26. 02. 2015

VLADA SRBIJE POJAČALA UTICAJ NA MEDIJE

26.2.2015. (Danas; autor: J.D) - Godišnji izveštaj Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava.

London, Beograd - U Srbiji je ostvaren napredak u istraživanju nerešenih slučajeva ubistava novinara, ali krivično gonjenje odgovornih za ratne zločine ide sporo. Vlada je pojačala uticaj na medije, a nakon 2010. prvi put je održana Parada ponosa u Beogradu. Novi zakon, koji je predložen u decembru, nije osigurao odgovarajuću odštetu za civilne žrtve rata - ocenjuje međunarodna organizacija Amnesti internešenel (AI) u svom najnovijem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2014/2015.

Što se tiče Kosova, koje je u izveštaju predstavljeno u sastavu Srbije, Amnesti podseća da je predloženo formiranje specijalnog suda koji bi se bavio optužbama protiv bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za kidnapovanje Srba tokom 1999. godine. Takođe, kako se navodi, nastavljeno je nasilje na severu Kosova, međuetnički napadi i diskriminacija manjina.

Kada je reč o ubistvima novinara, AI ukazuje da su nastavljene istrage povodom smrti Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Ističe se da su podignute optužnice protiv četvoro osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije, među kojima je i bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Radomir Marković, koji je već osuđen za ubistvo nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.

„Uprkos ekshumaciji tela 53 kosovska Albanca u Raškoj, gde su sahranjeni 1999, i nastavka istrage u Batajnici, gde je 2001. ekshumirano više od 800 tela, nije bilo napretka u privođenju pravdi onih koji su organizovali prebacivanje tela sa Kosova", piše u izveštaju.

U vezi sa pritiskom vlasti na medije, AI podseća da su uklonjeni javni komentari u kojima je kritikovan odgovor Vlade na poplave u maju prošle godine, dok su pojedinci koji su kritikovali pozivani na „informativne razgovore" u policiji. Tvrdi se da je sajt Peščanika oboren nakon što su na istom objavljeni navodi o plagijatorstvu ministra unutrašnjih poslova Srbije.

AI podseća i na to da je 11 stranih državljana i podržavalaca pokreta Falun Gong nezakonito privedeno pošto im je zabranjeno da protestuju protiv kineske vlade, te da su potom deportovani. Nedovoljno se istražuje, piše u izveštaju, o pretnjama i napadima na branioce prava LGBT osoba i organizacija, poput Gej strejt alijanse, i podseća na napade na Žene u crnom. Navodi se i da je u oktobru, nakon što je dron sa simbolom Velike Albanije preleteo iznad stadiona na kojem je u toku bila fudbalska utakmica Srbije i Albanije u Beogradu, napadnuto najmanje 33 objekta u vlasništvu Albanaca, uglavnom u Vojvodini.

U odeljku o diskriminaciji, AI navodi da su romska naselja nesrazmerno pogođena poplavama u maju, te da je 31 Romu, među kojima je bilo 12 dece, uskraćen pristup prihvatnom centru u Beogradu. Umesto toga su, piše AI, smešteni u ratno sklonište, bez vode i sanitarnih uslova. Dodaje se da Romi i druge manjine ostaju u opasnosti da budu nasilno iseljeni zbog planiranog rušenja njihovih kuća zbog projekta „Beograd na vodi".

Kritično na Kosovu

Amnesti internešenel podseća da su neki srpski političari sprečavani da uđu na Kosovo, da su kosovski Srbi, uključujući povratnike u Klinu, pretrpeli napade na imovinu, groblja i verske objekte, a da su ti napadi uvećani posle fudbalskog meča Srbije i Albanije u oktobru 2014. U izveštaju se ukazuje i na to da je lider kosovskih Srba Oliver Ivanović uhapšen u januaru, a u avgustu optužen za podsticanje na ratne zločine 1999. i na ubistvo u februaru 2000. godine. Navodi se da je oko 1.700 pojedinaca, odnosno oko 360 porodica, migriralo sa Kosova do novembra, tražeći azil u Mađarskoj, kao i da je, prema podacima UNHCR, 17.227 ljudi, većinom kosovskih Srba, ostalo raseljeno posle oružanog sukoba.