Home  /  Medijska scena  /  U fokusu

02. 08. 2005

KURIR I NOVINE

Najpre podaci – u analizi proslomesečnog pisanja ovdašnje štampe izdvojili smo 133 teksta iz svih dnevnih listova koji se štampaju u Beogradu. S obzirom na zadatu metodologiju, od osamnaest kategorija iz profesionalnog i etičkog kodeksa, u prošlom mesecu najčešće su kršene one koje se odnose na objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja kao i objavljivanje izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije poznat. Evo jednog od primera… “Srpski nacional” 17. maja u nepotpisanom tekstu o prodaji C MARKETA piše izmedju ostalog i sledeće: “Prema informacijama koje su anonimno dostavljene novinarima Nacionala, hrvatske i slovenačke kompanije angažovale su grupu stručnjaka sa zapada koja će proučiti psihološki profil srpskog kupca... Medjutim istraživanje nije moglo da zaobidje činjenicu da Srbi još nisu zaboravili zločine ozloglašene paravojne formacije `Moric` u Sloveniji... Proizvodi bilo koje druge države biće uvek radije kupovani nego proizvodi ustaša i janeza.» Ovu poslednju rečenicu izdvojio sam i zbog toga što je u njoj potpuno degradiran princip o tome da je – izmedju ostalog - “novinarstvu strana svaka diskriminacija po etničkoj pripadnosti”. Ne manje važno je i to što se u poslednje dve reči, “ustaša i janeza”, daje veštačko disanje, povampiruje se način izražavanja, jezik koji je korišćen u najgorim godinama kada je tadašnja politička elita i njena propaganda ne samo podržavala, već i kreirala jezik kojim je širena medjunacionalna netrpeljivost, pa i mržnja. E ova priča o anonimnim pismima samo je uvod u priču o tome kako je ovdašnja štampa tretirala navodnu “Informaciju DINKIĆ” koju je – kao – uradila tajna služba. To “grandiozno otkriće” plasirano je u “Kuriru” ovako, citiram samo deo prvog teksta objavljenog 20. maja… - `Iako se jasno navodi da ovaj dokument nosi oznaku 'državne tajne', Kurir je odlučio da, bez obzira na moguće konsekvence, upozna čitaoce sa ovim izveštajem, jer smatra da javnost treba da zna kako su se ponašali ljudi koji su vodili našu zemlju i kako je država funkcionisala. Ostaje nejasno zašto do sada, ukoliko su državni organi bili upoznati sa ovom Informacijom, nije pokrenut nikakav krivični postupak protiv Dinkića. Istina je i to da je većina izveštaja bilo koje službe bezbednosti pisana po principu ‘malo neistina, malo poluistina i dovoljno istine', tako da čitaocima ostavljamo da sami izvuku zaključak.” E sad, ni po jada što već u uvodnom tekstu sam “Kurir” relativizuje istinitost onoga što će potom u nekoliko nastavaka objaviti, ono ‘malo neistina, malo poluistina i dovoljno istine', ali tom erijom ovaj dnevnik je prekršio dva osnovna principa profesije – prvi, “novinar je dužan da čuje obe strane i iznese njihove stavove” i drugi, “najmanje dva izvora trebalo bi da potvrde informaciju pre nego što ona bude objavljena”. Naime, tokom te kampanje saznaćemo da je i pre pojavljivanja teksta MUP demantovao da je Dinkić bio predmet obrade! Serija tekstova se ipak pojavljuje, a u prvim danima nema ni naznake pokušaja da se da prilika i drugoj strani. Potom je prekršen i zakon jer je demanti samog Mladjana DINKIĆA objavljen mimo pravlila koje govori o “objavljivanju na istom mestu i u istom obimu”. Ono što je posebno zanimljivo u čitavom slučaju koji će epilog verovatno dobiti na sudu, jeste činjenica da su se u priču uključili i drugi dnevni listovi, bilo kroz autorske tekstove, bilo kroz izjave i komentare političara ili javnih ličnosti. Posebna priča je “Glas javnosti” koji je objavio tekst o tome da je “Informacija DINKIĆ” falsifikat, jer se kao vlasnik oba dnevnika pominje ista ličnost pa je prosto stvorena jedna šizofrena situacija – u jednom dnevniku tvrdimm, a u drugom demantujem! Slična priča je i pisanje “Kurira” o Guverneru Narodne banke Radovanu JELAŠIĆU. Inicijalni tekst objavljen je 14. maja pod naslovom `Jelašić kupio vilu na Dedinju`… U tekstu stoji da je `guverner, prema saznanjima Kurira, vilu platio 1,5 miliona evra”. E sad, stvar se vuče iz broja u broj… Naslov - `Guverneru progovori`, Podnaslov: `Radovan Jelašić i dalje uporno dobija da objasni kako je kupio vilu na Dedinju za 1,5 miliona evra`, pa se potom bez obzira na demanti - prozivka nastavlja, opet sa suludim obrtima, jer dnevnik već u prvom tekstu objavljuje antrfile u kome stoji, citiram, `Poverenik Vlade Srbije za informacije od javnog značaja Radoljub Šabić objašnjava za Kurir da giverner NBS Radovan Jelašić nema obavezu da medijima i građanima Srbije objasni odakle mu novac za kupovinu vile na Dedinju.` Ako ste pomislili da je to dovoljan razlog da ovaj dnevnik prekine kampanju, varate se! U narednim brojevima redjeju se nadnaslovi tipa - `Jelašiću, podnesi raćune`, naslovi poput - `Odakle ti pare?` ili `Jelašiću o'kle ti lova?`. I onda na sve to napišu, povodom podataka, da citiram, - “Podaci (misli se na Odbor kome funkcioneri prijavljuju imovinu) mogu biti objavljeni jedino ukoliko prozvani funkcioner za to da saglasnost. Podsetimo, služba NBS objavila je da je guverner Radovan Jelašić ispunio obavezu prijavljivanja imovine. Zasad, međutim, ostaje nepoznato da li je pomenutu vilu kupio pre ili posle tog roka i da li je nju prijavio u svojoj imovinskoj karti.` Rečju, ne samo da u ovom slučaju novinar krši princip o tome da valja čuti obe strane, već pod noge baca etičku odredbu koja glasi – “Novinarstvu su nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optužbi,kleveta, glasina ili ogovaranja”. Slična priča dogodila se i vicepremijeru Miroljubu LABUSU, čitava serija o ERIKSONU i mitu koje je – navodno – primio. Uz kršenje principa kao u načinu pisanja o DINKIĆU i JELAŠIĆU, gospodina LABUSA ‘počastili’ su i kršenjem odredbi o tome da je “obaveza da vest i komentar budu jasno razdvojeni” i one u kojoj stoji da “tumačenje i ocenjivanje činjanica, dogadjaja i pojava zahteva nepristrasan i pravedan komentar”. Naime, posle konferencije za štampu Miroljuba LABUSA naslov teksta bio je - `Tuta muta`. U pomenutom slučaju izvor je naveden, ali već postaje praksa da se ne navodi izvor ili da se tudja vest predstavlja kao svoja. Tako 17. maja u podnaslovu, citiram, `Blic nezvanično saznaje da je osnivač 'Lupus grupe' Aleksandra Ivanović, a direktor Ulemekov telohranitelj Vukašin - Vule Vukašinović. Finansirali izdavanje Legijine knjige, obezbeđuju filijale jedne strane banke, imaju podršku jednog veoma visokopozicioniranog pripadnika MUP…”, završen citat, nigde ne stoji izvor iako je skoro cela vest preuzeta od B92! Kako se u jednom slučaju – osim neosnovanih optužbi, kleveta, glasina i ogovaranja – može prekršiti i princip da novinar treba da “poštuje ljudsko dostojanstvo i integritet ličnosti o kojoj piše”, pokazuje način na koji je nekoliko dnavnih listova pisalo o sistematskim pregledima u klinici ECIM u Beogradu. Sve je počelo naslovom u “Glasu javnosti” – “Klinika ECIM zatvorena zbog pedofilije”. Onda ostali prihvataju i redjaju se tekstovi od spekulacija u “Večernjim novostima” tipa – naslov, “Fotografije za uzbunu”, podnaslov – “Katanac stavljen zbog bavljenja nedozvoljenim metodama lečenja, ali nezvanično saznajemo da su u kuompjuteru nadjeni i neprilični snimci sa pregleda djaka jedne škole”, pa preko izveštaja sa sastanaka u školi, tuča roditelja i lekara i razgovora sa roditeljima, sve do ‘dodavanja gasa’ davanjem “političke dimenzije” slučaju kroz optužbe na račun Ministra prosvete VUKSANOVIĆA koji je tobož “odobrio korišćenje nove metode u pregledu dece”. Osim već pomenutog kršenja “ljudskog dostojanstva i integriteta ličnosti” u seriji tekstova o “aferi ECIM” prekršena je i kategorija u kojoj stoji da “novinar ne sme zloupotrebiti osećanja ljudi… i dužan je da poštuje pravo na privatnost u izveštavanju o nesrećama, patnjama i bolu, te o deci, maloletnicima, bolestima, porodičnim tragedijama” i da ne nabrajam. Za komentrisanje primera iz oblasti kršenja prava dceteta u našoj štamp zamolio sam Ivanu STEVANOVIĆ iz Instituta za kriminološka istraživanja u Beogradu i saradnicu Centra za prava deteta. U Beogradu, 6. juna 2005. godine.

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs