29. 05. 2009

ANEM IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA: KAKO DO REALNIJIH NAKNADA KOJE EMITERI PLAĆAJU KOLEKTIVNIM ORGANIZACIJAMA SOKOJU I OFPSU - MERA ZA PODRŠKU ODRŽIVOSTI LOKALNIH MEDIJA

usaid_srb.jpg

usaid_srb.jpg

Nastavljajući svoje aktivnosti usmerene na smanjenje naknada koje opterećuju emitere, ANEM je, dva dana nakon okruglog stola sa predstavnicima RRA i RATELa, organizovao i drugi okrugli sto, ovaj put sa predstavnicima kolektivnih organizacija, pod nazivom „Kako do realnijih naknada koje emiteri plaćaju kolektivnim organizacijama SOKOJu i OFPSu - mera za podršku održivosti lokalnih medija“.  Skup je održan 28.05.2009. u Beogradu.
 
Na poziv ANEMa, u radu ovog okruglog stola, koji su podržali USAID i IREX Srbija, učestvovali su, u velikom broju, predstavnici nadležnih organa, organizacija i ministarstava: iz Zavoda za intelektualnu svojinu - Branka Totić, direktorka Zavoda i Zorica Gulas, šef Odseka za autorska i srodna prava, kao i  Marija Daskalović-Ilić i Vladimir Marić; iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj- Nevenka Novaković, dipl. pravnik; iz Ministarstva kulture – Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture zadužena za medije; predstavnici SOKOJa- Aleksandar Kovačević, direktor,  Ana Novaković, šef Sektora za dozvole i naplate i Marija Cvijanović, PR SOKOJa; predstavnici OFPSa – Slobodan Nešović, član UO, Petar Đurić, direktor, Snežana Vujović, dipl. pravnik i Aleksandar Porubović, pravni zastupnik. Pored njih, učestvovalo je i 10 predstavnika iz 9 lokalnih TV i radio stanica – RTV Zaječar, RTV Santos, RTV Trstenik, RTV Kragujevac, TV Jedinstvo, Radio Subotica, Radio City Niš, Radio Patak Valjevo i Radio Ema Bujanovac, kao i ANEMov advokat Slobodan Kremenjak. Okruglom stolu su prisustvovali i predstavnici USAIDa- Sibina Golubović; IREX Serbia- Richard Mc Clear i Jelena Olofsson; Misije OEBSa u Srbiji-Ana Šolović i NUNSa- Branko Vučković, član IO.

Osnovni motiv za organizovanje ovog okruglog stola bio je da se kroz otvorenu i konstruktivnu debatu, a uz prisustvo svih zainteresovanih strana, nađu rešenja za pomoć medijima u vreme krize, kao i da se trasiraju pravci buduće saradnje kolektivnih organizacija i emitera.  

Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, najavljujući donošenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, pohvalila je trenutak organizovanja okruglog stola, kao još jedan doprinos javnoj raspravi o ovom Zakonu. Donošenje Zakona podstaknuto je određenim problemima detektovanim u praksi, a najpre tim da visinu naknade za korišćenje autorskih i srodnih prava samostalno određuju kolektivne organizacije, bez ugovora i sporazuma sa korisnicima. Osnovna izmena predviđena ovim Zakonom, a koja ne postoji u sadašnjem zakonskom rešenju, ide upravo tom u pravcu – da se tarife određuju na osnovu sporazuma i pregovora kolektivnih organizacija i reprezentativnih udruženja korisnika. Nacrtom zakona predviđa i ustanovljenje posebnog tela, Komisije za autorska i srodna prava, koja pomaže i daje saglasnost na predlog tarife u slučaju kada taj sporazum izostane. Tarifa treba da bude sporazum između privatnog prava autora i javnog interesa društva koje to pravo iskorišćava. Zakonom je predviđena i zaštita interpretatora i proizvođača fonograma. Novina je da se uvodi tarifa za reemitovanje programa putem kablovskog i satelitskog emitovanja. Zavod je već organozovao jednu javnu raspravu o radnoj verziji Zakona, i nakon nje, dobio 20 pismenih predloga, uključujući i predlog ANEMa. Zavod je pažljivo razmotrio ove predloge i mnoge od njih uvažio što se vidi kroz ponuđena zakonska rešenja.

