13. 01. 2016

PREDSTAVLJENA MONITORING PUBLIKACIJA XII!

ANEM je svoju Monitoring Publikaciju XII javno predstavio na dvanaestom monitoring okruglom stolu, koji je održan 23.12.2015. u Beogradu. Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji", koji ANEM uspešno sprovodi već šest i po godina, a u 2015. godini uz podršku Švajcarske kancelarije za saradnju, kroz Fond Malih projekata. Na događaju je učestvovalo oko 40 predstavnika medija i medijskih/novinarskih udruženja, nevladinih organizacija, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatora, kao i druge zainteresovane strane.

Okrugli sto je vodio Milorad Tadić, predsednik ANEM-a. On je ukratko predstavio projekat ANEM-a i dosadašnje rezultate, kao i sadržaj Monitoring Publikacije XII.

Publikaciju su predstavili autori tekstova: docent dr Jovo Bakić, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu (tekst: „Uloga medija u razvoju slobode misli i stvaranju odgovorne javnosti"); prof. dr Snježana Milivojević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu (tekst: „Javni interes u oblasti javnog informisanja"); advokat Slobodan Kremenjak (tekst: „Godinu dana sa Pravilnikom o sufinansiranju projekata - sumiranje rezultata"); advokat Miloš Stojković (tekst: „Integrativni procesi u medijskom sektoru Srbije: Da li je medijska koncentracija nova vrednost medijske scene?"). Nakon prezentacije Publikacije, učesnici skupa su diskutovali o pitanjima koja su relevantna za teme koje su obrađene u tekstovima autora.

Uloga medija u razvoju slobode misli i stvaranju odgovorne javnosti

Docent dr Jovo Bakić je govorio o važnosti uloge medija u demokratskom društvu. Prema njegovim rečima, zadatak medija je da rade u interesu javnosti, da budu agenti građana, da razotkrivaju sve tajne interese, posebne i privatne, koji se ostvaruju na uštrb interesa građana i javnosti. Mediji su posrednici između javnosti i različitih društvenih delatnika. U idealnom demokratskom društvu interakcija između razlčitih društvenih poslenika, medija i javnosti tekla bi nesmetano, pa bi građani, zahvaljujući odgovornom delanju medija, imali uvid u sve što se dešava u društvu, sve bi bilo javno, svaki građanin bi imao sve elemente za prosuđivanje o tome koji su njegovi interesi i na koji način da ih ostvari. Međutim, demokratije danas bliže su oligarhijama, u antičkom smislu reči, čak i u SAD - interesi korporacija su najbitniji, a političari i mediji su u dobroj meri u njihovoj službi. Na poluperiferiji kapitalističkog sistema, gde se mi nalazimo, situacija je još gora - postoji sprega autoritarne vlasti i oligarhijskih struktura, što znači da imate simulaciju demokratije, gde zapravo višestranački sistem služi kao ikebana, naveo je Bakić. Građani „uživaju" u „srećnim" i „ružičastim" televizijama, zaglupljuju se rijaliti programima i intelektualno i moralno otupljuju. Tabloidi prenose ono što se dešava u rijalitima programima, novinari se bave privatnim životima javnih ličnosti, a ne pitanjima koja javnost mora da zna. Međutim, u svakom društvu ima Novinara koji rade u interesu javnosti (zato su sa velikim N), a u Srbiji su primer za to: Brankica Stanković, Olja Bećković i Danica Vučenić. Nažalost, to javnost nije prepoznala i nije ih zaštitila kada su zbog odgovornog vršenja svoje profesije, u interesu javnosti, bile ugrožene. To znači da javnost nije odgovorna prema sebi i da nije zrela, jer ne brani one koji brane interes javnosti, naveo je Bakić.

Ako nema profesionalnih novinara i hrabrih medija, postojaće intelektualno i moralno otupela javnost, a bez zrele i odgovorne javnosti, kao i bez profesionalnih novinara i hrabrih medija, ne možete imati demokratsko društvo, zaključio je Bakić.

Javni interes u oblasti javnog informisanja

Prof. dr Snježana Milivojević je govorila o dva važna pitanja koja su u vezi sa javnim interesom u oblasti javnog informisanja.

Prvo pitanje se tiče paradoksa - da imamo nikad bolje zakone, a da su mediji nikad lošije ocenjeni, o čemu govore brojni međunarodni izveštaji. Te ocene o drastičnom padu medijskog kvaliteta i medijskih sloboda dolaze iz istih krugova koji hvale medijske zakone, što sve čini mnogo dramatičnijim. Milivojević je navela da poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ukazuje na to da se sve pohvale koje stižu medijima odnose na poglavlje 10 - na medije kao komercijalne institucije (autorska prava, digitalizacija i sl.), dok se sve kritike tiču poglavlja 23, koje se, između ostalog, bavi medijskim slobodama i medijskim kvalitetom. Iz toga se može zaključiti da mediji postaju sve bolji kao industrija, sve bolji svojim vlasnicima, a sve gori kada je reč o nama  građanima, u oblasti u kojoj oni funkcionišu kao društvena institucija, što nije u redu, naglasila je Milivojević. Set medijskih zakona oglasio je „drugi talas" medijske tranzicije koji je fokusiran na izgradnju medijskog tržišta, na kom politički oslobođeni mediji treba da funkcionišu kao samostalne i samoodržive institucije. Tome treba da posluže privatizacija medija, relaksiranje pravila o medijskoj koncentraciji, tj. pravila o medijskoj konsolidaciji. Međutim, privatizacija medija je skandalozno vođena i devastirala je medijski pejzaž, ocenila je Milivojević. Cilj tog procesa je bio svojinska transformacija, proces promene vlasništva i transformacija - drugačiji način funkcionisanja medija, a ovde se to svelo na to ko će šta da kupi i ko je čiji vlasnik, kako rasporediti interesnu teritoriju po partijskoj liniji i sačuvati klijentelističku strukturu, da bi ti novi vlasnici mogli da imaju lak pristup državnoj pomoći i drugim javnim resursima koji se onda politički kanališe. Sve ukazuje na to da ishod svojinske transformacije neće biti boljitak za građane i da se Srbija pridružila grupi centralno-evropskih država u kojima se pokazalo da je verovanje da je „slobodno tržište jednako slobodni mediji" iluzija. Stoga je centralno pitanje u razgovoru o javnom interesu to kako je moguće da su ti dobri zakoni proizveli to što imamo sada. Očigledno je da nešto nije u redu sa tim zakonima i nad tim nema sleganja ramena ili okretanja glave. Dobili smo medijski sistem koji liči na „mediteranski", koga odlikuju neautonomni mediji, politizovani elektronski mediji, niski stepen čitanosti štampanih medija, visoki stepen klijentelizma i vrlo jaka uloga države u funkcionisanju medija, ovoga puta kroz finansiranje koje ne podleže kontroli, istakla je Milivojević. Ona je ukazala i na to da prvi talas raspodele državne pomoći pokazuje da mnogo toga ovde nije u redu.

Drugo pitanje je definisanje i zaštita javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Tačno je da je Zakon o javnom informisanju i medijima prvi put definisao javni interes, ali se fokusirao samo na javni interes u medijskom sadržaju, a ne i u sferi medijske politike, što je loše. Zakon nije predvideo instrumente koji štite i promovišu javni interes, a to je bilo važno da učini jer nakon svojinske transformacije imamo situaciju da mediji, kao institucije u privatnoj svojini, proizvode robu - informaciju koja je javno dobro, i da su od fundamentalne važnosti za demokratiju i za proces odlučivanja i građansku participaciju. Kako nema tih instrumenata, mi smo svedoci formiranja sistema u kom je kritička uloga medija paralisana, mediji gube svoju nadzornu, kontrolnu funkciju kao institucije javnosti, a javni prostor, u kom oni treba da služe javnom interesu i da ga štite, privatizovan je i blokiran, nad čime treba da se zabrinemo, rekla je Milivojević. Ovoga puta to se dešava uz pomoć zakona, od kojih se očekuje da uvedu red, a oni to ne mogu jer u njima nisu predviđeni instituti za sprečavanje ovakvih dešavanja, zaključila je Milivojević.

