21. 12. 2011

Zajednička konferencija za štampu pet medijskih i novinarskih udruženja „Godina za nama – iskorišćena ili propuštena prilika za medijski sektor?“

Zajednička konferencija za štampu ANEMa, NUNSa, UNSa, Lokal presa i Asocijacije medija, pod nazivom "Godina za nama - iskorišćena ili propuštena prilika za medijski sektor?" održana je u organizaciji ANEMa, 21. decembra 2011, u Press Centru UNSa u Beogradu. Cilj organizovanja ove konferencije je bio da predstavnici pet medijskih i novinarskih udruženja, koja su u protekloj godini bila najaktivnija kada je u pitanju sprovođenje reformi u medijskom sektoru, upoznaju javnost sa svojim stavovima i ocenama o tome šta je obeležilo medijsku scenu u 2011, šta je bilo dobro, a šta loše, i koji zadaci i iskušenja se u narednom periodu postavljaju pred medijsku zajednicu. Na konferenciji su govorili Saša Mirković (predsednik ANEM-a), Ljiljana Smajlović (predsednica UNS-a), Zoran Sekulić (predstavnik Asocijacije medija), Vukašin Obradović (predsednik NUNS-a) i Dejan Miladinovic, predsednik UO Lokal presa. Na konferenciji su takođe govorili Slobodan Kremenjak, ANEMov advokat, Stojan Marković, vlasnik i glavni i odgovorni urednik Radija "Ozon" iz Čačka i "Čačanskih novina", kao i Ljubica Marković, direktorka novinske agencije "Beta". Konferenciji je prisustvovalo više od 30 predstavnika zainteresovanih strana - medija, novinara, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatorske zajednice.

Svi govornici su se složili da je protekla godina bila izuzetno teška za medije i novinare u Srbiji i da su izneverena očekivanja medijske zajednice da usvajanje Medijske strategije najavljuje promenjenu politiku Vlade prema medijskom sektoru. Po mišljenju predstavnika udruženja, o čemu su posebno govorili Saša Mirković (ANEM), Vukašin Obradović (NUNS) i Zoran Sekulić (Asocijacija medija), nedavna objava države da planira da iz budžeta za 2012. godinu izdvoji 368 miliona dinara za finansiranje agencije "Tanjug", lista "Panorama", "Radio Jugoslavije" i "Jugoslovenskog pregleda", govori o tome da država nema nameru da poštuje Strategiju, čiji je  jedan od ključnih postulata bio upravo vezan za povlačenje države iz medija i prelazak na projektno finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa počev od 1.1.2012. Vukašin Obradović (NUNS)je rekao da ovim potezom država postupa i u suprotnosti sa odredbama Zakona o kontroli državne pomoći, a da ova vrsta subvencije države potpada pod nedozvoljenu državnu pomoć, jer se njome direktno narušavaju odnosi na tržištu, a druge dve agencije na tržištu se dovode u nepovoljan položaj, što je veoma opasno po pluralitet na medijskom tržištu. Ono što predstavlja najveću zabrinutost udruženja jeste to što država jeste i planira da ostane centalna figura na medijskom tržištu, a mediji su stavljeni u položaj gde posredno ili neposredno zavise od države i ljudi na vlasti, a od pitanja uloge države na medijskom tržištu zavisi dalja budućnost medijske scene, medija i novinara u Srbiji. Kao drugi nedavni događaj koji ilustruje činjenicu da država ne namerava da poštuje svoja obećanja data u Strategiji, istaknuta je najava prodaje vlasnicima "Kurira" dela vlasništva listova "Politika", "Dnevnik" i "Večernje Novosti", o čemu je govorila Ljiljana Smajlović (UNS). Postavljajući pitanje odakle potiče novac kojim bi "Kurir" kupio "Politiku", jer se pominje suma koja je 40 puta veća od godišnjeg profita "Kurira", ona je rekla da je moguće da će ljudi bliski vlasti "zacementirati vlasništvo nad medijima", a da se neće znati poreklo novca kojim su kupili medije.

Predstavnici udruženja izrazili su zabrinutost u odnosu na stvarne namere države kada je u pitanju uvođenje projektnog finansiranja medijskih sadržaja. Dejan Miladinović (Lokal pres) govorio je o tome šta su sve udruženja (ANEM, NUNS i Lokal pres) uradila, kako bi se dogovorila sa nadležnima oko iznalaženja načina na koji projektno finansiranje može da se omogući u lokalnim zajednicama. Međutim, kako kaže Miladinović, preporuke koje su nadležni poslali lokalnim samoupravama u vezi sa sprovođenjem projektnog finansiranja nisu primenjivane, a najnoviji potezi Vlade ne daju ohrabrenje da će se u ovom pogledu Medijska strategija (koja je predvidela uvođenje ovakvog načina finansiranja) dosledno sprovoditi, od čega će najveću štetu trpeti lokalni mediji.

Predstavnici udruženja su se takođe složili da je ova godina bila veoma loša za medijske slobode, o čemu je posebno govorila Ljiljana Smajlović (UNS), napominjući da je to godina u kojoj su se dešavale smene urednika zbog političkih pritisaka (smena urednika lista "Mađar so" i lista "Alo"), u kojoj su se novinari nalazali pod dvadesetčetvoročasovnom policijskom zaštitom (Vladimir Mitrić, Brankica Stanković i Veran Matić) i u kojoj je Tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnice protiv dvoje novinara zbog navodnog odavanja državne tajne.

