05. 05. 2010

ANEMOV PREDLOG ZA UTVRĐIVANJE MERA PODRŠKE RAZVOJU MEDIJSKOG SEKTORA

Zalažući se za poboljšanje celokupne medijske situacije i zastupajući interese svojih članica, ANEM je, u saradnji sa svojom advokatskom kancelarijom „Živković&Samardžić", pripremio predlog osnovnih postavki pri utvrđivanju mera za podršku razvoja medijskog sektora. ANEM smatra da i dalje postoji neophodnost da se odgovarajućim merama Vlade utiče na poboljšanje situacije u medijskom sektoru. Imajući u vidu da prošlogodišnji set Vladinih mera za pomoć medijima u uslovima krize nije dao očekivane rezultate, zbog čega se urušavanje medijskog sistema nastavlja i u 2010. godini, potrebno je da Vlada donošenjem mera pokaže da je težina problema u kojima se nalaze mediji pravilno shvaćena i da će država ovog puta učiniti sve što je potrebno za poboljšanje njihove situacije. Svoj pisani predlog, ANEM je 16.04.10. dostavio resornom Ministarstvu kulture.  

Suštinu ANEMovih predloga čini sledeće:

I              IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA MEDIJSKOG SEKTORA - Strategija razvoja medijskog sektora predstavlja nužan uslov za dalji razvoj medijskog sektora i potrebno je da bude bez odlaganja doneta; paralelno sa pripremnim aktivnostima koje sprovodi Ministarstvo kulture u saradnji sa Delegacijom Evropske komisije u Srbiji, neophodno je da Vlada hitno održi sastanak sa predstavnicima medijskog sektora i da se konsenzusom utvrde zadatak, rokovi, principi i vrednosti u oblasti informisanja koji se žele zaštiti, kao i da Vlada imenuje članove radne grupe; do donošenja Strategije, svi zakoni koji na bilo koji način zadiru u medijsku oblast, a posebno medijski, moraju proći javnu raspravu, uz učešće medijskog sektora i članova radne grupe, kako bi se izbeglo usvajanje propisa za koje bi se moglo očekivati da će biti neusklađeni sa osnovnim postavkama buduće Strategije;

II            ONEMOGUĆAVANJE RADA NELEGALNIH EMITERA - neophodno je hitno rešavanje ovog problema i odgovarajuća mera Vlade koja bi tome dala dodatni podsticaj; piratskim emitovanjem nesumnjivo se vrše krivična dela iz člana 149. stav 2. KZRS (neovlašćeno sprečavanje ili ometanje emitovanja radio i televizijskog programa) i iz člana 353. KZRS (neovlašćeno bavljenje delatnošću za čije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa); stoga je potrebno regulatornim telima obezbediti odgovarajuću podršku MUPa i nadležnih tužilaštava, koja podrazumeva i vođenje krivičnih postupaka protiv nelegalnih emitera i privremeno oduzimanje emisione opreme piratskih emitera kao predmeta izvršenja krivičnog dela, odnosno kao predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku; takođe je potrebno da nadležni organi utvrde i sankcionišu slučajeve u kojima se nezakonito piratsko emitovanje finansira sredstvima iz budžeta, ili se budžetska sredstva troše na oglašavanja i zakup vremena na "piratskim" medijima;

III           SMANJENJE NAKNADA ZA EMITOVANJE PROGRAMA, UZ PROPISIVANJE JEDNAKIH NAKNADA ZA PRIVATNE I JOŠ NEPRIVATIZOVANE STANICE - doslednom primenom Zakona o radiodifuziji, naknada RRA mora biti svedena na nivo obezbeđivanja samostalnosti i finansijske nezavisnosti tog regulatornog tela, odn. pokrivanja realnih troškova RRA i obavezne rezerve, potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije; eventualni višak od naplaćenih naknada mora biti vraćen emiterima, odn. usmeren u njihov razvoj; takođe, privilegije opštinskih i gradskih javnih glasila da ne plaćaju naknadu za emitovanje programa moraju biti ukinute, jer su rokovi za obaveznu privatizaciju odavno istekli; to će, uz propisivanje naknada za kablovsko emitovanje programa, doprineti osnovanom povećanju prihoda RRA, što mora imati za posledicu i značajno smanjenje naknada koje komercijalni emiteri plaćaju za pravo emitovanja programa; privilegije opštinskih i gradskih stanica da plaćaju niže naknade kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskog i srodnih prava, kao da su javni servisi, što one nisu, apsolutno su neutemeljene u zakonu i stoga i njih treba ukinuti;  

