20. 12. 2011
ANEM O PREDLOGU ZAKONA O KINEMATOGRAFIJI
Nedavno usvojenom Medijskom strategijom konstatovano je da su pojedina zakonska rešenja koja uređuju oblast javnog informisanja, neusaglašena i u pravnoj koliziji, što uzrokuje ozbiljne poremećaje u funkcionisanju sistema javnog informisanja, a Strategijom se država obavezala da otkloni ovakve protivrečnosti u svom zakonodavstvu. Međutim, protivno ovoj obavezi, Vlada je 8. decembra 2011, bez prethodnog vođenja javne rasprave, usvojila i uputila Skupštini na usvajanje Predlog zakona o kinematografiji, koji, umesto da uvaži navedene stavove Medijske strategije, kreira nove kolizije sa važećim rešenjima, jer je u direktnoj suprotnosti sa njom i sa važećim tekstovima Zakona o radiodifuziji i Zakona o elektronskim komunikacijama.
Naime, Predlogom ovog zakona, u članu 18, stav 1 tačka 3. i 4, predviđa se da se za kinematografiju obezbede podsticajna sredstva, uzimanjem sredstava od regulatornih tela i to čak 20% od sredstava Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i 10% od sredstava Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel), koja ove regulatorne agencije naplaćuju od emitera i telekomunikacionih operatora. Navedene odredbe su u direktnoj suprotnosti sa odredbama člana 34. Zakona o radiodifuziji, koji ne predviđa mogućnost da Agencija svojim finansijskim planom predviđa viškove, osim rezervi za neplanirane izdatke, i kojim je namena ostvarene razlike unapred određena, kao i sa odredbom člana 66. Zakona o radiodifuziji, koji propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje visina naknade, od kojih nijedan nije obezbeđivanje sredstava za podsticaj domaće kinematografije. Predloženo rešenje je u direktnoj suprotnosti i sa članom 27. Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je propisano da se razlika prihoda i rashoda Agencije za elektronske komunikacije uplaćuje u budžet za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva.
Smatrajući da je iz navedenih razloga ovaj Predlog u direktnoj suprotnosti sa važećim propisima iz oblasti radiodifuzije i sa nedavno usvojenom Medijskom strategijom, kao i da će teret podsticaja razvoja kinematografije nezakonito pasti na elektronske medije, ANEM je 14.12.2011. izdao saopštenje u kojem je zahtevao od Narodne skupštine Republike Srbije da ne usvoji Predlog zakona o kinematografiji u tekstu koji joj je Vlada uputila na usvajanje. ANEMovo saopštenje su podržala i druga udruženja, NUNS i UNS, koja su se u zajedničkom saopštenju objavljenom 15.12.2011, pridružila apelu ANEMa, ističući da su saglasni sa stavovima ANEM-a.
Nakon toga, ANEM je 20. decembra 2011. godine uputio svoje pisane Primedbe na član 18. stav 1. tačke 3. i 4. predloženog Zakona o kinematografiji, sa predlogom amandmana, predsednici i sekretaru Narodne skupštine, predsednici i sekretaru skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, predsednicima svih poslaničkih grupa u Skupštini i ministru i državnoj sekretarki Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, tražeći od njih da učine sve da se odgovarajućim amandmanom na član 18. Predloga zakona o kinematografiji, brišu tačke 3. i 4. iz stava 1 ovog člana.
U svom saopštenju i dopisu, ANEM je ukazao na to da naknada koju emiteri plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa ima isključivu svrhu da obezbedi finansijsku nezavisnost Radiodifuzne agencije, a da zahvatanje države u tu naknadu, radi njene raspodele za druge svrhe, narušava nezavisnost Radiodifuzne agencije. ANEM je takođe ukazao na to da je ovakav Vladin predlog za obezbeđivanje sredstava za podsticaj domaće kinematografije, ne samo u suprotnosti sa važećim zakonskim rešenjima, čime se nezavisna regulatorna tela stavljaju pod finansijsku stegu i presiju, već je donet i bez ikakve analize uticaja na finansiranje rada nezavisnih regulatornih tela, kao i na sektore radiodifuzije i elektronskih komunikacija u Srbiji u celini, što može imati ozbiljne negativne posledice na njihovo funkcionisanje.
ANEM smatra da je apsolutno neprihvatljivo da teret podsticaja domaće kinematografije padne na elektronske medije, od kojih radio stanice kinematografska dela uopšte ne emituju, a televizijske stanice, i kada emituju, već plaćaju naknade za emitovanje u iznosima koje određuje tržište, obračunavajući i isplaćujući pri tom i dužne poreze, uključujući i porez po odbitku na prihode stranih vlasnika prava u slučaju kada od njih kupuju strana kinematografska dela, koji se kreće i do 20%.
-
Nema komentara.