ANEM :: U fokusu http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/rss.html Lista vesti sr http://anem.org.rs/img/logo.png ANEM :: U fokusu http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/rss.html U opštini Malo Crniće izgubili projekat medija http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/18037/U+op%C5%A1tini+Malo+Crni%C4%87e+izgubili+projekat+medija.html Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 31.07.2018. (Izvor: Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, autor: Uroš Uroševiš, Boom 93) - Komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja u Malom Crnić

Beograd, Novi Sad, Kragujevac, 31.07.2018. (Izvor: Koalicija medijskih i novinarskih udruženja, autor: Uroš Uroševiš, Boom 93) - Komisija za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja u Malom Crniću kod Požarevca, u ponedeljak nije mogla da raspodeli novac iz budžeta za sufinansiranje projekata medija. Dogodila se nesvakidašnja situacija da je opština izgubila projekat kojim je jedan medij aplicirao na konkursu.

Komisija je utvrdila da među pristiglim projektima koji su im predati na ocenjivanje, a na osnovu zapisnika o proveri dokumentacije koji je sačinila opština Malo Crniće, nedostaje dokumentacija za projekat „Stiške novosti", lista Nove novine iz Požarevca.

Nakon što su članovi komisije sekretaru komisije za medije iz opštine ukazali na ovaj nedostatak, predata im je dokumentacija za koju se ispostavilo da ne sadrži opis i budžet projekta.

Nakon nešto više od sat vremena „potrage" po opštini za nestalom dokumentacijom, komisija je odlučila da prekine rad i konstatuje da zbog nepotpune dokumentacije ne postoje uslovi da se zakonski odlučuje o raspodeli budžetskog novca za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

Još jedna nesvakidašnja situacija na sednici komisije dogodila se kada je sekretar, Dušan Ivković članovima pokazao tri male bele koverte koje su bile adresirane na opštinu Malo Crniće i naslovljene za Komisiju za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja.

Kako je on objasnio, te koverte nisu otvorene, niti zavedene u zapisnik.

Ovo je bio drugi pokušaj da se komisija okupi i da se raspodele sredstva iz budžeta za projekte medija. Naime, u prvom navratu, 20.jula pojavila su se samo dva od tri člana komisije. Iako su u opštini najpre tvrdili da su uredno pozvali sve članove, kasnije je utvrđeno da je poziv za jednog člana upućen na pogrešnu imejl adresu.

Inače, konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u Malom Crniću raspisan je sredinom aprila, ali bez objavljivanja na zvaničnoj internet strani opštine. Nakon što su reagovala medijska i novinarska udruženja, krajem aprila poziv je ponovljen i tada je uredno objavljena celokupna dokumentacija.

Nije jasno zbog čega je opština čekala skoro dva meseca da zakaže prvu sednicu komisije, s obzirom da je rok za dostavljanje projekata bio 23.maj.

Konkursom je ove godine opredeljeno 1.000.000 dinara iz budžeta za projekte, a zanimljivo je da su među specifičnim kriterijumima za ocenu projekata navedene nagrade i priznanja.

Stručnu komisiju za ocenjivanje projekata medija u Malom Crniću u Požarevcu činili su Uroš Urošević ispred ANEM-a i Lokal presa, Petar Jeremić ispred UNS-a i Ljubomir Đorđević ispred NUNS-a i NDNV-a.

]]>
Tue, 31 Jul 2018 09:54:11 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/18037/U+op%C5%A1tini+Malo+Crni%C4%87e+izgubili+projekat+medija
City radio odbio novčana sredstva opštine Pantelej na konkursu za "javni interes" http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17988/City+radio+odbio+nov%C4%8Dana+sredstva+op%C5%A1tine+Pantelej+na+konkursu+za+%22javni+interes%22.html NIŠ, 26.05.2017. - Nakon što je 26. maja ove godine GO Pantelej objavila Rešenje o raspodeli sredstava za podršku projekata za ostvarivanje javnog intersa u oblasti javnog informisanja, City radio se
NIŠ, 26.05.2017. - Nakon što je 26. maja ove godine GO Pantelej objavila Rešenje o raspodeli sredstava za podršku projekata za ostvarivanje javnog intersa u oblasti javnog informisanja, City radio se zahvalio na dodeljenim sredstima i odrekao se istih, jer ne želi da mrvicama iz budžeta realizuje ozbiljne projekte, kojima već 15 godina unazad zvaničnu podršku daju Ministarstvo kulture Republike Srbije i ugledni međunarodni donatori.

Celu vest procitajte ovde.

(Izvor radiocity.rs

]]>
Fri, 26 May 2017 08:18:28 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17988/City+radio+odbio+nov%C4%8Dana+sredstva+op%C5%A1tine+Pantelej+na+konkursu+za+%22javni+interes%22
NDNV: Sejdinoviću i Gruhonjiću upućene pretnje smrću http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17950/NDNV%3A+Sejdinovi%C4%87u+i+Gruhonji%C4%87u+upu%C4%87ene+pretnje+smr%C4%87u.html Novi Sad, 16.09.2016. (NDNV) - Predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedimu Sejdinoviću i programskom uredniku NDNV-a Dinku Gruhonjiću, kao i njihovim porodicama, upućene su otvor

Novi Sad, 16.09.2016. (NDNV) - Predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedimu Sejdinoviću i programskom uredniku NDNV-a Dinku Gruhonjiću, kao i njihovim porodicama, upućene su otvorene i jezive pretnje smrću.

Pretnje su upućene anonimnim pismom, koje je pristiglo na adresu NDNV-a i naslovljeno je na predsednika Nedima Sejdinovića.

NDNV je pretnje smrću prijavio policiji, a o slučaju je obavešteno i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu. Očekujemo da anonimni autor pod hitno bude otkriven i adekvatno kažnjen.

Ovo pismo je, međutim, samo vrhunac serije pretnji smrću i nasiljem koje su proteklih dana, putem društvenih mreža, pristizale rukovodstvu NDNV-a, pre svega predsedniku udruženja. O ovome je obavešteno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje se međutim do danas nije oglasilo.

NDNV je o pretnjama, pored kolega iz medija, obavestio i relevantne domaće i međunarodne institucije i organizacije.

]]>
Fri, 16 Sep 2016 14:27:38 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17950/NDNV%3A+Sejdinovi%C4%87u+i+Gruhonji%C4%87u+upu%C4%87ene+pretnje+smr%C4%87u
MEDIJSKI MRAK U KOLEVCI SRPSKE ŠTAMPE http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17941/MEDIJSKI+MRAK+U+KOLEVCI+SRPSKE+%C5%A0TAMPE.html Kragujevac, 04.07.2016. (Danas) - Novinari, urednici i ostali radnici Radio Televizije Kragujevac odlučili su da od srede, 6. jula, ukoliko se do tada sa poslodavcem ne postigne dogovor o izmirenju za

Kragujevac, 04.07.2016. (Danas) - Novinari, urednici i ostali radnici Radio Televizije Kragujevac odlučili su da od srede, 6. jula, ukoliko se do tada sa poslodavcem ne postigne dogovor o izmirenju zaostalih i tekućih obaveza prema radnicima, podnesu tužbe nadležnom sudu, zbog neisplaćenih zarada u poslednja tri meseca, nepovezanog radnog staza i neoverenih zdravstvenih knjižica, kao i da će upotrebiti sva ostala zakonom dozvoljena sredstva da zaštite svoja prava, navodi se u saopštenju za javnost ogranka UGS „Nezavisnost" u RTK.

Radio televizija Kragujevac do skora je bila najveći i jedan od najuglednijih elektronskih medija južno od Sava i Dunava. Mada poslovne nedaće te medijske kuće traju godinama unazad, finansijski kolaps, praćen promenom uređivačke politike, koja je i RTK svrstala u korpus medija pod strogom kontrolom Srpske napredne stranke, usledio je nakon privatizacije u leto prošle godine, kada je RTK, uz još šest-sedam televizija širom Srbije, kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević.

Situacija je dramatična i u ostalim kragujevačkim medijima, pre svega u Televiziji Kanal 9 i nedeljniku „Kragujevačke novine", koji su, zbog neraspisivanja gradskog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, praktično - pred gašenjem.