IV           ZAVRŠETAK PROCESA PRIVATIZACIJE MEDIJA - neophodno je da Vlada u najkraćem roku obezbedi okončanje procesa privatizacije javnih medija, posebno uzimajući u obzir da su se već odavno stekli uslovi za oduzimanje njihovih dozvola za emitovanje programa; ukoliko, pak, država namerava da podrži pretendovanje ovih medija na poziciju javnih servisa, iako ne ispunjavaju preduslove da to i budu, neophodno je u najkraćem roku predstaviti građanima punu informaciju o tome koliko građani za to treba da plate i o načinu na koji će se ta sredstva plaćati, o mehanizmima koji bi jemčili punu upravljačku, uređivačku i programsku nezavisnost takvih medija, kao i o mehanizmima njihove odgovornosti prema javnosti;

V             EDUKACIJA I FINANSIJSKA POMOĆ DRŽAVE MEDIJIMA ZA PRELAZAK NA DIGITALNO EMITOVANjE - neophodno je da Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, razradi i implementira adekvatne mehanizme informisanja i edukacije lokalnih i regionalnih medija i lokalnih samouprava o procesu digitalizacije, izazovima, troškovima i aktivnostima koje im predstoje; neophodno je utvrditi i mehanizme finansijske pomoći medijima kako bi mogli na vreme da odgovore obavezama koje digitalizacija pred njih postavlja; za novo emisiono preduzeće je neodložno potrebno da se, kroz kadrovska rešenja i na druge odgovarajuće načine, obezbede uslovi da ono postane funkcionalno i sposobno da odgovori obavezama koje ima u procesu prelaska na digitalno emitovanje; sve ove mere su neophodne da bi prelazak na digitalno emitovanje TV programa, određen za 04.04.2012, bio na vreme i adekvatno pripremljen i da bi svi učesnici u ovom procesu mogli na vreme da preduzmu neophodne aktivnosti i izvrše potrebne promene koje im predstoje i koje se od njih očekuju, što se dovodi u pitanje kašnjenjem sa realizacijom obaveza države po Akcionom planu;

VI           FINANSIRANЈE IZ BUDŽETSKIH SREDSTAVA, OGLAŠAVANJE U JAVNOM INTERESU I OGLAŠAVANJE JAVNIH PREDUZEĆA - potrebno je da se sufinansiranje javnog informisanja iz budžetskih sredstava, koje je shodno važećim propisima obaveza države i lokalnih samouprava, reguliše na način koji će obezbediti da se ta sredstva dodeljuju u postupcima koji podrazumevaju javnost, nediskriminatornost i objektivnost; za sada se to radi na način koji je put za diskriminaciju komercijalnih u odnosu na državne medije i izvor permanentne opasnosti od zloupotreba medija u partikularne interese lokalnih i manjinskih oligarhija; takođe, neophodno je intenzivirati kampanje koja Vlada, ministarstva i drugi državni organi vode radi promocije različitih društveno korisnih aktivnosti ili za rešavanje ili ukazivanje na društvene probleme i važne socijalne teme; i za ta sredstva je potrebno obezbediti da budu plasirana na transparentan, nediskriminatoran i objektivan način, što posebno važi i za oglašavanje javnih preduzeća, naročito zato što se izuzimanjem oglašavanja iz režima javnih nabavki, otvara prostor za zloupotrebe;

