23. 09. 2010

ZAJEDNIČKI STAVOVI O UREĐENJU SISTEMA DRŽAVNOG SUFINANSIRANJA I PODRŠKE RAZVOJU MEDIJA

Tema trećeg okruglog stola posvećenog izradi Nacrta medijske strategije, održanog 16.09.10. u Beogradu, bila je pomoć države medijima. Razmatrajući ovo pitanje, ANEM, NUNS, UNS i NDNV su definisali zajedničke stavove o uređenju sistema državnog sufinansiranja i podrške razvoju medija uopšte, kao i posebno za lokalne medije i medije na jezicima nacionalnih manjina. Svoje stavove, javno su prezentovali 23.09.10, na četvrtom okruglom stolu.

Zajednički stavovi ANEMa, NUNSa, UNSa i NDNVa o uređenju sistema državnog sufinansiranja i podrške razvoju medija

I          UOPŠTENO O (SU)FINANSIRANJU MEDIJA

1)         Sufinansiranje medija od strane države mora da se odvija kroz transparentan proces, uz detaljne, jasne i nedvosmislene kriterijume i procedure koje bi sprečile uticaj državnih i drugih organa vlasti na uređivačku politiku medija.

2)        Sufinansiranje medija treba da se obavlja putem posebnih Medijskih fondova, kroz odlučivanje nezavisnih komisija, sastavljenih od medijskih eksperata, predstavnika medijskih asocijacija i novinarskih udruženja, kao i predstavnika građanskog društva, na principu projektnog finansiranja.

3)        Medijski fondovi bi funkcionisali na nivou države i pokrajine, po jedan na oba nivoa. Oba Medijska fonda bi raspodeljivala sredstva kroz 3 posebne linije: za medije, za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina i za raznovrsnost medijskog sadržaja, o čijoj raspodeli bi odlučivale Komisije posebno ustanovljene za svaku od tih linija. Potrebno je da Fondovi međusobno koordiniraju rad sa ciljem da svi mediji na području Srbije imaju ravnopravan tretman.

4)        Sredstvima iz linije za medije bi se finansirao razvoj programskih i drugih kapaciteta medija na bazi stalno otvorenog konkursa, a posebno regionalnih i lokalnih medija, kao najugroženijih medija u procesu medijske tranzicije, što uključuje i podršku projektima za transformaciju poslovnog modela u kojem takvi mediji posluju. Ovim sredstvima bi se takođe podsticao rad novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i drugih projekata organizacija civilnog društva, sa akcentom na edukaciji i unapređenju profesionalnih standarda novinarstva. Komisiju za raspodelu sredstava bi činili medijski profesionalci.

5)        Sredstvima iz linije za medijske sadržaje na manjinskim jezicima bi se podsticali medijski sadržaji na manjinskim jezicima, a posebno bi se podsticao princip interkulturalnosti, na bazi stalno otvorenog konkursa. Ovim sredstvima bi se sufinansirali medijski projekti na jezicima nacionalnih manjina. Pored medijskih profesionalaca, u Komisiji za dodelu sredstava učestvovali bi i predstavnici nacionalnih saveta.

6)        Sredstvima iz linije za raznovrsnost medijskog sadržaja bi se podsticao medijski sadržaj o svim oblicima građanskog aktivizma, sa posebnim akcentom na izveštavanje o položaju raznih socijalnih, manjinskih i marginalizovanih grupa. Komisiju za raspodelu sredstava bi, pored medijskih profesionalaca, činili i predstavnici građanskog društva.

7)        Potrebno je obezbediti jasno, transparentno i kontinuirano finansiranje Medijskih fondova i to putem budžetskog finansiranja, kao i povratkom sredstava koja se „odlivaju" iz medija. U tom smislu neophodno je da se Fondovi finansiraju i iz dela sredstava dobijenih od digitalne dividende, kao i razlikom koja eventualno postoji između prihoda i rashoda RRA, koja se sada uplaćuje u budžet. Takođe, finansiranje Medijskih fondova bi moglo da se obavlja i delom od prikupljene RTV pretplate, kao i iz donacija.

