05. 04. 2011

Sloboda govora "na čekanju"

Beograd, 05.04.2011. (B92) - Zašto je "Danas" u obavezi da isplati štetu koju je naneo "Glas javnosti"? Još više, zašto je "Danas" u obavezi da isplati štetu koju je naneo "Kurir", novine koje još uvek izlaze, doduše sa formalno drugim izdavačem, pri čemu čak ni taj drugi izdavač ne snosi nikakvu odgovornost. Ako ovakva presuda pravno nije pogrešna, onda postoji ozbiljan problem u našem pravu.

Pre dvadesetak dana, Vlada Velike Britanije, zemlje koju doživljavamo kao kolevku moderne demokratije i slobode štampe, otvorila je javnu raspravu o nacrtu Zakona o defamaciji. U obrazloženju nacrta navodi se da je on proizvod rastuće zabrinutosti u društvu da britanski propisi koji regulišu povredu časti i ugleda ostvaruju negativan uticaj na slobodu izražavanja. Ključni cilj zakonodavne reforme, navodi se dalje, jeste da se obezbedi balans koji će omogućiti zaštitu reputacije onih čiji su čast i ugled narušeni, a da istovremeno sloboda govora i medijske slobode, kao temelj demokratskog društvenog poretka, ne budu ugrožene stvarnim ili zaprećenim tužbama.

Pre manje od dve godine, kada je srpska vlada predložila izmene našeg Zakona o javnom informisanju, razlog nije našla u rastućoj zabrinutosti da će taj propis ostvarivati negativan uticaj na medijske slobode. Naprotiv, tadašnji ministar kulture, zadužen za medije, tvrdio je da je najznačajniji problem u medijskom sektoru izostanak ili manjak odgovornosti prema javnosti i javnoj reči, a narušavanje balansa koji zabrinjava njegove britanske kolege, smatrao je "podsticajnim za uređenje medijskog prostora na način koji odgovara profesionalcima i medijskim korisnicima koji traže kvalitet".

Na sreću, Ustavni sud u julu 2010. utvrdio da te izmene, kojima se jačala odgovornost, a koje je ministar cenio kao podsticajne za uređenje medijskog prostora, u znatnom delu nisu u saglasnosti s Ustavom. No, da problemi u medijskom sektoru samom odlukom Ustavnog suda nisu i definitivno rešeni uveravaju nas, gotovo svakodnevno, sudske presude koje se protiv medija donose.

Odgovornost za štetu koju je naneo drugi

Najnoviji primer je presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom je jedan medij, konkretno dnevni list "Danas", oglašen odgovornim za prenos informacije već objavljene, nekoliko dana ranije, u druga dva medija, i to odgovornim solidarno sa ta druga dva medija sa kojima ni na koji način nije povezan.

Pojedini pravnici tvrde da ovakva odluka nije utemeljena u zakonu. Kažu da Zakon o javnom informisanju solidarnu odgovornost poznaje samo unutar istog medija, kada medij odgovara solidarno sa svojim novinarom i svojim odgovornim urednikom, ali da, sa druge strane, solidarnu odgovornost ne poznaje između dva različita medija, koji nezavisno jedan od drugoga objave istu informaciju. Tvrde da bi takva, solidarna odgovornost mogla proizlaziti samo iz opštih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, koje predviđaju da za istu štetu koju više lica prouzrokuju zajedno, radeći nezavisno jedno od drugog, ta lica mogu odgovarati solidarno, ali samo ako se ne mogu utvrditi udeli svakog od njih pojedinačno u prouzrokovanoj šteti.

U medijskoj sferi, međutim, ovi udeli mogu se utvrditi, na primer tako što bi se cenilo vreme objavljivanja, ili tiraž u kome je informacija u različitim medijima bila objavljena, što su sve, u slučaju "Danasa", sudovi zanemarili.

Kao rezultat presude Apelacionog suda u Beogradu kreirana je situacija u kojoj "Danas" odgovara solidarno za dug sa "Glasom javnosti", medijem koji više ne izlazi, a čiji je osnivač brisan iz registra, i "Kurirom - net", ranijim izdavačem "Kurira", koji je takođe u međuvremenu brisan iz registra, čime praktično ostaje jedini odgovoran za štetu prouzrokovanu originalnim objavljivanjem informacije u drugim medijima, a samo prenetom u ovom listu nekoliko dana kasnije.

Ne plaća samo "Danas", "plaćaju" i građani

Postavlja se pitanje zašto je "Danas" u obavezi da isplati štetu koju je naneo "Glas javnosti"? Još više, zašto je "Danas" u obavezi da isplati štetu koju je naneo "Kurir", novine koje još uvek izlaze, doduše sa formalno drugim izdavačem, pri čemu čak ni taj drugi izdavač ne snosi nikakvu odgovornost.

Ako ovakva presuda pravno nije pogrešna, onda postoji ozbiljan problem u našem pravu.

S druge strane, ako i jeste rezultat pogrešne primene prava, onda ponovo postoji ozbiljan problem u pravu koje dopušta da se takve greške dogode. A o negativnom uticaju koji ovakve presude ostvaruju na slobodu izražavanja da i ne govorimo.

Usvojili zakon, strategija nije hitna (FoNet, arhiva)

Još od pomenutih izmena Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine, najavljuje se usvajanje medijske strategije Srbije koja bi trebalo da odgovori na pitanje kakav medijski sistem želimo i na koji način ćemo, kao društvo braniti slobodu izražavanja, uvažavajući njen značaj za demokratske procese u društvu. Činjenica da takvu strategiju još uvek nismo dobili svedoči da, po svemu sudeći, politička elita u Srbiji slobodu govora i medijske slobode ne doživljava kao temelj demokratskog poretka. Naprotiv, doživljava ih kao nešto što može da čeka i što nije hitno.

Stoga i balans mere u kojoj, s jedne strane, jača odgovornost medija za stvarne ili pretpostavljene povrede časti i ugleda pojedinaca, dok se sa druge beskrajno odlaže rešavanje gorućih problema medijskog sektora, ostaje duboko narušen na uštrb medijskih sloboda i slobode izražavanja.

Nespremnost države da blagovremeno i odgovorno traži rešenja za probleme sa kojima se medijska scena suočava dovela nas je u situaciju u kojoj ne samo "Danas", pored svoje, plaća i cenu grešaka "Glasa javnosti" i "Kurira", već u kojoj i svi građani Srbije, na uštrb Ustavom garantovanog prava da budu potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja, plaćaju cenu neodgovornosti i nesposobnosti vlasti da kreira pravni i regulatorni okvir u kome će se to njihovo pravo i realizovati.

Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92