27. 09. 2010

ZAJEDNIČKI STAVOVI O USTANOVAMA JAVNOG SERVISA (RTS I RTV) I KOMERCIJALNIM EMITERIMA

ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres definisali su zajedničke stavove o ustanovama javnog servisa i komercijalnim emiterima, kojima je bio posvećen četvrti okrugli sto o izradi Nacrta medijske strategije, održan 23.09.2010. u Beogradu. Ovaj predlog pet medijskih asocijacija javno je prezentovan na petom okruglom stolu, 27.09.2010. u Beogradu.

Zajednički stavovi o ustanovama javnog servisa (RTS i RTV)
i komercijalnim emiterima    

USTANOVE JAVNOG RADIODIFUZNOG SERVISA (RTS I RTV)

1)           Neophodno je precizno definisati obaveze ustanova javnog servisa, koje moraju biti proverljive i merljive i utvrditi jasne indikatore na osnovu kojih se može vrednovati kako ustanove javnog servisa obavljaju svoju ulogu javnog servisa, te istovremeno uvesti set mera usmerenih u pravcu jačanja transparentnosti u radu ustanova javnog servisa, kao i kreirati mehanizme kontrole nad time kako javni servis ispunjava te svoje zakonom utvrđene obaveze. Ovo sve bi podrazumevalo obaveze ustanova javnog servisa da sačinjavaju detaljne planove koji bi dokumentovali kako ove ustanove nameravaju da ispune svoje zakonom utvrđene obaveze, koji bi sadržavali i budžete za pojedine kanale, programe, redakcije, usluge i obaveze, odnosno informacije o tome kako će budžeti biti raspoređen u cilju ispunjenja obaveza. Planovi bi se sačinjavali najmanje za godinu dana unapred i činili bi se dostupnim javnosti i nadležnom regulatornom telu. Na kraju godine, ustanove javnog servisa podnosile bi izveštaje nadležnom regulatornom telu, uključujući i finansijske izveštaje, kojima bi se dokumentovala mera ispunjenosti zakonom utvrđenih obaveza, uključujući tu i obaveze predviđene posebnim zakonima (npr. Zakon o oglašavanju i ograničenja koja se tiču prodaje oglasnog prostora unapred i prodaje oglasnog prostora preko određenih kvota istom licu ili grupi povezanih lica). Ovi izveštaji moraju biti dostupni i javnosti. 

2)           Neophodno je ojačati kapacitete regulatornog tela za potrebe vršenja analiza, evaluacija i vrednovanja planova i izveštaja, odnosno ovlastiti regulatorno telo da angažuje i nezavisne stručnjake za tu potrebu, a kako bi se na osnovu izvršenih analiza činile preporuke Upravnim odborima ustanova javnog servisa ali i Medijskim fondovima, kako bi se kroz finansiranje projekata komercijalnih emitera nadomestili eventualno nedostajući programski sadržaji od javnog interesa. Neophodno je vršiti stalni nadzor nad nosiocima uloge javnog servisa, u cilju unapređenja njihovog delovanja i boljeg zadovoljavanja interesa javnosti i uspostaviti jasne mehanizme njihove odgovornosti. Neophodno je redovno, u preciziranim vremenskim intervalima, vršiti istraživanje o tome šta publika od javnog servisa želi, kako on zadovoljava njene raznolike potrebe, šta joj nedostaje i kako ona vidi odgovornost javnog servisa prema javnosti. Neophodan je redovni monitoring produkcije javnog servisa, i to onaj kritički, koji će ovu produkciju staviti u sistemski kontekst i analizirati kako se programske obaveze obavljaju kroz određeni vremenski okvir i u odnosu na javne emitere u regionu i komercijalne domaće emitere.

3)           Neophodno je podići nivo naplate pretplate (ili doprinosa za audio-vizualne usluge od javnog interesa) i smanjiti troškove njenog ubiranja, kako bi se obezbedilo stabilno finansiranje ustanova javnog servisa i smanjila njegova zavisnost od komercijalnih prihoda. Neophodno je obavezati ustanove javnog servisa na računovodstveno razdvajanje komercijalnih prihoda i prihoda od pretplate (ili doprinosa za audio-vizualne usluge od javnog interesa) i na podnošenje preciznih izveštaja koji bi učinili krajnje transparentnim šta se od kojih prihoda finansira.

4)           Paralelno sa rastom naplate pretplate (ili doprinosa za audio-vizualne usluge od javnog interesa), razmotriće se i uvesti dodatna ograničenja kvota oglašavanja na javnom servisu, prvo kroz zabranu emitovanja reklama prekidanjem programa, odnosno propisivanjem da se one na programima ustanova javnog servisa mogu emitovati samo između programa, a ne i u pauzama tokom njih, a zatim i kroz smanjivanje dozvoljenih kvota oglašavanja na programima ustanova javnog servisa.

5)           Neophodno je da država ravnopravno tretira javne servise u Srbiji, odnosno Radioteleviziju Srbije i Radioteleviziju Vojvodine.

6)           Potrebno je ustanoviti transparentan sistem naplate radiotelevizijske pretplate, koji bi obezbedio mehanizam da se Javnom servisu Vojvodine direktno raspoređuje pripadajući deo sredstava od pretplate, i da se napusti praksa po kojoj je Javni servis Srbije posrednik u distribuciji pretplate.

7)           Potrebno je da smernice razvoja Javnog servisa Vojvodine pobliže odredi Strategija razvoja medija AP Vojvodine, imajući u vidu princip interkulturalnosti i druge specifičnosti Pokrajine.

KOMERCIJALNI EMITERI

Neke od preporuka koje su primenljive na ovu materiju, već smo dali kroz raniju diskusiju. Ovde možemo da ih dopunimo i eventualno dodatno pojasnimo:

1)           Broj dozvola ne treba unapred ograničiti. Problem viška elektronskih medija u odnosu na ono što to tržište može da izdrži, koji nije sporan, treba rešavati merama koje će stimulisati konsolidaciju tržišta, koja će stimulisati ukrupnjavanja i fuzije na medijskom tržištu.

2)           Produžavanje važnosti izdatih dozvola za emitovanje programa mora se zasnivati na vrednovanju sadržaja kroz jasno definisane i merljive kriterijume.

3)           Izdavanju novih dozvola, čiji broj, ponavljamo, ne treba unapred ograničiti, morale bi da prethode, kroz novu Strategiju razvoja audi-vizuelnih medijskih servisa kojom bi RRA trebalo da zameni Strategiju razvoja radiodifuzije, uređene procedure u skladu sa kojima bi se, na osnovu sagledavanja potreba građana i društvenih grupa za medijskim sadržajima i sveobuhvatne analize mogućnosti tržišta i analize uticaja licenciranja novih emitera, odlučivalo o zonama pokrivanja, broju i vrsti programa za koje bi se izdavale nove dozvole.

4)           Ukoliko bi se na prethodno opisani način utvrdilo da postoje mogućnosti i da postoji potreba za uvođenjem novih multipleksa i izdavanjem novih dozvola, Republička radiodifuzna agencija bi iste izdavala na javnom konkursu, koji bi se sprovodio na osnovu detaljnih, nedvosmislenih i merljivih kriterijuma koji bi ponuđene sadržaje vrednovali više od potencijalnog prihoda za državu u vidu naknada za dozvole i pristup multipleksu, odlukama koje bi bile detaljno obrazložene. Kriterijumi bi vodili računa o programskim žanrovima (npr. informativni programi, istraživački programi, programi iz kulture, domaći igrani programi), kadrovskim potencijalima, raspodeli budžeta po žanrovima, kao i udelu programa nezavisnih produkcija.

5)           U meri u kojoj bi se analizama utvrdilo postojanje nezadovoljenih potreba za programima koji se obično izjednačavaju sa javnim servisom (npr. regionalni i lokalni informativni programi i sl.), dozvole bi se komercijalnim emiterima izdavale pod uslovom, u smislu regulatorne obaveze, proizvodnje i emitovanja takvih programa.

6)           Naknade koje se sada i koje će se nakon prelaska na digitalno emitovanje programa plaćati regulatornim telima, moraju biti opredeljene shodno troškovima regulacije, a deo sredstava od naplaćene naknade mora biti usmeren u Medijski fond.

7)           Efikasnim mehanizmima kontrole državne pomoći i odlučnom borbom protiv piraterije treba onemogućiti nelojalnu konkurenciju na medijskom tržištu.