16. 09. 2010

PREDLOG ZAKLJUČAKA SA DRUGOG OKRUGLOG STOLA ZA IZRADU NACRTA MEDIJSKE STRATEGIJE

U Beogradu se, počev od 02.09.10, održava serija od šest okruglih stolova posvećenih izradi Nacrta medijske strategije, u organizaciji Ministarstva kulture i Misije OEBS-a, uz podršku Britanske ambasade i Delegacije Evropske unije u Srbiji. Drugi okrugli sto, održan 09.09.10, je kao temu imao regulatorna tela i digitalizaciju. Pet medijskih i novinarskih udruženja, ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres, svoj zajednički predlog zaključaka sa ovog okruglog stola, javno su prezentovali na trećem okruglom stolu, održanom 16.09.10.

ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres

Predlog zaključaka sa drugog okruglog stola o regulatornim telima i digitalizaciji

1)         Odluke i zadaci koje je potrebno sprovesti da bi se primenila Strategija za tranziciju sa analogne na digitalnu tehnologiju emitovanja radio i televizijskih programa već su definisane Akcionim planom. Neophodno je preciznije definisati zadatke i ovlašćenja postojeće Radne grupe za sprovođenje praćenja digitalizacije, u čijem su sastavu predstavnici Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstva kulture, Republičke agencije za telekomunikacije, Republičke radiodifuzne agencije, emitera, JP „Emisiona tehnika", pokrajinskih organa, UNS-a, NUNS-a i ANEM-a, ali i dopuniti je novim, nezavisnim članovima i ovlastiti da može da javno reaguje, ukazuje na propuste i predlaže alternativna rešenja, a sve u cilju uspešnog sprovođenja digitalizacije. Neophodno je obezbediti sredstva za rad Radne grupe, što podrazumeva i naknadu za predsedavajućeg, koju funkciju bi trebalo da vrši neki od nezavisnih članova, kao i odgovarajuću administrativnu podršku.

2)        Postojeća, ojačana i redefinisana Radna grupa za sprovođenje praćenja digitalizacije treba da osnuje digitalni forum za tematske rasprave o odlukama u procesu digitalizacije.

3)        Izmenama Zakona o radiodifuziji, treba omogućiti jačanje regulatornih kapaciteta Republičke radiodifuzne agencije, tako što bi se Agencija definisala kao telo koje nema samo Savet kao jedini organ, već koje ima stručnu službu i direktora koji je stalno zaposlen u Agenciji i koji je odgovoran Savetu za rukovođenje stručnom službom. Agencija mora biti zakonom ovlašćena i obavezana da vrši, ili da naručuje od drugih da za njene potrebe vrše, periodične i kontinuirane analize stanja na tržištu, analize stepena u kome su zadovoljene potrebe za različitim programskim sadržajima. Agencija mora biti zakonom ovlašćena i obavezana da kroz regulaciju utiče na podizanje stepena u kome se takve potrebe zadovoljavaju, najmanje kroz politiku naknada za emitovanje, kroz ustanovljavanje programskih ili produkcionih kvota, kroz utvrđivanje pravila koja se tiču oglašavanja, kroz Kodeks ponašanja emitera, obavezujuća uputstva i preporuke. Svi ovi procesi moraju da obezbede najširu participaciju javnosti.

4)        Neophodno je u Savetu RRA obezbediti zastupljenost kandidata koje predlaže isključivo medijski sektor, kao i manji uticaj države na proces kandidovanja članova tog tela, smanjenjem broja članova Saveta RRA koji se predlažu iz državnih struktura.

5)        Od izuzetne je važnosti da se omogući najšira participacija javnosti, kako u odnosu na sektorske analize koje bi RRA vršila, tako i u odnosu na predloge regulatornih mera kojima bi se uticalo na unapređenje stanja u sektoru. Jedan od načina, ali nikako jedini, na koji bi se omogućila participacija javnosti jeste i uspostavljanje komisija nezavisnih stručnjaka. Rad ovakvih komisija, kao i rad RRA u celini, mora biti krajnje transparentan.

6)        Kapacitet stručne službe Republičke radiodifuzne agencije trebalo bi da se poveća putem obuke, razmene i, gde je to nephodno, putem zapošljavanja novih stručnjaka.

7)        Republička radiodifuzna agencija bi trebalo da razvije i objavi detaljne, nedvosmislene i merljive kriterijume za dodeljivanje dozvola za emitovanje, vrednovanje emitera i za druge odluke iz svoje nadležnosti, a sve njene odluke moraju biti detaljno obrazložene.

8)        Republička radiodifuzna agencija treba da donese, uz obezbeđenu najširu participaciju javnosti, novu Strategiju razvoja sektora koja će biti primenljiva na digitalno doba, a koja bi predvidela procedure u skladu sa kojima bi se, na osnovu sagledavanja potreba građana i društvenih grupa za medijskim sadržajima i sveobuhvatne analize tržišta, odlučivalo o zonama pokrivanja, broju i vrsti programa za koje bi se izdavale dozvole.

9)        Naknade koje se sada i koje će se nakon prelaska na digitalno emitovanje programa plaćati regulatornim telima, moraju biti opredeljene u visini troškova regulacije, a eventualni višak sredstava od naplaćene naknade, mora biti usmeren u Medijski fond.

10)       Srbija mora da čuva i javni servis i komercijalnu radiodifuziju. Obe moraju da opstanu i to ne jedna na uštrb druge, jer je konkurencija između javnih i komercijalnih emitera u najboljem interesu građana. Pitanje dodatnih frekvencija u digitalnoj zemaljskoj mreži za sadašnje i buduće korišćenje javnog servisa mora biti razmatrano sa apekta zadovoljavanja potreba građana, ali i sa aspekta racionalnosti u trošenju novca od pretplate za usluge koje su već obezbeđene, ili mogu biti obezbeđene na tržišnoj osnovi. Bilo kakve privilegije koje bi se davale RTS-u, moraju se davati isključivo u cilju zadovoljavanja potreba građana koje komercijalna radiodifuzija ne može da zadovolji. Odluke kojima bi se takve privilegije eventualno davale, moraju biti zasnovane na sagledavanju potreba građana i društvenih grupa za medijskim sadržajima i sveobuhvatne analize tržišta, uz obezbeđenu najširu participaciju javnosti i razmotrene sve raspoložive alternative.

11)       Mesto u multipleksima, u skladu sa važećom Strategijom digitalizacije, u trenutku prelaska na digitalno emitovanje, mora biti omogućeno svim emiterima sa važećim dozvolama za emitovanje programa. Strategija razvoja medija neće unapred propisivati broj mreža i kanala.

12)       Srbija sebi ne sme da dozvoli situaciju u kojoj ostaje bez slobodnog prostora u etru. Spektar treba čuvati i svakom izdavanju novih dozvola se mora pristupati krajnje odgovorno.

13)       Mora se napraviti sveobuhvatna informativna kampanja o procesu digitalizacije, usmerena pre svega na građane, ali takođe i na emitere.

14)       Vlada Republike Srbije koja shodno važećim propisima treba da donese odluku o alokaciji digitalne dividende na predlog Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, ovo mora da uradi u transparentnom postupku i uz obezbeđenu najširu participaciju javnosti, vodeći računa o javnom interesu, i to, kako u pogledu ostavljanja dovoljnog frekventnog opsega za radiodifuziju (pri čemu smatramo da je opseg od 61 do 69 kanala više nego dovoljan za digitalnu dividendu), tako i u pogledu namene dela prihoda koji će se ostvariti od digitalne dividende za medijske fondove i projekte. Za deo digitalne dividende koji bude opredeljen za bežični širokopojasni prisutup Internetu, budući operatori koji dobiju taj spektar, moraju ga dobiti pod uslovima koji podrazumevaju uspostavljanje mreže prvo u delovima Srbije u kojima je penetracija širokopojasnog kablovskog i ADSL pristupa najniža.

15)        Potrebno je razmotriti i pitanje spajanja dva regulatorna tela, imajući u vidu konvergenciju mreža i usluga, a odluku o tome doneti nakon prethodno sprovedenih analiza i konsultacija sa svim zainteresovanim stranama, imajući na umu prevashodni interes jačanja nezavisnosti i regulatornih kapaciteta regulatora; bez obzira na to koja opcija bude izabrana - (1 ili 2 regulatora), regulator(i) mora(ju) biti u potpunosti funkcionalan(i) i kadrovski i tehnički osposobljen(i) za obavljanje poslova iz svoje(ih) nadležnosti u najboljem interesu i medijskog sektora i javnosti.