VII         LIBERALNIJI ZAKON O OGLAŠAVANJU I PRECIZNIJI PODZAKONSKI AKTI DO NJEGOVOG USVAJANJA - restriktivni propisi o oglašavanju i njihovo neadekvatno tumačenje, predstavljaju ozbiljnu smetnju razvoju medijskog tržišta, te stoga novi Zakon o oglašavanju koji je u pripremi, treba da doprinese prevazilaženju nedostataka postojećeg i usklađenosti pravnih pravila iz ove oblasti sa evropskim standardima; problem predstavlja i pitanje nadzora RRA nad primenom pravila o oglašavanju i njegovih kapaciteta za to, zbog čega su neophodne odgovarajuće mere; do donošenja novog Zakona o oglašavanju treba već sada insistirati na računovodstvenom razdvajanju i prihoda i rashoda javnog servisa kako bi se znalo šta se finansira iz pretplate, a šta iz drugih sredstava, kao i definisanju jasnog i logičnog seta pravila o oglašavanju kojih bi se svi elektronski mediji, dakle i Javni servis, pridržavali, što je u nadležnosti Republičke radiodifuzne agencije; to podrazumeva i doslednu primenu zakonom predviđenih ograničenja u odnosu na javni servis (šest minuta oglasnih poruka po satu programa, a ne šest minuta oglasnih poruka po satu programa na svakoj od mreža), ali i dosledan nadzor nad poštovanjem takvih pravila, kao i nad poštovanjem zakonom predviđenih ograničenja javnog servisa koja se tiču prodaje oglasnog prostora unapred i prodaje oglasnog prostora jednom licu ili grupi povezanih lica; cilj svih navedenih mera morao bi da bude, s jedne strane, puno ostvarivanje funkcije javnog servisa, a sa druge, razvoj tržišta oglašavanja i lojalne konkurencije na tom tržištu;

VIII        IZMENE ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU - Vlada svoje dobre namere prema medijskom sektoru, ako ih ima, može dokazati i tako što bi Narodnoj skupštini, i pre odluke Ustavnog suda u postupku za ocenu ustavnosti prošlogodišnjeg Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, sama predložila njegove izmene; navedeni zakon sadrži čitav niz spornih odredbi, a mera ugrožavanja slobode izražavanja koju ovaj zakon predstavlja, istovremeno je i prepreka uspostavljanju odnosa poverenja između medijskog sektora i vlasti; osim medijskog sektora, odredbe Zakona je smatrao spornim i Zaštitnik građana koji je i podneo inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona; te sporne odredbe, koje nisu u saglasnosti sa Ustavom: prvo, predviđaju da javno glasilo može osnovati samo domaće pravno lice; drugo, zabranjuju prenos i raspolaganje pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila; treće, propisuju zabranu izdavanja javnog glasila koje nije upisano u registar javnih glasila i propisuje novčanu kaznu za privredni prestup u slučaju povrede ove zabrane; četvrto, propisuju privredne prestupe, iako povreda propisa o javnom informisanju nije propisana kao privredni prestup prema relevantnom zakonu i prekoračuju najviše dopuštene mere novčanih kazni za privredne prestupe, odnosno određuje ih na način koji Zakon o privrednim prestupima ne predviđa;

IX           ZAKON O NEDOZVOLJENOJ MEDIJSKOJ KONCENTRACIJI - neophodno je doneti Zakon o medijskoj koncentraciji i javnosti medijskog vlasništva, a dobra polazna osnova za to može biti Nacrt koji je još 2008. godine izradila radna grupa Ministarstva kulture, s tim da bi ga svakako trebalo upodobiti uslovima predstojeće digitalizacije; iako koncentracija vlasništva ima i pozitivne strane, tim zakonom joj treba postaviti određene granice kako vlasništvo ne bi bilo u toj meri koncentrisano da bi jednog ili nekolicinu vlasnika medija ili medijskih grupa dovelo u položaj koji može biti zloupotrebljen na štetu političkog pluralizma i demokratskih procesa u društvu, a koji bi takvom vlasniku ili vlasnicima obezbedio da određuju i nameću teme javne debate, utiču na javno mnjenje i oblikuju ga; postojeći propisi ne regulišu na adekvatan način ovo pitanje i zato je potrebno doneti ovaj zakon; njime treba regulisati i pitanje transparentnosti medijskog vlasništva, kao nužne pretpostavke za regulisanje medijske koncentracije, s obzirom da ono nije dobro regulisano u postojećim propisima;

X             USKLAĐIVANJE OSTALIH PROPISA SA MEDIJSKOM REGULATIVOM - neophodno je da se sa medijskom regulativom hitno usklade propisi, koji su u suprotnosti sa Zakonom o  javnom informisanju i Zakonom o radiodifuzuji, a koji su doprineli da se zaustavi proces obavezne privatizacije medija i onemogućili uspostavljanje funkcionalnog medijskog tržišta, neophodnog za opstanak medija; istovremeno bi i medijske propise trebalo harmonizovati sa evropskim pravnim okvirom, a posebno sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama, o čemu naročito treba voditi računa pri tekućoj izradi novih propisa - Zakona o radiodifuziji i Zakona o oglašavanju; 

XI           OBEZBEĐIVANJE SREDSTAVA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI INFORMISANJA I POVOLJNIH KREDITNIH LINIJA ZA PODRŠKU MEDIJIMA - neophodno je da Vlada obezbedi Ministarstvu kulture dodatna sredstva iz tekuće budžetske rezerve, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja; pri tom, ta sredstva ne treba da budu uplaćena pod šifrom 221 (promet usluga), jer nisu u pitanju usluge, a i zato što korisnike tih sredstava obavezuje na plaćanje PDVa, što uz njihovo obavezno učešće, značajno umanjuje podsticajni potencijal koji bi ovakva mera inače imala; neophodno je obezbediti da način plasiranja tih sredstava medijima, bude transparentan, nediskriminatoran i objektivan; potrebno je da Vlada, i mimo navedenih sredstava, obezbedi i generalno povoljne uslove kreditiranja medija u Srbiji.

Na sastanku predstavnika ANEMa sa pomoćnicom ministra kulture za medije, Natašom Lesendrić-Vučković, održanom 04.05.2010. u Ministarstvu kulture,  razgovarano je o svim ANEMovim predlozima iz ovog dopisa i o najbržem načinu za njihovo procesuiranje. Konstatovano je da je većina predloženih mera predmet buduće Strategije razvoja medijskog sektora, čije je formulisanje planirano do sredine jula. Konstatovano je i da je pravi i brži način za postizanje efekata ovog dopisa, ANEMovo predviđeno učešće na okruglim stolovima u organizaciji OEBSa, počev od 24. maja 2010, gde će imati priliku da iznese i zastupa sve svoje stavove iz ovog dopisa radi njihovog uključivanja u samu Strategiju, dok uobičajena procedura zahteva duže vreme i pribavljanje mišljenja svih relevantnih ministarstava. Za ono što eventualno ne bude predmet Strategije, mogući su dalji razgovori, dogovoreno je na sastanku. S tim u vezi, s obzirom da Strategijom nije moguće konkretno rešiti problem radiodifuzne "piraterije", ANEM je istog dana dostavio pomoćnici ministra kulture svoj dopis ministru unutrašnjih poslova od 03.02.10, kojim je dao predlog za efikasno rešenje ovog problema, koji podrazumeva učešće MUPa i nadležnih tužilaštava, kako bi se i Ministarstvo kulture uključilo u ove aktivnosti i doprinelo bržem zaustavljanju rada nelegalnih emitera.

ANEM će nastaviti da se zalaže za poboljšanje medijske situacije i da zastupa interese svojih stanica kroz aktivnosti usmerene na donošenje, kako Strategije razvoja medijskog sektora, tako i drugih mera koje su neophodne za rešavanje problema s kojima se mediji suočavaju i za nastavak medijskih reformi. Kroz sve te aktivnosti, ANEM će zastupati svoje navedene principe, sadržane u predlogu osnovnih postavki za utvrđivanje mera podrške razvoju medijskog sektora.

ANEMove predloge u potpunosti možete pogledati ovde