ETIČKI KODEKS ELEKTRONSKIH MEDIJA prvi je takav dokument u Jugoslaviji. On je u skladu sa saveznim i republičkim Ustavima ali je više od pravnog teksta. To je lista normi i pravila ponašanja koju su PREDLOŽILI NOVINARI i koje će, nadamo se svakodnevno PRIMENJIVATI NOVINARI u elektronskim medijima.
Tekst prvog Kodeksa utvrđen je u februaru 2002. godine ali će, kako pokazuje i iskustvo zemalja sa dužim demokratskim stažom, biti menjan i dopunjavan, kako se budu menjale prilike u zemlji i kako bude sazrevala ovdašnja profesionalna svest.
U Radnoj grupi bili su angažovani - Aleksandar Arsić, Radio Ozon Čačak; Alesandra Rašković, ANEM; Aleksandar Timofejev, TV B92; Dubravka Valić, Novosadska škola novinarstva; Milica Lučić Čavić, predsednik NUNS-a; Nebojša Spaić, RTS\Radio Beograd 202; Nenad Stanojevski, Radio 021 Novi Sad; Stela Jovanović, NTV Niš; Veran Matić, RTV B92.
U formulisanju završne verzije učestvovali su Gvinet Henderson i Bob Jobins, medijski konsultatnti iz Velike Britanije i Mario Otheimer, savetnik u Odeljenju za medije Saveta Evrope.
Od promene vlasti u Srbiji 05. oktobra 2000. i početka demokratskih procesa, mediji su više pažnje posvetili medijskoj regulativi. To je, pored ostalog, posledica neizvesnosti pred buduću raspodelu frekvencija u kojoj će, statistički rečeno, više od 3 stanice konkurisati za jednu frekvenciju, odnosno, kanal.
ANEM i Savet Evrope pošli su od pretpostavke da jeste važan opstanak stanica ali da je podjednako važno utvrditi profesionalne standarde ispod kojih mediji neće ići u svom radu.
Proces izrade kodeksa otvoren je u junu 2000., radionicom u kojoj je tridesetak novinara obrađivalo 3 grupe tema - Odgovornost novinara za objektivno izveštavanje, Različitosti i kako ih predstaviti u medijima, Vlada, politika, i političari.
Pozvani su glavni i odgovorni urednici iz dvadeset ANEMovih stanica, kao i glavni i odgovorni urednici iz RTS-a, PINK-a, YU Info kanala, Politike, BK, NUNS-a i Medija Centra. Na kraju, jedino su BK I RTS imali dovoljno hrabrosti ili razumevanja da prisustvuju radionici.
Mentori su bili Ričard Er, urednik poslednjeg izdanja BBC-jevog Uputstva za urednike, dugogodišnji urednik vesti na BBC-iju, Malkolm Balen, Šef vesti Londonske mreze vesti, koji je prethodno radio u BBC-ju i Kanalu 4 i Petko Georgijev iz Bugarske, dugogodišnji radio i TV novinar.
Ovaj kodeks pisan je 8 meseci, njega je stvaralo i o njemu razmišljalo dosta novinara ali mu tek predstoji dokazivanje pred većim brojem profesionalaca koji ga još uvek nisu pročitali i još uvek se nisu o njemu izjasnili.
ANEM je, uz podršku Saveta Evrope, bio organizator posla ali je na samom početku rečeno da je to nije ANEMov vec dokument koji treba da usvoje svi elektronski mediji u zemlji. Kao što je mogućnost kreiranja bila ravnopravno ponuđena svim radio i TV stanicama, kroz učešće u radionicama i javnu raspravu, tako i mogućnost usavršavanja teksta pripada svim stanicama.
Uz preporuku medijima da usvoje ovaj dokument, na kraju kodeksa stoji i poruka da bi "trebalo da bude osnova za edukaciju zaposlenih u elektronskim medijima i za odgovoran odnos medija prema društvenoj zajednici".
Postojanje ovakvog teksta predstavlja, ako ne početak, onda svakako značajan napredak prema onom nivou kada više neće biti odrednica kao što je "nezavisno" ili "profesionalno" novinarstvo već samo - novinarstvo i time će sve biti rečeno.
