivom "Strategija istraga finansijskog kriminala")
4.5.2015. (Transparentnost Srbija) - Nakon nacrta, Ministarstvo pravde je promovisalo i predlog Strategije finansijskih istraga (sada pod nazivom "Strategija istraga finansijskog kriminala") i najavilo skoro usvajanje ovog akta. 

Glavni nedostaci su ostali isti, kao i u prvom nacrtu. Pre svega, bez odgovora je ostalo pitanje koje smo postavili i u komentarima na prvu verziju i na javnoj raspravi - zbog čega se strategija donosi samo na dvogodišnji period (kraći od svih drugih strateških akata), pri čemu je prva od te dve godine, već uveliko u toku.

Ova verzija je bolja od prethodne utoliko što precizira pojmove koji se koriste, ali i u tom poslu je trebalo otići korak dalje. Tako se iz aktuelne verzije ne vidi jasno kako će biti podeljena nadležnost za sprovođenje istraga finansijskog kriminala nakon donošenja ove strategije i izmena zakona. U nekim delovima je takođe došlo do jezičkih poboljšanja (npr. sada se predviđa imenovanje "službenika za vezu", umesto "oficira").

Strategija inače predviđa uvođenje profesije "finansijskih forenzičara" i obuku o finansijskoj forenzici za zaposlene u tužilaštvima, policiji i drugim organima.

Za "udarne grupe" znamo da će im rukovodioti javni tužilac, da će članovi biti policijski službenici i službenici drugih državnih organa, da će biti pripremljena metodologija za njihovo formiranje i rad. Međutim, još uvek nema jasnog odgovora na pitanje o zakonskom osnovu za njihov rad, i sa tim u vezi, lanac odgovornosti i komandovanja.

Ova Strategija daje određene preporuke za javne tužioce. U pitanju su nesumnjivo korisne aktivnosti - da tužioci koriste javno dostupne informacije (internet i mediji) i da koriste javno dostupne nacionalne i međunarodne baze podataka za analizu. Problem je u tome što tužioci i sada mogu da koriste ove podatke, ali nemaju obavezu da to čine. Zbog toga, ako se želi veća proakivnost ali i odgovornost tužilaca, potrebno je uspostaviti zakonske obaveze vršenja određenih provera, ali i obezbediti realne uslove za takvo postupanje tužilaca (odgovarajući broj zamenika u najviše opterećenim tužilaštvima).
]]>
Mon, 4 May 2015 12:17:50 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17647/Strategija+finansijskih+istraga+-+nedovoljno+detaljna+i+nedovoljno+obuhvatna
Registar ili... Godo? http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17648/Registar+ili...+Godo.html 29.4.2015. (Transparentnost Srbija) - Povodom potpisivanja ugovora o Beogradu na vodi i najavljivanja kada će ugovor biti javan, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u tekstu obj
29.4.2015. (Transparentnost Srbija) - Povodom potpisivanja ugovora o Beogradu na vodi i najavljivanja kada će ugovor biti javan, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u tekstu objavljenom u "Politici", u rubrici "Pogledi", podseća na zakonsku obavezu uspostavljanja Registra javnih ugovora.


„Ugovor o 'Beogradu na vodi' biće javan", izjavio je, odmah po potpisivanju ugovora, gradonačelnik Beograda. Dobro zvuči, ali, naravno, i bez obećanja gradonačelnika, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ugovor bi morao biti dostupan javnosti već na prvi zahtev medija, novinara, građana, svakog. Tačnije, morao bi biti dostupan i bez posebnog zahteva, jer tako predviđa i Zakon o javnoprivatnom partnerstvu i koncesijama.

„Javni ugovori evidentiraju se u Registru javnih ugovora koji vodi ministarstvo nadležno za poslove finansija kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka na Portalu javnih nabavki - potportal" (čl. 74.). Što me podseća da sam se još sredinom 2013, kao poverenik, morao pismom obratiti tadašnjem ministru finansija i privrede (M. Dinkić), upozoravajući ga da su neke odredbe pravilnika o načinu vođenja ovog registra, koji je on neposredno pre toga (s docnjom od godinu i po) doneo, suprotne Ustavu i zakonu, da će njihova primena ugroziti prava javnosti i imati druge negativne posledice. Naime, pravilnikom je bilo utvrđeno da pristup ugovorima i drugoj dokumentaciji iz zbirke isprava Registra „može biti dozvoljen" samo „licu koje može da dokaže pravni interes za uvid", kao i da pristup „neće biti omogućen" ako bi „mogao bitno otežati ostvarivanje ekonomskih interesa javnog i privatnog partnera".

A Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je izričito predviđena pretpostavka opravdanog interesa javnosti da zna, tražilac informacije, dakle, nema nikakvu obavezu da dokazuje postojanje bilo kakvog posebnog interesa. Naprotiv, samo organ vlasti, ukoliko želi da ograniči pravo pristupa informaciji, u svakoj konkretnoj situaciji ima obavezu da dokaže postojanje interesa koji je u tom trenutku pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna. I ti interesi, to jest razlozi za eventualno ograničavanje prava na pristup informacijama utvrđeni su zakonom. Pravno je neodrživo da se mimo zakonom utvrđenih razloga, ministarskim aktom, predviđaju dodatni razlozi za ograničenje prava javnosti.

Izostala je reakcija na moje pismo, „logičan" razlog bila je rekonstrukcija vlade koja je neposredno usledila. Nakon rekonstrukcije, ponovio sam upozorenje novom ministru (sada samo) privrede (S. Radulović). Prihvatio je sve argumente i dao mi uveravanja da će nezakonite i neustavne odredbe pravilnika biti stavljene van snage.

Ubrzo nakon toga, „prema tumačenjima u vladi" pitanje, iz nadležnosti Ministarstva privrede, prelazi u nadležnost Ministarstva finansija. Pa sam razgovarao o problemu i s ministrom finansija (L. Krstić). Pošto razgovori nisu dali željeni rezultat, podneo sam Ustavnom sudu Srbije Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravilnika. Nakon toga me je ministar finansija, u kontekstu izjašnjenja povodom postupka pred Ustavnim sudom, obavestio da je pravilnik konačno usklađen sa zakonom.

Razlog za zadovoljstvo? Valjda. Mada je količina vremena i energije koja je „potrebna" za savladavanje čak i najlakših lekcija o pravnoj državi (zakonom zajamčena prava ne mogu se i ne smeju se ograničavati podzakonskim, ministarskim aktima) obespokojavajuća. Ali, pored fenomena ilustrovanog povereničkoministarskim „natezanjem", konkretan slučaj bi trebalo da nas podseti na još jedan, takođe, uznemiravajući.

Ugovor o „Beogradu na vodi" morao bi da podseti na pitanje: a gde nam je Registar javnih ugovora? Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama, kojim je Registar predviđen, donet je još 2011. godine. A Registar, svojevremeno najavljen kao veoma važan mehanizam kontrole javnosti nad ugovorima koje država, njena tela, organi i preduzeća zaključuju sa privatnim partnerima, i tri i po godine kasnije „postoji" samo u tekstu zakona. A u stvarnosti se više asocira na ono famozno čekanje nikad dolazećeg Godoa.

]]>
Wed, 29 Apr 2015 12:21:47 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17648/Registar+ili...+Godo
Otkrićemo vezu marketinških agencija i medija http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17557/Otkri%C4%87emo+vezu+marketin%C5%A1kih+agencija+i+medija.html 28.4.2015. (Politika; autor: Mirjana Avakumović) - Nijedna vlada nikada nam nije dostavila informaciju da li je pročitala naš izveštaj, ovim rečima Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv k

28.4.2015. (Politika; autor: Mirjana Avakumović) - Nijedna vlada nikada nam nije dostavila informaciju da li je pročitala naš izveštaj, ovim rečima Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, počinje razgovor za „Politiku". Sada to više neće biti tako. Čitanje izveštaja biće obaveza izvršne vlati koju joj nameće Evropska unija.

Evropska komisija je ove nedelje zatražila da se Savetu za borbu protiv korupcije daveći značaj i da se ojača kadrovski i finansijski. Vlada će ubuduće na svojim sednicama morati da razmatra svaki izveštaj Saveta i zauzme jasan stav u vezi sa preporukama koje se u njemu iznose, a na kraju godine će sačinjavati izveštaj šta je konkretno preduzeto. I svaki nacrt zakona takođe mora biti poslat Savetu na mišljenje.

Ovo je obavezujuća preporuka Evropske komisije za izradu akcionog plana za otvaranje poglavlja 23, koje se tiče vladavine prava, kaže Vasilićeva.

Da li su i u kojoj meri dosadašnje vlade uvažavale preporuke Saveta, kao svog savetodavnog tela?

Nijedna vlada nikada nije dostavila povratnu informaciju da li je uopšte naš izveštaj pročitan i šta je po njemu urađeno iako svaki ima zaključke i preporuke. Jedino smo povratnu informaciju dobili od Aleksandra Vučića, kao prvog potpredsednika vlade, koji je po dolasku na vlast u junu 2012. godine naložio institucijama da rade svoj posao, koji se tiče izveštaja o 24 sporne privatizacije. Mada je već postojao zahtev Evropske unije s početka te godine da se preispitaju te privatizacije.

Ministarka Zorana Mihajlović je prosledila MUP-u najnoviji izveštaj o remontu vagona. Verujete li u to obećanje da će biti istraženo da li je i ko proneverio državni novac?

Verujem da hoće posle navedenog zahteva Evropske komisije.

Savet je i 2012. ukazivao na fenomen remonta vozova zbog kojih je državni budžet oštećen. Zašto ste tri godine kasnije nastavili da se bavite time?

Remonterima se bavimo od 2009. godine i već tada smo imali podatke da se kroz navodno „remontovanje" vagona „Železnice" troše velike državne pare bez ikakve kontrole budžetske inspekcije. Pokušali smo da dođemo do podataka kako je od 2005. do 2008. godine potrošeno 1,5 milijardi dinara. Pošto od „Železnice" nismo dobili traženu dokumentaciju ni uz pomoć poverenika, pokojna Verica Barać je predložila da se obratimo televizijskoj kući B92. Kako ni posle emitovanja emisija nisu reagovali ni MUP, ni tužilaštvo Savet je uradio detaljan izveštaj i sa kompletnom dokumentacijom ga dostavio MUP-u 2012. Pošto su godine prolazile, a MUP i tužilaštvo očigledno nisu smatrali da treba da se bave nenamenskim trošenjem državnih para, Savet je nastavio da prati remontere i u izveštaju objavljenom prošle nedelje konačno je utvrđeno da je od 2008. do 2014. nenamenski potrošeno 1,3 milijarde dinara, što znači da je ukupno nenamenski potrošeno 2,8 milijardi dinara.

Da li to znači da mišljenje Saveta nije kredibilno za državne institucije i da one reaguju na vaše izveštaje tek pod pritiskom Evropske unije?

To ne znam. Za nas je bilo ohrabrujuće stupanje Vučića na vlast kada je kao potpredsednik vlade rekao da moraju da se ispitaju 24 sporne privatizacije. On je stvarno insistirao na tome. Međutim sada je sve stalo. Savet je u međuvremenu uradio još desetak izveštaja, ali nemamo povratne informacije šta je urađeno. Zbog odsustva vladine reakcije počeli smo sami da pišemo krivične prijave, što nije naš posao.

Koliko ih je procesuirano?

Koliko znam nijedna. Na naše pitanje, šta se dešava sa izveštajima, dobijamo odgovore da se predmeti nalaze u predistražnom postupku. Kao bivši sudija znam da nemaju neke stroge rokove. Međutim ne prihvatam da predistražni postupak može da traje godinama, jer to potpuno obesmišljava borbu protiv korupcije.

Vidite li u nameri premijera istinsku borbu protiv korupcije?

Sve dok institucije ne počnu da rade više ne verujem nikome. Mi čekamo rezultat. Ako institucije ne daju rezultate, krivica je na vladi, jer su sve one pod njenom nadležnošću. Vlada ima pravo da traži od MUP-a izveštaj dokle se stiglo sa određenim predmetom. Ona ne može da se meša u nezavisnost i samostalnost pravosuđa, ali ima pravo da pita zašto predistražni postupak traje nekoliko godina.

Sedite u zgradi vlade. Koliko puta ste se sastali sa članovima bilo koje vlade?

Kada je izabrana vlada Ivice Dačića bili smo pozvani kod njega i kod Aleksandra Vučića, tadašnjeg prvog potpredsednika. Obećano nam je da ćemo dobijati zakone na mišljenje, jer nam je to najveći problem. Ako su napisani tako da omogućavaju korupciju onda nemate zašta da se borite. To su prihvatili, počeli su da ih dostavljaju, a onda se stalo.

Obesmišljava li se time postojanje Saveta?

Recimo - da. Iko znamo da naši izveštaji ostaju nepročitani nastavljamo da radimo, jer smo imenovani da pokušamo da pomognemo u borbi protiv korupcije.

Na šta vam se građani najviše žale?

Na loše privatizacije, mada mi želimo da se sklonimo od toga. Šalju predstavke za partijsko zapošljavanje na Aerodromu „Nikola Tesla" i plaćanje naknada „Er Srbije", nabavku brojila u EPS-u.

Da li se distancirate od privatizacija zato što nijedna vaša preporuka nije uvažena. Smatrate li to svojim neuspehom?

Ne smatram. Nas šestoro primamo nadoknadu od po 38.000 dinara mesečno. Dakle, za pare ne radimo. Smatam da je veliki uspeh da upozorimo na nerad, odnosno ošljarski rad i da vladu zamolimo da nešto preduzme.

Mnogo više se od Saveta očekivalo u nedavno objavljenom izveštaju o medijima. Niste ponudili više informacija nego što je bilo poznato.

Slažem se. Savet ne može da piše izveštaje na 150 strana. Moraju da budu kratki i sadržajni. Ne bih to da komentarišem, jer nisam mnogo u tome učestvovala, osim u delu cenzure i autocenzure i neki manji deo oko vlasništva.

Čime se bavite u novom izveštaju koji radite?

Sagledavamo koliko je država potrošila para i koliko je privilegovala koji medij kroz marketinške agencije. Poslali smo upite na 160 adresa i polovina ih je već odgovorila. Pokušavamo da uhvatimo vezu između politike vladajućih stranaka i kako se to odražava na medije, a kako mediji uzvraćaju. Ako taj krug zatvorimo biće dobro, jer će se videti tačno kako se podržavaju određeni mediji. Tu ne mislim na „Politiku" ili RTS. „Politika" je za mene nešto što se samo po sebi dokazalo i mora biti kulturno dobro. Ona mora biti van privatizacija i van otuđenja.

Vas je list „Alo" citirao da u „Politici" nema nezavisne uređivačke politike?

Jasno je da neki mediji, kao što su RTS i „Politika", mogu i možda moraju biti državni da bi imali kulturne dodatke, školske programe, emisije za decu. Ali onda njihov status treba potpuno drugačije regulisati, odnosno moraju im se dati garancije da nijedna vlast ne može da utiče na njihovu uređivačku politiku.

