22. 04. 2011

JAVNI SERVIS NE POŠTUJE OBAVEZU O UPOTREBI ĆIRILICE

RTS napravio više od 1.500 prekršaja Kodeksa o ponašanju emitera u 2010.

Beograd, 22.04.2011. (Danas) - Iako su Opšteobavezujućim uputstvom o ponašanju emitera javni servisi obavezni da sav pisani sadržaj emituju na ćirilici, na kanalima Radio-televizije Srbije tokom prošle godine načinjeno je više od 1.500 prekršaja ovog pravila, pokazuje godišnji izveštaj Republičke radiodifuzne agencije (RRA) o radu RTS-a. Ova obaveza podrazumeva i da teletekst javnih servisa mora biti na ćiriličnom pismu, što nije slučaj sa teletekstom, ni RTS-a, a ni Radio-televizije Vojvodine (RTV).

U Kodeksu o ponašanju emitera, naime, navodi se da „ustanove javnog radiodifuznog servisa imaju obavezu da sav sopstveni pisani sadržaj, uključujući i teletekst, emituju na ćiriličnom pismu, osim ako je originalni dokument na latinici ili nekom drugom pismu". Ova obaveza predviđa i da se kupljeni strani ili igrani programi moraju titlovati ćirilicom ili sinhronizovati na srpski jezik. Kako se navodi, ove obaveze ne odnose se na programe javnih servisa na jezicima manjina.

Ukupno gledano, najveći broj prekršaja Kodeksa zabeležen je upravo povodom „zaštite srpskog jezika", odnosno upotrebe ćirilice, koji čine skoro 98 odsto svih nepravilnosti. Inače, zbog nepostupanja po ovom kodeksu RRA može da izrekne mere opomene i upozorenja emiteru.

Prema analizi RRA, tokom 2010. na prvom programu RTS-a je 743 puta umesto ćiriličnog pisma upotrebljena latinica, dok je na RTS 2 to učinjeno 764 puta. Što se tiče RTV-a, precizni podaci o prekršajima ove vrste zasad ne postoje.

Portparolka RTS-a Duška Vučinić-Lučić objašnjava za Danas, što se tiče teleteksta, da je reč o tehničkom problemu, odnosno da sve televizije u Srbiji imaju teletekst na latinici, jer na našem tržištu postoje programi koji podržavaju samo latinično pismo. Prema njenim rečima, ukoliko se i pronađe odgovarajući program, televizori koji se većinom koriste u Srbiji nisu kodirani za teletekst na ćirilici, pa bi u tom slučaju svega deset odsto populacije moglo da ga koristi.

- Kada je reč o programu, veoma poštujemo obavezu upotrebe ćirilice, sem u slučajevima stranih izraza, naziva kompanija, stranih pesama i slično. Titlovi svih serija i filmova su, takođe, na ćirilici - ističe portparolka RTS-a.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković ističe za Danas da bi RTS kada bi bila „državna televizija bez atributa javni servis" morao da poštuje zakonsku obavezu da je službeno pismo ćirilica. Međutim, on dodaje da ne bi zamerio javnom servisu na nepoštovanju obaveze o upotrebi ćirilice, imajući u vidu trenutnu finansijsku poziciju i probleme s kojima se suočava RTS.

- RTS bi imao samo veće probleme kada bi prevode filmova koje otkupljuje dodatno prepisivao i titlovao na ćirilicu, a treba imati u vidu i tehničke probleme prilikom konvertovanja. Što se tiče teleteksta, međutim, ne mislim da bi bio problem da se njegov sadržaj prebaci na ćirilično pismo. U svakom slučaju, bolje je misliti o jasnoći jezika i gramatici, nego o tome na kojem će pismu biti sadržaj - objašnjava Radojković.

Profesor Filološkog fakulteta Milorad Dešić kaže za naš list da, prema Ustavu Srbije, sve ono što je državno trebalo bi da koristi ćirilično pismo, pa i javna glasila. Ipak, on podseća da najviši pravni akt države predviđa da bi ova oblast trebalo da se precizira zakonom o pismu, koji, međutim, još nije donet.

- Što se tiče upotrebe pisma, ovaj zakon bi trebalo da definiše šta je to što je državno i zvanično, a gde je dozvoljena sloboda izražavanja. U svakom slučaju trebalo bi da se neguje više ćirilica, kao tradicionalno pismo, ali ne treba zabraniti ni upotrebu latinice - navodi Dešić.

Kad je reč o drugim prekršajima Kodeksa o ponašanju emitera, na kanalima RTS-a više puta su prekršena pravila najave scena nasilja, označavanja programa koji može da ugrozi razvoj dece i omladine, kao i pravila koja se tiču prikazivanja narkomanije, pušenja, alkohola i kockanja. Po jedan prekršaj zabeležen je u vezi sa pravilima o načinu izražavanja, oblačenja i primerenosti odeće u odnosu na vrstu programa.

Zabranjeno nepristojno oblačenje

Kodeks o ponašanju emitera predviđa da su televizijske stanice dužne da vode računa o izbegavanju nepristojnog oblačenja, pod kojim se podrazumeva pojavljivanje voditelja i drugih učesnika u programu u odeći ili obući sa pretežno obnaženim delovima tela ili erotskom konotacijom. Televizijske stanice, takođe, imaju obavezu i da se staraju da voditelji, spikeri i novinari budu obučeni u skladu sa zahtevima programa u kojima se pojavljuju, naročito što se tiče informativnih, dečjih, obrazovnih i naučnih emisija.