Niš, 2.9.2015. (Media & reform centar Niš) - Ubistvo francuskih novinara u redakciji satiričnog magazina "Šarli ebdo" početkom 2015. godine izazvalo je brojne reakcije širom sveta. Međutim, debata proizašla iz ove tragedije nije uspela da suštinski dotakne značaj, ulogu i granice slobode izražavanja u odnosu na slobodu veroispovesti. Nažalost, sve je manje slobodnog izražavanja među medijskim profesionalcima.

Ovo su glavni zaključci izveštaja Charlie Hebdo - uticaj na Balkanu. Studija je zasnovana na nacionalnim izveštajima koje su pripremili medijski stručnjaci u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Beograd, 5.5.2014. (BIRODI, NUNS) - Dvogodišnji monitoring medija koji je na različite teme sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI), kao i istraživanja koja su sprovedena sa novinarima i predstavnicima medija govore da je medijska tranzicija u ćorsokaku. Pored (auto) cenzure i tabloidizacije u Srbiji je na delu" biltenizacija" medija koju karateriše:

- Pozitvno i i ne analitičko predstavljanje državnih funkcionera i vodeći političkih partija (i do preko 80% od ukupnog vremena/prostora).

- Niska relevantnost i autonomnosti medija u kreiranju tematskog okvira koji je najčešće dirigovan programom vlade ili dominantnih političkih stranaka, dok su teme koje su relevantne za građane po strani.

- Obim i vrsta izvora i aktera u medijima stvara utisak da se radi o promociji i propagandi, a ne analitičkom i kritičkom sagledavanju kreiranja i sprovođenja vladinih politika.

- Učestali slučajevi „nestajanja" iz programskih šema retkih emisija analitičkog i kritičkog karaktera u odnosu na postojeću političku scenu.

- Nerazjašnjene vlasničke strukture u medijima i situacije oko dobijanja nacionalnih frekvencija za emitere.

Ovako opisanom stanju doprinose: pasivno postupanje mehanizama regulacije (RRA) i samoregulacije (Savet za štampu), nedovoljan uticaj strukovnih udruženja koji i pored podrške novinarske profesije ne uspevaju da se nametnu kao subjekti u procesu medijske tranzicije/reforme i odustvo efektivnog sindikalnog organizovanja koje treba da obezbedi poštovanje elementarnih prava u oblasti sveta rada što je pretpostavka za slobodan novinarski angažman.

Preporuka Biroa za društvena istraživanja je da se, umesto dosadašnjeg insistiranja na političkoj volji, koja je dokaz odustva vladavine prava i autonomnih institucija, uspostavi koalicija profesionalnih udruženja i civilnog društva kao suštinski zainteresovaniih aktera za slobodne medije, medije koji će biti „advokati javnosti" (izraz novinarke Danice Vučinić), koji „zapitkuju" i analiziraju, a ne samo informišu i promovišu.

Beograd, 1.4.2014. - Istraživanje pod naslovom „Prikrivena kontrola - ugrožavanje medija u Srbiji" objavila je Svetska asocijacija novina i novinskih izdavača (WAN-IFRA) u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN).

Izveštaj, čiji je glavni istraživač dr Jovanka Matić, opisuje mehanizme "prikrivene kontrole" koji ugrožavaju prava građana Srbije na slobodno i nezavisno informisanje i ujedno daje preporuke kojima bi se prekinula ova nedemokratska praksa.

Važni zaključci istraživanja su sledeći:

• Procene su da država učestvuje sa 23 do 40% realne vrednosti ukupnog marketinškog tržišta.

• Direktne subvencije koje država daje medijima u svom vlasništvu ozbiljno narušavaju slobodnu konkurenciju na tržištu.

• Državno oglašavanje je arbitrarno i netransparentno i lako se pretvara u mehanizam političkog pritiska na medije.

• Državna pomoć medijima treba da se pomeri na finansiranje projekata, posebno na sufinansiranje informativnih sadržaja.

• Izmene zakona o oglašavanju treba da uključe kazne za državne organe i funkcionere koji krše zabranu korišćenja javnih fondova za promociju individualnih ili posebnih političkih interesa.

Partnerska organizacija na projektu je Centar za međunarodnu medijsku pomoć (Center for International Media Assistance - CIMA), a projekat su podržale Fondacije otvoreno društvo (Open Society Foundations).

Ključne informacije o medijima - njihovo pravo vlasništvo, poslovni uspeh, vrsta i izvori prihoda itd - nisu javno dostupne. Sve ove informacije se smatraju poslovnom tajnom. Pojedinačni vlasnici iza registrovanih pravnih lica su nepoznati, pogotovo ako pravna lica dolaze iz off-shore zona. Podaci u Registru medija i Registru dozvola za elektronske medije dostupni su na sajtovima, ali su nekompletni i neprecizni.

Javni servisi nemaju poseban tretman. Njihova jedina obaveza je da podnesu finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, kao i ostali mediji i kao sve druge poslovne kompanije. Kako su javni servisi u državnom vlasništvu, oni podležu godišnjoj finansijskoj kontroli od strane Državne revizorske institucije, kao i sve druge kompanije u državnom vlasništvu.

Vrlo malo podataka je dostupno o republičkom javnom servisu RTS i pokrajinskom javnom servisu RTV. Njihovi godišnji finansijski izveštaji pokazuju samo broj zaposlenih i ukupne sume prihoda i rashoda. Nema transparentnosti u pogledu strukture prihoda i rashoda, zajmova i dugova, finansijskih ugovora, plaćanja pretplate, investicija u produkciju programa, plata novinara, ili odlučivanja po pitanju programa i poslovnih operacija. U periodu 2008-2010, RTS je odbio da se odazove na osam naloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da obelodani podatke o svojim poslovnim operacijama. Generalni direktor RTS-a je radije plaćao kazne zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nego da obelodani finansijske dokumente.