U svojim izjavama nisam komentarisala uređivačku politiku nijednog medija ni urednika, jer za to nisam stručna. Tačno je da, kada država finansira neke medije, a pri tome ti mediji nemaju zakonski predviđene garancije za nezavisnost uređivačke politike, imam utisak da cenzura postoji i da bi mediji mogli mnogo više da učine u razvijanju demokratije.

Ministarstvo kulture je tražilo da se iz prodaje „Avala filma" izuzme filmski fond, kao kulturno dobro. Kako kao bivši sudija komentarišete odbijanje stečajnog sudije da to uradi?

Ministarstvo je odlično postupilo. To je trebalo izuzeti iz stečaja. Zakon o javnoj svojini kaže da prirodna bogatstva, mreže i kulturna dobra ne mogu biti otuđena. Nezakonita je odluka da se iz javne svojine otuđi kulturno dobro. Njega treba izdvojiti i prodati preduzeće. To se odnosi i na „Telekom". Objekti i delatnost mogu da se prodaju, ali ne i mreža, jer je ona ušla u prirodno bogatstva države. To se odnosi i na državno poljoprivredno zemljište. Ono nije u prometu.

Analizirali ste prodaju 146 poljoprivrednih preduzeća. Kolika šteta je načinjena time što su se novi vlasnici knjižili kao vlasnici zemljišta?

Taj izveštaj nastavljamo i znaćemo uskoro koliko je državnog zemljišta otuđeno. Agencija za privatizaciju nije razdvajala svojinu, koju je firma imala od zemljišta koje je samo koristila. Imali smo veliki problem sa njom, jer smatra da ima pravo da prodaje kapital i ne interesuje je šta je ušlo u njega. Kapital je sve ono što imate, ali iz toga mora da se izuzme državna svojina.

Da li je Narodna banka Srbije izašla iz svojih nadležnosti kada je naložila bankama da dostave nove ponude korisnicima stambenih kredita u švajcarcima? Kao sudija sa praksom suđenja u bankarskom sektoru, smatrate li opravdanim njeno zadiranje u obligacione odnose?

NBS nema ovlašćenja da uređuje obligacione odnose između banaka i korisnika kredita. Ovakvim ponašanjem ona pokušava da opravda i nadomesti svoje nepostupanje po zakonima koji nalažu NBS da nadzire i kontroliše rad banaka. Da je to radila videla bi da su bankarski ugovori o kreditima protivzakoniti, nejasni, da imaju odredbe koje će dovesti do neosnovanog bogaćenja banaka i do potpune nepoznanice u odnosu na visine obaveza korisnika kredita. Odnosno, da će ugovori o kreditima prerasti u „ugovore o sreći" što je nedozvoljeno za bankarsko poslovanje. NBS je morala to da spreči i zaštiti građane, kao neuke za bankarske poslove, jer su banke svoje interese višestruko zaštitile.

Da li je ovo što se dešava sa zaštitnikom građana hajka na ličnost Saše Jankovića ili na instituciju?

Slična hajka vođena je i protiv pokojne Verice Barać. Nju su tužakali i povlačili po sudovima. Izmišljali su joj da je dobila stan. To je teško preživljavala. Ne ulazim u to šta je Saša Janković rekao negde, niti ga poznajem. Ako se njegovi izveštaji na skupštini prihvataju i to sa pohvalama i ako se on zaista trudi da zaštiti ljudska prava, to znači da on radi svoj posao. Ako hoćemo da budemo pravna država, vlada mora da ga zaštiti. Izvršna vlast sad kontroliše zaštitnika, a po zakonu je on taj koji kontroliše nju. 

]]>
Tue, 28 Apr 2015 12:25:01 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17557/Otkri%C4%87emo+vezu+marketin%C5%A1kih+agencija+i+medija
Transparentnost: Antikorupcijske reforme ne idu po planu http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17554/Transparentnost%3A+Antikorupcijske+reforme+ne+idu+po+planu.html 28.4.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Nevladina oroganizacija Transparentnost Srbija saopštila je povodom godinu dana rada vlade da se antikorupcijske reforme ne odvijaju po obećanoj dimanici, a nekim važni
28.4.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Nevladina oroganizacija Transparentnost Srbija saopštila je povodom godinu dana rada vlade da se antikorupcijske reforme ne odvijaju po obećanoj dimanici, a nekim važnim pitanjima za borbu protiv korupcije još nije posvećeno dovoljno pažnje, saopštila je danas Transparentnost Srbija.


Ta organizacija, koja je deo međunarodne mreže Transparency International, navodi da su u prvoj godini rada vlade nepotpuno obavljeni poslovi na borbi protiv korupcije.

Transparentnost je, kako se navodi, pre godinu dana pozdravila to što se borba protiv korupcije našla među prioritetima još jedne Vlade Srbije.

"Istovremeno smo ukazali da iz ekspozea nije bilo jasno u kojem pravcu će biti menjani pojedini važni propisi i nadležnosti institucija, a da neke neophodne mere nisu bile ni pomenute", navedeno je u saopštenju.

U pogledu donošenja propisa, u proteklih 12 meseci veliki deo planova koji su prethodno navedeni, bilo u ekspozeu premijera ili u Akcionom planu za sprovođenje antikorupcijske strategije, ostao je neispunjen.

Tako i pored isteka rokova iz Akcionog plana još nisu poboljšani Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a za Zakon o lobiranju nije objavljen ni nacrt.

S druge strane, pozitivna je činjenica da je usvojen prvi Zakon o zaštiti uzbunjivača, čija primena počinje juna ove godine, iako u njemu nisu otklonjene brojne manjkavosti na koje je Transparentnost Srbija ukazivala tokom javne rasprave, kažu u toj organizaciji.

Kako je navedeno, korisni efekti mogu se očekivati i od primene novih medijskih propisa, mada je i tu dosta problema ostalo nerešeno.

"Na žalost, u pripremi većine zakona nije ostvareno sledeće obećanje iz ekspozea premijera: "omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata, od koncepta zakona do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata". Pravila o javnim raspravama nisu poboljšana, tako da obuhvate koncept zakona i podzakonske akte", navode u Transparentnosti Srbije.


Godinu dana kasnije, kako se navodi, predstavljen je Nacrt Strategije finansijskih istraga koji pominje "udarne grupe" za ispitivanje krupnijih korupcionaških predmeta, ali i dalje bez preciziranja zakonskih osnova za formiranje ovih tela.

U međuvremenu, tokom prošle godine objavljeno je da su prestale da rade ranije formirane "radne grupe" za ispitivanje "24 privatizacije", to jest, slučajeva na koje je pre 2012. ukazivao vladin Savet za borbu protiv korupcije.

Još nema sveobuhvatnih podataka o tome šta je utvrđeno u vezi sa tim izveštajima, niti informacija na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je vlada počela da sistemski razmatra izveštaje Saveta objavljene nakon 2012. godine.

Transparentnost Srbije navodi i da je tokom prethodnih godinu dana nastavljena loša i nelogična praksa zaključivanja ugovora sa investitorima za velike infrastrukturne projekte na osnovu međudržavnih sporazuma, pri čemu se isključuje primena domaćih pravila o nadmetanju, analizi opravdanosti i nadzoru, na primer Zakon o javnim nabavkama i Zakon o javno-privatnom partnerstvu.

Stanje u pogledu javnosti takvih sporazuma i ugovora je nešto bolje nego ranije, navedeno je u saopštenju.