Autor: Z. RADOVANOVIĆ

 

]]>
Mon, 4 Jul 2016 14:09:21 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17941/MEDIJSKI+MRAK+U+KOLEVCI+SRPSKE+%C5%A0TAMPE
Poništiti najmanje devet ugovora http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17907/Poni%C5%A1titi+najmanje+devet+ugovora.html Izvor: Fonet, NUNS  Beograd, 7. april 2016. - Vlada Srbije je umesto da konstatuje prestanak servisa Novinske agencije Tanjug konstatovala prestanak javnog preduzeća Tanjug, izjavio je danas profesor
Izvor: Fonet, NUNS
 
Beograd, 7. april 2016. - Vlada Srbije je umesto da konstatuje prestanak servisa Novinske agencije Tanjug konstatovala prestanak javnog preduzeća Tanjug, izjavio je danas profesor Zoran Ivošević i objasnio da po Zakonu o javnom informisanju u slučaju da ne dođe do privatizacije prestaje da postoji medij, a ne izdavač.
 
Na predstavljanju knjige "Građanski nadzor privatizacije medija u Srbiji", Ivošević je ocenio da je Vlada Srbije u slučaju Tanjuga poistovetila izdavača sa medijem i da usled mešanja ta dva pojma nije došlo ni do prestanka rada servisa Tanjuga.
 
Ivošević je ukazao da je Vlada u Odluci o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Tanjug navela da je Tanjug prestao sa radom 31. oktobra 2015. godine u skladu sa Zakonom, ali je napomenuo da je to pogrešno, jer Tanjug nije medij već izdavač medija.
 
Izdavač medija se ne gasi na osnovu samog zakona već po odluci o ukidanju koju donosi Vlada Srbije koja ima osnivačka prava, objasnio je Ivošević.
 
Prema Ivoševiću, Odluka o pravnim posledicama prestanka Tanjuga morala je da ima drugačiju sadržinu i u njenom uvodu je trebalo da piše da se zasniva na aktu Vlade o ukidanju tog javnog preduzeća.
 
On je podsetio da Tanjug za razliku od Televizije Vranje nije iskoristio mogućnost za prenos akcija zaposlenima bez naknade.
 
Vlada je trebalo da donese ili odluku o ukidanju Tanjuga kao izdavača ili odluku o promeni njegove delatnosti, smatra Ivošević koji je ukazao da je Vlada umesto toga brkajući pojmove "medij" i "izdavač medija" konstatovala prestanak Tanjuga kao izdavača, a ne njegovog novinskog servisa.
 
Ivošević je napomenuo da je Vlada Srbije deklarativnom odlukom trebalo da konstatuje prestanak novinskog servisa Tanjuga, jer je to medij, a konstitutivnom odlukom je mogla da ukine Tanjug kao javno preduzeće ili da mu samo promeni delatnost.
 
Kao drugi sporan slučaj u privatizaciji Ivošević je napomenuo primer Televizije Vranje kojoj Agencija za privatizaciju nije dozvolila podelu svih akcija bez naknade zaposlenima.
 
Agencija je bila dužna da celokupnu nominalnu vrednost akcija, odnosno udela prenese zaposlenima, a ne samo deo akcija, ocenio je Ivošević i ukazao da je sada već ukinuta Agencija prekršila zakon.
 
On je objasnio da je prenos kapitala zaposlenima bez naknade uređen posebnim propisima i da oni imaju prednost u odnosu na opšte propise na koje se pozivala Agencija za privatizaciju kada je 67 odsto akcija prenela u akcijski fond.
 
Taj slučaj pokazuje da Agencija za privatizaciju nije primenjivala zakonske odredbe kako je trebalo, uprkos stavu Ministarstva koje je u ovom slučaju bilo na strani zaposlenih, ocenio je Ivošević.
 
On je podsetio da je u slučaju TV Vranje u toku upravni spor da se poništi odluka Agencije za privatizaciju i da su tužbu podneli zaposleni u TV Vranje.
 
Dragan Dobrasinović iz Toplickog centra za demokratiju i ljudska prava i jedan od autora knjige o privatizacij medija u Srbiji, ocenio je da bi veliki broj privatizacija u Srbiji trebalo poništiti kada bi se poštovalo slovo zakona.
 
Najmanje devet ugovora bi moralo da bude poništeno, ali se po svoj prilici to neće desiti, ukazao je Dobrasinović koji smatra da u Srbiji nije sprovedena privatizacija već partijsko-politička uzurpacija medija.
 
Kao probleme u privatizaciji Dobrašinović je napomenuo da su medije kupovala osuđena lica koja nisu po zakonu mogla da učestvuju u privatizaciji, da se nije dovoljno ispitivalo poreklo novca i da su pojedini kupci bili korisnici državne pomoći.
 
Jedan od autora knjige "Građanski nadzor privatizacije medija u Srbiji", ekonomista Miroslav Prokopijević je ocenio da su nosioci vlasti u privatizaciji medija nastojali da osiguraju nove kanale uticaja.
 
"Ako se gubi kontrola zbog vlasničke strukture povećavaju se nmehanizmi kontrole putem drugih instanci da se ne bi desilo sutra da medij bude okrenut protiv vlasti", ukazao je Prokopijević.
 
On je zaključio i da se država posle toliko godina odlučila na privatizaciju zbog pritiska regulative Evropske unije, ali je nastojala da osigura novi kanal uticaja.
]]>
Thu, 7 Apr 2016 16:05:20 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17907/Poni%C5%A1titi+najmanje+devet+ugovora
Za medijske projekte u Vojvodini šest puta manje novca nego 2015. http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17901/Za+medijske+projekte+u+Vojvodini+%C5%A1est+puta+manje+novca+nego+2015..html Autor: Z. Ćulafić Izvor: NUNS Beograd, 4.4.2015. - Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za kulturu i javno informisanje raspisao je prošlog meseca konkurse iz svoje nadležnosti za sufinansiranje me
Autor: Z. Ćulafić Izvor: NUNS

 

Beograd, 4.4.2015. - Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za kulturu i javno informisanje raspisao je prošlog meseca konkurse iz svoje nadležnosti za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, za koje je izdvojeno približno čest puta manje novca u odnosu na prošlu godinu.

Budžеt Pоkrајinskоg sеkrеtаriјаta zа kulturu i јаvnо infоrmisаnjе, zа 2016. gоdinu, umаnjеn је zа 727 miliona dinara i umеstо prоšlоgоdišnjih 1.978.700.000 dinаrа iznоsi 1.251.700.000 dinаrа, štо је umаnjеnjе zа 37 оdstо", objašnjava pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić u odgovoru na pitanje zbog čega je ove godine drastično smanjen budžet za sufinansiranje medijskih projekata.

Grujić je naveo da Pоkrајinski sеkrеtаriјаt, pored obaveze sufinansiranje medijskih projekata, оbеzbеđuје i srеdstvа zа plаte i druge rаshоde zа trinaest indirеktnih kоrisnikа na nivou Vojvodine, među kojima su i Srpskо nаrоdnо pоzоrištе, Мuzеј Vојvоdinе, Аrhiv Vојvоdinе i Zаvоd zа kulturu Vојvоdinе,

"Pоrеd tоgа, Pоkrајinski sеkrеtаriјаt zа kulturu i јаvnо infоrmisаnjе оbеzbеđuје srеdstvа, u sklаdu sа Zаkоnоm о јаvnоm infоrmisаnju i Zаkоnоm о nаciоnаlnim sаvеtimа, zа 22 izdаnjа nа оsаm јеzikа nаciоnаlnih mаnjinа u АP Vојvоdini", kaže Grujić. On dodaje da Pоkrајinski sеkrеtаriјаt ima оbаvеzu, takođe, dа оbеzbеđuје isplаtu plаtа zаpоslеnih i srеdstvа zа оbаvlјаnjе rеdоvnih dеlаtnоsti zа pet zаvоdа zа kulturu nаciоnаlnih mаnjinа.

