02. 08. 2005

SREBRENICA U SRPSKOJ ŠTAMPI

Beograd, 1. jul 2005. godine Ovo je peti izveštaj Saveta za štampu Medija centra. Možda neće biti na odmet da se podsetimo da se u okviru ovog projekta analize pisanih medija u Srbiji, koji se ostvaruje uz podršku Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), pre svega traži odgovor na pitanje u kojoj meri novine poštuju opšteprihvaćene norme profesije, odnosno koji su najčešći oblici kršenja tih normi i standarda. U analizama se polazilo od unapred precizno odredjenih kategorija profesionalnog izveštavanja sa 12 žanrovskih oblika. Iako će se i ova, junska analiza kretati u tim okvirima, ona će ipak, zbog specifične situacije nastale apsolutnom dominacijom jedne teme u javnosti, pomalo razlikovati od prethodnih izveštaja. Naime, Srebrenica - film o mučkom ubijanju šest Muslimana iz ovog bosanskog gradića, skupovi na kojima se razgovaralo o Srebrenici, predstojeća desetogodišnjica masakra u Srebrenici, debata u srpskoj skupštini i u javnosti uopšte, apsolutno je potisnula u drugi plan sve ostale dogadjaje. Otuda će se ovaj izveštaj ponajviše baviti tom temom. Sve je počelo prvog junskog dana - prepodne, na sudjenju Slobodanu Miloseviću, tužilac je prikazao film, preciznije video zapis o tome kako sedmorica Srba, pripadnici jedinice "Škorpioni", brutalno ubijaju šest Muslimana, od kojih su četvoro bili maloletnici. Uveče, televizija B92 je u dnevniku objavila snimak i razgovor sa Natašom Kandić u trajanju od 20 minuta, dok je RTS u svom večernjem dnevniku filmu posvetio - 20 sekundi. Sutradan, 2. juna, prvi izveštaji, zajedno sa slikama stravičnog zločina, pojavili su se u novinama. Ali, ne u svim i ne u istom obimu. "Danas", "Politika" "Blic" i "Večernje novosti" objavljuju izveštaj pod gotovo istovetnim naslovima - "Na sudjenju Slobodanu Miloseviću prikazan snimak o ubijanju Muslimana u Srebrenici" ("Snimak ubistva u Srebrenici"), dok je za "Politiku" to nadnaslov, a naslov je "Svedok zgrožen". "Danas" već ima i sagovornike. Sutradan, 3.juna, sa izveštajima i fotografijama javljaju se i ostale novine - "Glas", "Kurir" i "Srpski nacional" koji u nadnaslovu tvrdi da su "za zločin znali svi političari u Srbiji i RS, a ćutali", dok je naslov konkretniji "I Djindjic znao za Škorpione". Za prvu stranu "Kurira" važnije je da je medju desetoricom uhapšenih za ubistvo Muslimana i Pera Petrašević, radnik obezbedjenja Bogoljuba Karića, a još je važnije da je uhapšen brat Siniše Mihajloviča (fudbalera) carinik Dražen Mihajlović zbog mita od 30 evra. Sve novine objavljuju velike izveštaje. "Politika" na prvoj strani u nadnaslovu najavljuje da je "Karla del Ponte pohvalila vlasti u Beogradu", da bi u naslovu konstatovala - "Mudar potez Srbije" (izjava glavnog haškog tužioca, kao i prigodna izjava premijera Koštunice nekim novinama bili su signal da pridaju veći značaj dogadjanjima oko Srebrenice). Ni 4. juna za "Kurir" Srebrenica, medjutim, nije glavna tema. Udarna tema na naslovnoj strani je - Nebojša Bakarec. "Politika" na 1. i 7. strani u nadnaslovu konstatuje da su "Snimci brutalnog zločina u Srebrenici šokirali javnost", naslov je "Život u strahu", a podnaslov "još nisu pohapšeni svi koji su u ratnim godinama odlazili na tajanstvene zadatke u Bosnu i Hercegovinu". Sledeća dva dana, 5. i 6. juna "Srpski nacional" je već u svom elementu: - prvo objavljuje naslov "Cilj je satanizacija srpskog naroda", zatim "Škorpioni umesto zaposlenja" što se u tekstu objašnjava i ovako: "Neki zastareli dogadjaj iz Srebrenice, koji je uzgred budi rečeno problem u drugoj državi, a ništa o tome kako se nalazimo pred ekonomskim sunovratom". Za "Nedeljni telegraf" Srebrenica očigledno nije tema. Tokom celog meseca objavljuje samo jedan tekst sa nadnaslovom "Visoki funkcioner Okružnog suda u Beogradu otkriva da bi Sreten Jočić, trenutno u zatvoru u Holandiji, uskoro mogao da bude svedok pred Haškim sudom", a o čemu bi mogao da svedoči kaže se u naslovu "Zna tajnu pokolja Srba u Srebrenici i ulogu holandskih mirovnjaka 1994 - 1995". Mnogo prostora bi uzelo ako bi se izveštaj detaljnije bavio novinarskim tekstovima, ili prilozima u kojima se prostor daje sagovornicima i raznoraznim stručnjacima koji, u najblažoj varijanti, pokušavaju da relativizuju zločin u Srebrenici - najveći posle Drugog svetskog rata u Evropi. Evo samo nekoliko glavnih teza na tu temu: licitira se ne samo broj žrtava "jedne i druge strane u nastojanju da se kao postigne nekakva ravnoteža i reciprocitet zločina", uopštava se i rangira stepen sopstvene i tudje odgovornosti i krivice ("Politika" 19.6.). Tu je i "teorija" o "razumljivoj reakciji na zločine druge strane", priča o tome da se zločin dogodio van naše teritorije, da treba pre svega razgovarati o uzrocima koji su doveli do zločina, a to su rasturanje Jugoslavije i secesija nekih bivših republika, da ne treba nikako priznati zločine jer ćemo morati da plaćamo veliku odstetu... Kako je snimak o brutalnom ubistvu šestoro Muslimana nesumnjivo u javnosti ostavio izuzetno snažan utisak (prvi put je u jednom ispitivanju javnog mnjenja većina ispitanika imala pozitivno mišljenje o haškom tribunalu), krenulo se u nalaženje i oživljavanje potresnih scena o zločinima nad Srbima. Ovaj trend kulminirao je objavljivanjem posebnog dodatka o srpskim žrtvama u ratu u Bosni i Hercegovini u "Večernjim novostima" 30. juna. Pisalo se i o "histeričnoj kampanji" - "Svi Srbi su krivi za Srebrenicu, na kraju će nas naterati da pomislimo - dosta nam je više "istine" o Srebrenici. Akcija izaziva reakciju ("Glas javnosti" 29. jun). Već izandjale priče o stranim plaćenicima i izdajicama postale su opet aktuelne, pa Radomir Smiljanić u "Srpskom nacionalu" 22. juna pozivajući se ni manje ni više nego na Hitlera koji je za plaćenike rekao da su "vlastohlepni i srebroljubivi" rekao da su to kod nas "Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Žarko Korać, Sonja Biserko, Goran Svilanović i ostali koji se prepoznaju". Kako se ovaj izveštaj ipak ne bi ograničio samo na ocenu pisanja naše štampe u vezi sa Srebrenicom - uostalom još neke poglede na tu temu predstaviće vam Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka - evo još nekoliko drastičnijih primera kršenja dobrog ponašanja i novinarske etike. "Glas javnosti" (7. jun), "Srpski nacional" (7. jun) i "Danas" (8. jun) preneli su delove svedočenja zastićenog svedoka, koje je bilo zatvoreno za javnost ["Ako je izvor dao nezvaničnu informaciju, ona ne sme biti upotrebljena tako da otkrije identitet izvora"]. "Kao da nam nije dosta bezobraznih Slovenaca koji monopolizuju naše tržište, nego su se još i osilili, pa prodaju čudno kisele pomorandže. Da skandal bude veći, Merkator ima obraz da se reklamira... ("Srpski nacional" 11. juna) [Novinarstvu je strana svaka diskriminacija po etničkoj pripadnosti...]. U NIN-u 16. juna otac teniserke Jelene Dokić, Damir kaže i ovo: "Njoj su Hrvati isprali mozak, uništili su je kao sportistu, a sad hoće da je unište i kao čoveka. Toliko ih mrzim, svašta sam govorio protiv njih u nadi da će je proterati, ali ništa" [isto kao u prethodnom citatu]. U junu je nastavljen "rat" izmedju "Kurira", odnosno njegovog vlasnika Rodića i ministra finansija Mladjana Dinkića. Vlast optužuje Rodića za ogroman dug državi, za neplaćanje poreza, pa su poreske vlasti pribegle konfiskaciji imovine, što je, bez obzira na eventualnu zakonsku opravdanost, ostavilo nepovoljan utisak i moguća tumačenja o gušenju slobode medija. S' druge strane, Kurir i listovi koji ga podržavaju nisu birali reči u obračunu sa ministrom ("Mladjan Dinkić - srpski Gebels" - "Glas javnosti" 21. juna, "Diktatura ministra finansija - Tiranin" - "Kurir" 18. juna, "Nastavlja se teror Mladjana Dinkića"- "Glas javnosti" 23. juna - [... "novinar poštuje ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti o kojoj piše"]. Još jedna tema, vezana za Srebrenicu, ali i šire, mamila je proteklog meseca novinare - gde je Ratko Mladić i da li će i kada će biti otpremljen u Hag. Počelo je 9. juna kada je nedeljnik "Evropa" objavio da ruski obaveštajci posreduju oko predaje Mladića. Istog dana "Blic' i "Kurir" tvrde da vlasti pregovaraju sa Ratkom Mladićem. Poteri se dan kasnije pridružuje "Danas" senzacionalnom vešću na prvoj strani da je "Lociran Ratko Mladić". I "Politika je u trci" pa 11. juna javlja da sa Mladićem pregovaraju "obaveštajci drugih zemalja". Istog dana "Srpski nacional"u naslovu na 1. strani kaže da je "scenario" ( za hapšenje Ratka Mladića) napravila Amanpur (poznata novinarka CNN). Isti list tri dana kasnije tvrdi da se "Mladić predaje do srede") (objavljeno u utorak), da bi tri dana kasnije javio da je "General zameo tragove", a 20. juna u naslovu tvrdi da "S' odbeglim generalom razgovaraju vlasti i tajkuni", dodajući da Mladić traži 10 miliona dolara. Završimo ovu neuspelu poteru za Mladićem naslovom "Kurira" od 13. juna "Izdaja" i podnaslovom "Hapšenje generala Ratka Mladića moguće je jedino ako ga proda neko iz njegovog bezbedonosnog prstena" [Najmanje dva izvora trebalo bi da potvrde informaciju... i novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam...].