Implementacija pravila o projektnom sufinansiranju medija

Advokat Slobodan Kremenjak rekao je da je sada, na isteku prve godine primene modela projektnog sufinansiranja medija, prilika da preispitamo taj proces, da vidimo da li je to ono što smo očekivali ili se to izrodilo u nešto drugo. Iz različitih izvora stižu iste informacije o tome da je bilo mnogo nedostataka u njegovoj realizaciji. Osnovno pitanje je gde je taj novi sadržaj, šta je to inovativno i drugačije što su građani dobili. Novac se daje za isto, a ne za kvalitativno drugačije, ocenio je Kremenjak. On je dodao da nema čarobnog pravilnika koji bi rešio sve probleme medijskog sektora. Zato treba pričati o načinima i mehanizmima za ispravljanje onoga što smo uočili da nije dobro u primeni, rekao je Kremenjak, o tome da li imamo poluge za ispravljanje nedostataka, za rešenja. On je istakao i to da drugi naručuju studije, da prate kakvi su efekti primene propisa, a nedostaci služe za definisanje novih javnih politika. Nama nedostaju mehanizmi za prepoznavanje nedostataka, a to treba da bude temelj za prevazilaženje problema i ispravljanje regulative. Da li je naše ministarstvo naručilo neku studiju o tome da li se to što smo usvojili primenjuje, i kakvi su mehanizmi za otklanjanje nedostataka, upitao je Kremenjak. On je podsetio da se najavljivalo da će ove 2015. godine početi izrada nove Medijske strategije, a ne vidi da se počelo sa radom.

Integracija medija na srpskoj medijskoj sceni

Advokat Miloš Stojković naveo je da je slobodno tržište pretpostavka za to da medijska koncentracija bude pozitivan proces, ali da kod nas to još ne postoji, jer nemamo velika sredstva koja se okreću na tom tržištu (oko 155 miliona evra). Za ta mala sredstva bori se veliki broj medija (oko 1400), pa se postavlja pitanje kako ti mediji opstaju, a odgovor je - zbog drugih izvora finansiranja (državno, tj. javno oglašavanje - oko 800 miliona evra). Cilj medijske koncentracije je da postavi optimalna pravila koja će obezbediti pluralizam izvora i pluralizam informacija, tj. medijskog sadržaja. Koliko se u 2015. godini uspelo, teško se može znati. On je istakao da se primećuju određeni integrativni procesi na medijskoj sceni Srbije, da će liberalizacija pravila koncentracije, neometano umrežavanje medija i digitalizacija neminovno dovesti do smanjenja broja medija, ali da se ne zna da li će to biti kvalitet.

U diskusiji nakon prezentacije Publikacije učesnici su razgovarali o sledećim pitanjima: o medijskoj koncentraciji i o tome koliko su ta pravila u javnom interesu, a koliko zapravo pogoduju velikim medijima koji vode u tabloidizaciju; o rezultatima i nepravilnostima procesa privatizacije koji je doveo do jačanja klijentelizma; o zanemarenoj ulozi građana/javnosti u medijskom sektoru; o izostanku reakcije javnosti na bilo šta što se dešava u medijskom sektoru, i razlozima za to; o problemima u projektnom sufinansiranju i neophodnosti ispravljanja nedostataka u regulativi, naročito o važnosti kontrole i evaluacije trošenja sredstava; o nedostatku standarda koji obavezuju komercijalne medije kada je reč o kvalitetu; o nadležnostima i ograničenim ovlašćenjima Regulatora za kontrolu i jačanje kvaliteta sadržaja; o debati koja se danas u Evropi vodi o sudbini javnih medija, o tome šta je državna pomoć i kako se ona reguliše; o tome da je neophodno sistemsko rešavanje uočenih problema u medijskom sektoru, koje podrazumeva promenu važeće regulative. 

Stavovi izneti na skupu pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Švajcarske kancelarije za saradnju . 

AGENDA OKRUGLOG STOLA