]]>
Tue, 28 Apr 2015 12:14:25 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17554/Transparentnost%3A+Antikorupcijske+reforme+ne+idu+po+planu
Pozitivne ocene Strategiji za borbu protiv korupcije http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17532/Pozitivne+ocene+Strategiji+za+borbu+protiv+korupcije.html 22.4.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Šef Misije EU u Srbiji i ambasador SAD Majkl Devenport i Majkl Kirbi pozitivno su danas ocenili Nacrt strategije istrage finansijskog kriminala u Srbiji naznačivši da j
22.4.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Šef Misije EU u Srbiji i ambasador SAD Majkl Devenport i Majkl Kirbi pozitivno su danas ocenili Nacrt strategije istrage finansijskog kriminala u Srbiji naznačivši da je korupcija veliki problem u svim delovima sveta i da se uspeh može postići samo kroz međunarodnu saradnju.


Devenport je, na završnoj raspravi o Strategiji istrage finansijskog kriminala u Palati Srbije, rekao da ona predstavlja odličan početak sprovođenja preporuka Evropske komisije za poglavlja 23 i 23, koja se tiču vladavine prava, policije i pravne države.

Izuzetno je važno kako će se strategija sprovoditi, rekao je Devenport i istakao da drzavni organi moraju raditi zajedno kako bi se ispunila očekivanja građana i takav oblik kriminala sprečio.

"Delotvorna borba protiv ovakih vidova kriminala može da se ostvari samo uz delotvornu međunarodnu saradnju", dodao je Devenport.

I ambasador SAD Majkl Kirbi čestitao je vladi na Nacrtu strategije za finansijske istrage, koji predviđa stvaranje udarnih grupa u kojima će policajci i drugi stručnjaci sarađivati na iskorenjivanju krivičnih dela.

On je naglasio da je korupcija naročito veliki problem širom sveta, ali i u SAD, a kao primer borbe protiv nje naveo "Nesalomive" i junaka Eliota Nesa, koga igra Šon Koneri.

"Jedan mali čovek koji je omogućio da Al Kapone završi u zatvoru bio je računovođa, on je shvatio šta rade sa novcem i da taj novac ide na korupciju ljudi u najvišim ešalonima društva u Čikagu", rekao je Kirbi.

Prema njegovim rečima, borba protiv tih krivičnih dela je važna da bi građani verovali u vladavinu prava.

"Uspeh Strategije u potpunosti će zavisiti od njenog sprovođenja", kaže Kirbi.

Da korupcija i ekonomski kriminal podrivaju vladavinu prava smatra i šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tim Kartrajt, koji je istakao da će ta organizacija i ubuduće pomagati Srbiju u borbi protiv kriminala i korupcije, prevenciji i kontroli privrednog kriminala, kao i u oduzimanju imovine sticane krivičnim delima.

Javnoj raspravi u organizaciji Ministarstva pravde prisustvovali su i tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, predstavnici sudske vlasti i javnog tužilaštva, MUP-a, kao i nevladinih organizacija, kao i republički tužilac Zagorka Dolovac koja je istakla da izrada Nacrta strategije predstavlja značajan korak u borbi protiv finansijskog kriminala.

"Svesni smo da korupcija i privredni kriminal neposredno štete našim građanima i ometaju dalji privredni i društveni razvoj. Ova oblast takođe je jedan od prioriteta Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i značajan deo procesa Evropskim integracija", rekla je Dolovac.

Ona je dodala da je odlučno krivično gonjenje svih oblika korupcije i finansijskog kriminala imperativ i prioritet rada državnih organa.

Ministar pravde Nikola Selaković rekao je da Srbija donosi Strategiju istraga finansijskog kriminala u ime svih onih koji su opljačkani u procesu tranzicije i privatizacije, kao i da bi javna dobra ubuduće bila sigurna od pljačke neodgovorne političke elite.

"Donosimo strategiju za sve opljačkane radnike i penzionere, bolnice i škole, da unapredimo sitem represivnih organa koji treba da budu brana trenutnoj korupciji, otkrivanju onih slučajeva iz prošlosti koji nisu zastareli", rekao je Selaković.

]]>
Wed, 22 Apr 2015 15:39:52 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17532/Pozitivne+ocene+Strategiji+za+borbu+protiv+korupcije
U NIŠU ODRŽAN PRVI SASTANAK KOALICIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17476/U+NI%C5%A0U+ODR%C5%BDAN+PRVI+SASTANAK+KOALICIJE++ZA++BORBU++PROTIV++KORUPCIJE.html 9.4.2015. (BIRODI) - Usvajanje antikorupcijskih zakona, formiranje institucija za borbu protiv korupcije, politička volja, EU integritacije, sve su to faktori koji i trebalo da doprinesu napredovanju

9.4.2015. (BIRODI) - Usvajanje antikorupcijskih zakona, formiranje institucija za borbu protiv korupcije, politička volja, EU integritacije, sve su to faktori koji i trebalo da doprinesu napredovanju Srbije na polju borbe protiv korupcije. Na žalost očito da nije tako, jer Srbija od 2007. godine „tapka" oko 80. mesta na listi Transparency International praveći društvo državama koje imaju sistemsku korupciju.

Očito da država koja ima sistemsku korupciju nije u stanju da se izbori sa ovom devijacijom. I ne samo to, svedoci smo pokušaja da se borba protiv korupcije zloupotrebi, odnosno legalna tela za borbu protiv korupcije marginalizuju dovođenjem u pitanje njihovih nadležnosti ili onemogućavanjem izbora članova.

Iz tog razloga Biro za društvena istraživanja (BIRODI) se opredelio da formira Koaliciju za integritet od organizacija, uzbunjivača, profesionalnih udruženja i medija koji su doprinosili uspostavljanju lokalnih planova za borbu protiv korupcije, sa ciljem da borba protiv korupcije dobije na integritet, efikasnosti i podršci od strane društva koje sve više postaje toleratno prema korupciji.

Pored ove koalicije, u narednom periodu će se osnovati prva e-mreža za borbu protiv korupcije sa ciljem da doprinese pre svega zaštiti uzbunjivača, promociji i podršci svima onima koji su antikorupcijski orijentisani, tj. da borba protiv korupcije svakom građaninu, i to ne samo u Srbiji, bude na dohvat ruke.

U svrhu svega napred rečeno, juče je u Nišu održan prvi sastank Koalicije za integritet na kojem su prisutni članovi utvrdili glavna polja rada i delovanja Koalicije: zaštita uzbunjivača i podrška antikorupcijskom aktivizmu na lokalnom nivou, podrška realizaciji lokalnih antikorupcijskih planova i aktivnostima Lokalnih antikorupcijskih foruma (LAF), kao i edukacija građana i nosioca javnih funkcija na temu borbe protiv korupcije.

Koalicija će u narednom periodu, pored donošenja internih pravilnika o radu i kodeksa, razmatrati konkretne aktivnosti koje se mogu realizovati, na inicijativu njenih članica.

Biro za društvena istraživanja će u narednom periodu poslati pozive svim relevatnim društvenim akterima da se priključe ovom načinu borbe protiv korupcije.

