01. 03. 2010

GRAĐANIMA ĆEMO POMOĆI DA KUPE UREĐAJE ZA PRENOS DIGITALNOG SIGNALA

Intervju Jasna Matić, ministarka telekomunikacija

Jedna od ideja je da se subvencioniše kupovina za sve građane koji plaćaju pretplatu. Rok za završetak digitalizacije je 4. april 2012. godine

Beograd, 01.03.2010. (Blic) - Srbija ima rok da do 4. aprila 2012. godine sa analognog pređe na digitalno emitovanje televizijskog programa, a procene su da bi ovaj proces mogao da nas košta do 50 miliona evra. Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić u intervjuu za „Blic" kaže da smo za ove svrhe dobili 12,5 miliona evra bespovratnih sredstava od Evropske unije, ali da je neophodno da imenujemo direktora novog preduzeća Emisione tehnike, što još nismo učinili i s čime kasnimo.

- Za sada imamo samo vršioca dužnosti, a ja sam dobila uveravanja da će izbor biti izvršen na idućoj sednici Vlade, kako bismo mogli da koristimo ova sredstva - kaže ministarka.

Dokle smo zapravo stigli u ovom trenutku sa procesom digitalizacije?

- Napravili smo plan i izabrali 4. april 2012. godine kao rok za prelazak na digitalizaciju. Ratel trenutno naručuje projekat mreže za emitovanje, završen je i proces izdvajanja Emisione tehnike iz RTS-a, koji će emitovati program za sve one televizije koje će imati dozvolu za emitovanje. Malo se kasni sa postavljanjem direktora, ali imam čvrste garancije da će na sledećoj sednici Vlade on biti postavljen. Vršilac dužnosti je trenutno naš sekretar Ministarstva Vladimir Homan i naš predlog je da direktor bude on.

Zašto je potrebno izdvajanje Emisione tehnike?

- Evropska praksa je da postoji jedinstven sistem za emitovanje kako bi se smanjili troškovi, da ne bi svaka televizija morala da gradi svoju mrežu predajnika. Do sada je jedan broj televizija emitovao program preko RTS, ali to vas uvek dovodi u nezgodnu situaciju. Evropska praksa je da se napravi sistem koji se bavi samo time.

Da li će proces digitalizacije kod nas ići postepeno ili će se desiti onog trenutka kada istekne rok?

- Kod nas to ne može da ide postepeno. Naš zakon o radio difuziji predviđa da se, čim se oslobodi neka frekvencija u spektru za emitovanje, odmah aukcijom dodeli na korišćenje nekom drugom. U drugim zemljama spektar nije tako zakrčen i onda imate slobodan prostor da deo po deo selite. Mi tu opciju nemamo, pa ćemo u trenutku napraviti prelaz sa analognog na digitalno emitovanje.

Šta još treba da uradimo kada je izgradnja mreže u pitanju?

- Postojeća mreža RTS će morati da se obnovi jer je ona u lošem stanju, a moraće da se nabavi i nova tehnika koja emituje digitalne signale. Kada bude gotov projekat znaćemo koliko će to koštati. Naš plan je da kupimo stubove od drugih emitera po nekoj ceni koja je niža od podizanja novog. I dalje ostaju procene da će nas sve koštati do 50 miliona evra.

Građanima će biti potrebni i uređaji za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje. Da li postoji mogućnost da se subvencioniše kupovina ovih uređaja za sve, a ne samo za najugroženije?

- Postoji. Mi smo predvideli tri mogućnosti. Jedna je da pomognemo samo socijalno ugroženim građanima, druga je da se pomogne svima koji plaćaju pretplatu, a treća i najmanje verovatna da se svim domaćinstvima da subvencija. Cena tog uređaja je oko 50 evra.

Digitalizacija važi samo za ona domaćinstva koja nemaju kablovsku televiziju. Koliko ih je u Srbiji?

- U Srbiji je oko 3,5 miliona domaćinstava, a oko milion i po ima kablovsku. Znači oko dva miliona njih ima prijem preko zemaljske antene. Trista hiljada građana je trenutno obuhvaćeno nekim sistemom socijalne pomoći i za njih ćemo sigurno obezbediti ovaj uređaj. Za ostale još analiziramo koliki bi to bio trošak za državu.

Televizori nove generacije neće morati da imaju ove uređaje?

- Moraće. Pošto se ovde još uvek ne prodaju sa odgovarajućim novim standardima. Ali oni će se sigurno do kraja godine pojaviti i na našem tržištu.

Koje su prednosti digitalne televizije osim „bistrije" slike?

- Postoje dve grupe koristi. Jedna je što je slika bolja, otpornija na vremenske prilike i možete uz televizijski program da emitujete i druge informacije. Da imate kvalitetniji teletekst, da birate jezik za titl itd. Drugo, za državu je korist što se mnogo efikasnije koristi spektar, a on je ograničen resurs. Visoka definicija televizije ne bi bila moguća u analognom signalu i ograničen je broj televizija koje možete imati.

Još ništa o privatizaciji „Telekoma"

Da li Vlada razmišlja o privatizaciji „Telekoma"? Ima li zainteresovanih kupaca?

- Vlada nije odlučivala o privatizaciji „Telekoma". Ta tema nije pokretana. U Srbiju je dolazio vlasnik „Oraskoma" u okviru egipatske delegacije. To je velika firma koja drži mobilnu telefoniju. Oni jesu zainteresovani da uđu na naše tržište. Šta će Vlada tačno odlučiti ne znam. Nema nikakve konkretne ponude, on je samo izrazio veliku zainteresovanost.