Zorica Gulas, rukovodilac Grupe za autorska i srodna prava pri Zavodu za intelektualnu svojinu, detaljnije je predstavila ponuđena zakonska rešenja, naročito imajući u vidu glavnu temu rasprave – smanjenje naknada. Prva velika novina je da Zakon ne predviđa maksimalni iznos naknade, već se naknada određuje sporazumom između korisnika i organizacije. Ona je istakla nekoliko prednosti ovakvog načina određivanja tarifa: korisnici su upoznati sa jasnim kriterijumima na osnovu kojih se određuje naknada za autorska i srodna prava i dobrovoljno pristaju da je plaćaju, smanjili bi se sudski troškovi koji nastaju kad korisnici odbijaju da plaćaju tarife, postojalo bi onoliko vrsta tarifa koliko ima kategorija korisnika i sl. Druga velika novina predviđena Zakonom je da, ukoliko sporazum ne može biti postignut, saglasnost na tarifu daje Komisija. Komisija za autorska prava treba da bude sastavljena od stručnjaka i treba da ima 5 članova. Dosta rasprave je vođeno i veliki broj predloga upućen je povodom sastava Komisije, tako da se došlo se do rešenja da, iako članove Komisije imenuje Vlada na predlog Zavoda, po 2 člana Komisije i jednog zamenika predlažu kolektivne organizacije i udruženja korisnika, dok bi predsednika Komisije i njegovog zamenika predlagao Zavod. Zavod takođe zadržava pravo da napravi odabir među predloženim kandidatima. U slučaju nepostizanja pisanog sporazuma između kolektivnih organizacija i predstavnika korisnika, predlog tarife utvrđuje UO organizacije i upućuje ga na saglasnost Komisiji. Ako je saglasna sa predloženom tarifom, Komisija donosi odluku kojom potvrđuje predloženu tarifu i to je konačna odluka. Ukoliko nije saglasna, Komisija daje svoje mišljenje o predloženoj tarifi, daje svoje razloge za neslaganje s njom i dostavlja svoje mišljenje organizaciji, koja u određenom roku mora da ponovi pregovore sa reprezentativnim udruženjem korisnika ili dostavi novi predlog tarife. Na taj način se dosadašnje rešenje, koje se pokazalo kao loše, da organizacija samostalno odlučuje o tarifi, u potpunosti briše, jer ona  za to više nije ovlašćena.

Slobodan Đorić, savetnik RRA, izneo je nekoliko svojih predloga na nacrt Zakona. Prvo, on je bio mišljenja da članovi Komisije ne smeju imati sukob inetersa, kao i da Komisija treba da ima šire ingerencije – da sprečava sukobe kolektivnih organizacija i korisnika, i sukobe između samih kolektivnih organizacija, čime bi se smanjili sudski troškovi. On je, u svom izlaganju, podsetio i na nekoliko problema. Postoji bojazan da, ukoliko ne postoji ograničen maksimalni iznos tarife, kolektivne organizacije povećavaju tarifu koliko svakoj od njih pojedinačno odgovara. Takođe, važno je i pitanje kako se određuje visina prihoda na osnovu kojeg se obračunava tarifa – treba da podrazumeva prodaju programskog prostora, oglašavanje i telešoping, prodaju emisija u kojima su korišćena autorska dela i sponzorstvo, dok ne bi trebalo da podrazumeva sredstva za nabavku opreme, kredite, sredstva dobijena projektnim konkursima, niti sredstva lokalnih zajednica namenjenih informisanju dogovorena ugovorom (ovo ne podrazumeva sredstva koja lokalni mediji dobijaju iz budžeta). Gospodin Đorić je istakao da nije jasna odrednica da ukoliko emiteri nemaju prihoda, da se tarifa određuje u odnosu na visinu troškova. On predlaže da se u tom slučaju tarifa određuje paušalno, putem sporazuma. Gospodin Đorić se još osvrnuo i na obaveze emitera i potrebu za uvođenjem jedinstvenog softvera za sve emitere.

Jasna Milanović, koordinator ANEMa, navela je da su brojni zahtevi članica za smanjenje naknada, a i zabrinjavajući rezultati interne ankete, glavni motivi za održavanje ovog okruglog stola. Ankete sprovedene među članicama, u februaru i maju ove godine, pokazale su da je kriza izazvala pad prihoda od reklama i smanjila mogućnost naplate, a da visina naknada kolektivnim organizacijama predstavlja dodatno opterećenje za emitere. Rezultati ovih internih istraživanja govore da svaka od kolektivnih organizacija, pojedinačno, košta emitere između 5% i 20% od ukupnih troškova, što uz troškove emitovanja i zakupa frekvencije, čini značajan deo ukupnih izdataka. Veliki deo  anketiranih stanica, 85% njih, smatra da bi trebalo obračunavati jedinstvenu naknadu za sve organizacije koje štite autorska prava. Stanice takođe predlažu da ova objedinjena tarifa treba da bude u rasponu od 3-5% prihoda od marketinga, i predlažu umanjenje trenutnih naknada za oko 20% do 50%. Dodatno, 80% smatra da osnovica za obračun tarifa treba da budu isključivo prihodi od marketinga, a njih 17% prihodi od marketinga i sponzorstva. Velika zamerka anketiranih emitera je i netransparentnost rada organizacija koje štite autorska prava, jer postoji nerazumavanje šta se zapravo plaća i da li novac zaista biva uplaćen autorima i nosiocima srodnih prava. Imajući u vidu ove rezultate i boreći se za interese svojih stanica, ANEM je na svim javnim skupovima, od početka ove godine, kao i u okviru radne grupe Ministarstva, iznosio nekoliko predloga. Prvo, odrediti tarifu srazmerno u odnosu na značaj koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije. Drugo, visinu naknade treba odrediti u dogovoru sa emiterima, a ne samostalno, bez proverljivih tržišnih analiza i bez zasnovanosti na tržišnim uslovima. Zatim, precizirati šta se podrazumeva pod prihodom koji predstavlja osnovicu obračuna i ograničiti maksimalni iznos naknade na 3% do 4% po svim osnovama kolektivne zaštite autorskih i srodnih prava, koja bi se uplaćivala na jedinstveni račun, a organizacije bi same, među sobom, vršile raspodelu. Takođe, potrebno je izjednačiti naknade za sve emitere. Osim navedenog, zahtev ANEMovih stanica je i da se olakša popunjavanje košuljica koje služe za vođenje evidencije o emitovanju odn. iskorišćavanju nekog dela, jer u praksi to zadaje velike probleme.

Aleksandar Kovačević, direktor SOKOJa, je, u ime svoje organizacije, izneo je nekoliko primedbi na nacrt Zakona o autorskim i srodnim pravima i dao nekoliko komentara na predloge ostalih učesnika debate. SOKOJ razume zahteve za jedinstvenim računom, ali to u ovom trenutku nije realna opcija, smatra Kovačević. Ovakva vrsta pregovora već je postojala, na intervenciju Zavoda, ali dogovor nije postignut. SOKOJ još predlaže i da osnovica za obračun tarifa bude ceo prihod, kao i do sada, jer je to jedini način da se spreče zloupotrebe i mahinacije. SOKOJ podržava donošenje Zakona i odredbu da se visina tarifa određuje sporazumom. Zato je i tražio da se iz Zakona briše odrednica o maksimalnoj visini naknade od 10% od prihoda. Kovačević podseća da je SOKOJ takvu praksu već primenjivao i da su u tim sporazumima bila definisana i dogovarana sva pitanja (visina naknade, osnovica prihoda, „košuljica“ i sl.), kao i negativne odrednice – šta ne spada u osnovicu za obračun nakande. Ukoliko prihoda nema, SOKOJ se zalaže da se, kao i do sad, uzimaju u obzir troškovi ili minimalna naknada ispod koje repertoar neće biti dostupan. Aleksandar Kovaćević je podsetio da SOKOJ raspolaže celokupnim domaćim i skoro celim stranim repertoarom, te je problematično da Komisija koja je predložena određuje visinu naknada. Ona može da vrši neku vrstu medijacije, ali ne može da zna vrednost autorskog dela, što je još jedna primedba na nacrt Zakona. Direktor SOKOJa je najavio da ova organizacija već neko vreme radi na izradi softvera koji će omogućiti svim emiterima efikasnije evidentiranje muzike. Troškove nabavke će snositi SOKOJ, a ceo posao bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Softver će omogućiti tačan uvid u iskorišćavanja autorskih prava, što će dovesti i do preciznijih skala na osnovu kojih se obračunava tarifa.

Petar Đurić, direktor OFPSa, pozvao je sve emitere da na sajtu ove organizacije pronađu informacije o stimulativnim merama koje su preduzete u pogledu visine naknade ovoj organizaciji. On se složio sa većinom navoda direktora SOKOJa, ali je kao glavni problem istakao evidentiranje. Korisnik ima obavezu da evidentira koji je fonogram emitovao, u kom periodu i u kom trajanju. Svega 10% svih „košuljica“ koje dobije OFPS su ispravne. Ispravno evidentiranje je jedini način da se realno naplati naknada, jer se jedino tako može oceniti koliko je fonograma korisnik zapravo iskoristio. Preciznije evidentiranje dalje bi rešilo problem transparentnosti rada organizacije, jer bi tako postojao uvid u to kojim autorima koliko treba platiti. OFPS radi na novom softveru, koji će olakšati evidenciju korišćenja fonograma. Ceo posao će finansirati OFPS. Svi dalji pregovori o smanjenju ili povećanju naknada zavise upravo od evidentiranja. Direktor OFPSa apelovao je da mora da se probudi svest kod emitera da korsite nešto što nije njihovo i da zato moraju da plate naknadu. Zato ovakvi skupovi doprinose svima – i kolektivnim organizacijama da odrede fer naknade i emiterima da znaju šta zapravo plaćaju. OFPS podržava donošenje Zakona o autorskim i srodnim pravima i ima neke manje primedbe na njegov nacrt, dodao je na kraju izlaganja Petar Đurić.

Snežana Vujović, direktor Sektora za pravne poslove OFPSa, pojasnila je stimulativne mere koje je UO OFPSa odobrio za emitere, a nalaze se na njihovom sajtu:
1. Stimulativne mere koja se odnosi na plaćanje razlike između akontacionog iznosa i  iznosa konačnog obračuna, u šest rata. Uslovi koji su potrebni za ispunjenje napred navedene pogodnosti je da emiter koji duguje razliku po završnom računu za 2008. godinu plati svoj dug za 2008. godinu u roku od 30 dana. Napred navedena mera je upravo aktuelna.
2. Popust u iznosu od 20% koji važi za završni račun za 2009. godinu. Napred navedeni popust može se ostvariti u slučaju da emiter izmiri svoja dugovanja za 2009. godinu, kao i ranije dugove. Primena ove mere predviđena je za 2010. godinu.

Ona je takođe navela da je ova organizacija zaključila nekoliko poravnanja sa emiterima, protiv kojih je bio pokrenut postupak zbog neplaćanja naknade. Istakla je spremnost organa OFPSa da dalje razgovaraju o visini naknada emitera, ali da je potrebno da ti predlozi budu konkretni.

Slobodan Kremenjak, advokat (iz kancelarije Živković & Samardžić koje obavlja poslovePravnog odeljenja ANEMa), stručnjak za medijsko pravo, podsetio je na to da postoje mehanizmi i da kolektivne organizacije dobiju veće prihode i da emiteri plaćaju realnije naknade. Do sada nije pomenuta činjenica da raspon između najveće i najmanje tarife SOKOJa iznosi svega 1%, napomenuo je Kremenjak. Nisu svi emiteri isti, a dovedeni su u situaciju da svi plaćaju skoro iste naknade – i oni koji puštaju muziku ceo da i oni koji imaju informativni program u kom se, realno, koristi mnogo manje muzike i ostalih autorskih dela. On predlaže da se napravi širi raspon, u zavisnosti od tipa programa. On je predložio kolektivnim organizacijama da malo više ulože u promociju, kako bi smanjili nivo neznanja i upoznali emitere i javnost o tome šta su zapravo autorska i srodna prava. To je posao na kom možemo da radimo zajedno, istakao je Kremenjak. Važno je i da emiteri budu u potpunosti upoznati sa repertoarom SOKOJa, koji u celosti mora da stoji na sajtu, jer i to doprinosi transparentnosti. Zajednički zaključak je i da ovaj model utvrđivanja tarifa nije održiv, te svaki novi koji je predložen novim nacrtom Zakona mora biti bolji. U pogledu utvrđivanja osnovice za obračun tarifa, do sada u praksi nije bilo većih problema, rekao je Kremenjak, ali je važno da se izbegne duplo plaćanje koje se dešava pri prodaji programa. Ukoliko neki emiter proda svoj program, kolektivne organizacije na taj program dva puta naplate naknadu. Slično je i sa kablovskim emiterima. Trenutno se naknada za ove emitere naplaćuje po broju programa i broju korisnika, bez obzira na to da li su neki od tih programa već jednom plaćeni (npr. kada jedan terestrijalni kanal ide i putem kablovskog sistema). Ovim obračunom najviše su pogođeni mali, lokalni emiteri, upozorio je Kremenjak. Osvrćući se na predlog Zakona o autorskim pravima, advokat Kremenjak je rekao da je značajno što i emiteri i kolektivne organizacije imaju svoje predstavnike u Komisiji i što se tarifa utvrđuje sporazumno, kako je ANEM već dugo vrema tražio.

Nakon ovih izlaganja, iksristalisala su se određena pitanja i problemi, koji su detaljnije razmatrani tokom diskusije. Emiteri su imali primedbe na komplikovanu i zahtevnu proceduru sastavljanja „košuljica“, jer je potrebno da se jedan zaposleni u stanici samo time bavi, te je uvođenje softvera za popunjavanje košuljica posmatrano kao najbolje rešenje i za emitere i za kolektivne organizacije, ali i za autore kojima bi se pravednije raspoređivala naknada na osnovu iskorišćenja njihovih autorskih dela. Pošto većina emitera koristi profesionalne softvere za emitovanje koji u sebi već sadrže log fajlove sa emitovanom muzikom, možda bi bilo najkorisnije i najefikasnije da se postojeći softver iskoristi, predložili su ANEMovi emiteri. Transparentnost rada organizacija postavilo se kao još jedno važno pitanje. U tom smislu, podržana su predložena zakonska rešenja u kojima je već predviđen veći uvid u rad kolektivnih organizacija (npr. obaveza objavljivanja informacija na sajtu). Značajno razmimoilaženje stavova emitera i organizacija koje štite autorska i srodna prava tiče se određenja prihoda koji ulazi u osnovicu za obračun naknada. Dok emiteri smatraju da to treba da bude samo prihod od marketinga, kolektivne organizacije smatraju da je konkretan prihod ostvaren iskorišćavanjem autorskih dela dovoljno jasan parametar koga svi treba da se pridržavaju. U tom smislu, organizacije smatraju da je adekvatno rešenje određivanje tarifa i osnovice za njihov obračun putem sporazuma, što predviđa novi Zakon. Učesnici su se složili da problem tarifa treba sistemski rešiti kako bi one bile održive i odbranjive, ne samo paušalno smanjivati. Potrebno je mnogo raditi na promociji i edukaciji, kako bi emiteri bolje bili upoznati sa tim šta su autorska i srodna prava, da imaju zakonsku obavezu da evidentiraju dela koja su koristili i da za to treba da plate naknadu, jedan je od zaključaka okruglog stola. Emiteri su pozvali predstavnike kolektivnih organizacija da im izađu u susret u vreme krize i da uvaže promene koje se dešavaju na medijskoj sceni i medijskom tržištu.

U raspravi je istaknuto da je ANEM i do sada imao najjače argumente u borbi za prava svojih članica, koji su doprineli poboljšanju njihovog položaja, po rečima predstavnika SOKOJa i OFPSa. Prisustvo svih pozvanih organizacija i nadležnih organa na jednom mestu i pored međusobnih nesuglasica kolektivnih organizacija, kao i njihova volja da, iako na to sadašnjim zakonom nisu obavezni, pregovaraju sa emiterima, kao korisnicima, jasan je znak da ANEMovo javno zalaganje za poboljšanje položaja emitera ima rezultata. Da su stavovi ANEMa prihvaćeni i od strane nadležnih institucija govori i novi Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji je u mnogim suštinskim stvarima, istovetan sa ANEMovim stavovima i zahtevima, javno izrečenim i dostavljenim Zavodu. Njime su značajno unapređene odredbe postojećeg zakona u korist emitera i ostalih korisnika,  jer se uvodi obaveza sporazumnog određivanja tarifa; UO organizacije više ne može samostalno da odlučuje o tarifi, jer i kada nema sporazuma, predloženu tarifu mora da potvrdi Komisija, koja može i da se ne složi s predlogom, pa se postupak pregovora ponavlja; Komisija ima ravnopravan broj predstavnika korisnika i kolektivnih organizacija; članovi Komisije su stručnjaci; propisana je transparentnost rada kolektivnih organizacija i dr. Navedena zakonska rešenja su dokaz da je ANEM imao prave argumente, zastupajući svoje članice pred kolektivnim organizacijama i drugim nadležnim organima.

Ipak i do donošenja novog zakona, potrebno je menjati postojeće stanje. Zato će ANEM nastaviti i dalje da radi na poboljšanju položaja emitera, kako kroz direktne pregovore, tako i svojim javnim zalaganjem. Određeni pomaci su već učinjeni, OFPS je usvojio stimulativne mere za emitere, SOKOJ je najavio izradu softvera koji će olakšati stanicama evidentiranje korišćenja autorskih dela, a obe organizacije su načelno pokazale volju za dalje pregovore i na temu naknada.

Ovaj okrugli sto je pokazao da partnerski odnos koji treba da postoji između emitera i kolektivnih organizacija treba i dalje graditi, a da su ovakvi skupovi, kao i dalji direktni pregovori, pravi put za pronalaženje rešenja koja su od obostranih interesa.