13. 02. 2015

Mediji treba da prkose vlasti

13.2.2015. (Danas, autor: J.D.) - Debata o medijskoj slobodi između Kuće ljudskih prava i BIRN-a.

Mediji u Srbiji se nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji, a vlast ih kontroliše kroz novac. Sloboda medija se ostvaruje odolevanjem na pritiske. Potrebno je povezati organizacije civilnog društva, udruženja građana i medije u zajedničkoj borbi za slobodu medija - samo su neki od zaključaka jučerašnje debate „Oslobodi medije", održanoj u beogradskom Medija centru, a u organizaciji Kuće ljudskih prava i demokratije i Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

Direktorka BIRN-a Gordana Igrić istakla je da mediji više ne predstavljaju javni interes i da se nalaze potpuno porobljeni u teškoj ekonomskoj situaciji. Ukazujući na kampanju koja se vodi protiv BIRN-a zbog teksta o ispumpavanju vode iz kopa „Tamnava", Igrićeva navodi da su mediji priču o tome pretvorili u priču o odnosu premijera Aleksandra Vučića i Evropske unije. Kako je istakla, u prvih sedam dana kampanje bilo je 180 priloga o tome, a samo su tri puta kontaktirani predstavnici BIRN-a.

- Poslali smo pismo na adrese 60 redakcija u Srbiji tražeći od njih da se vrate javnom interesu, a dobili smo odgovor od dve. Ne mogu da se setim da je na Balkanu bila ovakva kontrola medija. Čini mi se da smo pretekli i Makedoniju - istakla je Igrićeva.

Predrag Blagojević iz Južnih vesti obratio se prisutnima video linkom iz Niša, gde je takođe održana debata na istu temu, rekavši da vlast kontroliše medije kroz novac, te da je vidljiva cenzura, ali i autocenzura novinara.

- Finansijska inspekcija ne izlazi iz naše redakcije. To je pritisak, ali novinari moraju da nastave da kritikuju, da prkose - rekao je Blagojević.

Željko Bodrožić iz Kikindskih novina ukazao je na to da ovaj list izlazi uz pomoć nevladinih organizacija i prijatelja zbog odluka finansijske inspekcije. Prema njegovim rečima, trenutno stanje medija je „posledica naše nespremnosti da se suočimo sa ljudima koji su ogadili našu profesiju".

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme", istakla je da se sloboda medija ostvaruje odolevanjem pritiscima. Na priče u javnosti da je „Vreme" list Miroslava Miškovića, ona je navela da Delta Holding ima udeo od pet do osam odsto. U svim pritiscima na BIRN, Vreme, ombudsmana, dodala je, prepoznajem rukopis Vladimira Bebe Popovića, koji je „prvosveštenik hrama novinarskog beščašća". Takođe, Gligorijevićeva je pozvala glavnu i odgovornu urednicu „Politike" Ljiljanu Smajlović da istraži ko je vlasnik tog lista i zašto postoje dve direktorke.

Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije, putem video linka iz Niša, predstavio je istraživanje koje je pokazalo da raste značaj lokalnih onlajn medija, a da ih ugrožava lokalna vlast. On je rekao da su samo u januaru napadnuta četiri sajta, a da policija i tužilaštvo nisu rešili ni jedan slučaj, navodeći CINS, Peščanik i Feketić.

Srbija pala, Hrvatska napredovala

Pariz - Na najnovijoj listi o slobodi medija, koju je objavila organizacija „Reporteri bez granica", u 2014. Srbija je, od 180 zemalja u svetu, bila na 67. mestu, što je za 13 mesta lošije nego prethodne godine. Indeks slobode medija pokazuje da je Srbija sa 54. pozicije u prethodnom izveštaju koji se odnosio na 2013. nazadovala 13. mesta, sa indeksom 27,66. Nešto bolju poziciju (66) ima Bosna i Hercegovina. Kosovo je na 87. mestu na listi, što je pad od sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatska je 58. na listi slobode medija i napredovala je sedam mesta u odnosu na raniju godinu, dok je Slovenija 35. od 180 država. Prvu poziciju po slobodi medija drži Finska, a slede je Norveška, Danska i Holandija, dok su na samom začelju Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja.