Na ANEM-ov okruglom stolu „Uloga medija u borbi protiv korupcije" održanom danas u Beogradu, učestvovalo je više od 60 predstavnika medija i medijskih/novinarskih udruženja, predstavnika institucija i nevladinog sektora.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije" koji ANEM realizuje u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije, a finansira ga Evropska unija.

Cilj događaja bio je da se podstakne diskusija o ulozi medija u sprečavanju i borbi protiv korupcije i o uslovima koji su potrebni da bi je mediji uspešno ostvarivali, kao i o tome kako da se između tri važna aktera - medija, nevladinog sektora i institucija - unapredi saradnja na rešavanju problema korupcije.

Ovim okruglim stolom ANEM zaokružuje projekat čiji je glavni cilj da doprinese efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije aktivnijim uključivanjem građana i medija u taj proces.

Skup je otvorio predsednik ANEM-a Milorad Tadić govoreci o ANEM-ovom projektu „Ilustrovani rečnik korupcije" i ciljevima okruglog stola.

Prva sesija bila je posvećena temi borbe protiv korupcije i sprečavanja korupcije, a njom je moderirao Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, koji je u uvodnom izlaganju naveo da se u Srbiji borba protiv korupcije svodi na represiju, ali i da započeti slučajevi procesuiranja koruptivnog delovanja uglavnom nisu završeni. Naveo je da je prevencija, koja jedina može da da suštinske rezultate, zanemarena. Neophodno je da u sprečavanju korupcije učestvuju svi elementi drustva: nadležni organi, nezavisne institucije, civilno društvo, mediji i privreda, rekao je Minić i naglasio da je neophodna njihova međusobna saradnja, a posebno saradnja medija i civilnog sektora. Međutim, da bi došlo do pomaka u borbi protiv korupcije potrebno je promeniti uslove za to jer postojeći uslovi nisu odgovarajući, rekao je Minić. Prof. dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, rekao je da možemo razlikovati sistemsku korupciju, koja je politička, i takozvanu sitnu korupciju koja je prisutna u svakodnevnom životu građana i njihovoj interakciji sa javnim sektorom. Naveo je da je, po indeksima korupcije, Srbija zemlja gde je ova pojava duboko sistemski ukorenjena. Po njemu, sistemska korupcija je veći problem od sitne korupcije, pri čemu su njen generator političke stranke. Naveo je i da se teško može očekivati da se sveobuhvatna kontrola izvršne vlasti u odnosu na korupciju vrši iznutra i da je neophodno da mediji i civilni sektor vrše stalni pritisak na vlast. Zlata Đorđević,  zamenica predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, izjavila je da su mediji ključni u borbi protiv korupcije jer svojim izveštavanjem primoravaju državne organe da sve slučajeve korupcije ispitaju u potpunosti. Navela je i da mediji imaju važnu ulogu u edukaciji građana i da je stoga ANEM-ov projekat „Ilustrovani rečnik korupcije" veoma važan.

Drugu sesiju „Mediji i borba protiv korupcije - uloga medija i uslovi u kojima je ostvaruju" otvorio je moderator Nedim Sejdinovic iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), koji je rekao da je uloga medija nezamenljiva u borbi protiv korupcije jer oni mogu da ispunjavaju više funkcija: mogu da vrše konstantni pritisak na vladu da ispunjava svoje antikorupcijske programe i obećanja; mogu da edukuju građane o potrebi  transparentnosti rada državnih organa, kao i o mestu i ulozi institucija i organizacija u borbi protiv korupcije; mogu delovati preventivno, stvarajući okruženje i sistem vrednosti u kojem korupcija neće biti društveno poželjna; mogu i treba da ostvare partnerski odnos sa institucijama i organizacijama koje se bave borbom protiv korupcije; mogu imati edukativnu funkciju i u odnosu na razne društvene slojeve i mogu isticati i odgovornost građana za korupciju, aktivirajući razne društvene slojeve za uključivanje u borbu protiv korupcije.  Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), složio se da mediji imaju važnu ulogu u borbi proiv korupcije, ali je istakao da je veliki problem za ostvarivanje te uloge netransparentno vlasništvo u medijima, kao i netransparentno finansiranje medija iz budžetskih sredstava. On je skrenuo pažnju na to da je uloga medija da ukazuju na sistemske propuste u društvu i poremećaje koji dovode do korupcije i da će odvajanje medija od države značajno pojačati ulogu medija u borbi protiv korupcije, pa je zato važno da se donese novi set medijskih zakona koji treba da regulišu izlazak države iz vlasništva u medijima. Zoran Sekulić, predsednik UO Asocijacije medija, je ocenio da je svest o zaštiti javnog interesa preduslov da se mediji uspešno uključe u borbu protiv korupcije, a da ta svest mora da postoji kod novinara, ali i kod vlasnika medija koji novinarima moraju da omoguće slobodan rad. Sekulić je istakao i da se mora regulisati pitanje transparentnosti vlasništva i finansiranja u medijima i da ima utisak da novi medijski zakoni ta pitanja neće u potpunosti rešiti. Milorad Tadić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ukazao je na to da mediji danas rade u teškim uslovima, da u velikoj meri zavise od državne pomoći, da postoji neravnopravan položaj medija u javnoj i privatnoj svojini i da mediji zato ne mogu da ispunjavaju svoju ulogu kontrolora vlasti.

Uvod u treću sesiju, koja se bavila saradnjom medija, nevladinog sektora i nadležnih organa u borbi protiv korupcije, dao je moderator Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija koji je ukazao na važnost saradnje tih aktera napominjući da ta saradnja nije na zavidnom nivou.  Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kazao je da je poražavajuće to što u instituciji Poverenika građani vide najveće sredstvo za borbu protiv korupcije, iako neki drugi organi imaju veću nadležnost u toj oblasti. On je takođe rekao da je pre nekoliko meseci Skupštini Srbije podneo izveštaj o poštovanju zakona u javnim preduzećima, ali da taj dokument republički parlament još nije razmatrao, pri čemu je zabrinjavajuće i to što je taj izveštaj imao veoma malo prostora u medijima. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92, naveo je da su mediji u teškoj materijalnoj situaciji, da tržište diktira programski sadržaj, kao i da je od 2000. naovamo primetan trend povećanja udela komercijalnog sadržaja u programu naspram kvalitetnog informativnog programa, pri čemu oni mediji koji se odvaže na ozbiljno izveštavanje o raznim društvenim problemima, uključujući i korupciju, trpe štetne posledice. Takođe je ukazao da je uloga medija u borbi protiv korupcije važna, ali da je uloga pravosuđa ključna. Dubravka Filipovski, članica ogranka Globalnog udruženja parlamentaraca protiv korupcije (GOPAC) u Srbiji pri Narodnoj skupštini Republike Srbije, prikazala je aktivnosti ogranka ove neformalne mreže parlamentaraca.

Nakon diskusije, u zaključnom delu okruglog stola formulisani su zaključci i preporuke:

• Neophodno je predstavljati korupciju kao nepoželjan oblik ponašanja kroz stalnu edukaciju i promovisanje aktivnosti u borbi protiv korupcije.
• Za korupciju kao problem neophodno je naći sistemsko i dugoročno rešenje.
• Zakonodavni okvir koji se odnosi na korupciju mora da bude predvidiv, jasan i primenjljiv, a civilno društvo i mediji treba da preuzmu ulogu istinskih čuvara javnog interesa.
• Potrebno je bolje razumevanje ovlašćenja i funkcija državnih organa koji se bave borbom protiv korupcije i objektivno informisanje o njihovim aktivnostima.
• Prevencija mora da ima prednost u odnosu na represiju.
• Neophodno je stalno jačati kapacitete nezavisnih institucija koje se bave borbom protiv korupcije.
• Nužno je stvoriti povoljno okruženje za slobodno i objektivno informisanje o problemu korupcije.
• Državni organi, mediji i civilno društvo moraju i u postojećim uslovima da nađu način da sarađuju, ali je važno raditi i na unapređenju uslova za ostvarivanje te saradnje, za šta je neophodno postojanje spremnosti sve tri strane.
• Za rešavanje problema korupcije važna je saradnja civilnog društva i medija. Civilno društvo može da pomogne medijima tako što će, zahvaljujući svojoj ekspertizi, prepoznati korupciju, njene uzroke i ponuditi rešenje za taj problem.
• Mediji treba da ukazuju na korupciju, prepoznaju izvor i pojavne oblike korupcije, kao i da vrše pritisak na nadležne institucije.

 Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Trening na temu „Novinarski žanrovi", poslednji u okviru projekta, održan 16. i 17. maja 2014, na kojem je prikazana epizoda ANEM-ovog serijala, pratilo je 14 novinara Radio-Televizije Vojvodine i studenata žurnalistike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji učestvuju u projektu.

Prikazana epizoda ANEM-ovog TV serijala tematski zaokružuje serijal i daje zaključke koji su proistekli iz prethodnih epizoda a koji se odnose na rasprostranjenost korupcije u Srbiji, načine prevencije korupcije i borbe protiv nje.

Kako se ANEM-ov serijal bavi korupcijom, što je i glavna tema projekta „Agrarkor", organizatori su smatrali da je korisno da se novinari i studenti - učesnici projekta - upoznaju sa radom svojih kolega i da im se tema približi i na ovaj način.

„Upoznavanje s 'Ilustrovanim rečnikom korupcije' našim novinarima i studentima biće od koristi u daljoj fazi realizacije projekta 'Agrarkor'", rekla je koordinatorka projekta u Radio-televiziji Vojvodine Miroslava Vukadinović i napomenula da su svi učesnici obuke upoznati sa mogućnošću da sa sve epizode ANEM-ovog serijala "Ilustrovani rečnik korupcije" mogu pogledati i na Internetu.

Specifični ciljevi projekta „AgrarCor" su: osnaživanje novinara i studenata žurnalistike u borbi protiv korupcije u agraru tako što će o tome istraživati pojedinačne primere, proizvoditi medijske sadržaje i emitovati ih na radiju, televiziji i multimedijalnom portalu RTV, kao i podizanje svesti javnosti o viskom stepenu korupcije u ovom sektoru o kojem se malo izveštava i zna, time što će biti proizvedeno i emitovano 100 priloga, emisija i internetskih tekstova.

Serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" je najvažnija aktivnost istoimenog projekta koji je ANEM realizovao u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije, a uz finansijsku podršku Evropske unije. 21 radijsku i 21 TV epizodu serijala, koje na primerima obrađuju ključne pojmove iz oblasti korupcije, prevencije korupcije i borbe protiv nje, emitovalo je 40 radijskih i 25 TV stanica - članica ANEM-ove mreže širom Srbije. Emisije su dostupne i na ANEM-ovom sajtu i YouTube kanalu.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

„Rečnik korupcije" je elektronska publikacija ANEM-a, realizovana u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije" koji ANEM sprovodi u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije a uz finansijsku podršku Evropske unije.

U saradnji sa prof. dr Čedomirom Čupićem i Zlatkom Minićem, ekspertskim konsultantima na projektu i autorima Rečnika, ANEM je ovom publikacijom pružio građanima i medijima još jedno sredstvo za edukaciju o najvažnijim pojmovima iz oblasti korupcije i anti-korupcije. Prethodno je, u okviru projekta, ANEM uradio radio i TV serijal „Ilustrovani rečnik korupcije", koji se takođe na edukativan način bavi ključnim pojmovima iz te oblasti, bliže ih objašnjavajući kroz ilustracije odgovarajućim lokalnim pričama koje građani mogu jednostavnije da razumeju i prepoznaju u svojoj sredini. I Rečnik i serijal, pored obrazovne svrhe, imaju i važnu ulogu u podsticanju građana i medija da se aktivnije uključe u borbu protiv korupcije.

Rečnik sadrži 26 pojmova. U pripremi Rečnika pošlo se od 20 najznačajnijih termina koji su obrađeni i u navedenom serijalu, a to su: pantoflaža; mito; poklon; trgovina uticajem; kumulacija funkcija; svrsishodnost trošenja javnih sredstava; javna rasprava; imovinske karte funkcionera; transparentnost rada organa javne vlasti; integritet institucija; uzbunjivač; predstavka; nepotizam i kronizam; sukob interesa; odgovornost u radu funkcionera i institucija; zloupotreba javnih resursa; nadzor i kontrola trošenja budžetskih sredstava; zloupotreba diskrecionog ovlašćenja; percepcija korupcije; nelegalno bogaćenje. Pored tih pojmova, Rečnik sadrži još 6 termina, uključujući i osnovne pojmove: korupcija; prevencija u borbi protiv korupcije; borba protiv korupcije; modeli borbe protiv korupcije; Agencija za borbu protiv korupcije, lobiranje. Među obrađenim pojmovima, značajan broj je iz oblasti korupcije - od onih koji su građanima poznati (npr. mito, nepotizam itd), do onih koji su im potpuno nepoznati (npr. trgovina uticajem, pantoflaža i dr). Veći broj pojmova čine oni čiju važnost i anti-korupcijski potencijal građani ne prepoznaju dovoljno, a odnose se na sredstva koja njima stoje na raspolaganju za borbu protiv korupcije (npr. javna rasprava, uzbunjivač, predstavka i sl), kao i na sredstva za sistemsko sprečavanje i rešavanje problema korupcije, na kojima moraju da insistiraju i mediji i građani (npr. nadzor i kontrola, odgovornost funkcionera, transparentnost rada, integritet institucija itd). Posebno su prikazani značaj i uloga nadzornih i kontrolnih nezavisnih državnih organa.

Autori Rečnika nastojali su da za izabrane pojmove daju stručna, ali lako razumljiva objašnjenja. Takođe, gotovo svi pojmovi su potkrepljeni opštim ili konkretnim primerima - i lošim i dobrim, i rešenjima koja su proizvela pozitivne rezultate. Pored toga, za svaki od 20 pojmova o kojima su pravljene emisije, kao i za pojam „korupcija", čitaocima Rečnika je omogućeno da poslušaju ili pogledaju konkretnu emisiju iz ANEM-ovog serijala „Ilustrovani rečnik korupcije". Na taj način, Rečnik treba da olakša građanima i medijima da prepoznaju u svojim sredinama slučajeve korupcije i da razumeju mehanizme koji im stoje na raspolaganju u sprečavanju i borbi protiv korupcije, a kao rezultat toga i da ih motiviše da se uključe u rešavanje tog problema na aktivniji način, što je i osnovni cilj ovog projekta.

"Rečnik korupcije" dostupan je na kraju ove strane.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

U saradnji sa svojom advokatskom kancelarijom „Živković & Samardžić", ANEM je za svoje članove pripremio Elektronski vodič za izveštavanje o korupciji. Vodič je urađen u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije" koji finansira EU, a njegove autorke su adv. mr Vesna Živković i adv. Kruna Savović.

Cilj Vodiča je da se novinarima ANEM-ovih stanica olakša budući istraživački rad i izveštavanje o korupciji, da se upoznaju sa terminologijom, pojmovima i pravnim okvirom koji postoji u Republici Srbiji u vezi sa korupcijom, kako bi na profesionalan način izveštavali o ovoj veoma osetljivoj temi.

Vodič sadrži: pravni okvir za oblast korupcije; najvažnije zakonske termine koji su od značaja za izveštavanje o korupciji; pregled ključnih oblasti za izgradnju i jačanje sistemskih antikorupcionih mehanizama i prikaz propisa koji se odnose na te oblasti - posebno je obrađena oblast finansiranja političkih subjekata, kao i pitanja koja se odnose na poklone koje funkcioner dobije u vezi sa vršenjem javne funkcije; objašnjenje obaveza i zabrana koje važe za funkcionere radi sprečavanja sukoba interesa; krivična dela u vezi s korupcijom.

Elektronski vodič za izveštavanje o korupciji dostupan je ANEM-ovim članicama koje ga mogu preuzeti na ANEM-ovoj internoj mreži Intranetu. Pored dva seminara (o korupciji i izveštavanju o korupciji), učešća u produkciji radio i TV serijala o najvažnijim pojmovima iz oblasti korupcije i elektronske publikacije „Rečnik korupcije", Vodič predstavlja još jedan vid edukacije koju je ANEM kroz realizaciju ovog projekta obezbedio svom članstvu radi podizanja njihovih kapaciteta za izveštavanje o korupciji.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Poslednji (četvrti) ciklus od pet televizijskih i radijskih epizoda serijala „Ilustrovani rečnik korupcije" emitovan je premijerno na stanicama ANEM-a od 14. do 18. aprila 2014, dok je poslednja, 21. televizijska i radijska epizoda emitovana u sedmici od 22. do 25. aprila. Sve ih možete pogledati i poslušati u ovoj sekciji ispod teksta. 

Poslednji ciklus od pet televizijskih epizoda (od 16. do 20.) bavi se sledećim temama: Odgovornost u radu funkcionera, Zloupotreba diskrecionog ovlašćenja, Svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava, Nelegalno bogaćenje, Integritet institucija, dok se novih radijske epizode bave temama: Javna rasprava, Integritet institucija, Odgovornost u radu funkcionera, Zloupotreba diskrecionog ovlašćenja, Nelegalno bogaćenje.

Poslednja epizoda tematski zaokružuje serijal i daje zaključke koji su proistekli iz prethodnih epizoda a koji se odnose na rasprostranjenost korupcije u Srbiji, načine prevencije korupcije i borbe protiv nje.

Epizode su dostupne ispod teksta, a ovde možete da pročitate njihov kratak sadržaj.

ODGOVORNOST U RADU FUNKCIONERA (TV i radio epizoda)

Odgovornost u radu funkcionera sastoji se u odgovornom obavljanju profesionalnih poslova i podrazumeva poštenje, nepristrasnost, disciplinu, pridržavanje zakona i propisa. Samo sa odgovornim pojedincima moguće su odgovorne institucije. Ekipa Ilustrovanog rečnika korupcije u Valjevu je snimila priču o odluci gradske vlasti da Valjevce zaduži kreditom od 200 miliona dinara kako bi kupila imovinu i zemljište fabrike Stefil u stečaju i kako bi na toj lokaciji izgradila industrijsku zonu. Uprkos obećanim rokovima, taj prostor je i dalje prazan i napušten, industrijska zona i dalje nije oživela, a žitelji Valjeva i dalje otplaćuju kredit od 200 miliona. O tome da li u ovom slučaju postoji subjektivna i objektivna odgovornost pojedinih funkcionera, u emisiji govore čelnici Valjeva i eksperti Agencije za borbu protiv korupcije.

ZLOUPOTREBA DISKRECIONOG OVLAŠĆENJA (TV i radio epizoda)

Postoje životne situacije koje nije moguće predvideti, pa zbog toga ne postoji ni mogućnost da se svaka situacija reguliše zakonom. Zato zakoni ponekad funkcioneru daju mogućnost da prema slobodnom nahođenju donese neku odluku, odnosno daju mu izvesna diskreciona ovlašćenja. Naravno, donošenje odluke na takav način funkcioner može da zloupotrebi. O tome u kojim situacijama se najčešće susrećemo sa diskrecionim ovlašćenjima, kakve posledice mogu iz njih da proizađu i kako se protiv toga boriti, za „Ilustrovani rečnik korupcije" govore direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, sudija Omer Hadžiomerović, član Društva Sudija Srbije, Bogoljub Lazarević, rukovodilac Grupe za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ministarstva prosvete i Miljan Mićunović iz Unije Sindikata škola Beograda.

SVRSISHODNOST TROŠENJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA (TV epizoda)

Pitanje svrsishodnosti trošenja javnih sredstava najčešće se ogleda u dilemi koji je javni interes preči. Kada u budžetu nema dovoljno novca za sve potrebe, onda se jasno moraju definisati kriterijumi za određivanje prioriteta, što je važno ne samo zbog uštede novca koji se troši, već i da bi se suzio prostor za koruptivno delovanje, a funkcioneri onemogućili da prioritete određuju prema ličnim i partijskim interesima. Ekipa Ilustrovanog rečnika korupcije u Valjevu je snimila priču koja otvara brojna pitanja, a između ostalog i da li je novac građana potrošen na pravi način. Naime, umesto za sanaciju kuća oštećenih zemljotresom koji je Kolubarski okrug pogodio pre 15 godina, deo budžetskih sredstava, uložen je u izgradnju sportske hale. O tome da li je novac građana Valjeva i Kolubarskog okruga poštrošen na pravi način, pored čelnika Valjeva, u emisiji govore meštani Mionice i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

NELEGALNO BOGAĆENJE (TV i radio epizoda)

Najveći broj onih koji su u Srbiji 2000. godine označeni kao najbogatiji, a za koje se sumnjalo da su svoj prvi milion zaradili zahvaljujući sprezi sa režimom Slobodana Miloševića, i danas se nalaze visoko na listama najbogatijih u Srbiji. Zašto zakonska rešenja koja su usvajana proteklih 14 godina nisu uspela da ovu nepravdu isprave? Zašto nijedna vlast nije išla do kraja i sankcionisala one koji su se nelegalno obogatili? Da li su redovni krivični postupci u kojima se imovina stečena krivičnim delom oduzima, kao i poseban zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, dovoljni ili je neophodno usvojiti Zakon o poreklu imovine? Na ova pitanja u „Ilustrovanom rečniku korupcije" odgovaraju profesor Čedomir Čupić, koji se godinama zalaže za usvajanje tog zakona, zatim Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Vladimir Gajić, jedan od advokata Darka Šarića.