Pravila o transparentnosti za medijskog regulatora formalno postoje u Srbiji. Zakon o elektronskim medijiima obavezuje Republičku radiodifuznu agenciju, tojest njen Savet, da svoj rad učini javnim. Međutim, Agenciji je njenim statutom dozvoljeno da odluči o načinu na koji će to učiniti. Njena jedina obaveza nametnuta spolja je da objavi godišnji izveštaj o svom radu, kao sva druga državna tela. Nedovoljna transparentnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA) je glavni uzrok snažnih i rasprostranjenih sumnji u njenu nezavisnost, koje su prisutne u medijskoj zajednici i široj javnosti od njenog osnivanja. Iako je poslednjih godina dostupnost podataka o radu RRA povećana - svi akti i odluke Saveta su dostupni na web sajtu RRA - način na koji Savet donosi odluke nije dovoljno transparentan.

Pravila o sprečavanju medijske koncentracije delimično postoje u Srbiji. Posebna pravila o sprečavanju medijske koncentracije tiču se samo elektronskih medija. Ona su prilično opšta i neelaborirana. Nema efikasne provere medijske koncentracije. Zbog nedostatka transparentnosti medijskog vlasništva, nepostojećih (štampani mediji) ili previše opštih pravila o nelegalnoj koncentraciji (elektronski mediji) i nedostatka metodologije za kontrolu, nisu sprovedene nikakve mere za njeno sprečavanje. Elektronski mediji su dužni da dokažu da poštuju pravila o sprečavanju medijske koncentracije i da izveste o izmenama u vlasničkoj strukturi. Veruje se da je RRA odobrila nekoliko sumnjivih promena u vlasničkoj strukturi nacionalnih emitera. Veliki medijski vlasnici aktivno su opstruirali dva nedavna pokušaja (2008, 2009) da se donese nova anti-monopolska regulativa.

Više u Pregledu de jure vs. de facto situacije u Srbiji ovde.

Izvor: South East European Media Observatory
http://mediaobservatory.net/

Predstavljajući rezultate posmatranja izveštavanja medija o borbi protiv korupcije u novembru i decembru prošle godine, on je istakao da mediji ne bi trebalo, kao što su sada, da budu prenosioci dobrih vesti i deo kampanje i promocije. Jako je loše za integritet borbe protiv korupcije da vladajuća stranka ima značajno više medijskog prostora od Agencije za borbu protiv korupcije i tužilaštva, koji su zapostavljeni, upozorio je Gavrilović.

On je ukazao na činjenicu da Vučić i u štampanim medijima i na televizijama, koje su analizirane, ima 95 odsto podrške u tekstovima i emisijama, bilo da priča ili da ga drugi hvale. To, naglasio je Gavrilović, nije dobro, jer pojedince i tela koji se bore protiv korupcije javnost mora da sagledava i kritički i analitički, tako će više doprineti toj borbi.

Kako je istakao, analiza izveštavanja medija pokazala je da su oni "pratilja vlasti" u borbi protiv korupcije, "a kad ste pratilja vlasti, niste subjekt nego objekt".

Gavrilović je ocenio da je loše i to što su mediji prihvatili tezu da su završena 24 slučaja spornih privatizacija, iako je to pod znakom pitanja, jer nigde u tim predmetima nema odgovornih predstavnika države. On je kao primer naveo privatizacije C-marketa, Veterinarskog zavoda Zemun i izvoza "prepakovanog" šećera u Evropsku Uniju, gde se ni jedan od medija nije zapitao ko je iz države odgovoran za te malverzacije.

Monitoring BIRODI o izveštavanju medija o borbi protiv korupcije pokazao je da je u novembru i decembru smanjen broj "neimenovanih izvora", kao i slučajeva kršenja pretpostavke nevinosti, što je pozitivno. 

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) u partnerstvu sa organizacijom iz Slovačke MEMO 98 predstavio je 31.1.2014. nalaze istraživanja o izveštavanju medija na teme korupcije i borbe protiv korupcije za period novembar - decembar 2013.

Glavni nalazi istraživanja su sledeći:

- Poslednji krug monitoringa potvrđuje uočeni trend da mediji u celini nisu proaktivni i da ne vide sopstveni interes u otkrivanju slučajeva korupcije i borbi protiv korupcije - umesto toga u određenim slučajevima se koriste kao oruđe u rukama određenih političkih ili ekonomskih interesa.

- Rezultat toga je nedostatak sveobuhvatne analize koja bi pružila jasniji uvid u postojeće stanje kada se govori o korupciji i načinima za njeno sprečavanje.

- Deo medija pokazuje selektivnost u odabiru slučajeva korupcije o kojima će izveštavati. Mediji su ili sredstvo promocije vladine borbe protiv korupcije, ili promocije vladajuće stranke kao borca protiv korupcije.

- Mediji ne koriste izveštaje antikorupcijskih tela i njihove baze podataka kao izvore za svoje tekstove i priloge. Isto tako, mediji ne vrše promociju uspešnih praksi koje civilno društvo ili pojedinci čine na polju borbe protiv korupcije...

Kompletan izveštaj Korupcija i antikorupcija (pdf) novembar - decembar 2013 preuzmite na sajtu Medija centra Beograd.