8)        U Komisijama koje dodeljuju sredstva za medijske projekte ne bi mogli da budu narodni poslanici, poslanici skupština autonomnih pokrajina i odbornici lokalnih samouprava, izabrana, imenovana i postavljena lica u Vladi Republike Srbije, Vladi AP Vojvodine i jedinicama lokalne samouprave, lica imenovana na rukovodeće položaje u javnim preduzećima i javnim ustanovama, funkcioneri političkih stranaka, podrazumevajući pod tim i funkcionere i članove organa političkih stranaka i na lokalnom nivou, kao i bračni drugovi, roditelji, deca ili bliski srodnici takvih lica.

9)        Medijski fondovi se u svom radu moraju rukovoditi principima javnog interesa i u tom smislu potrebno je odgovarajućim aktima jasno definisati javni interes u sferi javnog informisanja. Takođe, princip rada Medijskih fondova mora se zasnivati na transparentnosti i jasnim i merljivim kriterijumima za opredeljivanje sredstava.

10)       Potrebno je odgovarajućim aktima obezbediti jasna pravila i načine kontrole korišćenja sredstava opredeljenih korisnicima Medijskih fondova.

11)       Država treba da uvede set poreskih olakšica i oslobađanja za društveno odgovorne medije, koji bi uključivao pre svega smanjenje stope ili ukidanje PDV-a za nabavku opreme za potrebe medija, kao i druge poreske olakšice i oslobađanja. Set poreskih olakšica i oslobađanja treba posebno da stimuliše rad lokalnih medija.

12)       Država mora pod istim uslovima kao i u drugim oblastima da obezbedi subvencije i investitorima u medijsku sferu.

13)       Potrebno je jasno utvrditi princip i proceduru po kome novac prikupljen od RTV pretplate Javni servisi ulažu u programske sadržaje koji jesu funkcija javnog servisa, odnosno koji jesu program od javnog interesa, dok se komercijalni programi Javnog servisa moraju finansirati iz drugih (komercijalnih) izvora. Ustanove javnog radiodifuznog servisa moraju se obavezati na odvojeno računovodstveno praćenje prihoda ostvarenih od RTV pretplate i komercijalnih prihoda, a kako bi se obezbedilo da se od RTV pretplate finansiraju isključivo programski sadržaji koji jesu u funkciji javnog servisa. 

II        O (SU)FINANSIRANJU LOKALNIH MEDIJA

1)         Zakonski se mora precizirati da su opštine i gradovi obavezni da od ukupnog budžeta izdvajaju najmanje 2% sredstava za informisanje od lokalnog značaja. Ovaj procenat mora da bude jedinstven na nivou cele Republike, kako bi se obezbedila konkurencija na medijskom tržištu. Ovako opredeljena ukupna sredstva uključuju i sredstva koja su do sada bila posebno opredeljivana za neposredno finansiranje lokalnih informativnih javnih preduzeća. Neposredno finansiranje lokalnih informativnih javnih preduzeća predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć i više se neće vršiti, a proces privatizacije lokalnih informativnih javnih preduzeća je potrebno što pre završiti u jasno oročenom roku.

2)        Neophodno je odgovarajućim aktima predvideti da se ukupna sredstva za ovu namenu, bez izuzetka, raspodeljuju na javnim konkursima za finansiranje projekata kojima se obezbeđuje informisanje, odnosno medijski sadržaji od lokalnog značaja na srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine, uključujući i podršku projektima za transformaciju poslovnog modela u kojem takvi mediji posluju, pod jednakim uslovima za sve lokalne medije sa teritorije te lokalne samouprave. Ukoliko na području lokalne samouprave ne postoje mediji, sredstva se, u skladu sa jasno definisanim javnim interesom, mogu dodeliti za projekte regionalnih i nacionalnih medija kojim se taj javni interes može ostvariti, s tim što bi regionalni mediji trebali imati prednosti. Neophodno je aktima obezbediti da proces raspodele sredstava bude potpuno transparentan, počev od formiranja nezavisnih komisija, koje bi odlučivale o raspodeli, preko raspisivanja konkursa, toka konkursne procedure, do objavljivanja rezultata konkursa.

3)        Neophodno je odgovarajućim aktima osigurati da o izboru projekata odlučuju nezavisne komisije, sastavljene od kompetentnih predstavnika javnosti, profesionalnih udruženja i nevladinog sektora, čiji članovi ne bi mogli da budu narodni poslanici, poslanici skupština autonomnih pokrajina i odbornici lokalnih samouprava, izabrana, imenovana i postavljena lica u Vladi Republike Srbije, Vladi AP Vojvodine i jedinicama lokalne samouprave, lica imenovana na rukovodeće položaje u javnim preduzećima i javnim ustanovama, funkcioneri političkih stranaka, podrazumevajući pod tim i funkcionere i članove organa političkih stranaka i na lokalnom nivou, kao i bračni drugovi, roditelji, deca ili bliski srodnici takvih lica.

4)        Komisije moraju da utvrde jasne i transparentne pravilnike na osnovu kojih će se putem javnih konkursa raspodeljivati sredstva. Pravilnici moraju da budu doneti uz konsultacije sa predstavnicima medijske struke i novinarskih i medijskih udruženja.

5)        Država mora da sprovede mere koje bi podsticale društveno odgovorna pravna lica da ulažu u lokalne medije, tako što bi zakonom bilo predviđeno da za takva ulaganja mogu ostvariti određena prava u sistemu poreskih olakšica.

6)        Država se mora obavezati da svoje kampanje za promociju javnog interesa, kao i druge vidove državnog oglašavanja, obavlja i preko lokalnih medija, u skladu sa lokalnim potrebama.   

7)        Država mora da obezbedi finansiranje redovnih istraživanja za potrebe lokalnih medija. 

III       O MEDIJIMA NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA

1)         Neophodno je obezbediti deetatizaciju svih medija, pa i medija čiji su osnivači Saveti nacionalnih manjina i sprečiti mogućnost političkog uticaja na upravljanje i uređivačku politiku medija. Ni u kom slučaju ne sme se dozvoliti dalja etatizacija medija na jezicima nacionalnih manjina.

2)        Mediji na jezicima nacionalnih manjina treba da budu predmet posebne stručne rasprave kojoj će prethoditi ozbiljna analiza sadašnjeg položaja ovih medija, s obzirom na činjenicu da Medijska studija nije uzela u obzir kompleksno pitanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Ukoliko se zakonodavac odluči da zadrži sadašnja osnivačka prava Saveta nacionalnih manjina u medijima na manjinskim jezicima, potrebno je obezbediti mehanizme koji bi onemogućili predstavnike nacionalnih Saveta da utiču na upravljanje i ugrožavaju nezavisnu uređivačku politiku tih medija.

3)        Potrebno je jasnije zakonski precizirati obaveze Republike i Pokrajine za finansiranje medija na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, a u skladu sa stečenim pravima i međunarodnim konvencijama kojima je Srbija potpisnik. Stečena prava nacionalnih manjina u oblasti informisanja na maternjem jeziku ne smeju se umanjivati. Raspodela državnih sredstava za ovu namenu, mora takođe biti zasnovana na principu finansiranja projekata koji su u javnom interesu određene manjinske zajednice, na način koji obezbeđuje jednak tretman svih medija koji emituju, odnosno proizvode program na tom manjinskom jeziku.

4)        Potrebno je zakonski precizirati da elektronski mediji na jezicima nacionalnih manjina imaju rezervisane frekvencije u procesu digitalizacije, ali i za vreme emitovanja analognog signala.

5)        Preciznije određivanje položaja medija na jezicima nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine, a u skladu sa Ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, kao i u skladu sa činjenicama da Vojvodina ima najdužu tradiciju postojanja ovih medija i da se najveći broj tih medija nalazi na teritoriji Pokrajine, treba da odredi Strategija za razvoj medija AP Vojvodine.

6)        Potrebno je usaglasiti sve zakone koji na bilo koji način tretiraju medijsku sferu sa sistemskim medijskim zakonima, ali je isto tako neophodno da se sistemski medijski zakoni usaglase sa svim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala a koji tretiraju položaj, prava i zaštitu nacionalnih manjina.