INTEGRITET INSTITUCIJA (TV i radio epizoda)

Kada za pojedinca kažemo da ima lični integritet, mislimo na čoveka koji ima visoke moralne norme od kojih ne odstupa zarad kratkoročnih interesa ili sitnog ćara, odnosno da se ponaša kao odgovorno duštveno biće prema sebi i drugima sa ciljem da doprinese dobrobiti zajednice u kojoj živi. Iste norme važe i za institucije. Naime, integritet u profesionalnom ponašanju podrazumeva da u institucijama postoje razrađena pravila koja regulišu primenu određenih standarda.

Ekipa „Ilustrovanog rečnika korupcije" bila je u Smederevu i sa čelnicima grada razgovarala o načinima uz pomoć kojih taj grad pokušava da izgradi svoj integritet. Osim čelnika i građana Smedereva, u emisiji govore i Zlatko Minić, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Dragana Krunić, koja je u toj Agenciji nadležna za praćenje i nadzor izrade i sprovođenja planova integriteta.

JAVNA RASPRAVA (Radio epizoda)

Jedan od načina kojim građani mogu da utiču na donošenje odluka koje su za njih važne jeste javna rasprava. Jedan takav primer ekipa „Ilustrovanog rečnika korupcije" zabeležila je u Subotici, u kojoj su građani, zahvaljujući organizovanju javne rasprave, uspeli da suspenduju odluku koja je predviđala rušenje hiljadu kuća. U emisiji govore vlasnici kuća, čelnici Subotice i Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

TV EMISIJE

16. Odgovornost u radu funkcionera

17. Zloupotreba diskrecionog ovlašćenja

18. Svrsishodnost trošenja javnih sredstava

19. Nelegalno bogaćenje

20. Integritet institucija

21. Finalna TV epizoda

RADIO EMISIJE 

16. Javna rasprava

17. Integritet institucija

18. Odgovornost u radu funkcionera

19. Zloupotreba diskrecionog ovlašćenja

20. Nelegalno bogaćenje

21. Finalna radio epizoda

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.  

Treći ciklus od pet televizijskih i radijskih epizoda serijala „Ilustrovani rečnik korupcije" (od 11. do 15.) emitovan je od 7. do 11. aprila 2014, a možete ga pogledati i poslušati u ovoj sekciji ispod teksta. Naredne sedmice biće dostupno novih pet epizoda koje su u međuvremenu premijerno emitovane na stanicama ANEM-a.

Treći ciklus od pet televizijskih epizoda bavi se sledećim temama: Sukob interesa, Pantoflaža, Poklon, Zlupotreba javnih resursa, Uzbunjivač, dok se novih pet radijskih epizoda bave temama: Poklon, Transparentnost rada organa, Nadzor i kontrola, Svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava, Zloupotreba javnih resursa.

Epizode su dostupne ispod teksta, a ovde možete da pročitate njihov kratak sadržaj.

SUKOB INTERESA (TV epizoda)

PANTOFLAŽA (TV epizoda) 

POKLON (TV i Radio epizoda) 

ZLOUPOTREBA JAVNIH RESURSA (TV i radio epizoda)

UZBUNJIVAČ (TV epizoda) 

TRANSPARENTNOST RADA ORGANA JAVNE VLASTI (Radio epizoda) 

NADZOR I KONTROLA TROŠENJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA (Radio epizoda) 

SVRSISHODNOST TROŠENJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA (Radio epizoda) 

TV EMISIJE

11. Sukob interesa

12. Pantoflaža

13. Poklon

14. Zloupotreba javnih resursa

15. Uzbunjivač

RADIO EMISIJE 

11. Poklon

12. Transparentnost rada organa javnih vlasti

13. Nadzor i kontrola trošenja budžetskih sredstava

14. Svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava

15. Zloupotreba javnih resursa

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.  

Novih pet televizijskih i radijskih epizoda serijala „Ilustrovani rečnik korupcije" emitovano je od 31. marta do 4. aprila 2014, a možete ih pogledati i poslušati u ovoj sekciji ispod teksta. Svake naredne sedmice biće dostupno novih pet epizoda koje su u međuvremenu premijerno emitovane na stanicama ANEM-a.

Drugi ciklus od pet televizijskih epizoda (od 5. do 10.) bavi se sledećim temama: Nepotizam i kronizam, Transparentnost rada organa, Javna rasprava, Imovinske karte, Kumulacija funkcija, dok se drugih pet radijskih epizoda bave temama: Imovinske karte, Kumulacija funkcija, Sukob interesa, Nepotizam i kronizam, Pantoflaža.

Epizode su dostupne ispod teksta, a ovde možete da pročitate njihov kratak sadržaj.

NEPOTIZAM I KRONIZAM (Radio i TV epizoda)

TRANSPARENTNOST RADA ORGANA JAVNE VLASTI (TV epizoda) 

JAVNA RASPRAVA (TV epizoda) 

IMOVINSKE KARTE (Radio i TV epizoda)

KUMULACIJA FUNKCIJA (Radio i TV epizoda) 

SUKOB INTERESA (Radio epizoda)

PANTOFLAŽA (Radio epizoda) 

TV EMISIJE

6. Nepotizam i kronizam

7. Transparentnost rada organa

8. Javna rasprava

9. Imovinske karte

10. Kumulacija funkcija

RADIO EMISIJE 

6. Imovinske karte

7. Kumulacija funkcija

8. Sukob interesa

9. Nepotizam i kronizam

10. Pantoflaža

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.  

TV EMISIJE 

1. Percepcija korupcije

2. Mito

3. Trgovina uticajem

4. Predstavka

5. Nadzor i kontrola 

RADIO EMISIJE 

1. Percepcija korupcije

2. Mito

3. Trgovina uticajem

4. Uzbunjivač

5. Predstavka 

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.  

ANEM-ov radijski i TV serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" je najvažnija aktivnost istoimenog projekta koji ANEM realizuje u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije, a uz finansijsku podršku Evropske unije.

Serijal je počeo da se emituje danas, 24. marta 2014, na 25 televizijskih i 40 radio-stanica - članica ANEM-ove mreže širom Srbije.

Kroz ilustracije lokalnim pričama/slučajevima snimanim u 16 gradova širom Srbije i Beogradu, uz stručno objašnjenje razumljivo široj javnosti, radijski i TV serijal objašnjavaju odabrane pojmove iz oblasti korupcije, prevencije i borbe protiv korupcije.

Radijski i televizijski serijal se sastoje od po 21 epizode. Svaka od 20 epizoda posvećena je jednom pojmu, a poslednja epizoda daje opšti pregled stanja korupcije i borbe protiv korupcije u Srbiji.

Počev od danas, epizode će se emitovati svakog radnog dana tokom 4 sedmice, a poslednja epizoda biće emitovana u 5. sedmici, krajem aprila 2014.

Nakon premijernog emitovanja na stanicama ANEM-a, prvih pet radijskih i televizijskih emisija će od naredne sedmice biti dostupne i na sajtu ANEM-a u sekciji „Ilustrovani rečnik korupcije" i na ANEM-ovom YouTube kanalu, gde će svake sledeće sedmice biti postavljano po pet emisija serijala.

20 pojmova koji se obrađuju u pojedinačnim epizodama serijala se mogu svrstati u tri okvirne kategorije. U prvoj su teme koje građani dobro prepoznaju, koje su već duže prisutne u javnom govoru i životu, kao što su - mito, sukob interesa, nepotizam, kumulacija funkcija.

U drugoj kategoriji pojmova su teme koje su nedovoljno poznate, a izuzetno su bitne, pa je važan njihov edukativni aspekt i objašnjenje njihovog antikorupcijskog potencijala - na primer, svrsishodnost trošenja javnih sredstava, transparentnost rada organa, javna rasprava, uzbunjivač i predstavka.

Konačno, odabranim pojmovima otvorena su i pitanja koja se zaista izuzetno retko čuju u javnosti i medijima, a od izuzetne su važnosti, pa je bitno podstaći građane, medije, organe i organizacije da insistiraju na njima. To su pitanja poput nadzora i kontrole, odgovornosti funkcionera, uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja, integriteta institucija.

Epizode koje se bave odabranim pojmovima snimane su u sledećim gradovima: 'Percepcija korupcije' (Bujanovac), 'Mito' (Požarevac), 'Trgovina uticajem' (Čačak), 'Predstavka' (Užice), 'Nadzor i kontrola trošenja budžetskih sredstava' (Požarevac), 'Nepotizam i kronizam' (Niš), 'Transparentnost rada organa javne vlasti' (Sremska Mitrovica), 'Javna rasprava' (Subotica), 'Imovinske karte funkcionera' (Novi Sad), 'Kumulacija funkcija' (Kikinda), 'Sukob interesa' (Pirot), 'Pantoflaža' (Niš), 'Poklon' (Jagodina), 'Zloupotreba javnih resursa' (Niš), 'Uzbunjivač' (Bojnik), 'Odgovornost u radu funkcionera i institucija' (Valjevo), 'Zloupotreba diskrecionog ovlašćenja' (Knjaževac), 'Svrsishodnost trošenja javnih sredstava' (Mionica), 'Nelegalno bogaćenje' (Beograd), 'Integritet institucija' (Smederevo).