Izvor: Medija centar Beograd 

Knjiga "Uloga umetnosti i medija u onesposobljavanju osoba sa oštećenjima" sadrži prevod triju tekstova objavljenih u Velikoj Btitaniji između 1992-2004: "Onesposobljavajuće prikazivanje i mediji - Ispitivanje principa za predstavljanje osoba s invaliditetom u medijima" autora Kolina Barnsa u izdanju Britanskog saveta organizacija osoba s invaliitetom 1992; tekst "Pogled onesposobljavane osobe na prenatalne lekarske pretrage" (autorke AlIson Dejvis iz 1999. i istraživanje „Disabilizam - kako stati na put poslednjoj predrasudi" koje su 2002. inicirale i 2004, godine objavile britanska nacionalna humanitarna organizacija za cerebralnu paralizu (SCOPE) i mreža organizacija pod nazivom Disability Awareness in Action.

Knjigu je objavio Centar "Živeti uspravno" iz Novog Sada kroz projekat Tema invalidnosti u umetnosti i medijima uz podršku Ministarstva kulture i medija Uprave za kulturu Grada Novog Sada. Prevedenim tekstovima prethodi Uvodna reč u kojoj su iznete savremene prilike u Srbiji uz objašnjenje o pristupu prevođenju termina kao i spisak do sada objavljene literature na ovu temu kod nas. Priredila ju je Milica Mima Ružičić-Novković, koordinatorka Programa za jednakost osoba sa invaliditetom u javnom govoru, u okviru koga je projekat realizovan.  

Namena knjige i projekta jeste da ukaže na onesposobljavajuće stavove prema osobama sa oštećenjima koje mediji i umetnost (pre svega književnost i kinematografija) održavaju, na njihove posledice po društveni položaj 10 do 15% svetskog stanovništva (prema podacima UN-a) i da utiče na promenu pristupa temama i informacijama relevantnim za društveni položaj  ovih osoba od strane svih učesnika/ca u javnom govoru.

Knjigu možete preuzeti ovde:

IREX Srbija i Ipsos Strategic Marketing predstavili su rezultate istraživanja načina korištenja novih medija.

Beograd, 7.12.2012. (McOnline) - Poseban dio istraživanja posvećen je navikama, upotrebi i načinima na koje mladi koriste nove medije - internet, mobilne tehnologije i društene mreže, naročito Facebook i Twitter. 

Istraživanje je rađeno u tri faze,  koje su podrazumijevale istraživanje, fokus grupe i online istraživanje. Istraživanje je pokazalo da su društvene mreže veoma bitne mlađoj populaciji do 25 godina i da najviše koriste Facebook, Youtube, Messenger, odnosno koriste one mreže koje im pomažu da ostanu u kontaktu sa prijateljima. Mnogo je manji postotak korištenja e-mail-a, dok je situacija drugačija kod korisnika iznad 30 godina. 

U Srbiji, 3,752,322 ljudi  starosti 12 i više godina koristi internet. Čak 68 odsto svih internet korisnika ima profil na Facebook-u, i više od 90 odsto svih korisnika FB-a u Srbiji je aktivno.Ono što je vidljivo jeste promjena u korisnicima Twitera koji koristi 12 odsto internet korisnika, od čega je 50 odsto aktivnih profila.   Kada je u pitanju korištenje drugih alata, tablet računari još uvijek nisu tako vidljivi u Srbiji, vjerovatno je to i zbog njihove cijene. Mladi od 12-29 godina, koriste internet najmanje dva sata dnevno, poseduju smart telefon i povezuju se na internet preko mobilnog telefona.

Beograd, 23.7.2012. (MediaCentar Online) - U četiri zemlje bivše Jugoslavije stanje u medijima pogoršalo se u odnosu na 2004. U Srbiji nakon perioda stagnacije - pad u razvoju doveo do stadijuma sličnog onome  iz 2001. godine. Zašto?

Poslednjih godinu dana mediji u Srbiji rade u gotovo istim uslovima kao 2000. godine, zaključak je istraživanja „Indeks održivosti medija" koje je sprovela organizacija IREX koja se u Srbiji bavi razvojem medija.

Prema rezultatima ovog istraživanja, uzlazni period u Srbiji posle 2000. godine trajao je samo prve tri godine, a posle 2003. usledila je dvogodišnja stagnacija, pa permanentno pogoršavanje narednih šest godina, da bi danas u regionu, po ukupnoj oceni, jedino Makedonija bila iza Srbije.

Najveći porast u razvoju ima Crna Gora, koja je 2001. godine imala ocenu 1,58, a 2012. godinu dočekala je sa ocenom 2,2 (ocene se kreću od 0 do 4). Hrvatska ima ukupnu najvišu ocenu stanja u medijima, ali je za procenjivanih deset godina imala mali rast sa 2.44 do 2.52, Bosna i Hercegovina nešto veći od 1.66 do 1.97, Albanija od 1.76 do 2.23, a Rumunija i Bugarska su zabeležile čak i blagi pad u odnosu na stanje iz 2001. godine.

IREX-ovo istraživanje se radi svake godine već 12 godina merenjem tzv. indeksa održivosti medija po istoj metodologiji u oko 80 zemalja, što je način da se vide trendovi održivosti medijskog sektora i da se uporedi situacija u različitim zemljama i regionima.

Glavna karakteristika IREX-ovog metoda je ocena sledećih pet ciljeva kojima bi trebalo da teži održiv medijski sistem:

• sloboda govora
• profesionalizam u novinarstvu
• pluralnost izvora
• poslovanje medija

•    medijske institucije

Grupe medijskih stručnjaka u svakoj zemlji ocenjuju posebno svaki od ovih 5 ciljeva. Za svaki cilj definisan je niz indikatora kojima se on detaljno analizira i pomažu njegovo realno ocenjivanje. Ocene su od 0 do najviše 4. Ocena 0 govori o tome da se u zemlji ne primenjuju indikatori, a država i društvene grupe aktivno deluju protiv promena; srednja ocena 2 označava da se u medijskom sistemu zemlje primenjuju neki od indikatora, a promene vlasti još uvek utiču na stanje medija; ocena 4 znači da su mediji održivi i slobodni.

Uslovi ekonomskog poslovanja isti kao i 2001.

Prema ovom istraživanju koje obuhvata period od 2001. do kraja 2011. godine, prva dva cilja sa liste Indeksa održivosti medija - sloboda govora i profesionalno novinarstvo - u Srbiji su marginalno poboljšani. Sloboda govora dobila je ocenu 2, a profesionalizam je ocenjen indeksom 1,72.

Najveći pozitivan iskorak medijski sektor Srbije napravio je u povećanju pluralnosti izvora i po tome je Srbija vodeća u regionu sa indeksom 2,93. Po uslovima ekonomskog poslovanja Srbija je praktično na istom nivou kao 2001. godine i ocenjena je sa 1,71. Kvalitet medijskih institucija u svim zemljama našeg regiona ima nešto više ocene, a u Srbiji je ocenjen sa 2,17.

Prilikom javnog predstavljanja nalaza Indeska održivosti medijskog sektora u Srbiji, jedan od nezavisnih konsultanta IREX-a na ovom projektu Goran Cetinić rekao je da je ocena medijskih institucija dosta dobra, viša od 2, jer su posle demokratskih promena stvoreni i medijski sistemi koje su dozvoljavali osnivanje medijskih institucija i to je, prema njegovim rečima, poboljšanje koje je sasvim normalno.

Demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor

„Prva faza razvoja medija bila je posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji i trajala je tri godine", rekao je Goran Cetinić. On je ocenio da je zahvaljujući liberalnim medijskim zakonima u tom prvom periodu došlo do naglog skoka održivosti medija: "Tri godine kasnije, nakon ubistva premijera Đinđića i promena koje su posle toga nastale, imali smo dve godine stagnacije, a od 2006. imamo šest dugih godina opadajućeg trenda i na kraju smo završili 2011. godine na indeksu održivosti 1.9, a  2000. godine imali smo indeks održivosti 1.86", rekao je Cetinić.

Prema njegovom zaključku, dugoročni trendovi koji se mogu pratiti nakon ovog istraživanja pokazaju da demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor Srbije.

Prevelika politiziranost sektora, prejak uticaj politike na uređivačku politiku, izbegavanje vlasti da civilizovano uredi medijski sektor i preslab otpor novinara političkim pritiscima, posebno kada se ima u vidu snaga koju imaju novinari, prema mišljenju IREX-ovog nezavisnog konsultanta, razlozi su stagnacije medijskog razvoja u Srbiji.

On smatra da se uticaj politike na medije ne može pripisati posebno nijednoj stranci, da je to, kako je rekao, srpska politička medijska paradigma i da protiv toga mediji „treba da se žešće bore nego do sada".

Problematična raznolikost izvora?

Medijski koordinator Fonda za otvoreno društvo Dragan Kremer izjavio je prilikom predstavljanja IREX-ovog istraživanja da se ove godine ocene o stagnaciji medijskog razvoja u Srbiji podudaraju u više istraživanja nezavisnih organizacija, što potvrđuje da je situacija loša.

On je naglasio je da je u okviru celog negativnog trenda razvoja  medija u Srbiji tendencija koja zabrinjava opadanje u ciljevima 3 - pluralnost izvora i 5 - medijske institucije. Prema Kremerovim rečima, Srbija ima najveći broj medija po glavi stanovnika u regionu, ali brojnost izvora vesti već godinama ne daje i raznolikost informacija i ne omogućava medijskoj publici da sama formira svoje stavove.

„U nekim medijima reč je o liniji manjeg otpora - informacije se samo kopiraju ili se preuzimaju spinovani sadržaji od marketinških i PR agencija", rekao je Kremer i zaključio da su „posledice ovoga takve da se vidi da postoje teme koje su značajne, ali se ne pojavljuju u medijima, ili se tretiraju samo senzacionalistički, ali da zato postoji poplava 'nazovi tema' u funkciji promocije stranaka, njihovih lidera i ministarstava, plasiranih iz marketinških agencija i kabineta".

„Začarani pakleni medijski krug"

Predsednica Udruženja novinara  Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović rekla je da su mediji u Srbiji ušli u jedan „začarani pakleni krug". „Kreću udari na slobodu medija, po pravilu zastrašivanja novinara sa vrha vlasti i novinari na to reaguju samocenzurom. Kada to uradimo, onda opada i sloboda govora i profesionalizam govora i javnost prestane da nas podržava, jer su čitaoci, gledaoci i slušaoci svesni da mi ne obavljamo svoj posao, da nas je lako zaplašiti", ocenila je predsednica UNS-a.

Dajući primere za ozbiljno uzdrman položaj novinara, ona je rekla da su za nju prošle godine junaci otpora pritiscima bili Jelena Spasić, novinarka sada već ugašenog lista "Nacionalni građanski" i Čaba Presburger, smenjeni glavni i odgovorni urednik vojvođanskog dnevnog lista "Mađar so" (Magyar Szo).

„Jeleni Spasić još uvek nad glavom visi optužnica zbog toga što je objavila informacija o pripremljenosti zemlje za odbranu, koje su sasvim nepobitno od javnog interesa", rekla je predsednica UNS-a. Ona je ocenila da ova pretnja novinarki opstaje  godinu dana jer postoji strah ljudi od jednog moćnog političara koji je zatražio da se Jelena Spasić kazni.

Prema  mišljenju Ljiljane Smajlović, to što su udruženja novinara pokrenula protestne skupove i potpisivanje peticije u njenu odbranu Jeleni Spasić nije uteha, a to je i preteća slika za druge novinare: „Oni vide da ona živi pod pretnjom optužnice, da je izgubila radno mesto i da se sigurno, ako ništa drugo, nervira jednako ili više od drugih novinara koji su takođe zabrinuti za svoja radna mesta".

Prema mišljenju predsednice UNS-a, Čaba Prezburger, glavni i odgovorni urednik „Mađar - Soa", smenjen je uprkos tome što je bio naširoko hvaljen, što su mu pružali podršku i mađarski intelektualci i čitava mlada profesionalna redakcija novine: „To mu nije ništa pomoglo kad je ocenjeno da nedovoljno prati konferencije za štampu vladajuće političke partije, iako je on pre izbora u svom uređivačkom programu i najavio da neće pratiti konferencije za štampu stranaka, već će praviti novine na moderan način, kako se prave u svetu".

Otpor novinara oslabio

Predsednica udruženja novinara Srbije ocenila je da je otpor novinara i urednika znatno oslabio u odnosu na 2004. godinu, koju je nazvala „vrlo dobrom" u ovom smislu, zato što su tada urednici glavnih medija, na primer, pružili otpor tadašnjem šefu informativne službe Vlade Bebi Popoviću.

Prema mišljenju predsednice UNS-a, u poslednjih nekoliko godina otpor je znantno oslabio, što se vidi po tome što novinarska udruženja protestuju koliko god mogu, ali 
su izostali žestoki protesti prvih ljudi u medijima.

Smajlović je ocenila da su se novinarska udruženja u poslednje vreme ozbiljno nosila sa domaćim vlastima u protestima i kritici, ali da su bili pomalo blagi prema Briselu: „Mi moramo da se ne libimo da budemo žešći u kritici i prema Briselu i prema Strazburu. Oni zato i postoje da štite principe koje su deklarisali. Mislim da nam ni OEBS, ni Brisel, ni američka ambasada, niti bilo koja druga ambasada nisu dovoljno pomogli kad smo se borili protiv restriktivnog Zakona o javnom informisanju koji je donet 2009. godine", zaključila je Ljiljana Smajlović.

Poremećeno tržište: državno vlasništvo i monopolizacija

Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije je, govoreći o ekonomskim uslovima poslovanja medija, rekao da i dalje postoje mediji u kojima je država suvlasnik i na lokalnom i na republičkom nivou, ali i monopolizacija kada je reč o kontroli novca za oglase: „To služi kao element za ekonomsku kontrolu novina. Postavljen je sistem u kome je tržište deformisano tako da nema prave konkurencije, da ne postoji podloga u nekom društvenom dijalogu, nema normalnog dijaloga, tako da smo sad u situaciji da je uticaj novca koji dolazi iz budžeta prenaglašen, jako veliki, i ne služi da se podstakne informisanje građana, već potrebama raznih centara moći", ocenio je Janjić.

IREX-ov Indeks održivosti medija:

• Izveštaji za 80 zemalja
• Izveštaji za Evropu i Evroaziju
• Izveštaj za Srbiju

Beograd, 12.07.2011. (Danas) - „Skoro 60% novinara u Srbiji strahuje od gubitka posla, dok bi više od 20% njih napustilo novinarstvo čim im se ukaže prilika za bolji posao", beogradski dnevni list „Danas" prenosi rezultate istraživanja o stanju novinarske profesije u Srbiji, objavljenog 25. juna 2011, koje je sproveo istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu.

"Foto robot prosečnog novinara u Srbiji je osoba koja mnogo radi, nema radno vreme, malo zarađuje ili ima neredovna primanja, pod stresom je, zabrinuta za svoju budućnost i izložena pritiscima", rekao je profesor FPN Miroljub Radojković na predstavljanju izveštaja pod nazivom „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva".

Rezultati istraživanja pokazuju i da 60% ispitanih novinara redovno prima platu, a 40% ispitanika zarađuje više od republičkog proseka, prenosi „Danas".

Skoro 12% ispitanika zarađuje manje od 20.000 dinara (oko 200 EUR) mesečno, 60% mesečno prima između 20.000 i 50.000 dinara (200-500 EUR), a nešto više od 23% ispitanika zarađuje više od 50.000 mesečno (oko 500 EUR).

Među nalazima je i podatak da više od 30% ispitanih novinara ili ne poznaje novinarski kodeks ili ga se ne pridržava. dok samo nepunih 2% poštuje novinarsku etiku i pridržava se novinarskog kodeksa.

„Kao osnovne probleme profesije novinari su naveli nepovoljan ekonomski položaj, veoma loš kvalitet medijskog sadržaja, ali i jak pritisak i gubitak novinarske autonomije", prenosi „Danas" i navodi ocenu prof. Snježane  Milivojević sa FPN, koja je rukovodila istraživanjem, da problem predstavlja to što u Srbiji nema pouzdanih podataka o broju ljudi koji rade u medijima, kao ni pouzdanih podataka o medijskom vlasništvu.

„Najveći problemi medija u Srbiji su nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog novinarstva, jak politički pritisak i odsustvo medijske autonomije", rečeno je na predstavljanju izveštaja, dok su „najveći problemi novinarske profesije u Srbiji slabe plate, nizak stepen profesionalizma, i nedovoljno poštovanje novinarske etike".
Na predstavljanju izveštaja je napomenuto i da novinarstvo u Srbiji nema odgovarajuće resurse kojima bi odgovorilo na tekuće tehnološke, ekonomske i socijalne izazove koji donose korenite promene profesiji.

Istraživački tim činili su prof.dr Snježana Milivojević, prof.dr Miroljub Radojković, mr Maja Raković, mr Ana Milojević, mr Aleksandra Ugrinić i mr Marijana Matović.

Pretpostavka istraživanja je bila da je novinarska profesija na bitnoj prekretnici, a cilj je bio istražiti „društvene, ekonomske i tehnološke odlike novinarske zajednice u Srbiji", kao i da „odgovori na izazove sa kojima se profesija suočava u uslovima globalnih medijskih promena i domaćih tranzicionih procesa", navodi se u izveštaju sa predstavljanja istraživanja.

Istraživanje je rađeno na uzorku od 260 novinara i 50 vlasnika medija u Srbiji koji su birani po socio-demografskom uzorku, a realizovano je u periodu od jula 2010. do juna 2011.godine.
Istraživanje „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva" je sprovedeno u okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi Univerzitet u Friburu, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Rezultate istraživanja možete preuzeti sa sajta FPN.

U beogradskom Medija centru, 1. jula 2010. održana je konferencija pod nazivom Mladi i novi mediji.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati najnovijeg istraživanja o korišćenju novih medija u Srbiji. Poseban deo ovog istraživanja posvećen je navikama i načinima na koji mladi koriste nove medije - Internet i mobilne tehnologije. Istraživanje je obavila agencija Ipsos Strategic Marketing, u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji koje sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko svog partnera IREX Serbia.

Pored IREX-a, istraživanje su podržali Ringier, TDI Radio, ISC Serbia, Fond za otvoreno društvo, Francuska Ambasada u Beogradu, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, kao i agencije Leo Burnett, Media S i Ginger.

Na konferenciji su govorili: Jasna Milošević, Ipsos Strategic Marketing, direktor medija; Marina Paunović, IREX Serbia, zamenik direktora projekta; Predrag Kurčubić, Ipsos Strategic Marketing

Na konferenciji, održanoj juče u beogradskom Medija centru, su predstavljeni rezultati najnovijeg istraživanja gledanosti i slušanosti lokalnih i regionalnih stanica u Srbiji, sprovedenog u Novembru 2009. godine.

Trinaesto po redu istraživanje obavio je Ipsos Strategic Marketing u saradnji sa AGB Nielsen Media Research, kao deo programa podrške srpskim medijima koje sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko svog partnera IREX Serbia.

Istraživanja o najgledanijim i najslušanijim stanicama pogledajte ispod:

- MAJ 2009. godine -

Naručilac: IREX

Realizacija: AGB Nielsen Media Research & Strategic Marketing /SMMRI/

Uvodne napomene

Istraživanje, čiji su osnovni rezultati sadžani u ovom izveštaju, dvanaesto je istraživanje gledanosti TV programa koje je naručio IREX, a realizovao Strategic Marketing/SMMRI.

Osnovni cilj istraživanja je da se preciznije izmeri pre svega gledanost lokalnih TV stanica, kao i gledanost TV stanica u manjim sredinama, koje su uglavnom definisane granicama jedne opštine ili okruga.

Podaci o gledanosti TV stanica su dobijeni kombinacijom dve metode merenja:

- Elektronskog merenja putem piplmetara - koristeći AGB Nielsen Media Research nacionalni reprezentativni uzorak.

- Terenskih anketa - popunjavanje dnevnika, u kome su ispitanici po 15-minutnim intervalima vodili evidenciju o TV stanicama koje su gledali.

Terenski deo istraživanja: 11.05.2006. - 17.05.2006.

Ciljna populacija: 7.048.000 ljudi starijih od 4 godine koji žive na teritoriji Srbije bez Kosova, u domaćinstvima sa bar 1 TV aparatom. Poseban poduzorak bilo je stanovništvo u sledećim stratumima: Vojvodina: Subotica, Zrenjanin i Srem, centralna Srbija: Čačak, Kraljevo,Kragujevac, Sandžak/Raška (Novi Pazar,Raška, Tutin i Sjenica), istočna Srbija (Bor, Zaječar i Negotin), Niš, Vranje, Bujanovac i

Preševo. Ovaj poduzorak odnosi se na populaciju od 1.685.000 ljudi starijih od 4 godine koji žive u navedenim stratumima.

Veličina prosečnog dnevnog uzorka imala je 10.301 ispitanika.

Termini koji su korišćeni u istraživanju - podela TV stanica:

-Nacionalne: RTS1, RTS2, PINK, B-92, AVALA, FOX, Košava i Happy
-Regionalne (iz Beograda i Vojvodine): RT Vojvodine 1, RT Vojvodine 2, Studio B, TV Enter, SOS, ART i TV Metropolis
-Lokalne
-EX Jugoslovenske TV stanice (na srpskom/hrvatskom/bošnjačkom jeziku)
-Inostrane TV stanice
-Lokalne i domaće kablovske televizije

Istraživanje su omogućili Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i IREX Serbia.

Istraživanje u potpunosti možete pogledati u dodatku

- MAJ 2009. godine -

Naručilac: IREX

Realizacija: Strategic Marketing Research

Uvodne napomene

Istraživanje slušanosti radio programa na teritoriji Srbije bez Kosova, obavljeno u periodu od 18.05.2009. - 24.05.2009. godine, čiji su najznačajniji rezultati predstavljeni u ovom izveštaju, koje je naručio IREX, BBC, radio stanice, a realizovao Strategic Marketing Research.

Cilj ovog istraživanja bio je da se izmeri auditorijum najznačajnijih radio stanica u zemlji i da se dođe do najznačajnijih stavova vezanih za slušanost radio programa uopšte.

Svi predstavljeni podaci dobijeni su na osnovu Dnevnika koji je vodilo ukupno 6134 ispitanika starih između 10 i 70 godina sa teritorije Srbije bez Kosova. Ispitanici su vodili dnevnik ukupno 7 dana. Evidencija o slušanosti radija vođena je po 15-minutnim intervalima. Pored Dnevnika slušanosti, ispitanici su odgovarali i na dodatni upitnik koji je sadržao pitanja opšteg tipa vezana za slušanost radio programa.

Korekcija uzorka (poststratifikacija) rađena je po polu, starosti, regiji, tipu naselja i školskoj spremi. 

Istraživanje su omogućili Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i IREX Serbia.

Istraživanje u potpunosti možete pogledati u dodatku

Invalidnost u štampi: Istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini'

U okviru Inicijative za praćenje tematike invalidnosti, Handicap International je objavio istraživanje "Invalidnost u štampi: Istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini". Ovaj radni dokument će pokušati da prikaže osnovne trendove u prikazivanju invalidnosti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji kako bi se podstakla debata izmedju zagovornika pitanja invalidnosti i predstavnika medija za pronalaženje najboljeg načina uzajamne saradnje u cilju menjanja načina izveštavanja o invalidnosti sa negativnog portretisanja koje stigmatizuje osobe sa invaliditetom ka izveštavanju koje će raditi na normalizovanju pitanja invalidnosti na pozitivan način.

Tokom 2008. godine u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu pod administrativnom upravom UN-a će se održati lokalne radionice koje ce okupiti aktiviste pokreta osoba sa invaliditetom i medijske stručnjake koji će koristiti ovaj radni dokument kao polaznu tačku za pronalaženje načina za zajednički rad. Cilj ovih radionica je dvostruk: podići svest medijskih stručnjaka o invalidnosti sa stanovišta ljudskih prava i shvatiti kako zagovornici pitanja invalidnosti mogu efikasnije sarađivati sa medijima kako bi im preneli poruku.

Pored razmene neophodnih veština i znanja, organizatori se nadaju da će formirati platformu za diskusiju i stvaranje mreže između aktivista organizacija osoba sa invaliditetom i medijskih stručnjaka na području jugo-istočne Evrope.

Većina novinara u Srbiji je nezadovoljna svojim socio-ekonomskim položajem, slabim sprovođenjem zakona i sankcija, kao i učestalošću kojom vlasnici i poslodavci u medijskoj industriji krše njihova osnovna prava u oblasti radnih odnosa. Najugroženija kategorija su mladi novinari, honorarni saradnici s višegodišnjim stažom i malobrojni frilenseri. Podeljeni po pripadnosti novinarskom udruženju i sindikatu, novinari ne uspevaju da aktivnije učestvuju u zaštiti svojih radnih prava, a često su i neinformisani šta sve ta prava obuhvataju - ovo su samo neki od rezultata istraživanja “Radno pravo i mediji“, koje je Medija centar sproveo u saradnji sa Centrom za nezavisno novinarstvo iz Moldavije.

Istraživanje je deo regionalnog projekta i sprovedeno je u 11 zemalja članica SEENPM mreže (The South East European Network for Professionalization of the Media).

Istraživački timovi iz regiona su simultano analizirali regulative u ovoj oblasti, odstupanja od EU standarda i kroz ankete i intervjue sa zaposlenima u medijima, identifikovali ključne problema i zloupotrebe radnog prava.

Autori izveštaja za Srbiju su Lidija Kujundžić i Dejan Kožul.

Finalna publikacija koja sadrži izveštaje iz svih 11 zemalja u regionu biće uskoro objavljena na sajtu moldavskog Centra za nezavisno novinarstvo: http://www.ijc.md/eng/index.php?option=com_content&task=view&id=157&Itemid=49.

Preuzmite izveštaj

Sadržaj istraživanja:

- Osnovni podaci o projektu
- O novinarama na osnovu popisa
- Javno mnjenje Srbije o novinarima
- Novinari Srbije o sebi i profesiji

O novinarima i novinarstvu u Srbiji

1.Koliko ima novinara i njihova regionalna distribucija
- Na osnovu popisa stanovnistava

2. Šta o novinarima i novinarstvu misli “narod”
- Na osnovu primarne ankete na slučajnom reprezentativnom uzorku

3. Šta o novinarima i novinarstvu misle novinari
- Na osnovu ankete medju profesionalnim novinarima na kvotnom uzorku

Preuzmite kompletno istraživanje:

- MAJ 2007. godine -

Naručilac: IREX

Realizacija: Strategic Marketing /SMMRI/

Uvodne napomene

Istraživanje slušanosti radio programa na teritoriji Srbije bez Kosova, obavljeno u periodu od 21.05.2007. - 27.05.2007. godine, čiji su najznačajniji rezultati predstavljeni u ovom izveštaju, dvanaesto je po redu istraživanje radijskog auditorijuma koje je naručio IREX, a realizovao Strategic Marketing (SMMRI).

Istraživanje je rađeno na teritoriji Beograda, Novog Sada i Niša.

Cilj ovog istraživanja bio je da se izmeri auditorijum najznačajnijih radio stanica u zemlji i da se dođe do najznačajnijih stavova vezanih za slušanost radio programa uopšte.

Svi predstavljeni podaci dobijeni su na osnovu Dnevnika koji je vodilo ukupno 2487 ispitanika starih između 10 i 70 godina sa teritorije Srbije bez Kosova. Ispitanici su vodili dnevnik ukupno 7 dana. Evidencija o slušanosti radija vođena je po 15-minutnim intervalima. Pored Dnevnika slušanosti, ispitanici su odgovarali i na dodatni upitnik koji je sadržao pitanja opšteg tipa vezana za slušanost radio programa.

Korekcija uzorka (poststratifikacija) rađena je po polu, starosti, regiji, tipu naselja, školskoj spremi i po nacionalnoj pripadnosti u regijama sa mešovitim stanovništvom.

Najznačajniji rezultati istraživanja

Radio kao medij, bar 15 minuta tokom nedelju dana, pratilo je 90,4% ukupno posmatrane populacije od 10 do 70 godina. U 2006. taj procenat je iznosio 93,11%, u 2005. - 90,84%, a u 2004. - 93,95%.

Radio se slušao u proseku 177 minuta dnevno (u 2006. - 182 min, u 2005. - 165 min, u 2004. - 182 min).

Preuzmite najznačajnije rezultate istraživanja:

Istraživanje tržišta i čitanosti štampanih medija na teritoriji Srbije: ŠTA ČITA SRBIJA?

- NOVEMBAR 2006. godine -

Naručilac: IREX

Realizacija: Strategic Marketing /SMMRI/

Metodologija: Istraživanje “Licem u lice”, u domaćinstvu, papir i olovka na nacionalnom  reprezentativnom uzorku Srbije: 15-70 godina starosti, uključuje urbana i “ostala” naselja

Populacija u osnovnom skupu: 5.388.000

Tip uzorka: troetapni slučajan reprezentativni stratifikovani uzorak
Jedinica I etape: Teritorija biračkih mesta
Jedinica II etape: Domaćinstva (slučajnim korakom)
Jedinica III etape: Ispitanici u okviru domaćinstva (Kish tablice)

Realizovani uzorak: 1658 ispitanika

Teren: 11. - 17. XI 2006.

Neki od rezultata istraživanja:

-Novine i časopisi beleže blag porast frekvencije čitanosti (mesečni čitaoci postaju nedeljni i sl.), ali udeo ne-čitalaca se ne smanjuje. Internet je u kontinuiranom porastu.

-Novine se čitaju oko 46 minuta dnevno, časopisi slično – 50 minuta dnevno.

-Novine nešto više čitaju muškarci, svi uzrasti (ali nešto manje najmlađi i najstariji), nešto bolje obrazovani (najmanje srednje škola), nešto imućniji, u urbanizovanim sredinama i Beogradu.

-Časopise više čitaju žene, mlađi ispitanici, obrazovaniji (najmanje srednja škola), nešto imućniji, u urbanizovanim sredinama i Beogradu.

-Najveći je segment koji prati isključivo TV i eventualno radio (22%), zatim ljudi koji svom medijskom miksu  dodaju i novine (35%), zatim segment koji čita i časopise (24%), i najzad i oni  koji pored svega koriste i Internet (20%).

Preuzmite istraživanje:

- NOVEMBAR 2006. godine -

Naručilac: IREX

Realizacija: AGB Nielsen Media Research & Strategic Marketing /SMMRI/

Uvodne napomene

Istraživanje, čiji su osnovni rezultati sadžani u ovom izveštaju, deseto je istraživanje gledanosti TV programa koje je naručio IREX, a realizovao Strategic Marketing/SMMRI.

Osnovni cilj istraživanja je da se preciznije izmeri pre svega gledanost lokalnih TV stanica, kao i gledanost TV stanica u manjim sredinama, koje su uglavnom definisane granicama jedne opštine.

Podaci o gledanosti TV stanica su dobijeni kombinacijom dve metode merenja:

- Elektronskog merenja putem piplmetara - koristeći AGB Nielsen Media Research nacionalni reprezentativni uzorak.

- Terenskih anketa - popunjavanje dnevnika, u kome su ispitanici po 15-minutnim intervalima vodili evidenciju o TV stanicama koje su gledali.

Period istraživanja: 11.11.2006. - 17.11.2006.

Ciljna populacija: 7.070.000 ljudi starijih od 4 godine koji žive na teritoriji Srbije bez Kosova, u domaćinstvima sa bar 1 TV aparatom. Poseban poduzorak bilo je stanovništvo u sledećim stratumima: Subotica, Novi Sad, Sremski Karlovci i Srem Užice, Čačak, Kraljevo, Novi Pazar, Kragujevac, Kruševac, Niš, Bor, Zaječar, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Vranje, Bujanovac i  Preševo. Ovaj poduzorak odnosi se na populaciju od 2.100.000 ljudi starijih od 4 godine koji žive u navedenim stratumima.

Veličina prosečnog dnevnog uzorka imala je 6.653 ispitanika.

Termini koji su korišćeni u istraživanju - podela TV stanica:

-Nacionalne: RTS1, RTS2, PINK, B-92, AVALA, FOX, Košava i Happy
-Regionalne (Vojvodina):RTV1, RTV2, SUPER
-Lokalne
-Strane stanice iz susednih zemalja (Hrvatska, BiH, Mađarska...) i stanice sa Kosova
-Strane internacionalne
-Domaće kablovske televizije
-Ostalo
-DVD, VCR, Video igre…

Preuzmite najznačajnije rezultate istraživanja: