16. 03. 2010

ANEM: DODATNO UGROŽAVANJE ODRŽIVOSTI MEDIJSKOG SISTEMA

Beograd, 16.03.2010. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u svom današnjem saopštenju, najoštrije protestuje povodom jučerašnjeg raspisivanja javnog konkursa RRA za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa, i to jedne lokalne dozvole za televiziju i dve regionalne i 50 lokalnih dozvola za radio.

Zakonom o radiodifuziji propisano je da se javni konkurs obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogućnosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa. Poslednje izmene Plana raspodele objavljene su u Službenom glasniku od 15. januara 2010. godine. ANEM, međutim, ukazuje da je pitanje broja i vrste emitera i njihovih servisnih zona, materija koja se utvrđuje Strategijom razvoja radiodifuzije. ANEM je više puta ukazivao na nedostatke kako važeće Strategije, tako i na manjkavosti samog Plana raspodele radio frekvencija. Poslednje izmene Plana raspodele uvažile su neke od navedenih primedbi, koje su se odnosile na neophodnost čuvanja pre svega televizijskih frekvencija, kako bi se omogućila uspešna tranzicija na digitalno zemaljko emitovanje, predviđena Strategijom digitalizacije. Strategija razvoja radiodifuzije, međutim, iako formalno važi do 2013. godine, apsolutno je prevaziđena, neodgovarajuća je društvenim potrebama, neusklađena sa Strategijom digitalizacije i umesto da bude mehanizam koji podupire razvoj srpske radiodifuzije, ona taj razvoj faktički opstruira.

ANEM podseća da Strategija razvoja radiodifuzije, umesto da, kako je to Zakonom predviđeno, broj i vrstu emitera utvrđuje shodno potrebama društva i mogućnostima tržišta, a sve u interesu obezbeđivanja medijskog pluralizma i ostvarivanja funkcije medija u demokratskom društvu, broj emitera vezuje za tehnički maksimum koji raspoloživi spektar omogućava. Održavanjem na snazi te i takve Strategije razvoja radiodifuzije, radiodifuzija u Srbiji se, pod prividom pluralizma i mnoštva medijskih izvora, zapravo urušava.

U Srbiji danas, nažalost, izgleda da niko, osim medijskih i novinarskih asocijacija, ne postavlja pitanje održivosti medijskog sistema koji podrazumeva takvo mnoštvo elektronskih medija. Ovo sve i pored toga što takvo mnoštvo terestrijalnih elektronskih medija ne postoji ni u daleko mnogoljudnijim evropskim državama, niti u državama čija tržišta oglašavanja višestruko premašuju naše tržište. Srbija  danas prednjači u Evropi kako po broju legalnih zemaljskih analognih stanica, kojima se dozvole i dalje izdaju kao na pokretnoj traci, tako i po broju piratskih zemaljskih analognih stanica, koje niko ne zatvara. Povrh toga, legalne stanice podvrgnute su i obavezi plaćanja naknada za emitovanje viših nego bilo gde u regionu, a nadležno regulatorno telo nije se pokazalo efikasnim kako u propisivanju, tako ni u obezbeđivanju poštovanja odgovarajućih programskih standarda.

S logičnom posledicom ovakvog, neodrživog medijskog sistema, građani Srbije suočavaju se svakodnevno. Neodrživ sistem za posledicu ima drastičan pad kvaliteta programa, pluralizam izvora koji za posledicu nema pluralizam sadržaja, već besomučno preslikavanje istog i ispraznog.

ANEM od nadležnih zahteva da bez odlaganja razmotre katastrofalne posledice koje po medijski sektor u Srbiji ima istrajavanje na ekonomski, sadržajno i na svaki drugi način neodrživom broju elektronskih medija u etru, te da što pre predlože, iznesu na javnu raspravu, usvoje i na kraju i dosledno primene, mere koje bi garantovale uspostavljanje održive medijske scene, zadovoljavanje medijskih potreba građana i ostvarivanje osnovnih medijskih funkcija na način na koji se to od medija u demokratskom društvu i očekuje.

Predsednik ANEMa, Saša Mirković