19. 03. 2015

Samo 23 medija sa transparentnim vlasništvom

19.3.2015. (Beta, RTV) - Potpredsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je danas da političari u Srbiji imaju uticaj na medije i što su vlasnici medija bliži političarima - to su veće mogućnosti za odlaganje poreskog duga. Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je danas da Srbija ne krši nijedan zakon ni evropsku praksu, time što je moguće da vlasnici medija budu iz of-šor zone.

Na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, Milićević je predstavljajući izveštaj Saveta o o vlasničkoj strukturi i kontroli medija rekao da od 50 analiziranih medija samo 23 imaju transparentno vlasništvo.

U Srbiji 14 medija ima netransparentno ili delimično transparentno vlasništvo, dok je za najmanje 13 vlasništvo formalno transparentno, ali javnost veruje da je vlasnik neko drugi, kazao je Milićević.

Prema njegovim rečima, od 14 medija sa netransparentnim ili delimično transparentnim vlasništvom najviše je televizija, njih šest, tri internet portala, dva dnevna lista i dva nedeljnika, kao i jedna radio stanica.

Milićević je kazao da političari u Srbiji imaju uticaj na medije, da autocenzura postoji "svugde" i da mediji često nisu rezultat objektivnog i istraživačkog novinarstva.

"Što su vlasnici medija bliži političarima - to su veće mogućnosti za odlaganje poreskog duga", naveo je Milićević i dodao da otkako je ukinuta pretplata Radio-televizija Srbije (RTS) zavisi od političara, jer oni kontrolišu državni budžet.

Navodeći da se cenzura teško može dokazati, Milićević je rekao da se Savet bavio "percepcijom cenzure" u Srbiji i da to vladino telo očekuje od nadležnih institucija da se ta pojava istraži.

Većina sadržaja nije u funkciji podizanja informisanosti građana

Govoreći o tabloidizaciji, Milićević je rekao da je to fenomen koji bitno utiče na informisanje u Srbiji, jer se relativizuju ozbiljni društveni problemi, kao i da je ogroman medijski prostor ustupljen osobama koje to ne zaslužuju.

Milićević je rekao da većina medijskih sadržaja nije u funkciji podizanja opšte informisanosti građana.

Milićević je naveo da se medijski sistem Srbije suočava sa pet najznačajnijih problema, među kojima su netransparentnost medijskog vlasništva i finansiranja, ekonomski uticaj kroz budžet, problem privatizacije medija i neizvesnog statusa javnog servisa, cenzura i autocenzura, kao i taboidizacija.

Ističući da se od seta medijskih zakona očekuje da dodatno urede medijsku scenu, Milićević je istakao da je neophodna jaka politička volja da bi se sitaucija na medijskoj sceni značajno popravila.

Tasovac: Nije protivzakonito da vlasnici medija budu iz of-šor zone

Tasovac je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na kojem je predstavljen Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, rekao da ne postoji neki standard EU koji to ograničava.

Ministar je naveo da, kada je usvajan set medijskih zakona, nije stigla nijedna primdba na to što je moguće da vlasnici nekih medija budu iz of-šor zone.

"Time, bitno je naglasiti, ne kršimo nijedan zakon, ni evropsku praksu", rekao je Tasovac.

Govoreći o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Tasovac je rekao da je taj dokument pisan u periodu od aprila do decembra prošle godine, a podsetio da su medijski zakoni doneti u avgustu, a podzakonski akti tri meseca posle toga.

"Meni se čini da dobar broj primedbi Saveta razrešen kroz tu zakonodavnu aktivnost, kao što je, na primer, upis u registar medija, koji je u toku", rekao je Tasovac.

Ministar je istakao je da upis u registar počeo u februaru i da će trajati do avgusta, a da nijedan medij koji ne bude upisan u registar neće moći da učestvuje na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja.