30. 09. 2010

Zajednički zaključci o javnosti vlasništva, zabranjenoj koncentraciji i ulozi države u pisanim medijima

Nakon poslednjeg, petog okruglog stola, o izradi Nacrta medijske strategije, održanog 27. septembra 2010. u Beogradu, na temu "Štampani mediji", ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres, pripremili su zajedničke zaključke o javnosti vlasništva, zabranjenoj koncentraciji i ulozi države u pisanim medijima. Zaključke su dostavili Ministarstvu kulture 30.septembra 2010. godine.

Zajednički zaključci o javnosti vlasništva, zabranjenoj koncentraciji i ulozi države u pisanim medijima

1) Zajedničkim stavovima usaglašenim pre početka okruglih stolova o Medijskoj studiji i javne rasprave o Medijskoj strategiji NUNS, ANEM, NDNV, Lokal pres i UNS su već zahtevali: javnost vlasništva, zabranu koncentracije vlasništva (monopola), potpuno povlačenje države iz vlasništva u medijima i uspostavljanje ravnopravnog tretmana svih medija na tržištu.

2) U Srbiji se uprkos velikom broju štampanih medija pluralizam ideja ne oseća pošto je tržište podeljeno između nekoliko velikih igrača i države, s jedne strane, a s druge strane je pod kontrolom velikih oglašivačkih agencija koje indirektno kontrolišu tokove novca i političkog uticaja. Zato je neophodno posebno antimonopolsko zakonodavstvo kojim se sprečava ostvarivanje vladajućeg ili pretežnog uticaja na javno mnenje, podstiče konkurencija, omogućava slobodan protok informacija, misli i ideja radi ostvarivanja prava svakoga na slobodu izražavanja i prava na primanje i pružanje informacija.

3) Uloga države može biti samo zakonodavna i regulatorna, s ciljem obezbeđivanja slobode javnog izražavanja i pluralizma ideja, zaštite javnog interesa, medijskog pluralizma, ravnopravnog tretmana medija i zabrane zloupotrebe dominantnog položaja. Preduslov uspešne borbe protiv medijske koncentracije je potpuni izlazak države iz vlasništva nad medijima, izuzev javnog servisa.

4) Javnost vlasništva je preduslov sprečavanja monopolskog uticaja, bez obzira da li je reč o direktnom ili indirektnom uticaju države, medijske industrije ili oglašivačkog lobija. Medijska koncentracija se najefikasnije sprečava ili bar ograničava utvrđivanjem zakonskih mehanizama kojima će vlasništvo biti označeno imenom i prezimenom. U tom smislu treba oformiti registar medija koji će, povezivanjem sa bazama podataka drugih zemalja, ostvariti uvid u stvarno vlasništvo.

5)  Pravilima o nedozvoljenom objedinjavanju vlasništva ne smeju se zaustaviti razvoj medijske industrije i derogirati stečena prava vlasnika, izuzev ukoliko je reč o nezakonitom sticanju. Ova pravila primenjivaće se zajedno sa podsticajnim merama za razvoj pluralizma i raznovrsnost medija.

6)  Nemogućnost da javnost ima uvid u vlasničku strukturu, istovremeno, predstavlja smetnju razvoju medija koji nisu obuhvaćeni koncentracijom i prepušteni su nelojalnoj konkurenciji koncentrisane medijske industrije.

7)  Prodati tiraž je osnovni mehanizam za utvrđivanje i ograničavanje nedozvoljene koncentracije i monopola, s tim što je neophodno ustanoviti pouzdano oditovanje. Kod merenja tiraža treba uzeti u obzir i besplatna izdanja jer se i njima utiče na formiranje javnog mnenja.

8)  Država na svim nivoima kao oglašivač mora biti obavezana na transparentnu i nediskriminatornu raspodelu oglasa (javni pozivi, konkursi, oglasi javnih preduzeća...) u skladu sa javnim interesom, s posebnim naglaskom na poštovanje lokalne štampe.

9)  Medijska koncentracija i objedinjavanje moraju se posmatrati u dve ravni - unutar iste vrste medijskog tržišta (štampe) i ukrštanjem vlasništva nad različitim vrstama medija (štampa, elektronski mediji, novi mediji). Potrebno je i ograničiti uticaj distrubutera time što će se precizirati uslovi u kojima istovremeno vlasništvo nad novinama i distributivnom mrežom ne proizvodi dodatni uticaj.         

10)  Svi zakoni, koji na bilo koji način zadiru u oblast regulisanja medijskih pitanja, a naročito medijski zakoni, moraju da budu međusobno usaglašeni, i na osnovama evropskih načela i standarda. O medijskoj regulativi uvek mora da se vodi široka stručna i javna rasprava. Zakoni o medijima ne smeju da se donose po hitnom postupku i bez javne rasprave.

Medijska strategija mora da iskaže opredeljenost vlasti za prihvatanje i poštovanje suštinskih standarda i načela Evrope, kad je o slobodi izražavanja reč, što vlast treba jasno da pokaže i u procesu donošenja Strategije.

Sloboda štampe ne postoji, ako novinari žive u siromaštvu, korupciji i strahu.

Poseban oblik pritiska su brojni sudski postupci protiv medija i novinara. Predlažemo da se uvede obavezno izučavanje medijskog prava na Pravosudnoj akademiji koje će obuhvatiti sudije, tužioce, advokate, urednike i novinare. Pošto je Pravosudna akademija nadležna za buduće sudije i tužioce, posebnim seminarima treba obuhvatiti sadašnji sastav u višim i apelacionim sudovima i tužilaštvima. Za ovaj vid obrazovanja i senzibiliranja postoji saglasnost Pravosudne akademije, Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva, ali ga treba predvideti i Medijskom strategijom kao jedan od vidova zaštite medija, novinara, ali i javnosti i prava javnog izražavanja.

11)  Tražimo da se ponovo razmotri usvajanje Zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti medijskog vlasništva čiji Nacrt već postoji, koji se mora prethodno uskladiti sa stavovima koji su se mogli čuti tokom rasprave o Medijskoj studiji.