21. 10. 2002

U ZATVOR ZBOG OTPORA MILOŠEVIĆU

BEOGRAD, 21.10.2002 - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u svom današnjem saopštenju najoštrije je protestovala povodom mogućnosti da Milorad Tadić, direktor i glavni i odgovorni urednik požarevačkog Radija Boom 93 i član Upravnog odbora ANEM-a, i Dobrosav Nešić, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavni i odgovorni urednik lista "Prava čoveka", dve godine nakon pada diktatorskog režima budu zatvoreni zbog pružanja otpora Miloševićevoj represiji.

Milorad Tadić dobio je rešenje u kom stoji da će ukoliko ne plati kaznu po rešenju opštinskog sudije za prekršaje ona biti zamenjena zatvorskom kaznom od trideset dana. Radio Boom 93 preneo je da je rok za uplatu 22. oktobar. Sporni prekrsajni postupak pokrenut je još 13. marta 2000. godine po zahtevu Saveznog ministarstva telekomunikacija, u sklopu šire akcije zatvaranja nezavisnih medija, kakve je ministarstvo u vreme ministra Ivana Markovića sprovodilo. Rešenje o kažnjavanju donela je opštinski sudija za prekršaje Izabela Grozdanović još 7. juna 2000. godine, a kasnije ga je potvrdilo i drugostepeno Veće za prekršaje u Smederevu. Radio Boom 93 kažnjen je sa 30.000, a vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik Milorad Tadić sa 2.000 dinara. Kazna je izrečena zbog emitovanja bez valjane dozvole za radio stanicu.

Ni Izabela Grozdanović, ni drugostepeno Veće za prekršaje u Smederevu nisu uvažili činjenice da Tadiću dozvola za radio stanicu nije izdata jer je ministrastvo dozvole izdavalo po kriterijumima političke bliskosti režimu a ne po zakonu. "Ovo je, verovatno, krajnji rezultat nepravednog političkog procesa koji je 2000. bio započet protiv nas", izjavio je Tadić. "Svedoci smo da se ni posle dve godine zapravo ništa nije uradilo."

ANEM je u saopštenju podsetio da niko od onih koji su sprovodili represiju prema nezavisnim medijima u Miloševićevom režimu nije zbog toga odgovarao. Nezavisne radio i TV stanice, poput Radija Boom 93, kojima su dozvole uskra

ćivane iz političkih razloga, još uvek ih nisu dobile. Oni pak kojima su dozvole izdavane po kriterijumima političke bliskosti prethodnom režimu, pronašli su mentore i u novoj vlasti i sačuvali svoje privilegije. Novi Zakon o radio-difuziji usvojen je ovog leta, ali su i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština već probile, ili su na najboljem putu da probiju rokove za postupanje predviđeno tim zakonom. Vlada takođe nije, iako je to morala da učini do 10. septembra, obezbedila prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada Republičke radio-difuzne agencije, niti će pak Skupština do 25. oktobra stići da izabere prvih 8 članova Saveta Agencije. Javnosti još uvek nije saopšteno ni koga su sve kandidovali ovlašćeni predlagači, među kojima su opet i Vlada i Skupština, ali i Izvršno veće i Skupština Vojvodine. Potpuno je očigledno da ne postoji dobra volja da se počne sa rešavanjem nagomilanih problema u medijskoj sferi.

O tome da slucaj Radija Boom 93 i Milorada Tadića nije usamljen govori i činjenica da zatvor preti jos jednoj od žrtava Miloševićeve represije. Protiv Dobrosava Nešića, predsednika Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavnog i odgovornog urednika lista "Prava čoveka", koji je svojevremeno izdržao tridesetodnevnu zatvorsku kaznu po Zakonu o javnom informisanju, sada se vodi postupak po krivičnoj prijavi MUP-a iz jula 2000. godine, zbog navodnog plaćanja u devizama zakupa prostorija za potrebe Odbora za ljudska prava, te za štampanje majica Otpora i lista "Prava čoveka".

ANEM je u svom saopštenju pozvao nadležne da još jednom preispitaju sporne odluke, ali i da založe svoj autoritet kako bi se napokon nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama, koji su bili u prvim redovima borbe protiv Miloševićeve diktature, omogućio nesmetan rad. Same medije, nevladine organizacije i demokratsku javnost ANEM je pozvao da iskažu solidarnost sa Miloradom Tadićem i Dobrosavom Nešićem.

Veran Matić
predsednik ANEM-a