]]>
Thu, 9 Apr 2015 15:26:26 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17476/U+NI%C5%A0U+ODR%C5%BDAN+PRVI+SASTANAK+KOALICIJE++ZA++BORBU++PROTIV++KORUPCIJE
Rumunski ministar podneo ostavku zbog sumnji na korupciju http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17338/Rumunski+ministar+podneo+ostavku+zbog+sumnji+na+korupciju.html 16.3.2015. (AFP, Rojters, EurActiv.rs) - Rumunski ministar finansija Darijus Valkov podneo je ostavku pošto je protiv njega pokrenuta istraga zbog sumnje da je primao mito u vreme gok je bio gradonače
16.3.2015. (AFP, Rojters, EurActiv.rs) - Rumunski ministar finansija Darijus Valkov podneo je ostavku pošto je protiv njega pokrenuta istraga zbog sumnje da je primao mito u vreme gok je bio gradonačelnik grada Slatina. Valkov je najviši rumunski zvaničnik koji je podneo ostavku zbog tvrdnji da je umešan u korupciju. Rumunija godinama pokušava da se izbori sa korupcijom, a u poslednje vreme iz Brisela stižu pohvale rumunskom pravosuđu zbog napora koje čini na tom planu.

Rumunsko tužilaštvo je 6. marta pokrenulo krivičnu istragu protiv Valkova zbog zloupotrebe položaja. On je osumnjičen da je kao gradonačelnik Slatine favorizovao privatnu kompaniju na javnim tenderima, a zazuvrat dobio oko 2 miliona evra. Prema navodima tužilaštva, to podmićivanje se događalo u periodu od 2010. do 2013. godine.

Valkov je odbacio sve optužbe, ali je 15. marta predao pismenu ostavku, nekoliko sati pošto je predsednik Rumunije Klaus Joanis pozvao premijera Viktora Pontu da ga smeni zbog sve većih kritika u javnosti na račun vlade.

Ponta je u prvom trenutku stao iza Valkova, ali je zatim prihvatio njegovu ostavku. Ponta je od odlazaćeg ministra zatražio da još predstavi novi fiskalni poreski zakon sledeće nedelje, a zatim će imenovati njegovog naslednika. Prema predlogu fiskalnog zakona, Rumunija bi trebala da u fazama do 2020. smanjuje poreze kako bi stimulisala rast. Međunarodni monetarni fond je međutim zabrinut jer bi to moglo da stvori problem deficita.

Rumunski predsednik je pozvao Pontu da smeni Valkova ocenivši da bi njegov ostanak u vladi "ugrozio njen kredibilitet".

"Pošto Tužilaštvo za korupciju otvorilo istragu protiv ministra finansija Dariusa Valkova, očekujem da on podnese ostavku jer bi njegovo prisustvo moglo da ugrozi kredibilitet vlade", rekao je Joanis.

Opozicija desnog centra je, takođe, tražila ostakvu ministra finansija istakavši da je važno da finansijama upravlja osoba za koju ne postoji ni trunka sumnje da je umešana u kroupciju.

Valkov je u dva mandata bio gradonačlenik Slatine a zatim je izabran za člana Senata, gornjeg domuarumunskog parlamenta. Imenovan je za ministra finansija u decembru prošle godine prilikom rekonstrukcije vlade. Pre toga je bio ministar za budžet, a u okviru rekonstrukcije je taj resor pripojen ministarstvu finansija.

Istraga protiv Valkova zadala je novi udarac Ponti nakon poraza na predsedničkim izborima u novembru 2014. Istrage se vode i protiv Pontinog tasta i pašenoga.

Rumunsko pravosuđe u protkle dve godine odlučnije pristupilo brobi protiv korupcije, odnosno preduzimanju istraga, suđenja i donošenju presuda, što je naišlo na pohvale u Briselu.
]]>
Mon, 16 Mar 2015 10:18:22 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17338/Rumunski+ministar+podneo+ostavku+zbog+sumnji+na+korupciju
Zaštititi uzbunjivače do početka primene zakona http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17335/Za%C5%A1tititi+uzbunjiva%C4%8De+do+po%C4%8Detka+primene+zakona.html 4.3.2015. (Transparentnost Srbija) - Ministarstvo pravde i Agencija za borbu protiv korupcije zajedno rade na novom Zakonu o Agenciji. Programski direktor TS, Nemanja Nenadić, imenovan je za člana rad
4.3.2015. (Transparentnost Srbija) - Ministarstvo pravde i Agencija za borbu protiv korupcije zajedno rade na novom Zakonu o Agenciji. Programski direktor TS, Nemanja Nenadić, imenovan je za člana radne grupe. Na prvom sastanku, koji je održan pre desetak dana, on je predložio da se pre razmatranja drugih odredaba novog zakona izmeni član 56. postojećeg. Naime, ovim članom je uređeno postupanje Agencije radi zaštite lica koja joj prijavljuju kršenje pravila o sukobu interesa, prijavljivanju imovine funkcionera i slično, ili javnih službenika koji prijavljuju korupciju u organu u kojem su zaposleni. Odlukom Ustavnog suda, koja se primenjuje od januara, stavljen je van snage pravilnik koji je bliže uređivao zaštitu uzbunjivača koji se obraćaju Agenciji. Zakon o zaštiti uzbunjivača počeće da se primenjuje od juna.


Usled tih dešavanja, kao i usled nedovoljno preciznih odredaba člana 56, postoji snažna potreba da se on preciznije uredi. Po našem mišljenju, potrebno je formulisati ne samo odredbe koje će omogućiti da se kakva-takva zaštita pruži ljudima koji su se obraćali Agenciji ranijih godina, već i da pravila koja će moći da ostanu na snazi i posle stupanja na snagu Zakona o zaštiti uzbunjivača, tako što će odraziti specifičnost postupanja Agencije. Reč je pre svega o mogućnosti, koju ne treba ukidati, već jasnije ustanoviti, da Agencija prati postupanje drugih državnih organa (npr. tužilaštva) u slučajevima korupcije, a ne da im samo prosleđuje primljene prijave.

Nemanja Nenadić je članovima radne grupe dostavio tekst predloga za izmenu člana 56.

]]>
Wed, 4 Mar 2015 12:01:23 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17335/Za%C5%A1tititi+uzbunjiva%C4%8De+do+po%C4%8Detka+primene+zakona
Pisanje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17174/Pisanje+novog+Zakona+o+Agenciji+za+borbu+protiv+korupcije.html 2.2.2015. (Transparentnost Srbija) - Mediji javljaju da je ministar pravde Nikola Selaković "potpisao rešenje o formiranju radne grupe za izradu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a za

2.2.2015. (Transparentnost Srbija) - Mediji javljaju da je ministar pravde Nikola Selaković "potpisao rešenje o formiranju radne grupe za izradu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a za predsednika je imenovao Tatjanu Babić". Podseća se takođe da je Agencija, inače, model zakona koji je sama uradila, predstavila na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, 9. decembra prošle godine, da je nakon toga, na sastanku Selakovića i Babićeve dogovoreno je da do kraja januara Ministarstvo pravde formira radnu grupu za izradu nacrta zakona, a da će radna grupa razmatrati upravo model zakona koji je izradila Agencija. Reč je o modelu koji je Agencija dostavila Ministarstvu pravde još 25. jula prošle godine.

Na osnovu Akcionog plana za sprovođenje antikorupcijske strategije, nacrt zakona, čija se izrada najavljuje formiranjem radne grupe trebalo je da bude završen još u septembru 2014. To je, kako smo ukazali u nedavno objavljenom izveštaju o sprovođenju Strategije, jedan od bitnih pokazatelja odsustva volje da se antikorupcijske reforme sprovode po postavljenom planu. (http://goo.gl/8w3YxV)

Vest o formiranju radne grupe je višestruko zanimljiva. Kao što je poznato, već više meseci je u toku žalbeni postupak pred Odborom Agencije protiv prvostepene odluke direktorke kojom se preporučuje razrešenje ministra pravde, što je izazvalo (uglavnom neprimerenu) reakciju ministra. Poslednja vest o tome je najava s kraja decembra da će 21. januara biti održana nova sednica Odbora na tu temu (http://goo.gl/Ji8NFa)

Ni pre prvostepene odluke nije bilo naznaka da Ministarstvo razmatra predlog promena koji je Agencija dala (niti da samo Ministarstvo priprema neke druge promene ovog zakona). Imenovanje direktorke Agencije na čelo radne grupe je pokazatelj da se stvari pomeraju sa "mrtve tačke" i to na način koji se najmanje mogao očekivati. Imajući u vidu značaj vesti, neverovatna je činjenica da o njoj nema traga ni na sajtu Ministarstva, ni na sajtu Agencije (npr. sastav, zadaci i rokovi koje radna grupa ima).

Dilema ima mnogo. Pre svega, oko obuhvata promena do kojih će doći u zakonu. U Strategiji su prepoznati neki problemi koje bi trebalo rešiti, ali ne svi. Isto tako, i Model zakona koji je sačinila Agencija daje dobra rešenja za neke od praktičnih problema na osnovu iskustva u primeni, ali ostavlja i dosta nerešenih pitanja. Na prezentaciji od 9. decembra 2014, smo ukazali na neke od njih.

Između ostalog, to je potreba da se zakonom uvedu neka pravila i u vezi sa postupanjem lica koja sada nemaju status javnih funkcionera a mogu bitno uticati na donošenje odluka (ili ih sami donose) - npr. savetnici premijera i ministara, načelnici policijskih uprava i slično. Drugo važno pitanje se odnosni na obim provera koje bi Agencija morala da izvrši (trenutno se to definiše samo internim programom Agencije). Pored toga, odluka Ustavnog suda u pogledu člana 56. st. 4. Zakona, kao i donošenje posebnog Zakona o zaštiti uzbunjivača nameću potrebu da se detaljnije uredi postupanje Agencije po predstavkama građana, naročito u situacijama kada se one odnose na kršenje drugih propisa (npr. krivična dela korupcije).

]]>
Mon, 2 Feb 2015 12:21:43 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17174/Pisanje+novog+Zakona+o+Agenciji+za+borbu+protiv+korupcije
TS: Vlada nije dostavila izveštaj o ispunjavanju obaveza http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17173/TS%3A+Vlada+nije+dostavila+izve%C5%A1taj+o+ispunjavanju+obaveza.html 2.2.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Transparentnost Srbija ocenila je danas da je Vlada Srbije propustila još jednu priliku da u praksi pokaže da se zalaže za sistemsku borbu protiv korupcije i da podržava
2.2.2015. (Tanjug) - BEOGRAD - Transparentnost Srbija ocenila je danas da je Vlada Srbije propustila još jednu priliku da u praksi pokaže da se zalaže za sistemsku borbu protiv korupcije i da podržava rad nezavisnih tela, jer parlamentu nije dostavila izveštaj o tome šta je uradila na ispunjavanju preporuka tih tela.


Ističući da je u junu 2014. godine pohvalila rad parlamenta i resornih odbora zbog napretka u odnosu prema godišnjim izveštajima nezavisnih tela - Agencije za borbu protiv korupcije, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog znacaja - Transparentnost Srbija saopštava da su tada u Skupštini usvojeni zaključci kojima su propisani konkretni zahtevi Vladi Srbije.

Među tim zahtevima je, kako se navodi, da se obezbedi prinudno izvršavanje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji ne izvrše obaveze.

Vlada je, kako se dodaje, prema tim zaključcima trebalo da predloži dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije radi otklanjanja problema na koje je Agencija ukazala, da razmatra i uvažava preporuke, inicijative i mišljenja Zaštitnika građana, naročito u kontekstu reforme javne uprave.

Tada je zatraženo da Vlada Srbije do 6. decembra 2014. izvesti o ispunjenju svih ovih mera.

Transparentnost Srbija je od Vlade i Skupštine tražila podatke da li su ovi izveštaji podneti navodeći da od Vlade nije dobila čak ni odgovor na zahtev, dok je od parlamenta dobila informaciju da Vlada u sva tri slučaja - po pitanju zaključaka po izveštaju Poverenika, Ombudsmana i Agencije, nije parlamentu dostavila izveštaj.

Pored detaljnog izveštaja o tome šta je Skupština radila u oblastima iz nadležnosti nezavisnih tela, Transparenrnost Srbija navodi da je od parlamenta dobila i obaveštenje da ce "Narodna skupština u narednom periodu zatražiti od Vlade da postupi u skladu sa zaključkom i dostavi izveštaj".

]]>
Mon, 2 Feb 2015 12:18:59 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17173/TS%3A+Vlada+nije+dostavila+izve%C5%A1taj+o+ispunjavanju+obaveza
Vlada ne odgovara skupštini http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17172/Vlada+ne+odgovara+skup%C5%A1tini.html 2.2.2015. (Transparentnost Srbija) - Vlada Srbije propustila je još jednu priliku da u praksi pokaže da se zalaže za sistemsku borbu protiv korupcije i da podržava rad nezavisnih tela. Iako je skupšti
2.2.2015. (Transparentnost Srbija) - Vlada Srbije propustila je još jednu priliku da u praksi pokaže da se zalaže za sistemsku borbu protiv korupcije i da podržava rad nezavisnih tela. Iako je skupštinskim zaključkom bila obavezana da izvesti šta je uradila na ispunjavanju preporuka nezavisnih tela, koje je podržao parlament, Vlada ni gotovo dva meseca po isteku roka nije podnela izveštaj telu koje je po Ustavu nadležno da je kontroliše i nadzire njen rad.


Transparentnost Srbija u junu 2014. je pohvalila resorne skupštinske odbore i parlament zbog napretka u odnosu prema godišnjim izveštajima nezavisnih tela - Agencije za borbu protiv korupcije, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja (http://goo.gl/LKDysF). Tada su, naime, usvojeni zaključci, kojima su propisane konkretni zahtevi Vladi Srbije, kao što su da obezbedi prinudno izvršavanje Poverenikovih rešenja i da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji ne izvrše obaveze, da predloži dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije radi otklanjanja problema na koje je Agencija ukazala, da razmatra i uvažava preporuke, inicijative i mišljenja Zaštitnika građana, naročito u kontekstu reforme javne uprave, ali kao najvažnije - da Vlada Srbije do 6. decembra 2014. izvesti o ispunjenju svih ovih mera.

Od Vlade i Skupštine tražili smo podatke da li su ovi izveštaji podneti. Od Vlade nismo dobili čak ni odgovor na zahtev, dok smo od parlamenta dobili informaciju da Vlada u sva tri slučaja - po pitanju zaključaka po izveštaju Poverenika, Ombudsmana i Agencije, nije parlamentu dostavila izveštaj. Iz parlamenta smo, pored detaljnog izveštaja o tome šta je skupština radila u oblastima iz nadležnosti nezavisnih tela, dobili i obaveštenje da će "Narodna skupština u narednom periodu zatražiti od Vlade da postupi u skladu sa zaključkom i dostavi izveštaj".