Televizijski serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" emituje 25 TV stanica ANEM-a i to: B92 Info; RTV Prima, Bajina Bašta; RTV Pančevo; RTV Trstenik; RTV Opštine Kovačica; RTV VK, Kikinda; TV Leskovac; TV Pirot; TV Kladovo; TV Panonija, Novi Sad; RTV Mlava, Petrovac na Mlavi; RTV Caribrod, Dimitovgrad; RTV Santos, Zrenjanin; RTV Majdanpek; RTV Inđija; TV Smederevo; TV Pannon, Subotica; RTV YuEco, Subotica; TV Požega; RTV Kruševac; TV Kanal 9, Novi Sad; RTV Šumadija, Aranđelovac; RTV Timočka (Best), Zaječar; TV Ćuprija; RTV Sokobanja.

Radijski serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" emitovaće sledećih 40 radio stanica ANEM-a: Radio Boom 93, Požarevac; Radio BUS, Kovin; RTV Trstenik; Radio 021, Novi Sad; Ivanjički radio; Plus Radio 010, Pirot; Radio City, Niš; RTV Kovačica; Radio Bela Palanka; RTV VK, Kikinda; Radio FAR, Alibunar; Radio Paraćin; Radio Užice; Radio Požega; RTV Pančevo; Radio Ozon, Čačak; RTV Inđija; Radio Srbobran; RTV Mlava, Petrovac na Mlavi; RTV Caribrod, Dimitrovgrad; Radio M, Knjaževac; Radio Ozon, Sremska Mitrovica; EMA Radio, Bujanovac; RTV Prima, Bajina Bašta; RTV Santos, Zrenjanin; Radio Bemin Mjuzikl 93, Arilje; RTV Majdanpek; RTV YuEco, Subotica; Radio Patak, Valjevo; Radio Odžaci; RTV Kruševac; Radio Stara Pazova; Radio Leskovac; RTV Šumadija, Aranđelovac; RTV Best, Zaječar; Radio OK, Vranje; Radio Luna, Užice; Radio Han, Vladičin Han; Radio Čačak; RTV Sokobanja.

Na serijalu je radilo 17 novinara, od čega 14 iz ANEM-ovih lokalnih i regionalnih medija, jedna novinarka iz RTV B92, kao i 2 novinarke - treneri lokalnih novinara, koje su ujedno i autorke i urednice serijala.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Povodom početka emitovanja radijskog i TV serijala „Ilustrovani rečnik korupcije", ANEM je 20. marta 2014. u Beogradu održao konferenciju za štampu.Tom prilikom je predstavljen i istoimeni projekat koji ANEM sprovodi u partnerstvu sa Agencijom za borbu protiv korupcije, uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa „Podrška civilnom društvu". Konferenciji je prisustvovalo više od 30 medija i novinara, predstavnika medijske zajednice, nadležnih tela i drugih zainteresovanih strana.

Predstavljajući projekat, predsednik ANEM-a Milorad Tadić je rekao da je ANEM, polazeći od uloge medija u demokratizaciji društva a u nameri da doprinese prevenciji i borbi protiv korupcije, u decembru 2012. godine otpočeo rad na realizaciji projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", koji traje 18 meseci - do maja 2014. On je naglasio da je glavni partner na projektu Agencija za borbu protiv korupcije a da se projekat realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije.

Glavni cilj ovog projekta je doprinos efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije, kako je objasnio Tadić, dodajući da se ANEM nada da će ovim projektom pomoći da se građani i mediji aktivnije uključe u taj proces. On je naveo da je projekat usmeren prema više ciljnih grupa - pre svega ka medijima i građanima, zatim civilnom društvu, ali i institucijama sistema, odnosno državnim organima, u smislu njihovog ohrabrivanja i nastavka borbe protiv korupcije. 

Govoreći o aktivnostima projekta, Tadić je objasnio da su, na samom početku projekta, konsultanti prof. dr. Čedomir Čupić i Zlatko Minić definisali ključne termine u oblasti korupcije, koji su razrađeni u serijalu koji se sastoji od 21 radijske i 21 televizijske emisije na kojima je radilo 17 novinara, od čega 14 iz ANEM-ovih lokalnih i regionalnih medija. Svaka od 20 emisija obrađuje jedan od 20 ključnih pojmova u vezi sa korupcijom, objašnjavajući taj pojam kroz ilustraciju odgovarajućom lokalnom pričom/slučajem, uz stručno objašnjenje razumljivo široj javnosti, dok poslednja, 21.  emisija, sumira prethodne. Emisije su snimane u 16 lokalnih gradova širom Srbije i u Beogradu.

Serijal će početi da se emituje 24. marta 2014, i biće prikazan na 25 televizijskih stanica i 40 radio stanica širom Srbije, a u Beogradu će se emitovati na kanalu B92 Info, kako je naveo Tadić. Epizode će se emitovati svakog radnog dana tokom 4 sedmice, a poslednja epizoda biće emitovana krajem aprila. Nakon premijernog emitovanja na stanicama ANEM-a, epizode će biti postavljene i na ANEM-ov YouTube kanal i na sajt ANEM-a.

Odabranih 20 ključnih termina su i osnova za elektronski tekstualni „Rečnik korupcije", na kojem rade prof. dr Čupić i Zlatko Minić, a koji će biti dostupan u maju na sajtu ANEM-a. U okviru projekta, ANEM je organizovao i dva seminara za medije, članove ANEM-ove mreže, od kojih su jedan, koji je trajao dva dana, vodili edukatori Agencije za borbu protiv korupcije, a drugi - ugledne novinarke Brankica Stanković i Danica Vučenić i advokati iz pravnog tima ANEM-a. Pored toga, dodatni vid edukacije novinara biće i elektronski Vodič za izveštavanje o korupciji", koji priprema pravni tim ANEM-a i koji će u maju 2014. biti dostupan ANEM-ovim medijima. Tadić je naveo i da će ANEM, kao završnu aktivnost na projektu, organizovati u maju okrugli sto u Beogradu na temu uloge medija u borbi protiv korupcije.  

Tadić je posebno istakao odličnu saradnju sa glavnim partnerom na projektu - Agencijom za borbu protiv korupcije, navodeći da smatra da je ta saradnja između Agencije, kao najvažnijeg državnog organa u oblasti borbe protiv korupcije i ANEM-a, kao najveće asocijacije elektronskih medija u Srbiji, izuzetno bitan efekat projekta, jer može doprineti boljim rezultatima i prevencije i borbe protiv korupcije.

Govoreći o partnerskoj saradnji na projektu, Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije, rekao je da je Agenciji bilo zadovoljstvo da sarađuje sa ANEM-om na ovom projektu, koji je Agencija odmah prepoznala kao značajan.  

Joksimović je rekao da u medijima u Srbiji preovlađuje senzacionalističko izveštavanje uopšte, a naročito kada je reč o korupciji. „Veoma često se u medijskim izveštajima krši pretpostavka nevinosti i daju se neproverene i netačne informacije, što ne doprinosi sistemskoj borbi protiv korupcije, već samo senzacionalističkom novinarstvu i dizanju tiraža određenih medija", objasnio je Joksimović. Joksimović je rekao da je Agenciji u interesu da novinari razumeju o čemu izveštavaju i da informacije koje prenose budu tačne i potpune, pa tako Agencija podržava svaki projekat koji razvija istraživačko novinarstvo, kakav je i ovaj projekat.

On je objasnio da Agencija projekat „Ilustrovani rečnik korupcije" vidi kao značajan, jer otkriva nove mogućnosti da građani kroz konkretne primere saznaju više o oblicima koruptivnog ponašanja i ulozi nezavisnih državnih organa u sprečavanju tih koruptivnih ponašanja.

Osim toga, značajno je što ovim projektom Agencija sarađuje sa organizacijama civilnog društva i medijima na podizanju antikorupcijske svesti, rekao je Joksimović. Takođe je naveo kao pozitivno to što su na produkciji serijala radili novinari iz lokalnih medija jer to vodi njihovom boljem razumevanju problema u vezi sa korupcijom i izveštavanju o lokalnim prilikama i delovanju lokalnih funkcionera.

Joksimović je istakao i da je održano više sastanaka sa predstavnicima Agencije, pre svega sa prof. dr Čupićem i Zlatkom Minićem, koji su, iako sada bivši članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, dali doprinos da se ključni pojmovi u vezi sa korupcijom formulišu i jasno definišu.

Na kraju je Joksimović izrazio nadu da će javnost prepoznati proaktivan pristup Agencije i ANEM-a da se kroz ovaj projekat građanima približe pojmovi u vezi sa korupcijom i borbom protiv korupcije i da budu bolje i potpunije informisani o ovim temama.

O korupciji i borbi protiv korupcije danas u Srbiji govorio je prof. dr Čedomir Čupić, konsultant na projektu. On je najpre istakao značaj ovog projekta jer je sistemski i, kao takav, važan za podizanje svesti građana o tome šta znači korupcija za njihov život, koliko ona, kao velika razarajuća moć, uništava njihove živote, i pojedinaca i grupa, dodajući da je bilo izuzetno bitno definisati pojmove u vezi sa korupcijom tako da se približe svim građanima i različitim nivoima njihovog obrazovanja, kako bi oni mogli da ih usvoje.

Sistemska korupcija je najopasniji oblik korupcije, što znači da su se svi vidovi korupcije uselili u sisteme, a tada je s njima teško izaći na kraj. To su četiri strateška sistema za jedno društvo: politički, ekonomski, socijalni i vrednosni. Kad korupcija tako duboko prodre, onda nastaje takozvani koruptivni način života, rekao je Čupić i napomenuo da je Srbija upravo u takvom stanju i da neće biti poboljšanja dok se ne suočimo sa sistemskom korupcijom.

U okviru kompleksne strategije borbe protiv korupcije, bitni su i edukacija građana i medijskih poslenika koji prate borbu protiv korupcije, kako bi izveštavanje bilo bez senzacionalizma, netačnih podataka, već oslonjeno samo na materijalne dokaze, rekao je prof. dr Čupić.

On je naglasio da ne veruje da će se u Srbiji ikada izaći na kraj sa sistemskom korupcijom dok se ne donese Zakon o poreklu imovine. Takođe je potcrtao važnost nezavisnih državnih organa, u prvom redu Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije.

Naveo je i da bez oštrih kazni za koruptivna dela nema efikasne borbe protiv korupcije i da kazne treba da budu velike, a razmak između kazni mali. „Oštre kazne nisu represija, nego preventiva", rekao je prof. dr Čupić.

