24. 01. 2006

"Čuvari zakona, a ne ideološka komisija"

Prema njegovim rečima, zainteresovani emiteri konkurisaće za pet dozvola za komercijalne televizije i pet komercijalnih radija na nacionalnom nivou. Jedna komercijalna televizija i radio predviđeni su za Vojvodinu, a za područje Beograda šest regionalnih televizija i 14 regionalnih radio-stanica. Kako je Cekić objasnio na konferenciji za novinare RRA, po kriterijumu gledanosti i slušanosti, sve radio i TV stanice u Beogradu računaju se kao regionalne. Studio B, čiji je osnivač Skupština grada ima pravo da konkuriše pod uslovom da obavi privatizaciju do 31. decembra 2007. Kada je reč o drugom krugu, odnosno o konkursu za regionalne medije van Beograda i lokalne medije, predsednik Saveta RRA je objasnio da nije preciziran rok kada će on biti raspisan, ali da je cilj da se raspodela dozvola obavi pre roka za privatizaciju kako eventualni kupci lokalnih medija "ne bi kupovali mačku u džaku". Kako je dodao, sve predviđene frekvencije bi trebalo da budu raspodeljene do kraja godine. Prema Planu raspodele frekvencija, koji je, po Cekićevim rečima, dostupan na sajtu RRA (www.rra.org.yu) kao i cenovnici za dozvole za emitovanje i tehničke dozvole, predviđeno je postojanje do 40 regionalnih televizija i do 160 lokalnih, kao i do 50 regionalnih radio-stanica i do 390 lokalnih. “Raspisivanje ovog konkursa i transformacija Radio-televizije Srbije u javni servis, predstavljaju dva spojena procesa i očekujemo da se okončaju u isto vreme. Nakon toga znaće se ko šta radi u etru i ne bi trebalo više da bude nedoumica u primeni Zakona o radiodifuziji, usvojenog pre tri i po godine”, navodi Cekić. Rok za prijavljivanje kandidata je 60 dana, a u roku od 90 dana Savet RRA odlučiće o tome ko će dobiti dozvole, tako da se okončanje procedure za nacionalni nivo očekuje krajem aprila. Istovremeno, kako naglašava Cekić, Savet RRA uputiće javni poziv za imenovanje Upravnog odbora javnih RTV servisa Srbije i Vojvodine. U međuvremenu, dodao je, o njihovoj transformaciji vodiće se javna rasprava. Upitan kojim kriterijumima će se rukovoditi Savet RRA prilikom procene ko treba da dobije dozvolu za emitovanje na nacionalnom nivou, a ko ne, Cekić je odgovorio da načela postoje i da su sadržana u Strategiji razvoja radiodifuzije do 2013. (dozvole se inače, dele na period od osam godina), ali da će biti dorađena tokom konkursa. “Niko iz Saveta ne može unapred da spekuliše ko će dobiti dozvolu, a ko neće, mi ni ne znamo ko će se prijaviti i ko će ispuniti uslove. Mi nismo ideološka komisija nego čuvari zakona, odnosno tu smo da ih primenimo... Svaki od emitera ima svoj fajl u RRA koji će biti dopunjen i kada ga članovi pročitaju na kraju, odlučiće”, kaže Cekić. Član Saveta RRA Vladimir Cvetković dodaje da svi kandidati treba da prođu kroz javni razgovor sa članovima ovog tela. BK, Pink, Art... Na konkretna pitanja da li će BK televizija dobiti dozvolu jer 53 odsto vlasništva nad ovom stanicom imaju firme u likvidaciji, da li će je dobiti TV Pink zbog ranije podrške režimu Slobodana Miloševića, da li stanice kao TV Art treba da budu povlašćene u plaćanju dozvola, članovi Saveta RRA su odgovorili da će u svakom pojedinačnom slučaju biti primenjeni zakoni i da o ishodu konkursa ne mogu unapred da "spekulišu". Po Cekićevim rečima, možda će tokom konkursa BK TV promeniti vlasničku strukturu, osim TV Pink ima i drugih stanica koje su pre petog oktobara podržavale bivši režim, a jedino što mogu da dobiju stanice koje insistiraju na sadržajima iz kulture, je popust od 20 odsto na cenu dozvole. "Ne treba praviti veštačku podelu na pre i posle petog oktobra", dodao je Cekić i napomenuo da će gledanost i slušanost biti samo jedan od kriterijuma za dodelu dozvole.