Home  /  Medijska scena  /  U fokusu

21. 01. 2006

KODEKSOM PROTIV MEDIJSKIH PROPUSTA

Prećutkivanje činjenica koje mogu presudno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je nedopustivo, kao i namerno iskrivljavanje činjenica ili iznošenje laži. Ukoliko izvor informisanja zahteva anonimnost, novinar to mora da poštuje, ali izmišljanje anonimnih izvora smatra se prekršajem etičkih normi. Ovo su neki od postulata koji se predlažu u nacrtu budućeg jedinstvenog kodeksa novinara Srbije čiji je tekst nedavno završila zajednička radna grupa Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Po rečima Nina Brajevića, predsednika UNS, uputiće ga najpre glavnim urednicima tridesetak najvećih štampanih i elektronskih medija u Srbiji od kojih očekuju sugestije. Oni, kaže, imaju posebne obaveze u tom pogledu kako prema javnosti, tako i prema poslodavcima i novinarima. Najvažnije je da budući kodeks prihvate redakcije, ali, pre nego što ove standarde profesionalnog ponašanja usvoje i skupštine novinarskih udruženja, predviđena je javna rasprava. Sadašnja verzija kodeksa ima više poglavlja koja se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od pritisaka, odgovornost novinara, odnos prema izvorima informisanja, poštovanje privatnosti, korišćenje časnih sredstava u radu, poštovanje autorstva i druge bitne segmente. Rukovodeći se iskustvima zemalja u kojima medijska samoregulacija ima dužu tradiciju, autori predlažu i formiranje saveta za medije posebnog autonomnog regulatornog tela koje bi pratilo kako se kodeks poštuje u praksi. Činili bi ga pretežno novinari koje bi na ta mesta predlagala novinarska udruženja. Ideja je, kaže Brajović, da sredstva za delovanje tog tela obezbedi država, kao što, recimo, obezbeđuje novac za rad antikorupcijskog saveta. I državi je u interesu da se u domaćim glasilima poštuju profesionalne norme što do sada šje uvek bio slučaj. Pored kodeksa, planira se i izrada posebnog praktikuma, neke vrste uputstva koje bi olakšavalo primenu kodeksa u raznim prilikama I situacijama, Posebno kada postoje dileme. Ceo posao oko toga, uključujući i formiranje medijskog saveta, trebalo bi da se okonča do sredine godine. Plan raspodele frekvencija Dugoočekivani Plan raspodele frekvencija dobio je saglasnost Ministarstva za kapitalne investicije čime su stvoreni neophodni preduslovi da se raspiše konkurs za nacionalne dozvole emiterima. Da je ministar Velimir Ilić potpisao ovaj tehnički dokument koji propisuje sa kojih kota i kojom snagom se može emitovati program potvrdio je za "Politiku" Momčilo Simić, pomoćnik ministra. U odnosu na akt koji je, kao zakonski predlagač, prosledila Agencija za telekomunikacije, u Ministarstvu za kapitalne investicije nije bilo suštinskih izmena u vezi sa frekvencijama ili lokacijama, već samo tehničkih dopuna i dodatnih preciziranja nekih definicija. Prema zakonskoj proceduri, posle usvajanja ovog dokumenta koji odgovara na pitanje koliko ima mesta u etru za domaće emitere a da se pri tome ne ometaju susedi, Republička radiodifuzna agencija u prilici je da raspiše konkurs za dodelu dozvola stanicama koje ispunjavaju uslove.

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs