12. 02. 2006

IZVEŠTAVANJE GRAĐANA U NEPRIJATELJSKOM POLITIČKOM OKRUŽENJU

Počev od kasnih osamdesetih, nezavisni mediji u Srbiji bili su izloženi pritiscima, maltretitranju, uznemiravanju i napadima od strane bivšeg režima predvođenog Slobodanom Miloševićem. Koristeći razne taktike, vladajući režim stvorio je neprijateljsko okruženje za slobodne medije.

Kao jedan od odgovora na represiju, ANEM, tvrđava slobodnog novinarstava Miloševićeve Srbije, odlučio je da razvije sistem za razmenu paketa vesti između televizijskih stanica članica ANEM.

Prva odluka ANEM-ovog rukovodstva bila je da osnuje Tehničku komisiju, ekspertsko telo čiji je cilj bio istraživanje i primena novih niskobudžetnih tehnologija i njihova primena u ANEM-ovim stanicama. Nekoliko meseci pre saveznih izbora održanih 24. septembra 2000. godine, Tehnička komisija je predložila projekat koji je ponudio pogodno rešenje za razmenu paketa vesti između stanica.

Da bi se procenio značaj ovakvog jednog projekta, moraju se razmotriti dva aspekta. Aspekt koji se odnosi na politička ograničenja leži u činjenici da su nasilne reakcije režima protiv medija i građana bile realna pretnja. Potpuna zabrana slobodnih medija i javnih okupljanja bila je očekivana mogućnost. Takve akcije režima prouzrokovale bi dramatične događaje uključujući i sukobe policije i građana koji bi za posledicu imali veliki broj povređenih ili čak i mrtvih. Mračne prognoze koje su se odnosile na potpunu suspenziju slobode misli, izražavanja i medija ohrabrile su ANEM-ovo rukovodstvo da pripremi svoje stanice za događaje koji su nailazili. Tehnička komisija se suočila sa ozbiljnim zadatkom: uspostaviti sistem za produkciju i razmenu hitnih vesti, sa visokom redundansom i sposobnošći da opstane u neprijateljskom političkom okruženju, koristeći niskobudžetna tehnička rešenja.

Drugi važan aspekt činila su tehnička ograničenja. Uobičajen metod za razmenu video materijala između stanica bio bi korišćenje mreže skupih mikrotalasnih primopredajnika. Nedostatak sredstava u nezavisnim stanicama, kao i državna kontrola licenci za primopredajnu opremu isključili su ovo rešenje. Morale su da se razmotre ostale tehničke mogućnosti i Tehnička komisija nije imala drugog izbora do da predloži korišćenje javnih komunikacionih servisa. Nažalost, ovi servisi su bili značajno ruinirani za vreme dugog perioda sankcija i NATO bombardovanja, te ništa osim javne telefonije nije bilo na raspolaganju. Time su ionako složeni korisnički zahtevi postali još složeniji: pouzdana najbrža moguća razmena video materijala u punom kvalitetu kroz devastirani i kontrolisani telefonski sistem.

Sve tehnologije primenjene u ovom projektu nalazile su se u svojoj ranoj fazi razvoja i primene. Primena MPEG-4 kompresionog standarda u ovom projektu jedan je od prvih profesionalnih pokušaja upotrebe ovog, sada široko rasprostranjenog, standarda.

Zahvaljujući ovom sistemu građani najvećih gradova u Srbiji imali su mogućnost da vide događaje koji su uticali na pad Miloševićevog režima i da učestvuju u petooktobarskim događanjma.

Nakon demokratskih promena u Srbiji, sistem je redizajniran i danas predstavlja najveću mrežu dopisništava u jugoistočnoj Evropi, koja uključuje nezavisne medija i dopisnike iz pet zemalja.

Rad koji opisuje realizaciju i razvoj projekta objavljen je u međunarodnom naučnom časopisu Informing Science i može se videti na adresi http://inform.nu/Articles/Vol8/v8p245-262Spasic.pdf.