12. 07. 2012

ANEM, NUNS i NDNV PROTESTUJU ZBOG PRESUDE PROTIV RADIJA 021 I LISTA "DNEVNIK"

Beograd, Novi Sad, 12.07.2012. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) protestuju protiv presude kojom su Radio 021, novosadski "Dnevnik" i urednici ovih medija, pred Višim sudom u Novom Sadu, pravosnažno osuđeni da plate naknadu štete za povredu časti i ugleda tužiocu Goranu Uroševiću, koji se trenutno nalazi na odsluženju zatvorske kazne u Požarevcu. Ovom presudom se još jednom pokazalo da sudovi u Srbiji skoro po pravilu donose presude koje ugrožavaju medije i medijske slobode.

Tužba je usledila nakon vesti koja je objavljena na portalu Radija 021 i u listu "Dnevnik", u novembru prošle godine, o presudi po kojoj su Urošević i Blažo Bošković iz Starih Ledinaca osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od pet, odnosno četiri godine zatvora zbog krivičnog dela iznude. U tekstu je pogrešno navedeno da se ta presuda odnosila na slučaj iznude iz 2007. godine (u tom procesu je tadašnji Okružni sud obustavio postupak protiv Uroševića), a ustvari se odnosila na slučaj iz 2009, kada su ova dvojica, kako se u presudi navodi, "pretnjama i batinama vršili iznudu nad većim brojem žena na Kaćkoj petlji".

ANEM, NUNS i NDNV podsećaju da se sloboda izražavanja može ograničiti, a presuda Radiju 021 i "Dnevniku" takvo ograničenje svakako jeste, samo u slučaju kada je to neophodno u demokratskom društvu. Nije jasno zašto su mediji osuđeni da plaćaju štetu u slučaju u kome je tužilac imao mogućnost da, po Zakonu o javnom informisanju, traži objavljivanje odgovora, odnosno besplatno objavljivanje informacije o tome da je postupak za iznudu iz 2007. godine pravnosnažno obustavljen.

Takođe, postavlja se pitanje kakvu je tužilac povredu ugleda mogao da trpi, budući da jeste pravnosnažno osuđen za iznudu, što je definitivno moralo da utiče na to da mu ugled i inače bude narušen.

Mediji jesu napravili grešku, ali greška u konkretnom slučaju nije suštinske prirode, te osuda na plaćanje naknade štete nije srazmerna povredi prava oštećenog, već se svrha mogla postići i sredstvima koja bi predstavljala blaže mešanje suda u slobodu izražavanja.

S obzirom na to da mediji u Srbiji rade u veoma teškim ekonomskim uslovima, da su mnogi od njih na ivici opstanka, obavezivanje na plaćanje novčanih naknada u slučajevima u kojima se zaštita prava trećih lica mogla ostvariti i na drugi način, predstavlja ozbiljan udar na njih.

ANEM, NUNS i NDNV