12. 03. 2015

"Đavolji advokat" o slobodi medija

12.3.2015. (Tanjug, RTV) - U Srbiji postoje medijske slobode, jer se po nekim naslovnim stranama vidi da je moguće voditi kampanje protiv ključnih predstavnika vlasti, ali i da analize sadržaja medija i naslovnih strana pokazuju da je mnogo veća podrška aktuelnoj vlasti - argumenti su koje su sinoć izneli učesnici panel diskusije u "Kući kulture" Fakulteta za medije i komunikacije.

Kako je objasnio moderator Nebojša Spaić, ideja prve iz serije Panel diskusija zajedničkog naziva "Đavolji advokat" u organizaciji nedeljnika NIN, Fakulteta za medije i komunikacije, RT Vojvodine, uz podršku fondacije Konrad Adenauer, jeste sučeliti argumente o ključnim društveno- političkim temama.

Politički analitičar Branko Radun rekao je da se ne može reći da ne postoje medijske slobode i da mediji u određenoj meri nisu nezavisni od vlasti i moćnih ljudi. On je naveo da je primer za to odnos nekih medija prema predsedniku države.

"Kada se pogledaju naslovne strane nekih novina u proteklih pola godine, vidi se da je moguće voditi kampanje protiv ključnih predstavnika vlasti. Meni lično je to prešlo crtu dobrog ukusa i argumentovane kritike, deluje kao jedna kampanja gde ne strada rejting samog predsednika lično, već se na neki način srozava sama institucija predsednika Srbije", rekao je Radun.

On smatra da se ne može reći da ne postoje nezavisni mediji i da su oni nezavisni od vladinog mešanja, ali su zavisni od nekih drugih igrača- tajkuna, stranaca, ili kompanija, koji na neki način treba da profitiraju od nekih odluka koje treba da donese Vlada i, prema njegovom mišljenju, tako se zapravo stvaraju medijske grupe za pritisak.

Govoreći o, kako je rekao, medijsko- političkom konfliktu o slučaju Saše Jankovića, Radun je rekao da su se mediji "postrojili"- neki su ga branili, neki napadali, te da on smatra da je u oba slučaja bilo preterivanja.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da se slaže da postoje naslovne stranice negativnih tekstova o Vladi, ali da analize sadržaja medija i naslovnih strana pokazuju da je mnogo veća podrška aktuelnoj vlasti, a to je, kako je rekao, bilo izuzetno drastično 2012. godine pred izbore, kada su podaci Kuće ljudskih prava pokazali da je preko 90 odsto sadržaja bilo naklonjeno sadašnjoj vlasti.

On je dodao da je bila vidljiva kampanja protiv BIRN-a, kao i da dosta lokalnih medija trpi pritiske. Prema njegovim rečima, "Kikindske novine" ne izlaze. Jednom odlukom Poreske uprave, pogrešnim preračunavanjem poreza, oni su ugašeni i ne mogu više izlaziti.

On je rekao da, kada se govori o nezavisnim institucijama, Zaštitnik građana je u proteklom periodu dobio najveću pažnju zbog slučaja koji je otvorio sa VBA, te da je "prirodno" da nevladine organizacije u tom trenutku stanu na stranu zaštitnika građana.

"Jako je teško biti na nekoj drugoj strani, osim na strani Zaštitnika građana u ovom slučaju. Kada smo pročitali zakon, bilo nam je jasno da teza koju on zastupa, da VBA u tom trenutku nije imala mogućnost da vrši istragu, je nešto što je sadržano u zakonu", rekao je Antonijević.

Glavna i odgovorna urednica RTV Studio B Ivana Vučićević rekla je da treba biti odgovoran za sve ono što se piše u medijima i izgovara kao živa reč. Prema njenim rečima, sada postoje brojni mediji, i pisani i televizije, gde se mogu videti različiti tekstovi i osporavanja.

Na opasku Antonijevića da postoji otvorena polemika o "Beogradu na vodi" i da bi voleo da i na gradskoj televiziji vidi drugu stranu, odnosno kritike, Vučićević je rekla da sve vreme od kako je predstavljen projekat "Beograd na vodi", niko ga nije osporio i rekao "da ne valja", te da se prvo osporavanje pojavilo pre nekoliko dana.

Novinarka Tamara Skroza smatra da vlast "apsolutno" nije pod nezavisnom kontrolom i da svako od nezavisnih regulatornih tela- Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Savet za borbu protiv korupcije, nije u mogućnosti da u punom kapacitetu radi svoj posao i da kontroliše vlast.