21. 05. 2015

U Srbiji više od 1.000 medija, privatizacija po zakonu

21.5.2015. (Tanjug) - U Srbiji je trenutno više od 1.000 medija u funkciji, a privatizacija medija koji su u potpunom ili delimičnom vlasništvu države, biće sprovedena u rokovima koje predviđa zakon, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković.

BEOGRAD - Više od 1.000 medija trenutno funkcioniše u Srbiji, a privatizacija onih koji su u potpunom ili delimičnom vlasništvu države biće sprovedena u rokovima koje predviđa zakona, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković.

"Fascinantno je da u Srbiji postoji 110 televizija, 325 radio stanica, više od 500 štampanih medija koje izdaje više od 300 izdavača", kazao je Mirković na konferenciji "Izazovi korporativne društvene odgovornosti: Kako to rade najbolji?".

On je podsetio da je pre donošenja seta medijskih zakona prošle godine, broj registrovanih javnih glasila, što je naziv za medije po prethodnom zakonu, bio 1.440.

Među njima se nalazi veliki broj onih koji više ne postoje, ali više od 1.000 medija sa tog spiska i dalje su u funkciji, naveo je Mirković.

Tačan broj medija znaće se u drugoj polovini ove godine kada se završi upis u registar medija, naveo je on i ukazao da je privatizacija neophodna, jer će se nakon nje tačno znati ko je vlasnik medija.

Konsolidacija medijskog tržišta je prioritet i nakon privatizacije medija znaće se tačno ko su vlasnici, rekao je Mirković, navodeći da se taj proces odvija redovnim putem, u zakonskim okvirima.

U okviru panela koji je bio posvećen društveno odgovornom izveštavanju medija i odnosu sa poslovnim interesima, Mirković je naveo da je u setu medijskih zakona, koji su usvojeni prošle godine, po prvi put definisano šta je to javni interes.

"U ovom broju medija uveć će se naći onaj kome poštovanje kodeksa, javnog interesa i zakonske regulative neće biti interes, i zbog toga je konsolidacija medijskog tržišta jedan od prioriteta", rekao je Mirković.

Prema njegovim rečima, pored ostalog, biće neophodno raditi i na medijskom opismenjavanju, jer će upravo i medijska pismenost biti jedan od temelja medijske strategije, koja će, najverovatnije biti usvojena sledeće godine.

"Plašim se da dolaze nove generacije koje razliku između PR i novinarstva ne znaju da razdvoje", ukazao je Mirković i dodao da je to jedan od razloga zbog kojeg se mora raditi i na medijskom opismenjavanju.

Predstavnica Asocijacije medija Dalila Ljubičić istakla je da je da se kod nas mnogi, čak i ljudi od struke, nisu načisto šta je to javni interes.

Tako se vrlo često događa da mediji pišu ili izveštavaju o nekoj temi koja je aktuelna, ali nije javni interes, navela je ona.

Glavni urednik nedeljnika Vreme, Dragoljub Žarković, naveo je da smatra da je javni interes i društvena odgovornost - obaveza novinara i redakcija da se profesionalno ponašaju.

Prema njegovim mišljenju, situacija na medijskom tržištu nije dobra, a naslovne strane obiluju vestima koje se baziraju na "pouzdanim izvorima", što je neprofesionalno.

On je mišljenja da je neophodno da se donese neka vrsta novinarskog akta kojim će precizno biti definisan odnos izmejdu vlaničke i uređivačke politike, i da bi te dve sfere trebalo razdvojiti.

Urednik Nedeljnika Veljko Lalić smatra da je situacija u srpskom novinarstvu katastrofalna i da su danas u Srbiji "ne možete da dobijete dobar tekst".

On je mišljenja da je neophodno a se privatizuje najvehci broj medija kako bi postali postanu stub društva, jer to je jedini način da se kvalitet izdvoji.

Lalić je, takođe, naglasio i da je finansijsko iznurivanje medija jedan od razloga što u Srbiji postoji vlro malo kvalitetnog novinarstva.

Publika u sali, koja je prisustvovala današnjem panelu posvećenom medijima glasala je odgovarajući na pitanje ko ima najviše uticaja na uređivačku politiku medija - gledaoci, političke stranke ili kompanije koje se oglašavaju.

Rezultati ankete pokazali su da je publika procenila u 83 odsto slučajeva da političke stranke imaju najviše uticaja na uređivačku politiku medija, slede kompanije koje se oglašavaju sa 17 odsto, dok publika uopšte nema uticaja na medije.