"Uzimајući svе nаvеdеnо, Pоkrајinski sеkrеtаriјаt zа kulturu i јаvnо infоrmisаnjе biо је prinuđеn dа prојеktnе аktivnоsti nеpоznаtih kоrisnikа, u smislu šеmе držаvnе pоmоći, umаnji nа slеdеći nаčin: zа kоnkursе u оblаsti kulturе sа 340 nа 40 miliоnа dinаrа, а zа kоnkursе iz оblаsti јаvnоg infоrmisаnjа sа 74.5 miliona dinаrа, оdnоsnо nаkоn rеbаlаnsа budžеtа u оktоbru 2015. gоdinе, sа оkо 65 miliona dinаrа, nа iznоs оd 11.5 miliona dinаrа", navodi Slaviša Grujić.

Povodom odgovora Pokrajinskog sekretarijata, NUNS je u ime Medijske koalicije prošlog meseca zatražio razjašnjenje i komentar od Ministarstva kulture i javnog informisanja Republike Srbije. Odgovora još nema.

]]>
Mon, 4 Apr 2016 14:31:04 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17901/Za+medijske+projekte+u+Vojvodini+%C5%A1est+puta+manje+novca+nego+2015.
Medijska koalicija Požarevcu: Odustanite od finansiranja medija za praćenje rada lokalne samouprave http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17822/Medijska+koalicija+Po%C5%BEarevcu%3A+Odustanite+od+finansiranja+medija+za+pra%C4%87enje+rada+lokalne+samouprave.html Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93, MKMedijska koalicija (MK) je zatražila od predsednika skupštine Požarevca, Baneta Spasovića da odustane od principa podele sredstava medijima za usluge informisanja p

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93, MK

Medijska koalicija (MK) je zatražila od predsednika skupštine Požarevca, Baneta Spasovića da odustane od principa podele sredstava medijima za usluge informisanja putem javnih nabavki. MK je u saopštenju objavljenom danas ukazala da finansiranje medija putem instituta javne nabavke nije dozvoljeno i predstavlja izigravanje principa projektnog sufinansiranja.

MK  se obratila povodom najnovijeg poziva za podnošenje ponuda za učešće u postupku javne nabavke za medijsko praćenje rada organa lokalne samouprave od strane radio stanica.

U svom obraćanju Spasoviću, koalicija je podsetila da već više od godinu dana na snazi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZIJM) kojim je uređen način finansiranja medija od strane organa javne vlasti, uključujući tu i lokalne samouprave.

Ostatak dopisa prenosimo u celosti.

Članom 17. ZJIM propisano je da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije.

Imajući u vidu ove odredbe, javni entitet, pa i organ lokalne samouprave poput Skupštine Grada, može da finansira medij isključivo putem javnog konkursa, a izuzetno putem pojedinačnog davanja, strogo poštujući principe zabrane diskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći. Nijedan drugi način, pa ni finansiranje putem instituta javne nabavke nije dozvoljen i predstavlja izigravanje principa projektnog sufinansiranja.

Pored toga, nije sporna samo forma u kojoj se raspisuje poziv, nego i sama sadržina.

Sredstva koja dodeljuje javni entitet se ne mogu uopšte dodeljivati za potrebe promocije aktivnosti organa javne vlasti, jer takvi programski sadržaji ne bi odgovarali definiciji javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz člana 15. ZJIM.

Naime, taj član definiše javni interes kao

1) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije;

2) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina;

3) informisanje na srpskom jeziku  pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije;

4) očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije;

5) informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju;

6) informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;

7) podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi;

8) unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.

Praćenje aktivosti organa javne vlasti je samo jedan zanemarljiv segment javnog interesa, ali, ponavljamo, čak i da može da se podvede po definiciju iz člana 15. Takvo izveštavanje ne bi moglo da ima promo karakter (PR) lokalne vlasti. Drugim rečima, organi javne vlasti ne mogu da zakupljuju vreme na medijima, u vidu nekog plaćenog termina ili slične forme u kojima će se afirmativno prikazivati rad lokalnih organa. Za PR usluge, promotivne kampanje i slično, lokalne vlasti više ne smeju da koriste medije, nego specijalizovane agencije/ili neko drugo lice registrovano za obavljanje takve delatnosti.

Mediji više ne mogu da budu ni kanali za distribuciju takvih kampanja. Podsećamo da mediji vode svoju uređivačku politiku koja mora biti nezavisna i oslobođena od uticaja svih centara moći, uključujući i organe vlasti. Samo izveštavanje o aktivnostima organa javne vlasti mora da bude objektivno, nepristrasno i kritičko a ne „naručeno", pa bi eventualna sredstva koja se dodeljuju od grada mogla da budu vezana samo za takav način predstavljanja aktivnosti, i to putem javnih konkursa.

Posebno napominjemo da nije prvi put da Grad Požarevac zloupotrebljava institute javne nabavke kako bi posrednim putem finansirao pojedine medije, kršeći tako Zakon o javnom informisanju i medijima, ali istovremeno zloupotrebljavajući pravila Zakona o javnim nabavkama.

U tom smislu Vas pozivamo da povučete Poziv i odustanete od dodeljivanja sredstava putem javne nabavke, odnosno da raspišete Javni konkurs za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, formalno i sadržinski u potpunosti u skladu sa ZJIM.

Ukupno stanje u vezi slobode izražavanje je u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2015.godini ocenjeno kao loše, a EK se pored pozitivne ocene novog medijskog zakonodavnog okvira obavezala da će pratiti njegovo dalje sprovođenje i način finansiranja medija u Srbiji.

]]>
Fri, 20 Nov 2015 03:56:58 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17822/Medijska+koalicija+Po%C5%BEarevcu%3A+Odustanite+od+finansiranja+medija+za+pra%C4%87enje+rada+lokalne+samouprave
U Požarevcu sve po starom i u 2016.godini? http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17821/U+Po%C5%BEarevcu+sve+po+starom+i+u+2016.godini.html Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93Grad Požarevac nastaviće i naredne godine da finansira medije za praćenje rada lokalne samouprave. To nam je potvrdio Bane Spasović, predsednik skupštine grada. Iako će

Autor: U.Urošević Izvor: Boom 93

Grad Požarevac nastaviće i naredne godine da finansira medije za praćenje rada lokalne samouprave. To nam je potvrdio Bane Spasović, predsednik skupštine grada. Iako će u 2016.godini biti opredeljeno nešto više novca za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, grad će na ovaj način nastaviti da ignoriše odredbe medijskih zakona. 

Moglo bi da se protumači da je funkcionerima u Požarevcu bitnija "lepa vest" o svom radu i praćenje po zakazanim terenima, nego zadovoljavanje javnog interesa i izveštavanje o problemima sa kojima se suočavaju građani, a koji se tiču funkcionisanja lokalnih službi.

Grad do kraja ove godine preko javnih nabavki za usluge informisanja namerava da medijima raspodeli 12,5 miliona dinara, sedam puta više od visine sredstava koja je opredeljena za konkursno sufinansiranje (oko 1,8 miliona dinara).

Grad je nedavno ponovo raspisao javnu nabavku velike vrednosti za radio stanice.  Rok za dostavljanje ponuda je 9.decembar, a reč je o ponovljenom pozivu jer se prošli put za ovu javnu nabavku niko nije  javio.

Ove godine su sredstva za "informisanje" sa pozicija gradonačelnika i predsednika skupštine podeljena u nekoliko navrata, ali ciljano za štampane medije, radio i televiziju. Nije jasno da li lokalna vlast nije prepoznala nove medije kao pogodne za pružanje usluga informisanja ili je nešto drugo u pitanju.

Što se tiče konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja, on nije ni bio predviđen odlukom o budžetu u 2015.godini, da bi se naknadno opredelila sredstva, a sam konkurs bio raspisan u septembru. Ugovori sa medijima čiji će projekti biti sufinansirani iz budžeta, potpisani su manje od dva meseca pre isteka 2015.godine.   

Predstavnici grada su do pre par meseci ponavljali da imaju veliki broj nedoumica oko raspisivanja konkursa, ali  pritom naglašavali da im je cilj objektivno i nepristrasno informisanje.

Od početka godine je postojao pritisak jednog broja lokalnih medija koji su prethodnih godina bili pružaoci usluga informisanja gradskoj upravi u Požarevcu, da se opredele sredstva za ovu namenu.

Kako nezvanično saznajemo, neke od tih medija su organi lokalne samouprave prethodnih godina plaćali i preko narudžbenica, zaobilazeći čak i pribavljanje usluga javnim nabavkama.

Da li se može lokalnoj samoupravi u Požarevcu da novac za medije deli kao uslugu?

Lokalni funkcioneri i gradske službe pozivaju se na Zakon o javnim nabavkama koji im omogućava da novac dele za usluge informisanja preko javnih nabavki.

Međutim, u novi set medijskih zakona propisuje da se medijski sadržaji finansiraju isključivo konkursom za projekte koji bi obrađivali pitanja od javnog interesa.

Retko ko se usudio da u Srbiji nastavi sa starom praksom. U Braničevskom okrugu, osim Požarevca, to nije uradila nijedna lokalna samouprava.

Predstavnici više medijskih udruženja u prethodnom periodu su kritikovali ponašanje jednog broja lokalnih samouprava, među kojima je i Požarevac, zbog načina preraspodele sredstava za informisanje. Pritom su jasno isticali da Zakon o informisanju i medijima više ne prepoznaje usluge izveštavanja o radu kao način dodele novca iz javnih finansija.

]]>
Thu, 19 Nov 2015 03:52:02 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17821/U+Po%C5%BEarevcu+sve+po+starom+i+u+2016.godini
ISPRAVKA KONKURSA OPŠTINE BOGATIĆ http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17891/ISPRAVKA+KONKURSA+OP%C5%A0TINE+BOGATI%C4%86.html          IZVOR: ANEM Opština Bogatić je objavila na svom sajtu ispravku Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Bogatić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
IZVOR: ANEM
 
Opština Bogatić je objavila na svom sajtu ispravku Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Bogatić u 2015. godini.
 
Opština je prihvatila sugestije Koalicije novinarskih i medijskih udruženja da otkloni nepravilnosti u delu koji se odnosi na specifične kriterijume za ocenjivanje projekata. Kako se ova ispravka isključivo odnosi na rad komisije, te ne iziskuje poništavanje konkursa ili produžavanje roka za podnošenje prijava na konkurs, rok za prijave je nepromenjen - 20.11.2015.
 
Obaveštenje o ispravci konkursa možete pogledati ovde
]]>
Wed, 18 Nov 2015 14:48:03 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17891/ISPRAVKA+KONKURSA+OP%C5%A0TINE+BOGATI%C4%86
Drugi konkurs opštine Bogatić za sufinansiranje medijskih sadržaja http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17890/Drugi+konkurs+op%C5%A1tine+Bogati%C4%87+za+sufinansiranje+medijskih+sadr%C5%BEaja.html Izvor: ANEMOpština Bogatić raspisala je drugi ovogodišnji Javni konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Bogatić u 2015.

Izvor: ANEM

Opština Bogatić raspisala je drugi ovogodišnji Javni konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Bogatić u 2015. godini. Prvi je bio raspisan u februaru.

Visina sredstava opredeljenih na konkursu je 2.503.000 dinara.  

Namena konkursa je sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja koji doprinose istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju svih građana opštine Bogatić; zaštiti i razvoju ljudskih prava i demokratije, podizanju kvaliteta informisanja osoba sa invaliditetom i pripadnika nacionalnih manjina; unapređenju pravne i socijalne države; slobodnom razvoju ličnosti i zaštiti dece i mladih; razvoju kulturnog i umetničkog stvaralaštva; razvoju obrazovanja , uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema; razvoju nauke, sporta i fizičke kulture; zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi; unapređivanju medijskog i novinarskog profesionalizma i ostalih medijskih sadržaja koji doprinose zadovoljavanju potreba građana opštine Bogatić za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života, bez diskriminacije.Pravo učešća na konkursu imaju izdavači medija čiji medij je upisan u Registar medija, koji se vodi u Agenciji za privredne registre i pravna lica, odnosno preduzetnici, koji se bave proizvodnjom medijskog sadržaja i koji imaju dokaz da će sufinansirani medijski sadržaj biti realizovan putem medija.

Konkurs je otvoren do 19. novembra.

 

]]>
Sun, 15 Nov 2015 14:21:13 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17890/Drugi+konkurs+op%C5%A1tine+Bogati%C4%87+za+sufinansiranje+medijskih+sadr%C5%BEaja
PONOVLJEN KONKURS GRADA NIŠA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA UNAPREĐENJA PROFESIONALNIH I ETIČKIH STANDARDA http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17892/PONOVLJEN+KONKURS+GRADA+NI%C5%A0A+ZA+SUFINANSIRANJE+PROJEKATA+UNAPRE%C4%90ENJA+PROFESIONALNIH+I+ETI%C4%8CKIH+STANDARDA.html IZVOR: ANEM Grad Niš je odlučio da ponovi Konkurs za sufinansiranje projekata unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša, od 14.10.2015. go

IZVOR: ANEM 

Grad Niš je odlučio da ponovi Konkurs za sufinansiranje projekata unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša, od 14.10.2015. godine. Razlog za ponavljanje je to što se na prethodni konkurs nije javio dovoljan broj kandidata  za članove konkursne komisije.

Konkurs traje do 21.11.2015, a u svemu ostalom je isti kao prethodno raspisani konkurs od 14.10.2015. 

]]>
Fri, 6 Nov 2015 15:21:27 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17892/PONOVLJEN+KONKURS+GRADA+NI%C5%A0A+ZA+SUFINANSIRANJE+PROJEKATA+UNAPRE%C4%90ENJA+PROFESIONALNIH+I+ETI%C4%8CKIH+STANDARDA
Konkurs Grada Niša za sufinansiranje projekata unapređenja profesionalnih i etičkih standarda http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17889/Konkurs+Grada+Ni%C5%A1a+za+sufinansiranje+projekata+unapre%C4%91enja+profesionalnih+i+eti%C4%8Dkih+standarda.html Izvor: ANEM Grad Niš raspisao je 15. oktobra Konkurs za sufinansiranje projekata unaređenja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2015. godini.

Izvor: ANEM 

Grad Niš raspisao je 15. oktobra Konkurs za sufinansiranje projekata unaređenja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2015. godini. Namena sredstava je sufinansiranje projekata organizovanja stručnih skupova,istraživanja, monitoringa i evaluacije medijskih projekata koji se sufinansiraju iz budžeta Grada Niša i projekata koji doprinose unapređenju etičkih standarda i podizanju nivoa medijske pismenosti učesnika u medijskom sektoru, kao i svih građana Niša. Pre ovog konkursa, Grad je u aprilu raspisao Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Visina sredstava opredeljenih na ovom konkursu je 480.000 dinara.

Pravo učešća na Konkursu imaju pravno lice odnosno preduzetnik sa projektima organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i sa projektima unapređenja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.

Konkurs je otvoren do 29. oktobra, a možete ga pogledati ovde.

]]>
Sat, 17 Oct 2015 14:12:20 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17889/Konkurs+Grada+Ni%C5%A1a+za+sufinansiranje+projekata+unapre%C4%91enja+profesionalnih+i+eti%C4%8Dkih+standarda
Konkurs opštine Kovin za sufinansiranje medijskih projekata http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17888/Konkurs+op%C5%A1tine+Kovin+za+sufinansiranje+medijskih+projekata.html IZVOR: OPŠTINA KOVIN Na osnovu člana 18. i člana 19. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS", br.83/14), Odluke o budžetu opštine Kovin za 2015. godinu („Sl. list opštine K

IZVOR: OPŠTINA KOVIN 

Na osnovu člana 18. i člana 19. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS", br.83/14), Odluke o budžetu opštine Kovin za 2015. godinu („Sl. list opštine Kovin", br. 20/2014) i Odluke o izmeni i dopuni Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2015. godini br. 037-39/2015-III od 11.09.2015. godine OPŠTINSKO VEĆE OPŠTINE KOVIN raspisuje

 J A V N I  P O Z I V 

 za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini

I  NAMENA SREDSTAVA I IZNOS

Odlukom o izmeni i dopuni Odluke Opštinskog veća opštine Kovin o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2015. godini, sredstva u iznosu od 950.000,00 dinara namenjena su za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja. 

Namena konkursa je sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, koji doprinose istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju svih građana opštine Kovin o zbivanjima u vezi sa radom organa lokalne samouprave i iz svih drugih oblasti života i rada i obezbeđuju javni interes na srpskom jeziku, kao i na mađarskom i rumunskom jeziku koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine Kovin.

II  PRAVO UČEŠĆA

Na Konkursu može učestvovati:

  1. izdavač medija čiji medij je upisan u Registar medija, odnosno Registar javnih glasila u Agenciji za privredne registre;
  2. pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi proizvodnjom medijskih sadržaja i koji priloži dokaz da će sufinansiran medijski sadržaj biti realizovan putem medija.

Pravo učešća na Konkursu nemaju izdavači koji se finansiraju iz javnih prihoda.

Pravno lice ili preduzetnik koji je prethodne  godine  bio korisnik  budžetskih sredstava za informisanje može biti učesnik ovog Konkursa samo pod uslovom  da je dostavio  odgovarajući  izveštaj o ostvarenim obavezama, određenim ugovorom  zaključenim sa Opštinom Kovin po tom osnovu.

Učesnik Konkursa može konkurisati samo sa jednim projektom.

Izdavač više medija ima pravo učešća na Konkursu s jednim projektom za svaki medij.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80% vrednosti projekta.

III  KRITERIJUMI ZA OCENU PROJEKATA

Kriterijumi na osnovu kojih će se ocenjivati projekti prijavljeni na Konkurs su:

1. Mera  u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni  interes u oblasti javnog informisanja, podstičući slobodu izražavanja mišljenja i ideja, uz zadovoljavanje potreba građana za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života, bez diskriminacije;

2. Dostupnost medijskog sadržaja najvećem broju korisnika - stepen pokrivenosti teritorije opštine Kovin (distribucija štampanog medija, radijska ili TV pokrivenost);

Specifični kriterijum za ocenjivanje projekata:

mera u kojoj projekat doprinosi očuvanju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i jezika, kao i očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta mađarske i rumunske nacionalne manjine, čiji su jezici u službenoj upotrebi na teritoriji opštine Kovin, tako što će biti pruženi dokazi o mogućnosti  informisanja u štampanom mediju i na jezicima pomenutih manjina, odnosno o emitovanju specijalizovanih emisija na jezicima pomenutih manjina u programu elektronskog medija.

IV  ROKOVI

Prijave na Konkurs podnose se u roku od 15 dana od dana objavljivanja na veb prezentaciji Opštine i u dnevnom listu „Danas", od 15.09.2015. godine do 30.09. 2015. godine.

Odluka o raspodeli sredstava donosi se najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja konkursa.

Korisnik sredstava je dužan da izveštaj o realizaciji utrošenih sredstava  dostavi do 31.12. 2015. godine.

V  DOKUMENTACIJA

Prijave za učešće se podnose na obrascu koji je propisalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Prijavni obrasci mogu se preuzeti na internet prezentaciji Opštine Kovin,www.kovin.rs, a sadrže:

- prijavu na konkurs, sa detaljnim opisom projekta;

- detaljno razrađen budžet projekta.

Učesnik Konkursa je obavezan da priloži i kopije sledećih dokumenata u jednom primerku:

  1. rešenje o registraciji pravnog lica ili preduzetnika u Agenciji za privredne registre;
  2. rešenje o registraciji iz Registra medija odnosno Registra javnih glasila u Agenciji za privredne registre;
  3. dozvola za emitovanje radio i/ili TV programa izdata od Regulatornog tela za elektronske medije;
  4. dokaz da će sufinansirani medijski sadržaj biti realizovan putem medija, vizuelni prikaz predloženog medijskog sadržaja (trejler, primerak novina, džingl i sl);                                                                                                                                                                                                     

VI  POZIV ZA UČEŠĆE U RADU KOMISIJE

Pozivaju se  novinarska i medijska udruženja, registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja Konkursa, kao i medijski stručnjaci zainteresovani za rad u komisiji, da dostave predlog za članove konkursne komisije. Predloge slati do zaključenja Konkursa.

Članove stručne komisije imenuje Predsednik opštine Kovin, iz reda nezavisnih stručnjaka za medije i medijskih radnika koji nisu u sukobu interesa i ne obavljaju javnu funkciju.  

VII OPŠTE INFORMACIJE

Konkurs i Obrazac za prijavu objavljuju se na veb-sajtu Opštine Kovin, gde su vidljivi i dostupni sve vreme trajanja Konkursa.

Rešenje o sufinansiranju projekata po raspisanom konkursu biće objavljeno na internet stranici Opštine www.kovin.rs i dostavljeno svim učesnicima konkursa u elektronskoj formi.

Konkursni materijal se ne vraća.

Prijave koje stignu van propisanog roka, ili na pogrešnom obrascu, neće biti razmatrane.

Prijave sa dokumentacijom, u dva primerka, slati na adresu: Opština Kovin, JNA 5, 26220 Kovin, ili podneti lično, na pisarnici Opštinske uprave Kovin, kacelarija 11, sa naznakom: „Za Konkurs za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja."

]]>
Wed, 16 Sep 2015 14:02:19 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17888/Konkurs+op%C5%A1tine+Kovin+za+sufinansiranje+medijskih+projekata
Do sada prodato 15 medija http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17778/Do+sada+prodato+15+medija.html Beograd, 24.8.2015. (EurActiv/BETA) - Od 6. avgusta kada su počela javna nadmetanja za prodaju medija u javnom vlasništvu nove vlasnike je dobilo 15 medija. Poslednji u nizu bili su centar za informis

Beograd, 24.8.2015. (EurActiv/BETA) - Od 6. avgusta kada su počela javna nadmetanja za prodaju medija u javnom vlasništvu nove vlasnike je dobilo 15 medija. Poslednji u nizu bili su centar za informisanje Novi Kneževac 22. avgusta i Informativni pres centar opštine Vladičin Han, Javno preduzeće za informisanje Šumadija iz Aranđelovca i TV Požega dan ranije. Među kupcima su i medijske firme, preduzetnici iz raznih oblasti, ali i ljudi o kojima se u javnosti ne zna gotovo ništa, a Agencija za privatizaciju ne objavljuje profil kupaca. Najviše medija do sada je kupio kruševački biznismen Radioca Milosavljević.

Na javnim nadmetanjima 21. i 22. avgusta Milosavljević je kupio Centar za informisanje Novi Kneževac (CINK)  i televiziju Požega. 

Televiziju Požega sa 12 zaposlenih preuzeo je za 39.000 evra, kao jedini ponuđač na tenderu. Ponuda Milosavljevića bila je za 117 evra veća od početne cene od 38.883 evra, na koliko je procenjen celokupan kapital tog medija. 

CINK je prodat za 480 evra. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u CINK-u radi sedam ljudi, a to preduzeće ima info kanal na kablovskoj televiziji, teletekst i izdaje Novokneževačke novine. 

Početna cena za CINK bila je 235 evra, koliko je procenjena vrednost celokupnog kapitala u vlasništvu vojvođanske opštine Novi Kneževac.

Ovaj kruševački biznismen do sada je kupio i RTV Pančevo za 87.200 evra, RTV Kruševac za 14.000 evra i RTV Kragujevac za 85.500 evra, kao jedini ponuđač na tenderima, a bio je zainteresovan i za RTV Trstenik.

U medijima je prenošeno da je otkupio dokumentaciju i zs kupovinu novinske agencije Tanjug, ali ponudu u prvom nadmetanju nije podneo. Navodi se da je zainteresovan i za RTV Brus.

Prema navodima medija, Milosavljević je vlasnik preduzeća za proizvodnju plastične ambalaže Sloga i vlasnik klinike Sloga medik, član je Socijalističke partije Srbije (SPS) od osnivanja, od 2009. do 2012. bio je zamenik gradonačelnika Kruševca, a kako je rekao, od tada više nije aktivno u politici, već se bavi biznisom.

On je negirao veze sa SNS-om i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem i rekao je da medije ne kupuje iz političkih interesa već iz komercijalnih razloga. 

Kopernikusu 2. medij po redu

Agencija za privatizaciju objavila je i da je Javno preduzeće za informisanje Šumadija iz Aranđelovca koje emituje radio program,  prodato za 34.000 evra Saši Jankoviću iz Aranđelovca.

Informativni pres centar Opštine Vladičin Han koji emituje TV program, prodat je za 8.230 evra Milošu Diniću iz Vladičinog Hana

Objavljeno je i da je Radio Raška prodat prodat 19. avgusta kablovsko-distributivnom sistemu Kopernikus za 14.950 evra. Početna cena Radio Rašku bila je 14.939 evra. Radio Raška posluje od 1995. godine.

Kopernikus je istog dana kupio i Radio Šid za 531.000 evra, po ceni 76 puta većoj od početne, i većoj nego što je prodat Studio B. U javnosti se pre privatizacije govorilo da bi kupac zapravo mogao više da bude manje zainteresovan za sam medij koliko za kablovsko-distributivni sistem sa 3.000 korisnika koji radi u okviru ovog medija. 

U sistemu Kopernikus su kablovski operater i televizija s tri kanala. Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz februara 2015, Kopernikus se dovodi u vezu sa SNS-om, od kada je njen treći program tokom izborne kampanje 2011-2012. godine zakupila ta stranka preko firme Sens marketing, i dodaje se da su neki funkcioneri te stranke radili ili rade na ovoj televiziji. 

Kupci - od medija do proizvođača sadnica

Novi vlasnici ranije prodatih medija su različitih profila - od medijskih firmi preko preduzetnika iz drugih oblasti do ličnosti o kojima se za sada u javnosti ne zna mnogo. 

Studio B je preuzela marketinška agencija Maksim medija, koja je vlasnik radio stanica Jat, TDI, Hit i Karolina. 

TV Apolo iz Novog Sada našao se u rukama firme Srbija danas koja ima istoimeni portal. 

RTV Novi Pazar preuzelo je konzorcijum na čelu sa Denisom Mavrićem, koji je direktor te televizije. On je nakon javnog nadmetanja rekao da su u konzorcijumu „uspešni ljudi i z Novog Pazara" kojima je stalo do kvalitetnog programa. 

RTV Inđija je preuzela Danijela Šuša. Iako nema zvanične potvrde da je reč o istoj osobi, tako se zove i direktorka Sremske televizije, medija koji je, prema navodima NUNS-a, bio zainteresovan i za Radio Šid. 

RTV Trstenik preuzeo je konzorcijum Vladimira Stevanovića i Milorada Pantića koji su, po pisanju medija, vlasnik pumpe i proizvođač voćnih sadnica. 

O Pavlu Anušiću koji je preuzeo RTV Bačka Palanka za skoro 250.000 evra po ceni 25 puta većoj od početne ne zna se ništa, a Agencija za privatizaciju ne objavljuje podatke o profilu kupca. 

]]>
Mon, 24 Aug 2015 15:44:52 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17778/Do+sada+prodato+15+medija
Arhive medija u privatizaciji ostaju državi http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17775/Arhive+medija+u+privatizaciji+ostaju+dr%C5%BEavi.html Beograd, 20.8.2015. (UNS) - „Arhive svih medija koji su u državnom vlasništvu, a idu u privatizaciju, nakon završetka ovog procesa pripašće nadležnim arhivima," kaže za UNS direktor Arhiva Jugosl

Beograd, 20.8.2015. (UNS) - „Arhive svih medija koji su u državnom vlasništvu, a idu u privatizaciju, nakon završetka ovog procesa pripašće nadležnim arhivima," kaže za UNS direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević.

Na osnovu Zakona o arhivskoj građi Savezne Republike Jugoslavije, sva kulturna dobra moraju ostati u vlasništvu države, pa tako, kako ističe Milošević, celokupne arhive medija, bilo da su to pisani zapisi, fotografije, audio ili video snimci ne mogu biti prodati.

„U skladu sa nadležnostima arhiva, dokumentacije lokalnih medija se preuzimaju i čuvaju. To je poznato i kupcima, ali i Agenciji za privatizaciju. Arhivska građa koja je kulturno dobro ne može biti sastavni deo medija u postupku privatizacije", kaže Milosavljević.

U Ministarstvu kulture i informisanja potvrdili su nam ovu informaciju navodeći da arhive medija nisu ulazile u procenu kapitala, pa samim tim ne mogu biti prodate.

Kako ističu, nakon zaključenja ugovora o prodaji medija, arhivsku građu medija preuzimaju nadležni arhivi.

„Ovo znači da, kao što Novinsku agenciju Tanjug kupujete bez zgrade jer ona nije ušla u procenu kapitala i vlasništvo je države, tako je kupujete i bez arhiva - fotografija, negativa, snimaka, zapisa...", kažu u Ministarstvu.

Oni dodaju da je Ministarstvo kulture i informisanja preduzelo korake za zaštitu kulturnog dobra i da kao što svako privredno društvo u javnoj svojini po Zakonu ima obavezu da vodi računa o arhivi, tako ima obavezu i da je nakon privatizacije ili gašenja medija preda nadležnim arhivima.

Zaposleni u Arhivu Jugoslavije svake godine, u skladu sa Zakonom, obilaze i popisuju arhivsku građu.

„Svake godine obilazimo, popisujemo, proveravamo da li se arhiva čuva u skladu sa Zakonom i da li se preduzimaju mere protiv uništavanja, oštećenja ili nestajanja materijala," kažu iz Arhiva Jugoslavije.

Direktor Miladin Milošević ističe da svi zainteresovani, nakon preuzimanja arhive posle privatizacije mogu da dođu i traže kopiju materijala, u skladu sa Zakonom.

„Arhiv Jugoslavije je već počeo da preuzima dokumentaciju Radija Jugoslavije - Međunarodnog radija Srbije. Još uvek nismo sve preneli, ali radimo na tome. Tako će biti i sa Tanjugom, ali i svim drugim medijima u javnom vlasništvu", rekao je UNS-u Milošević i dodao da kulturno dobro jedne države mora ostati u njenom vlasništvu kako bi bilo zaštićeno od uništavanja. 

Bivši direktor Radija Jugoslavija - Međunarodnog radija Srbija Milorad Vujović potvrdio je UNS-u da je u toku primopredaja arhivske građe ovog radija Arhivu Jugoslavije.

„U odluci Vlade koju smo dobili piše da svu arhivsku građu moramo predati nadležnom arhivu, a to je za nas Arhiv Jugoslavije, i mi trenutno na tome radimo", kaže Vujović.

Ipak, ne znaju svi mediji da im nakon privatizacije neće ostati arhiva. U Studiju B, na primer, ističu da nisu upoznati sa ovim problemom.

„Koliko sam ja upućen, arhivu dobija kupac. Studio B je specifičan slučaj, mi smo arhivu do 2000. godine praktično izgubili. Nešto je uništeno, nešto su preuzele druge televizije, veliki broj autorskih emisija sa sobom su odneli autori. Na primer, Studio B nema u svojoj arhivi sve emisije Utiska nedelje. Našu arhivu praktično čine dnevni događaji, i to od 2000. godine. Takođe, koliko ja znam, kod nas prethodnih godina nisu dolazili iz arhiva i popisivali građu", kaže za UNS direktor produkcije Studija B Miroslav Savić.

]]>
Thu, 20 Aug 2015 10:20:41 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17775/Arhive+medija+u+privatizaciji+ostaju+dr%C5%BEavi
Prodat Radio Šid po ceni 76 puta većoj od početne http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17774/Prodat+Radio+%C5%A0id+po+ceni+76+puta+ve%C4%87oj+od+po%C4%8Detne.html Šid, 20.8.2015. (EurActiv) - Radio Šid je prodat kablovsko-distributivnom sistemu Kopernikus za 531.000 evra, po ceni 76 puta većoj od početne, saopštila je Agencija za privatizaciju. Agencija nije na

Šid, 20.8.2015. (EurActiv) - Radio Šid je prodat kablovsko-distributivnom sistemu Kopernikus za 531.000 evra, po ceni 76 puta većoj od početne, saopštila je Agencija za privatizaciju. Agencija nije navela podatke o ostalim ponuđačima. Osim radija u sistemu Radio Šida je i kablovski operater, dok Kopernikus ima tri kanala i kablovsko-distributivni sistem. Savet za borbu protiv korupcije je u izveštaju s početka ove godine naveo da je u Kopernikus blizak sa vladajućim SNS-om. Broj prodatih medija od 72 predviđena za privatizaciju ove godine porastao je na 10.


Ugovor o prodaji biće potpisan tek nakon što se dobiju mišljenja Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medije navodi se u saopštenju sa sednice održane 19. avgusta, u kojem nema informacija o broju ponuđača, a podseća se da je početna cena bila 6.928 evra. 

U mesecima pre prodaje u opštini Šid i samom radiju bili su nezadovoljni procenom vrednosti Radio Šida, smatrajući da je ovaj medij podcenjen jer u svom sastavu ima kablovsku televiziju sa oko 3.000 korisnika koji plaćaju nešto više od 1.000 dinara mesečno, što donosi priliv od tri miliona dinara mesečno, dok je početna cena izražena u dinarima iznosila manje od 830.000 dinara.

U upravi radio Šida tada su se, kako je preneo novosadski Dnevnik, protivili privatizaciji u strahu da će se ukinuti programi na jezicima nacionalnih manjina, što bi značilo i otkaze za deo zaposlenih. 

Prema informaciji sa sajta Radio Šida, otvaranje ponuda bilo je pomereno sa 12. na 19. avgust "zbog nedostatka kod ponuđača". 

U sistemu Kopernikus su kablovski operater i televizija s tri kanala.

Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz februara 2015, Kopernikus se dovodi u vezu sa SNS-om, od kada je njen treći program tokom izborne kampanje 2011-2012. godine zakupila ova stanka preko firme Sens marketing. 

Navodi se i da je funkcionerka SNS-a Tatjana Vidojević bila je glavna i odgovorna urednica trećeg kanala Kopernikusa, a da na ovoj televiziji autorsku emisiju ima poslanik i funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović.

Radio Šid je regionalni radio, koji je program probno počeo da emituje 1969. godine, a od 1989. je registrovan kao informativna organizacija.

]]>
Thu, 20 Aug 2015 10:19:01 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17774/Prodat+Radio+%C5%A0id+po+ceni+76+puta+ve%C4%87oj+od+po%C4%8Detne
Prodat Studio B, kupce do sada dobilo devet medija http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17773/Prodat+Studio+B%2C+kupce+do+sada+dobilo+devet+medija.html Beograd, 19.8.2015. (BETA) - Beogradska televizija Studio B prodata je za 530.000 evra vlasnicima radio stanica Jat, TDI, Hit i Karolina. Kako je saopšteno 19. avgusta na otvaranju finansijske ponude

Beograd, 19.8.2015. (BETA) - Beogradska televizija Studio B prodata je za 530.000 evra vlasnicima radio stanica Jat, TDI, Hit i Karolina. Kako je saopšteno 19. avgusta na otvaranju finansijske ponude u Agenciji za privatizaciju, ugovor će biti sklopljen posle dobijanja saglasnosti regulatornih tela, a kupci očekuju da će to biti u roku od 20-ak dana. Od 72 medija u kojima država i lokalne samouprave imaju udeo kupce je dobilo njih devet.

Pored Tanjuga, za koji u prvom pozivu nije pronađen kupac, Studio B je najveći medij predviđen za privatizaciju. Procenjena vrednost kapitala ove medijske kuće u vlasništvu grada je 528.626 evra.

Novi vlasnik je marketinška agencija Maksim medija koja je jedina dostavila ponudu.

Maksim medija je vlasnik četiri radija - Hit FM koji ima nacionalnu frekvenciju, gradski radio Jat, TDI i Karolina koja je najnoviji radio te grupe s početkom rada krajem 2013.

Zakonski zastupnik Maksim medija Ružica Krdžić rekla je novinarima da je kupovina Studija B logičan nastavak širenja te firme koja ima desetogodišnje iskustvo u poslovanju radio stanica.

"Nadamo se da će naše iskustvo doprineti boljoj poziciji i razvoju Studija B", istakla je Krdžić.

Ona je dodala da će o planovima za Studio B moći da govori posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora, što se očekuje u narednih dvadesetak dana.


Prodato devet medija

Od 72 medija u kojima država i lokalne samouprave imaju vlasništvo do 19. avgusta je prodato devet lokalnih medija - RTV Trstenik, RTV Pančevo, Televizija Apolo iz Novog Sada, RTV Bačka Palanka, RTV Kruševac, RTV Novi Pazar, RTV Kragujevac i RTV Inđija i Studio B.

Od toga je tri medija - RTV Kruševac, Kragujevac i Pančevo, kupio biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević, koji je bio zainteresovan i za RTV Trstenik. Prema pisanju medija zainteresovan je i za RTV Brus, a otkupio je i konkursnu dokumentaciju za Tanjug s tim što ponudu ipak nije dostavio.

Milosavljević je za Blic negirao političke motive za kupovinu medija, kao i povezanost sa ministrom Bratislavom Gašićem, koji je takođe iz Kruševca.


"Televizije kupujem samo u interesu svog džepa, a ne džepa SNS ili Bate Gašića. Njega poznajem, ali nemam nikakve poslovne veze s njim. Uostalom, nisam ni član SNS, već SPS, i to od osnivanja. U vlasti sam bio kao zamenik gradonačelnika od 2009. do 2012. i od tada nisam više aktivno u politici, već u biznisu. Ozbiljan sam kupac i ne znam šta je tu vama čudno", rekao je on.

RTV Inđija je prodata jedinom ponuđaču Danijeli Šuši iz Šida, RTV Novi Pazar konzorcijumu privatnih lica na čelu sa Denisom Mavrićem, direktorom te televizije,  RTV Bačka Palanka Pavlu Anušiću koji je platio 25 puta veću cenu od procenjene vrednosti kapitala, RTV Trstenik konzorcijumu privatnih lica koje predvode Vladimir Stevanović i Milorad Pantić, a novosadska Televizija Apolo prodata je preduzeću Srbija danas, vlasniku istoimenog portala.

U javnosti je postavljeno pitanje o motivima novih vlasnika RTV Trstenik da plate 7 puta veću cenu od početne za tu stanicu. Kako je preneo B92, oprema je dotrajala, a skoro svi izuzev administrativnih radnika su uzeli otpremnine. Kako je prenela ova stanica, novi vlasnici za sada imaju benzinsku pumpu i proizvodnju sadnica, a za medije nisu želeli da govore o planovima za RTV Trstenik


Neuspešne su bile prodaje za niz medija - Radio Bačku, Radio Medveđu, Radio-televizij Mlava iz Petrovca, Radio Suboticu, Radio Požarevac, RTV Šabac, Nišku televiziju, Radio Valjevo, Radio Sečanj, Radio Petrovac, Ivanjički radio, RTV Jagodinu, RTV Reč radnika iz Aleksinca i novinsku agenciju Tanjug. 

Javne licitacije medija počele su 6. avgusta, a po novim propisima oni treba da budu privatizovani do kraja oktobra ove godine. Ako do tada ne dobiju novog vlasnika, njihove akcije će biti besplatno podeljene sadašnjim i bivšim radnicima.

Za neke medije doneta je odluka da se podele akcije bez pokušaja prodaje. Takav je slučaj sa RTV Vranje.

]]>
Wed, 19 Aug 2015 10:16:21 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17773/Prodat+Studio+B%2C+kupce+do+sada+dobilo+devet+medija
Vlasnicima TDI radija prodat Studio B http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17772/Vlasnicima+TDI+radija+prodat+Studio+B.html Beograd, 19.8.2015. (B92) - Kompanija Maksim media doo uslovno je proglašena za kupca Studija B i to za 530.000 evra, što je za 1.374 evra više od procenjene vrednosti. Maksim media doo je kompanija u

Beograd, 19.8.2015. (B92) - Kompanija Maksim media doo uslovno je proglašena za kupca Studija B i to za 530.000 evra, što je za 1.374 evra više od procenjene vrednosti.

