09. 09. 2010

PREDLOG ZAKLJUČAKA SA PRVOG OKRUGLOG STOLA ZA IZRADU NACRTA MEDIJSKE STRATEGIJE

Nakon prvog okruglog stola posvećenog izradi Nacrta Medijske strategije, održanog 02.09.10. u Beogradu, na temu: Savet za štampu i rad novinskih agencija, pet medijskih i novinarskih udruženja, ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres, usaglasila su zajednički predlog zaključaka sa prvog okruglog stola. Predlog zaključaka je javno prezentovan na drugom okruglom stolu, održanom 09.09.10. u Beogradu.

Predlog zaključaka sa prvog okruglog stola posvećenog Savetu za štampu i radu novinskih agencija

1)         Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, od izuzetnog je značaja za praćenje poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i rešavanje predstavki pojedinaca i institucija povodom konkretnih sadržaja štampanih medija; medijacije između oštećenih pojedinaca, institucija i redakcija i iznošenje javnih opomena u slučajevima kada je konstatovano kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije; edukacije za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara Srbije i jačanje ugleda medija.

2)        Potrebno je što pre stvoriti optimalne pretpostavke, pre svega finansijske, kako bi Savet za štampu počeo da radi punim kapacitetom. Nakon perioda podrške donatora radu Saveta za štampu, osnivači ovog samoregulatornog tela treba da osmisle načine samofinansiranja shodno svojim objektivnim mogućnostima.

3)        Država može delimično učestvovati u finansiranju Saveta za štampu, samo u onoj meri koja neće ugroziti samostalnost i nezavisnost ovog tela. Jedno od rešenja je budžetska linija u određenom periodu, koja bi bila predviđena Medijskom strategijom, u skladu sa dogovorom osnivača.

4)        Svako, pa i državni organi mogu ulagati prigovore Komisiji za žalbe na neprofesionalne, netačne i neetičke sadržaje objavljene u štampanim medijima kojima su prekršene odredbe Kodeksa.

5)        Budući da se radi o samoregulatornom telu, nije potrebno uređivati rad Saveta za štampu posebnim zakonom, kao ni pojedinačnim zakonskim odredbama u okvirima nekog drugog zakona ili podzakonskog akta. Medijska stategija kao temeljni dokument razvoja medijske scene treba da podrži rad samoregulatornog tela, pošto je samoregulacija, dugoročno posmatrano, efikasnija za profesionalizaciju medijske scene nego direktna državna intervencija.

6)        Strategijom treba predvideti da će se izmenama Zakona o javnom informisanju utvrditi da će sudovi, u sporovima koji se vode po Zakonu o javnom informisanju, upućivati stranke na prethodno vođenje postupka pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu, odnosno postupka koji se pokreće predstavkom pred RRA, u slučaju da se spor odnosi na radio i TV stanice.

7)        Ključni princip medijske strategije je da država treba da se povuče iz vlasništva u medijima i da proces povlačenja države iz takvog vlasništva treba da bude jasno definisan i striktno oročen.

8)        Model transformacije Tanjuga u javnu neprofitnu ustanovu koja bi se finansirala sredstvima budžeta, a svoje usluge davala besplatno, je ekonomski neprihvatljiv i protivan je demokratskim načelima i standardima, kao i rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (br 1397 iz 2004), u kojoj se od Srbije traži da prestane da finansira medije u kojima država učestvuje u vlasništvu.

9)        Tokom  rasprave, ponuđena su dva modela za transformaciju Tanjuga: privatizacija ili transformacija u vladin press biro. Oba modela imaju demokratsko utemeljenje, ekonomsko opravdanje i u skladu su sa obavezama Srbije koje proističu iz njenog članstva u međunarodnim organizacijama.

10)       Nema nijedne agencijske usluge od javnog interesa i značaja koja već nije zadovoljena na medijskom tržištu Srbije, tako da bi dalje finansiranje Tanjuga po sadašnjem modelu, predstavljalo državnu pomoć zabranjenu Zakonom o kontroli državne pomoći.