Odgovor parlamenta na zahtev TS o izveštaju Vlade o postupanju po zaključcima u vezi sa preporukama Ombudsmana i Poverenika

Odgovor parlamenta na zahtev TS o izveštaju Vlade o postupanju po zaključcima u vezi sa preporukama Agencije

]]>
Mon, 2 Feb 2015 12:11:09 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17172/Vlada+ne+odgovara+skup%C5%A1tini
Antikorupcijska strategija nije bila pokretač reformi http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17176/Antikorupcijska+strategija+nije+bila+pokreta%C4%8D+reformi.html 30.1.2015. (Transparentnost Srbija) -Transparentnost Srbija je utvrdila monitoringom sprovođenja antikorupcijske strategije, da je u roku ispunjena samo četvrtina mera iz Akcionog plana (u oblastima „

30.1.2015. (Transparentnost Srbija) -Transparentnost Srbija je utvrdila monitoringom sprovođenja antikorupcijske strategije, da je u roku ispunjena samo četvrtina mera iz Akcionog plana (u oblastima „političke aktivnosti", „javne finansije" i „mediji"). Strategija nema realnu šansu za uspeh bez delotvornog sistema odgovornosti rukovodilaca institucija za neispunjavanje obaveza. Posebno brinu nalazi istraživanja prema kojima, čak i tamo gde je nešto urađeno, Strategija nije bila pokretač promena, već je do njih dolazilo usled uticaja drugih faktora.

Ovaj nezavisni monitoring potvrdio je u punom obimu bojazni koje je Transparentnost - Srbija izražavala u doba izrade Strategije. Kao što ni prethodna antikorupcijska strategija Srbije (iz 2005) nije doživela neuspeh zbog slabosti planiranih mera, već zbog toga što nije bila dovoljno ozbiljno shvaćena od strane onih koji su imali zadatak da je primenjuju, tako ni aktuelna Strategija i Akcioni plan nemaju realnu šansu za uspeh ukoliko ne bude uspostavljen prikladan sistem odgovornosti rukovodilaca javnih institucija (obveznika) za (ne)ispunjenje zacrtanih zadataka.

Naime, teško je na drugačji način tumačiti činjenicu da je već 15 meseci nakon početka primene ovih planskih akata količina zadataka koji nisu ispunjeni na vreme ili uopšte tako velika (za tek 26% aktivnosti smo pronašli dokaze da su ispunjene). Pri tom, na uspešnije sprovođenje Strategije mogli su da utiču brojni bitni činioci:

 

• Srbija ima Vladu koja postavlja borbu protiv korupcije visoko na listi svojih prioriteta i stabilnu većinu sprovođenje reformi;
• borba protiv korupcije ima snažnu podršku građana i privrede, međunarodnih institucija, civilnog društva i medija;
• Srbija se nalazi u fazi evrointegracija u kojoj bi se moglo očekivati da postoji snažan stimulans da se pokaže da je zemlja spremna za napredovanje; 
• Strategija predviđa da čak tri institucije imaju aktivnu ulogu u koordinaciji, praćenju, odnosno nadzoru nad sprovođenjem, kao i to da Narodna skupština povodom razmatranja primene donosi zaključke i prati njihovo sprovođenje;

 

U tri posmatrane oblasti potpuno je ispunjeno tek 19% mera, delimično još 7%, a 15,5 % je ostalo u potpunosti neispunjeno (rok prošao). „U toku" je 46,5%, dok za 12% nema podataka.

Detaljan izveštaj, upozorenja i preporuke koje je Agencija za borbu protiv korupcije dala u prvom izveštaju o sprovođenju Strategije i Akcionog plana, a koji pokriva samo prva tri meseca sprovođenja ovog akta očigledno nisu ozbiljno shvaćeni.

Zaključak Narodne skupšine od 5. juna 2014. obuhvata i očekivanje „da će Vlada, u najkraćem roku, predložiti Narodnoj skupštini izmene zakona, kako bi se uskladio pravni okvir za rad Agencije sa potrebama uočenim u dosadašnjem radu Agencije i nadzornom ulogom koju Agencija treba da ima nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana". Sedam meseci kasnije, nema ni nacrta tog zakona u ministarstvu. U Zaključku Skupštine se pozivaju odgovorni subjekti da poštuju rokove i forme za izveštavanje itd. U stvarnosti, mnogi organi nisu uopšte ni dostavili izveštaje o učinjenom. Narodna skupština je obavezala Vladu da, u roku od šest meseci, podnese Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka. Takav izveštaj ne postoji na sajtu ni Vlade ni Narodne skupštine.

Vlada je formirala Koordinaciono telo za sprovođenje Strategije i Akcionog plana . Međutim, očigledno je da ni izdizanje koordinacije na najviši nivo odlučivanja u Vladi (premijer kao predsednik tog tela), još uvek nije dovelo do većeg stepena ispunjavanja obaveza od strane pojedinih ministarstava.

Od podataka o neispunjenju obaveza još više zabrinjava zaključak, koji proizlazi iz ovog monitoringa, da antikorupcijska strategija i akcioni plan nisu realni pokretači promena u ovoj oblasti. Naime, reforme u oblasti javnih finansija i medija su sprovedene ne zato što je to pisalo u antikorupcijskoj strategiji, već zato što su i inače bile planirane, kao deo ispunjavanja drugih strateških akata, međunarodnih ili zakonskih obaveza i u meri u kojoj su za to postojale politička volja, raspoloživa sredstva i zainteresovanost međunarodnih aktera.

Da stvar bude lošija, stvari su se nevezano od slova Akcionog plana odvijale „svojim tokom" i u nekim od najvažnijih segmenata reformi koje imaju utemeljenje isključivo u antikorupcijskoj strategiji. Tako, nasuprot postavljenim rokovima i jasno uočenoj potrebi, nije došlo do planirane izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije a nije se daleko odmaklo ni sa donošenjem jednog od važnih antikorupcijskih propisa koje Srbija nije nikad imala - o lobiranju. Po pitanju finansiranja političkih aktivnosti stvari stoje još lošije - ne samo da Zakon nije izmenjen onako kako je planirano, nego je došlo do urgentnih izmena koje uopšte nisu planirane. O tretmanu Strategije i AP govori i činjenica da su na izmaku prve godine sprovođenja planirane izmene „na mala vrata", kroz Akcioni plan za poglavlje 23, u čiji nacrt su kopirane pojedine mere, ali često sa drugačijim, bitno dužim, rokovima izvršenja obaveza.

To ne znači da Akcioni plan ne treba menjati. Naprotiv. Ovaj monitoring je pokazao da su takve promene neophodne ili da bi bile veoma korisne kod gotovo svih obaveza koje do sada nisu u potpunosti sprovedene, za šta su date konkretne sugestije, u pogledu izmene rokova, izvršilaca, preciziranja aktivnosti i drugo. Pored toga, u ovom monitoringu se ukazuje na širu sliku obrađenih problema - moguće korupcije i borbe protiv korupcije u vezi sa političkim aktivnostima, javnim finansijama i medijima.

Naime, iako Strategija pokriva mnoge oblasti, nije ništa manje problema koji su ostali van njenog fokusa. U nekim situacijama problemi koji su izostali po svom značaju višestruko premašuju značaj tema koje su obuhvaćene, što je naročito vidljivo na primerima pripreme i realizacije međudržavnih sporazuma koji isključuju primenu pojedinih antikorupcijskih propisa, u pogledu javnosti drugih uticaja (osim vlasničkih i državne pomoći) na uređivanje medija i prevencije selektivnosti u radu poreskih organa.

Pun tekst Izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje u oblastima: 3.11. Političke aktivnosti; 3.2. Javne finansije i 3.9. Mediji može se preuzeti na adresi http://goo.gl/w7Rxhv

]]>
Fri, 30 Jan 2015 12:42:36 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17176/Antikorupcijska+strategija+nije+bila+pokreta%C4%8D+reformi
Država ne izveštava o primeni Strategije protiv korupcije http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17170/Dr%C5%BEava+ne+izve%C5%A1tava+o+primeni+Strategije+protiv+korupcije.html 30.1.2015. (Beta, EurActiv.rs) - Izveštaj Transparentnosti Srbija o sprovođenju Strategije za borbu protiv korupcije za 15 meseci primene pokazao je da je od razmatranih 60 mera i 116 aktivnosti u obl
30.1.2015. (Beta, EurActiv.rs) - Izveštaj Transparentnosti Srbija o sprovođenju Strategije za borbu protiv korupcije za 15 meseci primene pokazao je da je od razmatranih 60 mera i 116 aktivnosti u oblastima "političke aktivnosti", "javne finansije" i "mediji", čija je realizacija bila predviđena za 2014, samo četvrtina u potpunosti ispunjena, dok se polovina aktivnosti vodi kao "u toku". U TS kažu da Strategija nema šansu za uspeh bez mehanizama odgovornosti za sprovođenje i dodaju da i tamo gde je nešto urađeno, pokretač nije bila Strategija, nego uticaj drugih faktora. Analiza TS pokazala je da je u oblasti političkih aktivnosti delimično ispunjena samo jedna mera, kod javnih finansija potpuno je ispunjeno 5% dok je kod medija trećina mera u toku.


Pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije Marijana Obradović kazala je 30. januara da državne institucije često nisu podnosile izveštaje o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.


"Do sada smo se sretali sa činjenicom da državni organi nisu slali izveštaje, a i ako su ih slali oni nisu bili dovoljno kvalitetni", kazala je Obradović prilikom predstavljanja izveštaja "Sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije u prvih 15 meseci primene - oblasti političke aktivnosti, javne finansije i mediji" koji je sačinila Transparentnost Srbija (TS).

TS je u svom izveštaju razmatrala je 60 mera i 116 aktivnosti čija je realizacija predviđena za 2014. godinu. Monitoring je sproveden nad oblastima "političke aktivnosti", "javne finansije" i "mediji".

TS je u izveštaju navela da je samo jedna četvrtina planiranih aktivnosti u te tri oblasti u potpunosti ispunjena, dok je polovina aktivnosti probila rok i vode se kao "u toku".


"Strategija nema realnu šansu za uspeh bez uvođenja mehanizama odgovornosti za nejno sprovođenje. Čak i tamo gde je nešto urađeno, Strategija nije bila pokretač promena, već je do njih dolazilo usled uticaja drugih faktora", kazao je programski direktor TS-a Nemanja Nenadić na konferenciji za novinare.


Izvršna direktorka TS-a Bojana Medenica rekla je da od 17 mera koje su predviđene u delu "političke aktivnosti" samo jedna delimično ispunjena, 12 su u toku, što znači da je rok (6.12.2014.) za njihovo ispunjenje "probijen" i četiri su neispunjene.

Ono što TS navodi kao važna pitanja koja nisu obuhvaćena Strategijom su i sukob interesa i kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera.

Nenadić je naveo da je od planiranih mera u delu "javne finansije" potpuno ispunjeno samo 5%, delimično 29%, u toku je više od trećine mera, dok je 11% mera potpuno neispunjeno.

On je ocenio da nije jasno razrađen deo koji se tiče poreske uprave ili uprave carina i dodao da ne postoje mere koje se odnose na zaduživanje i planiranje javnih prihoda, da nisu razrađene mere za davanje subvencija, socijalna davanja i slično.

Nenadić je ocenio da u delu koji se odnosi na javne nabavke postoji napredak, da je Državna revizorska institucija podnela veći broj izvestaja, a da se stanje nije bitno promenilo kada je reč o internoj reviziji.

U delu izveštaja u kome su razmatrane aktivnosti koje su planiranirane za medije navedeno je da je jedna trećina mera u toku, jedna delimično ispunjena, a jedna neispunjena.

On je kao najveće nedostatke strategije naveo to što se ne bavi javnošću vlasništva u medijima, niti raspodelom novca iz budžeta za sufinansiranje medijskih programa, kao i to što još uvek nije donet zakon kojim bi bilo zabranjeno da javna preduzeća poseduju medije.

 

]]>
Fri, 30 Jan 2015 12:00:24 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17170/Dr%C5%BEava+ne+izve%C5%A1tava+o+primeni+Strategije+protiv+korupcije
Zakon o oglašavanju i antikorupcijska pitanja http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17177/Zakon+o+ogla%C5%A1avanju+i+antikorupcijska+pitanja.html 29.1.2015. (Transparentnost Srbija) - Javna rasprava o nacrtu Zakona o oglašavanju traje do 3. februara 2015. (http://mtt.gov.rs/vesti/javna-rasprava-o-zakonu-o-oglasavanju/)Sa stanovišta borbe protiv

29.1.2015. (Transparentnost Srbija) - Javna rasprava o nacrtu Zakona o oglašavanju traje do 3. februara 2015. (http://mtt.gov.rs/vesti/javna-rasprava-o-zakonu-o-oglasavanju/)

Sa stanovišta borbe protiv korupcije, izuzetno su važni neki vidovi oglašavanja. To je pre svega pitanje oglašavanja u vezi sa izbornim kampanjama ili drugim vidovima predstavljanja aktivnosti političkih subjekata. Druga problematična oblast jesu aktivnosti državnih organa, javnih preduzeća i drugih institucija javnog sektora. Aktuelni nacrt se ovim pitanjima ne bavi. Naime, odredbe ovog zakona se ne primenjuju na aktivnosti koje nemaju svojstvo oglašavanja u smislu člana 2. stav 1. tač. 1) ovog zakona, kao što su:

1) objavljivanje poruka lične prirode, odnosno drugi oglasi fizičkih lica koji nisu vezani za njihovu poslovnu niti profesionalnu delatnost;

2) javno obaveštavanje koje vrše državni organi, odnosno drugi nosioci javnih vlasti, u sklopu ostvarivanja poslova iz svog delokruga (npr. javni pozivi, obaveštenja, javne kampanje i sl.);

3) izborne kampanje i druge promotivne aktivnosti političkih organizacija;

4) javno obaveštavanje koje vrše udruženja, sindikati, i druga pravna lica, u sklopu delatnosti koja se ne odnosi na prodaju robe i usluga, nepokretnosti, prava i obaveza.  

5) informisanje javnosti o aktivnostima društveno odgovornog poslovanja, osim ako se u toj aktivnosti stiču elementi sponzorstva u smislu ovog zakona.

Ovakav pristup jeste legitiman. Međutim, to ne znači da ne postoji problem koji treba rešiti. Ukoliko se u opštem Zakonu o oglašavanju ne utvrde precizno ova pravila, onda se to mora učiniti u nekom drugom zakonu, ali donošenje takvog propisa nije na vidiku.

Među potencijalno spornim pitanjima koja aktuelna pravila ne pokrivaju nalaze se i sledeća: oglašavanje političkih subjekata u štampanim medijima, putem bilborda i na internetu (gde se može vršiti i van doba izborne kampanje); javnost izvora finansiranja političkih kampanja (kada ih ne sprovode neposredno političke stranke i drugi registrovani učesnici na izborima); utvrđivanje potrebe za oglašavanjem državnih organa i drugih institucija javnog sektora (kada ono nije utvrđeno kao zakonska obaveza); odabir načina oglašavanja i odabir medija kod oglašavanja državnih organa i drugih institucija javnog sektora.

 

]]>
Thu, 29 Jan 2015 12:46:47 +0100 http://anem.org.rs/sr/aktivnostiAnema/korupcija/vesti/story/17177/Zakon+o+ogla%C5%A1avanju+i+antikorupcijska+pitanja