Kao još jedan primer koji ilustruje odnos države prema medijima, pomenut je nedavni događaj, kada je prilikom posete predsednika Republike, Borisa Tadića i premijera, Mirka Cvetkovića, Fijatu, samo državnoj agenciji "Tanjug" omogućeno da izveštava, dok je ostalim izveštačima pristup bio zabranjen. O tome je posebno govorila direktorka novinske agencija "Beta", Ljubica Marković, komentarišući da se mnogi nezavisni mediji u Srbiji ponovo osećaju kao nepoželjni od strane države i kao da su se vratili u one godine kada su bili u opoziciji i da postoji sumnja u spremnost države da sprovede ono što je napisala u Medijskoj strategiji, a posebno da odustane od kontrole medija.

Govorilo se i temama koje su značajne za elektronske medije, a to su digitalizacija, Zakon o kinematografiji i odnosi emitera sa kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskih i srodnih prava. Saša Mirković (ANEM) je govorio o odlaganju digitalizacije, njenom faznom sprovođenju - po regionima, a ne kako je prvobitno bilo predviđeno, u jednom danu, kao o nesprovođenju još jedne Strategije koju je Vlada usvojila. Mirković je takođe govorio i o Zakonu o kinematografiji, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri usvajanja, a koji praktično znači da  će elektronski mediji u Srbiji finansirati kinematografiju, tako što će se deo sredstava koje regulatorna tela dobijaju od naknada emitera realocirati u filmsku proizvodnju. Takođe, među problemima koje imaju elektronski mediji, istakao je narušene odnose emitera i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava, govoreći posebno o tarifama ovih organizacija, kao i obavezama emitera da ovim organizacijama dostavljaju liste emitovanih muzičkih dela i fonograma, tzv. "košuljice". Slobodan Kremenjak, advokat ANEM-a, je govorio o poslednjoj odluci Komisije za autorsko i srodna prava, donetoj nakon što ponovni pregovori ANEMa kao reprezentativnog udruženja emitera i SOKOJa nisu rezultirali dogovorom. Komisija je, naime, donela odluku da prihvati tarifu koju je predložio SOKOJ, a koja je, iako su njom prihvaćeni neki od ANEMovih zahteva (popusti za redovno plaćanje, primena teritorijalnog principa prilikom utvrđivanja naknade, kojim se uvažava različita razvijenost pojedinih regiona), suštinski veoma nepovoljna, posebno za manje medije, jer su minimalni iznosi naknada sada povećani. Stojan Marković, glavni i odgovorni urednik Radija "Ozon" iz Čačka, koji je bio tužen zbog navodnog nedostavljanja "košuljica" OFPS-u, govorio je o ovom problemu, koga su imale mnoge stanice širom Srbije, a posebno o tome  koliko je neujednačena praksa sudova kada su u pitanju presude za ovaj privredni prestup, kao o još jednom dokazu pravne nesigurnosti medija u Srbiji. Takođe je govorio o novim tarifama kolektivnih organizacija kao spornim, kako zbog visine naknada, tako i zbog ugovora koje su elektronski mediji potpisali sa ovim organizacijama, a kojim su međusobni odnosi regulisani na drugi način. Sve to je, prema njegovoj oceni, efikasan način da se lokalni mediji uguše.

Među važnim događajima na medijskoj sceni 2011. godine, pomenuta je i najava dekriminalizacije klevete i uvrede, koju, prema advokatu ANEM-a, Slobodanu Kremenjaku, treba pozdraviti, ali treba imati u vidu da ta mera, ukoliko ne bude u sadejstvu sa promenama drugih propisa, može imati negativan efekat, koji bi se ogledao u povećanju broja parničnih postupaka protiv medija i novinara. Stojan Marković, vlasnik i glavni i odgovorni urednik "Čačanskih novina", koji je bio tužen za klevetu i uvredu od strane političara, govorio je o tome kako su zakonska regulativa i praksa sudova omogućile da se kleveta i uvreda učinjene putem medija dvostruko kažnjavaju, kroz krivični i parnični postupak i da se mnogi, na taj način, na račun medija, bogate.

Kao o još jednom problemu u medijskom sektoru, govorilo se o činjenici da monopol nad tržištem oglašavanja u medijima imaju agencije u vlasništvu pojedinaca bliskih vlastima, što bitno utiče na funkcionisanje i slobodu medija, o čemu se ne govori javno zbog mogućih posledica i sve prisutnije autocenzure u medijima.

Predstavnici udruženja su se složili da je medijska scena u 2011. godini bila obeležena brojnim problemima, a da su malobrojni pozitivni događaji bili u senci dešavanja koja su pokazala da država nema nameru da sprovede reforme na način na koji se obavezala u Medijskoj strategiji. Veoma zabrinuta za sudbinu medijskih reformi, udruženja predviđaju da će sledeća godina postaviti pred njih još veća iskušenja, zbog čega, kao predstavnici medijske zajednice, smatraju svojom obavezom da u narednom periodu u još čvršćoj saradnji zajednički rade i koriste sva zakonom dozvoljena sredstva, kako bi se izborili za prava i interese medija, novinara i cele profesije.