Zlatko Minić, konsultant na projektu, govorio je o odabranim pojmovima iz oblasti korupcije na kojima se zasnivaju serijal i tekstualni „Rečnik korupcije". Objasnio je da nisu birani pojmovi koji bi bili prva asocijacija na korupciju prosečnog građanina, već među 20 izabranih pojmova ima onih kroz koje se prelama korupcija u svim sistemima, ali i onih koji se odnose na mehanizme za suzbijanje i sprečavanje korupcije u svim oblastima.

Minić je rekao da se odabrani pojmovi mogu svrstati u, uslovno govoreći, tri kategorije. U prvoj su teme koje građani dobro prepoznaju, koje ih tište, koje su već ušle u javni govor i javni život i prisutne su već duže, kao što su 'kumulacija funkcija', 'sukob interesa', 'mito', 'nepotizam'. „To je ono o čemu se piše, o čemu se govori, za šta se mediji interesuju kod Agencije za borbu protiv korupcije. Tu već imamo i mnogobrojne izrečene kazne prekršajnih sudova, i još mnogobrojnije podnete prekršajne prijave", rekao je Minić.

U drugu kategoriju pojmova dospele su teme koje su nedovoljno poznate, a izuzetno su bitne, pa je važan njihov edukativni aspekt i objašnjenje njihovog antikorupcijskog potencijala, odnosno šta organi mogu da učine i reaguju u slučajevima kao što je 'svrsishodnost trošenja javnih sredstava', 'transparentnost rada organa'.

Konačno, odabranim terminima otvorena su i pitanja koja se zaista izuzetno retko čuju u javnosti i medijima, a čime su prof. dr Čupić i on, kao konsultanti, želeli da podstaknu i građane i medije i organe i organizacije da insistiraju na njima, jer su izuzetno važni. To su pitanja poput nadzora i kontrole, odgovornosti funkcionera, uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja, pitanje integriteta institucija, kako je naveo Minić.

„Ceo serijal u osnovi treba da prikaže presek sistema korupcije i borbe protiv nje, i loše i dobre primere, moguća rešenja, da razjasni neke pojmove koje su političari čestim korišćenjem izlizali, pretvorili u neka zamagljena antikorupcijska mesta, da podstakne akciju u nekim oblastima, da pokažemo da borba protiv korupcije nije samo hapšenje ili najavljivanje hapšenja", rekao je Minić i dodao: „Ako gledaoci i slušaoci posle emitovanja ovog serijala počnu da prepoznaju neka koruptivna ponašanja koja su im do tada promicala, ako počnu da koriste neke od antikorupcijskih mehanizama, ako se zapitaju šta sami mogu da učine i shvate da su i oni deo sistema za borbu protiv korupcije, smatram da je ovaj serijal postigao veliki uspeh."

Aleksandar Janković, izvršni producent serijala „Ilustrovani rečnik korupcije", koji je rađen 10 meseci, rekao je da je i sam produkcijski tim, pre nego što je pristupio  realizaciji serijala, morao da se upozna s fenomenom korupcije, u čemu su mu značajno pomogli seminari organizovani u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Osim u Beogradu, serijal je sniman u još 16 gradova u Srbiji širom zemlje, rekao je Janković i objasnio da je za potrebe serijala snimano na desetine i državnih i lokalnih funkcionera, aktivista nevladinih organizacija, boraca protiv korupcije u lokalnim sredinama, ali i običnih ljudi, koji su najveće žrtve razorne korupcije.

Janković smatra da je projekat dobar iz dva ključna razloga. Prvo, zato što je rađen van Beograda i van velikih centara jer je, kako je rekao, u manjim sredinama „razorna moć korupcije neuporedivo vidljivija i opipljivija, svakodnevno i svakome". Kao drugo, ljudi s kojima je produkcijski tim razgovarao, od najviših državnih funkcionera do običnih ljudi, izuzetno su svesni postojanja korupcije, ali se o njoj najčešće govori „kao o elementarnoj nepogodi, kao o nečemu što je došlo mimo naše volje", rekao je Janković i dodao da se nada da će projekat bar kod jednog broja ljudi proizvesti svest da je korupcija stvorena od nas samih i da smo jedino mi u stanju da joj se suprotstavljamo.

Jelena Veljković, jedna od urednica i autorki serijala, koja je imala i ulogu trenera lokalnih novinara koji su učestvovali u produkciji, rekla je da je njen utisak da bi ovim projektom mogla da budu postignuta dva cilja.

Jedan je da se sami novinari što bolje upoznaju sa koruptivnim procesima, kako bi prepoznali svaki oblik korupcije i razumeli šta je korupcija, jer mediji imaju posebnu i veoma važnu ulogu u prepoznavanju, razotkrivanju korupcije i borbi protiv nje.

„Drugi cilj bi bio da sve to, vrlo ilustrativno i sasvim razumljivo, prenesemo publici, građanima Srbije, kako bi i oni nedvosmisleno mogli da prepoznaju korupciju", rekla je ona i dodala da joj se čini da u situaciji kada postoji sistemska korupcija u Srbiji, građani korupciju shvataju kao uobičajeni obrazac ponašanja i više ne mogu da prepoznaju šta ona jeste a šta nije.

„Mislim da je ovaj serijal jako dragocen zbog toga što smo kroz ilustraciju pokušali da oživimo te pojmove koji se vezuju za koruptivno ponašanje, a koji nam često zvuče nerazumljivo i suvoparno, poput pojmova 'plan integriteta' ili 'integritet institucija', dakle, to su pojmovi koje jako često čujemo, ali nismo sigurni šta oni tačno znače", rekla je Jelena Veljković.

Ona je navela i to da u serijalu ima i pojmova koji se ređe upotrebljavaju, poput 'pantoflaže' ili 'kronizma', i da je produkcijski tim, zajedno sa kolegama iz radio i TV stanica iz ANEM-ove mreže, za svaki od tih pojmova pronašao po jedan primer na kojem je pokušao da do kraja objasni konkretan pojam i da prikaže načine i mehanizme kojima te koruptivne pojave mogu da se suzbiju.

Svetlana Kojanović, novinarka ANEM-a iz Čačka, koja je učestvovala u produkciji serijala, smatra da je najveća vrednost ovog projekta, osim odabira teme, njene aktuelnosti i značaja, to što je ANEM odlučio da uključi lokalne medije u projekat. Naime, na lokalnom nivou se vrlo malo govori o tome koliki je problem korupcija, mediji nemaju hrabrosti da se suoče sa njom jer se guše u ekonomskim problemima a neki su i pod ekonomskom presijom lokalnih vlasti čekajući novac od njih da prežive teška vremena. Ona je dodala da je ovaj projekat, budući da će biti emitovan na velikom broju ANEM-ovih stanica, prilika da pre svega mladi novinari shvate da moraju imati hrabrosti da se bave temama u vezi sa korupcijom.

Navela je da je ovom temom veoma teško baviti se u lokalnoj sredini, „tamo gde se svi poznaju, gde je odmazda mnogo veća i strašnija nego u jednom velikom gradu kakav je Beograd", gde zaista treba imati hrabrosti da se krene u taj posao. Ona smatra da projekti kao što je „Ilustrovani rečnik korupcije", iza kojeg stoji asocijacija koja podržava novinare, daju šansu lokalnim medijima da polako počnu da se bave temama u vezi sa korupcijom. Naglasila je da je ideja da se ovim projektom uđe u lokalne sredine izvanredna i da bi bilo dobro da ovakvi projekti i ubuduće dobijaju finansijsku podršku, kako bi se o korupciji što više govorilo u lokalnim sredinama.

Sandra Mandić, jedna od urednica i autorki serijala, koja je imala i ulogu trenera lokalnih novinara koji su učestvovali u produkciji, smatra da je značaj ovog serijala u tome što su novinari međusobno sarađivali, razmenjivali informacije i razmišljanja na temu korupcije, kao i to što su mnogi novinari nastavili da rade za svoje redakcije teme o korupciji.

„Kad smo razgovarali sa građanima, a u mnogim emisijama smo radili ankete, primetili smo da se saznanje o štetnosti korupcije ipak pokrenulo sa mrtve tačke, što je pokazatelj da mediji i nevladine organizacije koje se bave ovim temama ipak imaju uticaj i efekat", rekla je Mandić i dodala da su građani prepoznavali da bi trebalo i oni više da se uključe u nadzor i kontrolu trošenja javnog novca jer je možda problem upravo u tome što se nisu dovoljno zainteresovali da daju doprinos na tom polju.

Ona je navela da su novinari imali i odličnu saradnju sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnikom građana, te organizacijama kao što je Transparentnost Srbija i mnoge nevladine organizacije u manjim mestima širom Srbije.

Ivana Petrović, novinarka ANEM-a iz Niša, koja je učestvovala u produkciji serijala, konstatovala je da u Nišu „postoji svaki vid korupcije u svakoj instituciji, u svakom segmentu društva". Rekla je da je tokom obuke novinara u okviru projekta, kada su objašnjavani odabrani ključni pojmovi na kojima se zasniva serijal, za svaki od njih odmah imala primer. Navela je da su joj tokom snimanja serijala bile zanimljive ankete na ulicama sa običnim ljudima, gde se videlo da je korupcija postala odomaćena a da su ljudi počeli da je doživljavaju kao nešto uobičajeno.

Prema njenim rečima, serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" je svoju punu važnost dostigao u predizbornoj kampanji jer, kako je navela, da nije bilo ovog projekta, ona sama ne bi prepoznala mnogo toga koruptivnog što se događalo u njenom gradu u predizborno vreme i ne bi izveštavala o tome, a kada se serijal bude emitovao, to će znati i širi broj ljudi.

Navela je da posebno mladi novinari na lokalu, pa i u Nišu, imaju malo interesovanja da se ozbiljno bave svojim poslom, već smatraju da je novinarstvo stvaranje prijateljskih odnosa sa nosiocima funkcija u lokalnim vlastima i uzimanje izjava političkih aktera. „Pri tom se nosioci vlasti u gradu ne osećaju obaveznim da se prema medijima ponašaju sa uvažavanjem i poštovanjem", rekla je i dodala da veruje da će serijal pomoći novinarima da se ohrabre, da shvate da je korupcija tema.

„Mislim da smo svi zajedno, ANEM, produkcijski tim i svi mi, uradili jedan jako dobar posao koji će biti koristan svima nama", zaključila je Ivana Petrović.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Korupcija u fokusu je naziv nove rubrike na web sajtu ANEM-a, kojom želimo da usmerimo pažnju javnosti na problem korupcije i da omogućimo zainteresovanim stranama da na jednom mestu nađu relevantne tekstove koji se bave tom temom. Rubrika sadrži vesti koje se odnose na problem korupcije u našoj zemlji i inostranstvu, prvenstveno u regionu. Posetioci našeg sajta biće tako u prilici ne samo da bolje upoznaju tu temu i da razumeju i lakše identifikuju posledice korupcije na razvoj društva i svakodnevni život građana, već i da uporede situaciju u ovoj oblasti kod nas sa situacijom u drugim zemljama, pre svega iz regiona. ANEM time nastoji da proširi krug zainteresovane javnosti za rešavanje ovog problema i da doprinese njihovoj većoj motivisanosti da se uključe u borbu protiv korupcije.

Od decembra 2012. godine ANEM, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i uz podršku Evropske unije, realizuje 18-mesečni projekat Ilustrovani rečnik korupcije, s ciljem da doprinese efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije aktivnim uključivanjem građana i medija u ceo proces. Osnovna projektna aktivnost jeste izrada multimedijalnog „Rečnika korupcije", odnosno radio i TV serijala i elektronskog tekstualnog Rečnika, koji će biti dostupan putem različitih medijskih platformi, kako bi služio građanima, ali i samim medijima, za informisanje o temi korupcije, njenim pojavnim oblicima i načinima na koji sami mogu da se angažuju na rešavanju tog problema. Ova nova rubrika na sajtu ANEM-a je podrška tom projektu.

RUBRIKA KORUPCIJA U FOKUSU JE DOSTUPNA ovde.

 Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

U okviru ANEM-ovog projekta "Ilustrovani rečnik korupcije", otpočela je aktivnost produkcije istoimenog radijskog i TV serijala.

Nakon radionice održane u maju 2013, na kojoj su odabrani lokalni novinari-dopisnici dobili konkretne zadatke za istraživački rad na terenu, tokom juna je pripremljeno snimanje četiri lokalne priče koje ilustruju isto toliko odabranih pojmova iz oblasti korupcije. Prvi prilozi su snimljeni u Užicu, Požarevcu i Subotici, a odnose se na termine - predstavka, mito, kontrola trošenja budžetskih sredstava i javna rasprava. U toku je snimanje ostalog materijala za ove emisije.

Ključni deo emisija serijala činiće lokalne priče koje adekvatno ilustruju odabranih 20 pojmova iz oblasti korupcije. Priprema se snimanje tih priča i za preostalih 16 pojmova.

Produkciju realizuje ANEM-ov produkcijski tim iz Beograda, u saradnji sa odabranim lokalnim dopisnicima iz ANEM-ovih stanica. Serijal čini 21 radio i 21 TV emisija. Produkcija serijala traje zaključno sa februarom 2014. godine, nakon čega će biti emitovan na radio i TV stanicama ANEM-a širom Srbije. Pored serijala, biće proizvedeni i promotivni spot, džingl i baner, koji će, uz press konferenciju u Beogradu, poslužiti najavi i blagovremenom obaveštavanju publike o početku emitovanja serijala.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Radionica, koju je ANEM organizovao za svoje najuspešnije novinare koji su na internom konkursu odabrani kao novinari-dopisnici, učesnici u produkciji serijala "Ilustrovani rečnik korupcije", održana je 16.5.2013. u Beogradu. Cilj radionice bio je da se ovim novinarima predstavi koncept emisija koje će se raditi u okviru serijala, kao i da dobiju konkretna objašnjenja njihove uloge i zadataka u produkciji. Radionica je organizovana u okviru ANEM-ovog projekta "Ilustrovani rečnik korupcije", koji finansira Evropska Unija. 

Radionicu su vodili članovi ANEM-ovog produkcijskog tima - Aleksandar Janković, glavni producent i urednik serijala, novinarke Jelena Veljković i Sandra Mandić koje u ovom projektu imaju i ulogu trenera, kao i Zlatko Minić - novinar i ekspert iz oblasti borbe protiv korupcije.

Radionici je prisustvovalo 12 od 14 odabranih novinara-dopisnika iz ANEM-ovih članica širom Srbije: Oliver Trajković iz Bujanovca, Novka Ilić iz Užica, Dragica Pavlov Krstić iz Pirota, Dijana Subotički iz Kikinde, Ivana Petrović iz Niša, Darija Ranković iz Valjeva, Miodrag Sovilj iz Novog Sada, Sandra Iršević iz Subotice, Dijana Šćekić Aštalkovski iz Sremske Mitrovice, Milan Petrović iz Knjaževca, Uroš Urošević iz Požarevca i Tatjana Đurić iz Smedereva. Novinari-dopisnici iz različitih delova Srbije odabrani su na internom konkursu koji je tokom marta i aprila ove godine sproveo ANEM među svojim članicama. 

Na ovoj radionici, koja je poslužila kao redakcijski sastanak, članovi produkcijskog tima iz Beograda su lokalnim novinarima-dopisnicima detaljno objasnili njihovu ulogu i zadatke u okviru produkcije serijala „Ilustrovani rečnik korupcije". Takođe, odabrani pojmovi iz oblasti korupcije, 20 njih, koji će u emisijama biti ilustrovani odgovarajućim lokalnim pričama, detaljno su razrađeni i pojedinačno objašnjeni. Svaki novinar-dopisnik je dobio svoju temu/pojam iz oblasti korupcije i precizno definisane zadatke, koji se odnose na istraživanje priče na terenu, pisanje sinopsisa lokalnih priča, obezbeđivanje kontakata sa sagovornicima, logističku podršku za organizovanje snimanja, učestvovanje u snimanju materijala, i drugu saradnju sa glavnim novinarkama serijala, koje u ovoj produkciji imaju i ulogu trenera lokalnih novinara-dopisnika. Pored toga, novinarima-dopisnicima je predstavljen i koncept emisija koje treba da se proizvedu u okviru ovog projekta, a poseban akcenat je stavljen na način rada, istraživanje i pripremu za snimanje ovih medijskih priloga. Serijal „Ilustrovani rečnik korupcije" činiće 21 radio i 21 TV program - svaka od 20 radio i 20 TV emisija obrađivaće po jedan od 20 ključnih termina iz oblasti korupcije koje su odabrali i definisali eksperti Agencije za borbu protiv korupcije, dok će poslednja radio i TV emisija predstavljati retrospektivu svih emisija i obrađenih pojmova iz oblasti korupcije. Ove emisije će u sebi nositi značajnu obrazovnu komponentu, kako bi doprinele edukaciji građana o tome šta je korupcija, o različitim oblicima korupcije, mehanizmima prevencije i borbe protiv nje. Serijal će se emitovati početkom 2014. godine na ANEM-ovim lokalnim i regionalnim radio i TV stanicama širom Srbije. 

Rezultati ankete koju su učesnici radionice popunili nakon njenog završetka pokazuju da  je radionica postigla svoj cilj - da su koncept emisija, njihova uloga u produkciji i konkretan zadatak, u potpunosti jasni novinarima-dopisnicima, kao i da im je ovakav način pripreme rada izuzetno važan i da može značajno doprineti njegovom kvalitetu.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost ANEM-a i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije. 

Drugi seminar, koji je ANEM organizovao za svoje članove u okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", održan je u Beogradu, dana 29.3.2013. Predavanja su držale 2 vrhunske novinarke, Brankica Stanković i Danica Vučenić - o principima i tehnikama istraživačkog novinarstva, s posebnim osvrtom na oblast korupcije, kao i o procesu izrade istraživačkih TV i radio priloga. Pored njih, predavači su bili i vrsni advokati ANEM-ovog pravnog tima iz kancelarije „Živković&Samardžić", Beograd - Slobodan Kremenjak i Kruna Savović, koji su govorili o slobodi i zakonskim granicama istraživačkog novinarstva, posebno u oblasti korupcije. Seminaru su prisustvovala 22 novinara ANEM-ovih stanica i 2 člana ANEM-ovog produkcijskog tima. Cilj ovog seminara je bio da se novinarima ANEM-ovih stanica omogući da dobiju nova znanja, ekspertske i praktične savete, kao i objašnjenja kako da izveštavaju o temama iz oblasti korupcije na profesionalan način, koji je u skladu sa propisima.

O nastanku istraživačkog novinarstva, njegovim principima i tehnikama, posebno kada je reč o radijskom novinarstvu, govorila je Danica Vučenić. Ona je praktičnim savetima i konkretnim primerima iz prakse učesnicima seminara objasnila kako i na koji način se rade radijski prilozi koji se bave temama iz oblasti korupcije. Posebno je bilo reči o: principima istraživačkog novinarstva (pravo istraživačko novinarstvo bazira svoje informacije na proverenim izvorima - javnim, kao što su Internet, biblioteke, dokumenta, arhive itd, anonimnim  izvorima, pri čemu se moraju ukrstiti najmanje dva suprotna izvora, kao i na „tajnim izvorima", da bi se proverila i potkrepila određena informacija, što je važno i zbog zaštite medijske kuće od potencijalnih tužbi); razlikama između pravljenja priloga za TV i radio (osnovne razlike radija u odnosu na TV -dominantan zvuk, prisnija komunikacija sa publikom, obraćanje pojedincu; ključno pitanje i izazov - kako i na koji način zvučno predstaviti teme iz oblasti korupcije bez slike, bez sagovornika koji se vide i bez grafike i pokrivalica koje TV ima na raspolaganju; sve to na radiju mora da se prepriča na način da bude razumljivo i zanimljivo slušaocu; potrebno je kreirati zvučnu atmosferu kojom se publika uvlači u priču); radijskim paketima/features koji se bave temama iz oblasti korupcije (bilo koji radijski prilog, paket od 2-3 minuta ili feature od 5-7 minuta ima dva dela - najavu i telo, koji čine jedinstvenu celinu; najava mora da bude kratka, jasna, zanimljiva i ona uvlači slušaoca u celu priču - u najavu idu ključne informacije koje su otkrivene prilikom istraživanja, a najavu čita voditelj u studiju, a ne novinar koji radi prilog, što novinaru daje slobodu da u telu kreira priču kako on želi, dočaravajući slušaocu kako je on doživeo ono što je otkrio; radijski paket od 2-3 minuta sadrži odgovor na samo jedno ključno pitanje, dok u paketu od 5-7 minuta može da postoji odgovor na jedno ključno pitanje i na još jedno manje dodatno pitanje ili objašnjenje koje je deo tog konteksta - u ovom paketu treba imati dva do tri sagovornika koji su uključeni u priču, aktera, svedoka, i jednu ili dve osobe koje će tu priču objasniti, može i anketa građana, a jedan tonski segment ne može da traje duže od 15 do 20 sekundi, eventualno do 30 sekundi; važno je ubaciti emociju; funkcija sagovornika nije da daju vest, već da je objasne, komentarišu, da opišu situaciju i prenesu svoja osećanja u vezi sa tim događajem; osoba za koju se sumnja da je počinila neku koruptivnu aktivnost je u lancu intervjua poslednja koju treba ispitati, ali prethodno treba sve dobro proveriti; za intervjue je najvažnije dobro se pripremiti, predvideti moguće odgovore i odgovarajuća potpitanja, kako bi se od sagovornika dobile željene informacije). Na kraju svog izlaganja, Danica Vučenić je preporučila prisutnim novinarima da i nakon ovog projekta nastave da se bave tim pričama koje će biti obrađene u okviru produkcije, da se o njima i dalje razgovara, da se naprave različiti uglovi posmatranja, u različitim segmentima programa, jer je taj nastavak priče (tzv. „rolling") jedini način da te priče postanu smislene i da imaju efekta.

Brankica Stanković, urednik i autor, i Miodrag Čvorović, producent serijala "Insajder", su sa učesnicima podelili svoja iskustva na realizaciji ovog čuvenog istraživačkog dokumentarnog TV serijala. Najviše su govorili o procesu, tehnikama i prinicipima rada u istraživačkom novinarstvu, a posebno su objasnili  faze rada na istraživačkim TV programima: prvo se pročita sve što je ikada objavljeno na odabranu temu, kao i zakoni i uredbe u oblasti na koju se tema odnosi; nakon toga se pravi spisak potencijalnih sagovornika, i onih koji će učestvovati u emisijama i onih koji mogu da pomognu pružanjem informacija, nalaze se njihovi kontakti i obavljaju neformalni razgovori, a sve prikupljene informacije se zapisuju; istovremeno se od nadležnih organa zahtevaju potrebne informacije; potom se pravi šema priče koja se sastoji od ukrštenih dobijenih informacija i njihove analize; kada je novinar siguran da u potpunosti vlada nekom temom, snimaju se intervjui; nakon toga se rade vizuelna i grafička rešenja, priprema se video arhiva, rade dramatizacije i rekonstrukcije; tek kada se svi sagovornici snime i sakupi se materijal, dokumentacija, završava se tekst za montažu; pre ulaska u montažu, advokatski tim pregleda materijal. Predavači su sa učesnicima razgovarali i o specifičnostima istraživačkog novinarstva u odnosu na „dnevno": istraživačko novinarstvo zahteva angažman tima ljudi i za svaku temu je potrebno mnogo vremena, za razliku od "dnevnog" novinarstva, a to je dosta teško obezbediti u lokalnim redakcijama, ali nije nemoguće; naročito su važni izvori, komunikacija i stvaranje odnosa međusobnog poverenja koji se dugo razvija, a veoma bitna je i puna podrška urednika. Razgovaralo se i o problemima i izazovima ovakve vrste novinarstva. Učesnici i predavači su se složili da je istraživačko novinarstvo u Srbiji skupo i teško, da su novinari i mediji izloženi pritiscima, o čemu ne pričaju javno, a trebalo bi, ali da su uloga medija u informisanju javnosti o društvenim problemima i pritisak javnosti koji se stvara kroz medije veoma važni za rešavanje tih problema i razvoj društva, a što generalno nedostaje, naročito na lokalu.

Advokati Slobodan Kremenjak i Kruna Savović su ukazali na šta novinari treba posebno da obrate pažnju kada istražuju i pripremaju istraživačke priloge, kako ne bi došli u situaciju da budu tuženi. Ono što je najvažnije, jeste da novinari sve provere i prikupe sve dokumente i dokazne materijale pre nego što objave priču i da vode računa o svim delovima priče/programa, uključujući i npr. TV pokrivalice - šta se i kako prezentuje javnosti. Takođe, novinari ne treba da „presuđuju", to radi sud, već treba da pričaju priču i to tako da gledaocu/slušaocu iz prezentovanih dokaza bude jasno ko (ni)je i šta uradio, da publika sama na osnovu datih informacija i dokaza donese takav zaključak. Pri tom, publici ne moraju svi dokazni materijali da budu prezentovani, ali je potrebno da postoje takvi materijali za svaku informaciju koja se daje javnosti, za slučaj da dođe do sudskog spora (npr. materijali kao što su fotokopije krivičnih prijava, zahtevi tužilaštvima i sudovima po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, odgovori tužilaštava i sudova itd.). Posebno je potrebno voditi računa o mogućim tužbama za uvredu i klevetu, zbog iznošenja vrednosnih sudova (uvreda) ili prenošenja pogrešnih činjenica (kleveta). Novinarima je skrenuta pažnja da dekriminalizacija klevete ne znači da novinari ne mogu biti tuženi za klevetu, već da to znači da se zbog klevete mogu voditi samo parnični, a ne i krivični postupci. Iako zakon kaže da mediji/novinari nisu odgovorni za štetu ukoliko je informacija verno preneta iz dokumenta nadležnog organa, dešavalo se da to sudovi drugačije tumače, zbog čega i kod ovakve vrste prenošenja informacija treba vršiti dodatne provere. Advokati su posebno naglasili da novinari treba da budu naročito oprezni kada objavljuju informacije koje se odnose na maloletna lica.

Pored predavača, učesnicima su govorili i Saša Mirković, predsednik ANEM-a, i predstavnici ANEM-ovog tima za realizaciju projekta „Ilustrovani rečnik korupcije". Oni su dali osnovne informacije o projektu, cilju, aktivnostima i fazama projekta i različitim vidovima učešća ANEM-ovih stanica u njegovoj realizaciji (edukacija za novinare, učešće u produkciji, emitovanje, učešće u promotivnim aktivnostima). Posebno je bilo reči o raspisanom internom konkursu ANEM-a za odabir novinara-dopisnika koji će učestvovati u produkciji radio i TV serijala. Prisutnim novinarima  je detaljno objašnjeno šta se od njih, kao od učesnika na konkursu, očekuje, a koje su kasnije obaveze onih koji budu odabrani za dopisnike, kao učesnika u produkciji.

Kvalitetni i kompetentni predavači koji su sa učesnicima seminara podelili svoja znanja o različitim aspektima istraživačkog novinarstva u oblasti korupcije (i novinarskim i pravnim), kao i njihovi stručni i praktični saveti kako da izveštavaju o korupciji, objašnjenja i odgovori na pitanja koje su dali učesnicima, doprineli su da seminar postigne pravi efekat i da novinari ANEM-ovih stanica u značajnoj meri unaprede svoje znanje u ovoj oblasti, što će im koristiti u budućem profesionalnom bavljenju ovim temama.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

U okviru projekta „Ilustrovani rečnik korupcije", ANEM je u saradnji sa svojim projektnim partnerom, Agencijom za borbu protiv korupcije, organizovao seminar pod nazivom „Mehanizmi za sprečavanje korupcije u Srbiji". Seminar je bio namenjem novinarima ANEM-ovih stanica, koji su imali priliku da steknu teoretska znanja o korupciji, njenim pojavnim oblicima i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv nje. Seminar je zbog velikog interesovanja bio organizovan i 27. i 28. februara 2013, za različite polaznike, u prostorijama Agencije za borbu protiv korupcije. Predavanja su držali edukatori iz Agencije za borbu protiv korupcije. Seminaru je prisustvovalo ukupno 27 novinara ANEM-ovih radio i TV stanica, kao i 2 člana produkcijskog tima ANEM-a.

Seminar je bio podeljen u više tematskih celina. Devet edukatora Agencije, iz različitih sektora ove institucije, su polaznicima seminara pružili osnovna znanja o pojmu korupcije i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv korupcije, upoznali su prisutne sa osnovnim nadležnostima ovog nezavisnog državnog tela, posebno onih koje su u vezi sa pojmom sukoba interesa, kontrolom finansiranja političkih subjekata, registrom i kontrolom funkcionera, imovine i poklona, sa predstavkama građana i zaštitom uzbunjivača, kao i sa zakonodavnim okvirom koji prati ove oblasti. Takođe, u fokusu predavanja su bili i odabrani ključni termini iz oblasti korupcije koji će biti obrađivani u radio i TV serijalu koji je predviđen u okviru projekta.

Tokom uvodnog predavanja, novinari su, između ostalog, saznali da ima više definicija korupcije, a da ona u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu i/ili materijalnu korist; da postoje dva nivoa korupcije - visoki (politički) i niži, administrativni nivo;  koji su uzroci i posledice korupcije i koruptivnog ponašanja; koji su oblici korupcije najčešći, u okviru kojih je posebno bilo reči o protekciji (dodeljivanje položaja ili pogodnosti pojedincima bez obzira na zasluge - nepotizam kada su u pitanju članovi porodice), mitu (čin nuđenja novca, usluga ili drugih vrednosti da bi se zauzvrat dobile pogodnosti), proneveri (krađa državne imovine/javnih resursa od strane državnih službenika) i dr;  objašnjen im je i pojam percepcije korupcije, kako se ona meri i zašto je važna, kao i pojam  integriteta (lični, instutucionalni i društveni), kao pojam koji je suprotan pojmu korupcije, a s tim u vezi bilo je reči i o odgovornosti i transparentnosti kao preduslovima delotvornog, efikasnog i pravičnog upravljanja u organima javne vlasti.

U okviru seminara, posebno je bila obrađena tema sukob interesa, koji se Zakonom o Agenciji definiše kao situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes, a svaka od ovih situacija je bila pojedinačno objašnjena kroz primere. Prisutni su saznali koja lica su funkcioneri, a koja lica se smatraju povezanim licima, šta je javna funkcija i koja su pravila u vezi sa vršenjem više javnih fukcija ili drugog posla i delatnosti - npr. da postoji zakonska zabrana vršenja druge javne funkcije, osim u nekoliko izuzetaka; da funkcioner za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad ne može da obavlja drugi posao ili delatnost, osim u nekoliko izuzetaka, niti može za vreme vršenja te javne funkcije da osnuje privredno društvo/ javnu službu/ započne obavljanje samostalne delatnosti; takođe, da funkcioner ima obavezu obaveštavanja pretpostavljenog i Agencije o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima, i dr. Učesnici su detaljno informisani o nadležnostima i praksi Agencije u ovoj oblasti u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije - Agencija daje mišljenja, uputstva i odgovore na postavljena pitanja u vezi sa primenom propisa koji se tiču rešavanja sukoba interesa; daje ili odbija saglasnost u vezi sa zahtevima funkcionera za vršenje druge funkcije, delatnosti/posla; vodi postupke (na osnovu prijava građana ili po službenoj dužnosti) i izriče odgovarajuće mere protiv funkcionera koji su povredili odredbe Zakona o Agenciji ili drugih propisa koji sadrži odredbe o sprečavanju sukoba interesa, podnosi prekršajne prijave.

U delu predavanja koji se odnosio na kontrolu finansiranja političkih subjekata (političke stranke, koalicije, grupe građana) prisutnim novinarima su objašnjena rešenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a saznali su: da postoje dve vrste izvora finansiranja političkih subjekata - javni, koji se pod jednakim uslovima daju svim političkim subjektima, i privatni  (članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka); koja je maksimalna vrednost davanja fizičkih i pravnih lica političkim subjektima na godišnjem nivou; u kojim slučajevima postoji zabrana finansiranja političkih subjekata; objašnjena im je razlika između finansiranja redovnog rada političkih subjekata i finansiranja troškova izborne kampanje i, u okviru toga, obaveza političkih subjekata da vode evidenciju (knjigovodstvenu i posebne evidencije o prilozima, poklonima, imovini itd), podnose izveštaje Agenciji (godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o troškovima izborne kampanje), otvore poseban račun kada je u pitanju izborna kampanja; šta je izborno jemstvo, kao nova zakonska obavezi političkih subjekata koji koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje; koje su nadležnosti Agencije u ovoj oblasti i njena ovlašćenja u slučaju povrede zakona (kao što su mere upozorenja, podnošenje prekršajne ili krivične prijave, rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za narednu godinu, odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstava iz javnih izvora do donošenja pravnosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku).

Takođe, u okviru posebnog predavanja, novinari su saznali šta sadrže registri koje Agencija vodi - registar funkcionera, registar imovine funkcionera, katalog poklona, i kako se ti registri pretražuju; koje izveštaje je javni funkcioner obavezan da podnosi Agenciji (redovni izveštaji o imovini i prihodima funkcionera i bliskih povezanih lica - po stupanju i po prestanku funkcije, kao i vanredni, u slučaju bitnih promena podataka), a koji funkcioneri to nisu dužni da urade; o poklonu - da funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti; da je dužan da prijavi svaki poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije i da ga preda nadležnom organu, osim izuzetno; da ni povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano, osim izuzetno; kada postoji obaveza odbijanja prijema poklona; da je organ u kome funkcioner vrši funkciju dužan da vodi evidenciju o poklonima i da je dostavi Agenciji. Takođe su saznali da je organ u kome funkcioner vrši funkciju obavezan da prijavi stupanje funkcionera na javnu funkciju i prestanak funkcije; da funkcioner ima obavezu da prenese svoja upravljačka prava, a da upravljačku funkciju ne može preneti; da postoji obaveza pravnog lica u kojem je funkcioner vlasnik određenog udela/akcija da obaveštava Agenciju o postupku privatizacije i javne nabake u kojima učestvuje; da Agencija vrši kontrolu podataka koje dostavljaju funkcioneri u saradnji sa drugim nadležnim institucijama i organima. U slučaju povrede Zakona, kada je reč o napred navedenim obavezama, Agencija podnosi prekršajne prijave, osim u slučaju neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, kada podnosi krivičnu prijavu. Novinari su saznali više i o planovima integriteta - da sadrže mere kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, i koji organi javne vlasti su dužni da ih donesu, kao i da Agencija prati njihovo donošenje i sprovođenje.

U okviru poslednjeg predavanja - o predstavkama građana i zaštiti uzbunjivača, novinari su saznali da su predstavke pritužbe građana u kojima ukazuju na koruptivna dela ili iznose sumnju u koruptivne radnje; da ih mogu podnositi i pravna lica; da se podnose isključivo pisanim putem, mailom ili poštom, u vidu podneska ili tačnog obrasca koji se, uz obrazac za zahtev za zaštitu uzbunjivača, nalazi na sajtu Agencije; da Agencija po predstavci postupa, analizira taj slučaj i od drugih organa traži dodatne informacije, jer Agencija nema istražna ovlašćenja, a da su drugi organi u obavezi da sarađuju sa Agencijom. Takođe, novinari su saznali da status uzbunjivača može imati samo lice koje je zaposleno u organu javne vlasti i prijavljuje sumnju na korupciju u organu u kojem radi; da to lice, pored prijave, podnosi i zahtev za zaštitu; da Agencija štiti uzbunjivače od odmazde odgovornih lica, kao i da uzbunjivač ne može dobiti otkaz tokom dve godine od dobijanja statusa uzbunjivača; da Agencija postupa po predstavkama i prijavama uzbunjivača koje se odnose na dešavanja počev od 01.01.2010, kada je stupio na snagu Zakon o Agenciji i da iako nema obavezu da postupa po anonimnim predstavkama, Agencija i to čini, u meri u kojoj je to moguće.    

Seminar je, prema oceni novinara, bio veoma kvalitetan, na njemu su stekli nova znanja o korupciji, njenim oblicima i mehanizmima za prevenciju i borbu protiv nje, koja mogu da primene u budućem istraživačkom radu i izveštavanju o temama iz ove oblasti, što je i bio cilj seminara, a posebno im se dopala ostvarena interaktivnost sa predavačima, od kojih su, pored stručnih informacija i objašnjenja, dobili i odgovore na postavljena pitanja.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".

Mediji imaju ključnu ulogu u demokratizaciji društva i kao važan činilac u formiranju javnog mnenja, u velikoj meri utiču na jačanje svesti javnosti o značaju i načinima rešavanja velikih društvenih problema, među kojima je jedan od najvećih - korupcija. Nastojeći da doprinese efikasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije aktivnim uključivanjem građana i medija u ceo proces, ANEM je u decembru 2012. otpočeo rad na realizaciji svog projekta "Ilustrovani rečnik korupcije", u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije, kao najvažnijim partnerom na projektu.

Kroz ovaj projekat, ANEM teži da ostvari više ciljeva - da doprinese podizanju nivoa svesti i znanja građana o korupciji, njenim oblicima i mehanizmima prevencije i borbe protiv ove pojave; da podigne kapacitete medija, pre svega lokalnih i regionalnih radio i TV stanica u članstvu ANEM-a, za adekvatno bavljenje i izveštavanje o temi korupcije; da ojača ulogu medija u prevenciji i borbi protiv korupcije i podstakne ih da se samostalno i kontinuirano bave ovim problemom; da doprinese jačanju saradnje između civilnog društva, medija i relevantnih tela, u oblasti prevencije i borbe protiv korupcije; da utiče na jačanje odgovornosti i transparentnosti rada javne administracije, javnih službi i nosilaca javnih funkcija.

Kako bi ostvario postavljene ciljeve, tokom 18 meseci trajanja projekta realizovaće se veliki broj aktivnosti. Za potrebe projekta, eksperti Agencije za borbu protiv korupcije će odabrati i definisati ključne termine iz oblasti korupcije, koji će biti osnova za izradu multimedijalnog „Rečnika korupcije", odnosno radio i TV serijala i elektronskog tekstualnog Rečnika, koji će biti dostupan putem različitih medijskih platformi kako bi služio građanima, ali i samim medijima, za informisanje o temi korupcije, njenim pojavnim oblicima i načinima na koji sami mogu da se angažuju na njihovom rešavanju. ANEM-ov serijal činiće 21 radio i 21 TV program, u kojima će 20 odabranih ključnih pojmova iz oblasti korupcije biti ilustrovano lokalnim pričama/slučajevima, uz stručno objašnjenje razumljivo široj javnosti i predstavljanje anti-korupcijskih mehanizama prevencije i borbe koji stoje građanima na raspolaganju. Programi, koji će biti završeni početkom 2014, emitovaće se tokom marta i aprila 2014.g. na ANEM-ovim regionalnim i lokalnim radio i TV stanicama širom Srbije u formi intenzivne dvomesečne medijske kampanje namenjene edukaciji građana i medija ali i njihovom ohrabrivanju da preuzmu svoju ulogu u borbi protiv ove negativne društvene pojave. U produkcijskom radu učestvovaće i odabrani novinari ANEM-ovih radio i TV stanica, koji će, uz vođstvo i mentorstvo iskusnog produkcijskog tima, proći kroz radioničarsku obuku ali i praktičan edukativan proces tokom rada na emisijama, koji će im pomoći u njihovom budućem samostalnom izveštavanju o temi korupcije. Pored toga, u cilju edukacije novinara za bavljenje ovom osetljivom temom, organizovaće se dva seminara - na prvom seminaru, koji će voditi edukatori Agencije za borbu protiv korupcije, novinari će steći znanja o različitim aspektima fenomena korupcije, dok će na drugom od uvaženih novinara i advokata iz ANEM-ove pravne kancelarije učiti kako da teme iz ove oblasti obrade na kvalitetan i profesionalan način. Vodič za izveštavanje o temi korupcije koji će biti dostupan novinarima ANEM-ovih stanica predstavljaće još jedan vid podrške edukaciji novinara u oblasti izveštavanja o korupciji. ANEM će tokom projekta organizovati javne i promotivne događaje (okrugli sto i press konferenciju) i realizovati druge različite aktivnosti u cilju promocije projekta.

Sve informacije o aktuelnostima i aktivnostima projekta "Ilustrovani rečnik korupcije" moći ćete da pratite na ANEM-ovom web sajtu, gde ćete moći da pogledate i odabrane epizode radio i TV programa, a o svemu ćemo vas takođe obaveštavati i putem ANEM-ovog Newslettera.

Projekat ANEM-a „Ilustrovani rečnik korupcije" finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu".