03. 09. 2009

ANEM UPOZORAVA NA OZBILJNO UGROŽAVANJE SLOBODE MEDIJA

Štetne posledice usvojenih Izmena Zakona o javnom informisanju i donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Beograd, 03.09.2009. – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) razmotrila je tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, usvojenog 31. avgusta, koji je, u međuvremenu, objavljen u Službenom glasniku. ANEM ocenjuje da isti, ni kroz izmene koje je pretrpeo usvajanjem određenih amandmana, nije u dovoljnoj meri upodobljen potrebama zaštite slobode izražavanja, u skladu sa standardima demokratskog društva.

ANEM nikada nije sporio da deo medijske scene u Srbiji bezobzirno i gotovo svakodnevno krši elementarna pravila novinarske struke i važeće propise, te da stoga aktuelna regultorna intervencija države nije neočekivana. Ovakva regultorna intervencija, međutim, nije primerena ciljevima kojima se deklarativno teži i objektivno predstavlja opasnost po slobodu izražavanja u Srbiji.

ANEM ostaje kod ocene da je neprihvatljivo što se u postupak ovako krupnih izmena Zakona o javnom informisanju ušlo bez odgovarajuće javne rasprave. ANEM, takođe, smatra da se ne može braniti rešenje kojim se zabranjuje raspolaganje pravom na izdavanje javnog glasila, kakvo Zakon sada predviđa. Slučajevi izigravanja poverilaca od strane izdavača mogli su i morali biti rešavani kroz postojeće mehanizme krivičnog zakonodavstva, bez posezanja za apsolutnim zabranama u medijskom zakonodavstvu. Poseban je kuriozitet da je Narodna skupština, u istom danu kada je propisala apsolutnu zabranu raspolaganja pravom na javno glasilo, usvojila i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji, upravo suprotno, predviđa da će država moći da prenosi osnivačka prava na javnim glasilima u državnoj svojini na savete nacionalnih manjina.

ANEM dalje smatra i da je mera zabrane obavljanja delatnosti kao sankcija za neupisivanje u registar, nesrazmerno ograničenje slobode izražavanja i slobode medija. Ovo tim pre što je pitanje obima podataka koji će se upisivati u medijski registar, ostavljeno potpuno otvorenim, odnosno podložnim naknadnom regulisanju podzakonskim aktima, što je još jedno problematično rešenje.

ANEM, sa žaljenjem, konstatuje da je propuštena prilika da se na neprihvatljive pojave na medijskoj sceni deluje adekvatnom primenom postojećih propisa. Kazne, koje su u dosadašnjoj praksi organa za prekršaje izricane urednicima za povredu prava maloletnika ili povredu prezumpcije nevinosti, češće su bile bliže zakonom propisanim minimalnim iznosima, a po informacijama kojima ANEM raspolaže, u samo dva slučaja dosegle su polovinu najvišeg propisanog iznosa, ili bile tek nešto iznad nje. Osnovano se postavlja pitanje koliko je problem zapravo bio u neadekvatnoj kaznenoj politici, a ne u samoj visini kazni. Nezadovoljstvo vlasti neprimerenom kaznenom politikom dovelo je do situacije u kojoj će protiv osnivača medija, njihovih direktora, urednika i novinara, povodom jedne te iste emisije ili novinskog teksta, odnosno jednog navoda u takvoj emisiji ili tekstu, u kome je, na primer, neko označen učiniocem kažnjivog dela pre pravosnažne odluke nadležnog organa, moći da se vode, istovremeno i paralelno, čak četiri postupka: parnični za naknadu štete, krivični za klevetu, prekršajni postupak i postupak za privredni prestup. Već sam broj postupaka, kojima medij po istom činjeničnom osnovu može biti izložen, predstavlja razlog za zabrinutost i pre razmatranja visine kazni za prekršaje i privredne prestupe, koje usvojene zakonske izmene propisuju. A kazne jesu previsoke. Najviša u egzaktnom iznosu utvrđena kazna je čak 20 miliona dinara. Poređenja radi, čitav iznos koji je Vlada Republike Srbije opredelila za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja paketom inteventnih mera za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize od pre nešto više od mesec dana, bio bi dovoljan da pokrije tek tri kazne izrečene u najvišem izmenama Zakona predviđenom iznosu.

ANEM izražava uverenje da ovakve izmene i dopune Zakona o javnom informisanju neće proći test usklađenosti sa Ustavom pred Ustavnim sudom Republike Srbije. ANEM, čije je predstavnike Ministarstvo kulture pozvalo da učestvuju u radnoj grupi za izradu medijske strategije Srbije, ne vidi kako bilo kakva ozbiljna strategija može biti izrađena na ovakvom Zakonu o javnom informisanju. ANEM će zato insistirati na što hitnijim izmenama neprihvatljivih rešenja u Zakonu o javnom informisanju, kako preko svojih predstavnika u radnoj grupi, tako i mimo nje.

ANEM, takođe, izražava protest i povodom usvajanja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je, gotovo neprimetno usvojen, dok je sva pažnja javnosti bila usmerena na Zakon o javnom informisanju. Ovaj Zakon predviđa da Republika, Pokrajina ili lokalne samouprave, mogu preneti osnivačka prava na postojećim državnim medijima na nacionalne savete, uz garancije nastavka njihovog budžetskog finasiranja. Na ovaj način, kreira se novi osnov za izbegavanje privatizacije javnih medija, obavezne po Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o radiodifuziji. ANEM još jednom ukazuje da se ostvarivanje prava na informisanje na manjinskim jezicima veštački dovodi u vezu sa pitanjem vlasništva nad medijima. Teza, da se jedino kroz državnu ili paradržavnu svojinu nad medijima obezbeđuje očuvanje dostignutog nivoa manjinskih prava, koja se potura još od usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi krajem 2007. godine i posledičnog zaustavljanja procesa privatizacije medija, rezultat je težnji centara političkih moći da istovremeno očuvaju i mehanizme kontrole nad uređivačkom politikom i neposredno budžetsko finasiranje medija nad čijom uređivačkom politikom se mehanizmi kontrole zadržavaju. ANEM će nastaviti da insistira na privatizaciji medija u državnoj svojini, kako onih na srpskom jeziku, tako i manjinskih, kao i na obezbeđivanju nediskriminatornih mehanizama državne podrške medijima na manjinskim jezicima, na način koji neće dirati u njihovu nezavisnost i njihovu autonomnost. ANEM će, takođe, insistirati i na izmenama svih zakona koji sprečavaju završetak procesa privatizacije, neophodnog za uspostavljanje funkcionalnog medijskog tržišta i za ekonomsku stabilnost i nezavisnost medija. 

Predsednik ANEM-a, Saša Mirković