Maksim media doo je kompanija u vlasništvu Miloša i Ružice Krdžić, vlasnika gradskog TDI radija i osnovana je 2007. godine.

Agencija za privatizaciju uslovno je proglasila kompaniju Maksim media doo za kupca, a sada slede provere kod regulatornih tela i potpisivanje ugovora se očekuje za 15 do 20 dana.

Dosadašnji vlasnik Studija B bio je Grad Beograd, a procenjena vrednost kapitala te medijske kuće je 528.626 evra. Kako je rečeno prilikom otvaranja ponuda, Maxim media doo je za Studio B ponudila 530.000 evra. 

To je ujedno bila i jedina ponuda, dok je još osam kompanija bilo zainteresovano za gradsku televiziju. 

Maksim media doo se nalazi na istoj adresi na kojoj je i preduzeće TDI radio televizija doo, koje posluje od 1997. godine i poznato je po slušanoj radio stanici. Direktor preduzeća je Ružica Krdžić. 

"Maksim medija ima deset godina iskustva u radu sa medijima i preuzimanje kompanija je prirodni korak u širenju naše grupe", rekla je Ružica Krdžić. 

Miloš Krdžić je bio vlasnik kompanije TDI radio televizija do 4. juna 2015. godine, kada je stopostotni udeo formalno preuzela Krdžićeva kompanija Maksim media plus doo, koja je osnovana u februaru ove godine. 

Ista kompanija je vlasnik i Radija JAT, Karolina i Hit FM. 

"Akvizicija Studija B bila je prirodni sledeći korak u daljem širenju naše kompanije, prvenstveno zato što prepoznajemo i poštujemo snagu brenda Studija B. Uvereni smo da ćemo spajanjem našeg dugogodišnjeg iskustva u oblasti medija, sa emiterom koji je uticajan i cenjen, postići odličan rezultat. Cilj nam je uređenje i unapređenje programskog koncepta radija i televizije u kvalitetniji program, kojim ćemo nastaviti redovno informisanje građana. U našem daljem radu ka ostvarivanju nove vizije Studija B očekujemo punu podršku postojećeg tima, odnosno zaposlenih i rukovodstva", saopštila je Maksim media. 

Javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju televizije Studio B objavljen je krajem juna, a rokovi za dostavljanje ponuda su nekoliko puta produžavani. 

Skupština Beograda usvojila je odluku da se Studio B ponudi na prodaju za 51 odsto procenjene vrednosti, ako ta gradska informativna kuća ne bude privatizovana do 1. novembra.

]]>
Wed, 19 Aug 2015 10:13:32 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17772/Vlasnicima+TDI+radija+prodat+Studio+B
Zrenjanin poništio konkurs posle kritika medijske koalicije http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17776/Zrenjanin+poni%C5%A1tio+konkurs+posle+kritika+medijske+koalicije.html Zrenjanin, 17.8.2015. (RTV/NUNS) - Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić potvrdio da je medijska koalicija s pravom ukazala da je konkurs za medijske projekte nezakonit.Gradonačelnik Zrenjanina Čedo

Zrenjanin, 17.8.2015. (RTV/NUNS) - Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić potvrdio da je medijska koalicija s pravom ukazala da je konkurs za medijske projekte nezakonit.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić potvrdio je za RTV da je poništio konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres zatražila je nedavno od zrenjaninskih vlasti da učešće na tom konkursu ne ograničava na elektronske medije sa sedištem u Zrenjaninu, jer favorizovanje nekih medija predstavlja direktno kršenje zakona.

Zrenjaninski čelnik je objasnio da je, ubrzo nakon što je u sredstvima javnog informisanja objavljen konkurs koji je kritikovala medijska koalicija, obavešten od strane predstavnika pojedinih zrenjaninskih medija na određene nepravilnosti u konkursu.

"S obzirom na to da veoma poštujem medije i smatram da su bitan segment svakog slobodnog društva, odmah sam reagovao i naložio nadležnim gradskim službama da utvrde da li su ove primedbe opravdane. Kada je ustanovljeno da jesu, naložio sam da se konkurs poništi, što je učinjeno i pre nego što sam zvanično zaprimio dopis novinarskih udruženja", istakao je Janjić.

On je dodao da ni lokalnoj samoupravi, ni njemu lično, nije namera da diskriminišu bilo koji medij u Zrenjaninu, bilo da je elektronski ili štampani.

"To smo i pokazivali u prethodnom periodu, jer su novac namenjen za informisanje, putem konkursa, dobijali bukvalno svi zrenjaninski lokalni i regionalni mediji", naveo je gradonačelnik Zrenjanina.

Janjić je objasnio i da će konkurs za dodelu sredstava, koji je poništen, biti ponovo raspisan u skladu sa zakonom. Na javni poziv moći će da se jave svi mediji.

]]>
Mon, 17 Aug 2015 10:24:33 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17776/Zrenjanin+poni%C5%A1tio+konkurs+posle+kritika+medijske+koalicije
RTV Vranje objavila Javni poziv za upis besplatnih akcija http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17771/RTV+Vranje+objavila+Javni+poziv+za+upis+besplatnih+akcija.html Vranje, 17.8.2015. - Javno preduzeće Radio-televizija Vranje objavila je u subotu, 15. avgusta, u dnevnom listu „Politika" javni poziv za prenos kapitala bez naknade zaposlenima u ovom mediju. Ov

Vranje, 17.8.2015. - Javno preduzeće Radio-televizija Vranje objavila je u subotu, 15. avgusta, u dnevnom listu „Politika" javni poziv za prenos kapitala bez naknade zaposlenima u ovom mediju.


Ovo je prvi javni poziv koji je, na osnovu Uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija, raspisan za jedan medij.


Kako je UNS-u rekao v.d. direktora RTV Vranje Ninoslav Smiljković, RTV Vranje ima 26 zaposlenih, a procenjena vrednost ovog medija je 13.944.228,30 dinara.


„Bili smo spremni da objavimo poziv još 1. jula, kada je istekao rok za objavljivanje poziva za prodaju medija, ali smo čekali da se donese Uredba, a nakon toga da od Agencije za privatizaciju dobijemo neophodu Odluku o obustavi postupka privatizacije medija prodajom kapitala i nastavku postupka privatizacije medija prenosom kapitala zaposlenima bez naknade, koju smo dobili 13. avgusta", kaže Smiljković.


Rok za upis udela je 15 dana od objavljivanja Javnog poziva.


„Od ukupnog broja zaposlenih, oko 20 ima pravo na besplatne akcije. Naravno, u skladu sa Uredbom, pravo na akcije imaju i bivši zaposleni i penzioneri koji su nekada radili u ovom mediju", kaže Smiljković.


Do danas, kako ističe Smiljković, već je nekoliko zaposlenih upisalo udele.


„Danas smo upisali prve udele, zaposleni su zainteresovani da nastave da vode ovaj medij. Koliko sam informisan, akcije će upisati i bivši zaposleni kojima je odobren socijalni program. Uveren sam da će nakon isteka poziva biti dosta upisanih i da će ovaj medij nastaviti da radi", rekao je Smiljković UNS-u.


Podsetimo, pravo na prenos besplatnih akcija u medijima za koje nije raspisan javni poziv za prodaju ili se ne pojave zainteresovani kupci, imaju svi zaposleni kod izdavača medija, državljani Republike Srbije koji su zaposleni ili su ranije bili zaposleni kod izdavača medija, zaposleni u kontrolnom, odnosno zavisnom preduzeću, ako je izdavač medija zavisno, odnosno kontrolno preduzeće i penzioneri.

Zaposleni imaju pravo na prenos besplatnih akcija za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu kod tog izdavača medija. Pravo na prenos besplatnih akcija zaposleni mogu ostvariti najviše za 35 godina provedenih u radnom odnosu kod tog izdavača medija.


Pres služba UNS-a

]]>
Mon, 17 Aug 2015 12:58:03 +0100 http://anem.org.rs/sr/medijskaScena/uFokusu/story/17771/RTV+Vranje+objavila+Javni+poziv+za+upis+besplatnih+akcija