23. 12. 2013

DEVETI MONITORING OKRUGLI STO ANEMA

Na monitoring okruglom stolu IX, kojeg je organizovao 23. decembra 2013. u Beogradu, ANEM je javno predstavio svoju Devetu Monitoring Publikaciju, drugu u ovoj godini. Tekstovi u toj publikaciji odnose se na medijski pluralizam, etiku u medijima, kao i na sudsku praksu u medijskim sporovima, kako domaćih sudova tako i Evropskog suda za ljudska prava. Stoga su među učesnicima (više od 50) ovog okruglog stola bili studenti i saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, profesor Fakulteta za evropske pravno-političke sudije u Novom Sadu, sudije Apelacionog i Višeg suda u Beogradu i advokati, a pored njih, okruglom stolu su prisustvovali i predstavnici nadležnih državnih organa (Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva trgovine i telekomunikacija, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana, Zavoda za intelektualnu svojinu, Agencije za borbu protiv korupcije, Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine), regulatornih i samoregulatornih tela (RRA i Ratela; Saveta za štampu), kolektivne organizacije muzičkih autora Srbije (Sokoj), donatorske i međunarodne zajednice (Ambasada Kraljevine Holandije, FOD, OEBS, USAID), medijske zajednice (novinari i mediji - RTV B92, RTS, Tanjug, Novosti, Beta; medijska udruženja NUNS i UNS), kao i medijski eksperti, nevladin sektor (ECRS, YUCOM, Share Defence, Građanske inicijative) i druge zainteresovane strane. 

Okrugli sto je vodio predsednik ANEM-a Milorad Tadić.

Publikaciju su predstavili autori tekstova, nakon čega je vođena diskusija o temama koje su obrađene u tekstovima.

PREDSTAVLJANJE PUBLIKACIJE

Slobodan Kremenjak, advokat i vođa monitoring tima ANEM-a, predstavio je svoj tekst „Delfi protiv Estonije iz srpske perspektive", u kojem se bavio pitanjem odgovornosti medija za komentare posetilaca medijskih portala i sajtova i pitanjem slobode izražavanja na Internetu. Kao polazna osnova poslužila mu je nedavna presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Delfi As protiv Estonije, kojom je Sud potvrdio stanovište estonskih sudova - da je Delfi As, vlasnik portala Delfi, odgovoran za nematerijalnu štetu koja je vlasniku jedne brodarske kompanije naneta komentarima posetilaca, objavljenim na tom portalu, a takvu praksu imaju i srpski sudovi. Ta presuda je izazvala buru negodovanja u Evropi zbog mogućeg ograničavanja slobode izražavanja na Internetu, dok su takve presude u Srbiji prolazile skoro bez odjeka. Kremenjak je naveo šta je ključno pitanje u ovom i sličnim slučajevima, o kojem se vode stručne debate u Evropi - to je pitanje tretmana komentara posetilaca medijskih portala i sajtova. tj. da li se ti komentari tretiraju kao deo sadržaja za koji su mediji odgovorni (uređivačkog sadržaja medija) ili kao usluga informacionog društva, za koju mediji ne odgovaraju neposredno ili odgovaraju samo ukoliko su prethodno bili upozoreni da postoji neprihvatljiv komentar ali ga i pored toga nisu uklonili. Posmatrajući to pitanje s aspekta slobode izražavanja, komentari mogu da doprinesu debati o nekim važnim pitanjima a mogu biti i zloupotrebljeni, ali ukoliko se odgovornost za komentare posetilaca portala i sajtova u potpunosti prebaci na medije, kreira se okruženje u kojem privatna kompanija odlučuje šta će biti objavljeno a šta ne, što predstavlja veliku opasnost za slobodu izražavanja. Za medije, ovo je važno pitanje iz praktičnih razloga, jer pojedine udarne vesti imaju stotine komentara koje je objektivno nemoguće prethodno moderirati, posebno u uslovima teške ekonomske situacije i smanjivanja broja zaposlenih; takođe, moderiranje može uticati na pad poseta a time i na pad prihoda od portala/sajtova, što je, polazeći od činjenice da je Internet jedina platforma koja beleži porast prihoda od oglašavanja, veoma loše. Stoga je veoma važno da između samih medija započne debata o ovom pitanju, o tome kako odgovoriti na ovaj problem, jer su mediji u Srbiji dovedeni u situaciju da odgovaraju za sadržaj koji objektivno ne mogu u celini da kontrolišu.

Miloš Stojković, član monitoring tima ANEM-a, autor teksta „Da li nacrti medijskih zakona pospešuju medijski pluralizam?", naveo je da se medijski pluralizam posmatra kroz dva bitna elementa: interni (sadržinski - pluralizam širokog spektra informacija, svih političkih orijentacija, od značaja na nacionalnom nivou i u lokalnoj sredini, od značaja za marginalizovane grupe, manjine itd.) i eksterni (strukturalni - broj medija, vlasnika, itd). Medijska strategija Srbije navodi tri bitna elementa za medijski pluralizam: vlasništvo (ima 2 elementa - transparentnost medijskog vlasništva i nalaženje kvantitativnog kriterijuma za prag nedozvoljene medijske koncentracije); raznolikost izvora informacija (broj medija, ali se mora kontekstualno povezati sa druga dva elementa); raznolikost medijskog sadržaja (on je najvažniji za ocenu da li postoji pluralizam mišljenja, ideja i informacija). Glavni promoter i nosilac medijskog pluralizma u ovom kontekstu treba da bude javni servis. Osnovni izazov u proučavanju ove teme jeste pitanje raznolikosti medijskog sadržaja, jer taj element nedostaje u sadašnjem zakonodavstvu, kao i nacrtima, a sa tim je povezano i pitanje efikasnog razdvajanja uredničke i vlasničke funkcije. Stojković je naveo primer Nacrta zakona o javnim servisima koji deklarativno uvodi razdvajanje vlasničke strukture (javni servis je vlasništvo građana, finansira se iz javnih prihoda) i uredničke kontrole, ali je promenjen način finansiranja sa pretplate na budžetsko finansiranje, što nikako nije dobro, zbog države koja tako u velikoj meri utiče na nezavisnost uređivačke politike. To je jedan od izazova sa kojim se suočavamo u medijskom pluralizmu, jer ne postoje efikasni mehanizmi koji će obezbediti nezavisnu uredničku kontrolu. Najveći problem koji je trebalo rešiti i pre procesa izrade Medijske strategije i zakona je nedostatak odgovarajuće analize medijskog tržišta (po evropskim standardima je da se medijski pluralizam posmatra iz vizure odgovarajućeg medijskog tržišta), za šta je potrebna kvalitativna i kvantitativna analiza. Kvantitativna bi se odnosila na raznolikost izvora informacija (da li postoji dovoljan broj medija, da li postoji pluralizam vlasništva itd), a kvalitativna bi podrazumevala davanje odgovora na pitanje kakva je vrednost tržišta i kakav je sadržaj koji se na određenom medijskom tržištu plasira, a tek onda je bitno pitanje regulacije zaštite medijskog pluralizma i pitanje medijske koncentracije. Treće veoma bitno pitanje koje je Stojković postavio odnosi se na to ko će sprovoditi monitoring nad ostvarivanjem pravila medijske koncentracije i zaštite medijskog pluralizma. Stojković se pozvao na preporuku Saveta Evrope da se moraju naći drugi efikasni mehanizmi u situaciji u kojoj mehanizmi zaštite slobode konkurencije ne mogu da budu dovoljni i postavio pitanje da li su regulatorno telo RRA i Ministarstvo kulture i informisanja, koji po nacrtima treba to da rade, dovoljno obučeni i da li imaju dovoljan broj ljudi da mogu sami da vrše ovaj monitoring bez učešća Komisije za zaštitu konkurencije. Njegov zaključak je da se nacrti medijskih zakona bave samo jednim aspektom medijskog pluralizma - medijskom koncentracijom, a da se u regulisanju pravila o medijskoj koncentraciji krenulo obrnutom logikom tj. da se nađe rešenje bez dovoljno preciznog formulisanja problema, što u praksi može da izazove nove probleme iz kojih nećemo moći da se izvučemo, uz sve izazove koji postoje na medijskom tržištu. 

Dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda u Beogradu, autorka teksta „Neka sporna pitanja u sporu između autora fotografija i medija", navela je tri ključna sporna pitanja s kojima se sudije susreću u navedenim sporovima: 1) Osnovno pitanje jeste da li je svaka fotografija koja se pojavi pred sudom u postupku naknade štete, autorsko delo. U odgovoru na to pitanje, važno je poći od definicije da je autorsko delo originalna tvorevina ljudskog duha bez obzira na naučnu, kulturnu i drugu vrednost, kao i od toga da autorsko delo podrazumeva motivaciju, svest i znanje, iz čega proizlazi da nije svaka fotografija autorsko delo. Ovo pitanje je važno zbog invazije tužbi pojedinaca, čije su fotografije mediji putem pretraživača preuzeli sa Interneta bez saglasnosti. Takođe je važno utvrditi i da li je lice koje tuži tvorac te fotografije; 2) Drugo važno pitanje je - na koji način se može oceniti visina naknade materijalne ili nematerijalne štete kod povrede autorskog prava iz oblasti fotografije; 3) Treće pitanje jeste - da li se materijalna naknada (novčana naknada) nematerijalne štete može zameniti nenovčanom naknadom tj. korišćenjem opoziva, što je praksa u nemačkom pravu, a i po odredbi člana 199. Zakona o obligacionim odnosima koji govori o nenovčanoj naknadi nematerijalne štete. Za naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bolovi ili strah), u postojećoj pravnoj situaciji dok se sama povreda prava ne uvede kao šteta, jedna od bitnih stvari koja se mora utvrditi na sudu jeste i to da li je zbog neovlašćenog objavljivanja fotografije došlo do neravnoteže u psihičkoj ličnosti osobe koja tuži. Ukoliko je do te neravnoteže došlo, pitanje je da li se ista može restituisati time što će ta osoba dobiti nenovčanu naknadu štete, u smislu izvinjenja, opozivne izjave, povlačenja izjave, ispravke informacije ili objavljivanja presude gde će se utvrditi povreda prava ili joj je ličnost povređena u toj meri da satisfakciju jedino može doživeti novčanim putem. U tom slučaju sud je dužan da utvrdi koji je to iznos novca koji će to lice vratiti u stanje pre nego što je njegova/njena fotografija objavljenja u nekom mediju bez saglasnosti, a da to bude primereno povredi i da se izbegne lukrativna težnja određenih tužilaca i njihovih zastupnika. Pri tom, treba imati u vidu da novinari i urednici medija ne odgovaraju po principu objektivne odgovornosti, već subjektivne, koja podrazuma da se utvrdi koliko su oni doprineli nastanku štete - da li je postojala njihova štetna radnja, da li postoji štetna posledica, da li postoji uzročna veza i da li postoji protivpravnost, kao četvrti element, koji, međutim, nije uvek bitan.

Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika „Vreme" i članica Komisije za žalbu Saveta za štampu, autorka teksta „Etika u medijima: greške, samoregulacija i podizanje standarda", navela je da etike u srpskim medijima ima i da većina novinara poštuje etičke standarde, ali da manjina novinara koja ih ne poštuje, kalja rad i drugih novinara, i da etiku najmanje poštuju najtiražniji štampani i najgledaniji elektronski mediji. S druge strane, naš javni medijski prostor apsolutno je neetičan, što je posledica opšteg nedostatka etike u našem društvu, kao i loših uslova u kojima mediji rade. Ove godine su bile vrlo zastupljene tzv. „inovacije" u kršenju etičkih standarda. Jedna od njih se odnosi na kampanje, koje su dobile histeričnu notu i koje su doprinele ugrožavanju reputacije ne samo političara (npr. Biserko, Đilas), nego i običnih ljudi (npr. porodica Ognjanović). Prva negativna posledica kampanja jeste uništavanje života ljudi koji su bili predmet kampanje. Druga važna posledica jeste to da se tim kampanjama devalviraju teme od izuzetnog javnog interesa i da se mediji više ne usuđuju da se njima bave, a posebno ne na drugačiji način. Pored toga, novina je i to što su mediji počeli da vode kampanje protiv medija - npr. slučaj TV Pink protiv dnevnika „Blic", gde je na neetično izveštavanje „Blica" još neetičnije odgovorio TV Pink. „Inovacija" koja se takođe pojavila jeste slepa vera ili "copy-paste" - doslovno prenošenje onoga što novinarima izgovore relevantni izvori (slučaj Jovanke Broz koji ulazi u antologiju beščašća i novinara i lekara); međutim, novinari su ti koji moraju da znaju da ne smeju da prenesu ono što na bilo koji način može da ugrozi osobu o kojoj izveštavaju. Navedene inovacije predstavljaju glavne tendencije kada je u pitanju etika u našim medijima. Skrozza je govorila i o radu Komisije za žalbe Saveta za štampu ali i mogućem prestanku rada zbog nedostatka materijalnih sredstava.

DISKUSIJA

Nakon prezentacije Publikacije, diskutovalo se o sledećim pitanjima: koliko je legitimno očekivati razdvajanje vlasničke i uređivačke funkcije u komercijalnim medijima u kontekstu medijskog pluralizma - zaključak je da se ne može očekivati da će to razdvajanje funkcija u komercijalnim medijima biti stoprocentno, imajući u vidu komercijalnu prirodu tih medija, ali da, u kontekstu medijskog pluralizma, treba naći efikasan mehanizam - balans između komercijalnog interesa i i interesa zaštite medijskog pluralizma, da ne bi došlo do toga da vlasništvo u potpunosti određuje uređivačku politiku; o odgovornosti medija za onlajn komentare posetilaca medijskih sajtova i portala - naši sudovi medije smatraju odgovornim za sadržaj komentara, iako je po Zakonu o elektronskoj trgovini komentar usluga informacionog društva; stoga bi praksa naših sudova, u tom kontekstu, morala da se menja; ukoliko bi se insistiralo na odgovornosti medija za komentare, to bi dovelo do toga da bi mediji, opreza radi, sve što može iole da bude problematično sklanjali ili ne bi ni objavljivali, što može da „ubije" debatu; o problemu nedovoljnog ljudstva koje bi pratilo sve komentare, kao i njihove obučenosti da cene šta sme a šta ne sme da se objavi i na osnovu kojih kriterijuma; o tome da je autor uvek odgovoran za komentar, čak i ako je anoniman, da je pravo na anonimnost deo prava na slobodu izražavanja, ali i da je moguće doći do identiteta anonimnog autora uz nalog suda; da ne postoji koncept neograničene neodgovornosti za sadržaj komentara, da medij postaje odgovoran za komentare ako je upozoren da postoji neprimeren komentar a nije ga uklonio; takođe, da ne postoji objektivna odgovornost medija za svaki komentar, već da je ona subjektivna i mora se utvrđivati za svaki konkretan slučaj; o kriterijumima  koji određuju fotografiju kao autorsko delo, posle čega je donet zaključak da je neophodno da sud zauzme stav o tome koji su to kriterijumi za određivanje da li je neka fotografija autorsko delo ili nije, kao i stav o tome da se kod naknade nematerijalne štete prioritetno primenjuje član 199. ZOO, dakle nenovčana naknada; da je tužilac obavezan da uz tužbu ili na pripremnom ročištu pruži dokaz da je određena fotografija autorsko delo ili da predloži veštačenje na tu okolnost, kao i da mora da dokaže nematerijalnu štetu - da je imao duševne patnje ili strah; kod svih zahteva za naknadu nematerijalne štete mora da postoji povreda prava na psihički integritet; na pitanje šta sprečava da neke novine budu zabranjene ukoliko stalno krše etičke standarde, odgovoreno je da to sprečava demokratija i da zabrana nije rešenje, već da medije treba dovesti u red samoregulacijom i regulacijom. Tokom diskusije, Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture i informisanja, najavio je da će nacrti Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o elektronskim medijima u toku te nedelje biti poslati na mišljenje na desetak relevantnih adresa, nakon što je Radna grupa završila razmatranje 400 strana komentara iz javne rasprave na nacrte ta dva zakona i inkorporirala u nacrte neke od njih. Što se tiče Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, posebno je istakao da je tog dana stiglo pozitivno mišljenje Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija i naveo da se čekaju još dva mišljenja iz Ministarstva finansija i Ministarstva pravosuđa, kao i mišljenje iz Sekretarijata za zakonodavstvo, a da se nakon dobijanja tih mišljenja i njihovog inkorporiranja, Nacrt šalje preko Vladine Kancelarije za evropske integracije u Brisel na dalje komentare. Takođe je, u vezi sa poglavljem 10 za vođenje pristupnih pregovora, obavestio prisutne da je prvi skrining pomeren za maj, a drugi bilateralni za jul, a da će skriningom biti obuhvaćena sva tri medijska zakona, koja bi trebalo da budu usvojena u 2014. godini, što će doprineti modernijem pravnom okviru za funkcionisanje srpskih medija. Istakao je i da je pre dva dana objavljen konkurs Ministarstva za projekte koje će finansirati tokom 2014, da je otvoren do 21.1.2014, a da zatim sledi rok od 45 dana za raspodelu sredstava, posebno naglašavajući da je 2014. godine budžet Ministarstva veći za 30% u odnosu na tekuću godinu.

logo holandjani

slika 1

http://serbia.nlembassy.org/

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Ambasade Kraljevine Holandije.

logo fod

slika 2

Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.