Home  /  Medijska scena  /  U fokusu

14. 05. 2007

KABLOVSKI DISTRIBUTERI U SRBIJI

U Srbiji i Crnoj Gori je, pre stupanja na snagu zakonske regulative za ovu oblast, bilo oko 60 kablovskih distributera koji su emitovali piratske programe. Kada je počeo da se primenjuje nov Krivični zakon Republike Srbije posle odvajanja Crne Gore, gotovo 90 odsto kablovskih operatera prestalo je da emituje strane piratske programe u Srbiji, a u januaru ove godine Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), koja izdaje odobrenje za pružanje usluge distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže, samo do polovine meseca je dala zeleno svetlo za 20 kablovskih distributera. U sledećem krugu, Upravni odbor RATEL-a odlučio je da još 17 srpskih preduzeća ispunjava uslove za prenos radio i televizijskog programa preko kablovske distributivne mreže.

Zakon nije rigorozan

Da zakon nije naročito rigorozan, barem kada je reč o davanju dozvola za rad, potvrdili su nadležni u RATEL-u, te se da zaključiti da svako ko poseduje iole pristojnu tehniku za ovaj posao, može dobiti dozvolu za rad.

- Po zakonu, svako ko namerava da pruža takvu vrstu usluga, može da konkuriše i dobije odobrenje. Distributeri, naravno, moraju imati definisan ugovor sa svojim korisnicima, moraju priložiti tehničko rešenje sistema koji će koristiti - izjavio je za LINK direktor Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije RATEL-a dr Milenko Cvetinović.

On kaže da su distributeri dužni da u roku od godinu dana, od dobijanja dozvole, obezbede opremu koja zadovoljava propisane tehničke standarde. U suprotnom, RATEL operaterima oduzima dozvolu za rad. Pravilnik RATEL-a o uslovima pružanja usluga distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže propisuje teničke uslove koji su definisani preporukama više međunarodnih organizacija i domaćim i evropskim standardima. Kablovski distributeri, kojima se dozvole izdaju na pet godina, dužni su da RATEL-u podnesu izveštaj o svom poslovanju svakih šest meseci.

Dozvole televizijama izdaje i RRA

Dozvole za emitovanje pojedinih televizijskih programa izdaje i Republička radiodifuzna agencija (RRA).

- Politiku prema kablovskim televizijama još uvek nismo definisali, jer čekamo da nam RATEL dostavi spisak registrovanih kablovskih distributera, a potom ovi moraju da nam dostave spisak programa koje će da emituju, što naša Agencija odobrava - kaže član Saveta RRA Slobodan Đorić.

On podseća da je RRA odobrila emitovanje preko kablovske distributivne mreže za šest beogradskih i pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću i televiziji koja ima pokrajinsku frekcenciju. Đorić napominje da te televizije imaju pravo da emituju program preko kablovske mreže, te da im saglasnost Agencije nije ni potrebna.

Osim navedenih televizijskih stanica, građani Srbije preko kablovskog distributivnog sistema mogu da gledaju i program medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije. S obzirom na to da za pomenutu televiziju građani redovno plaćaju pretplatu, preko računa za električnu energiju, a pošto njihov program gledaju i preko kablovskog sistema, koji takođe plaćaju, postavlja se pitanje da li je opravdano da jedan program poreski obveznici u Srbiji plaćaju duplo.

- Kablovske televizije građani plaćaju zbog 90 odsto programa koje mogu da gledaju, a pretplatu za RTS plaćaju, jer je tako zakonom propisano. To što se program RTS emituje i preko kablovskog distributivnog sistema je, da tako kažem, određena mera bezbednosti. Naime, ukoliko se desi da se, zbog kvara, program RTS-a ne vidi u onim domovima koji ga gledaju preko običnih antena, građani program javnog servisa mogu pratiti preko kablovskog ditsributivnog sistema - objasnio je Đorić.

BBC-u treba saglasnost RATEL-a

Za reemitovanje programa stranih televizija poput, BBC, SNN, Eurosporta i drugih, preko domaćeg kablovskog distributivnog sistema, takođe je obavezno potpisivanje ugovora između kablovskih distributera i korisnika njihovih usluga.

- Zakon nas obavezuje da za svaki program koji reemitujemo imamo dozvolu RATEL-a. Kada je reč konkretno o stranim televizijama, a to se odnosi i na sve ostale naše korisnike, potpisujemo ugovore sa njima, i to ili sa direktnim vlasnicima autorskih prava ili sa predstavnicima tih TV stanica u Srbiji. Te ugovore dostavljamo RATEL-u i nakon dobijanja njihove dozvole počinjemo da reemitujemo program pomenutih televizija - objasnio nam je direktor opštih poslova KDS-a Zoran Đorđević.

Odabir programa koje će reemitovati zavisi isključivo od njegove gledanosti, kaže Đorđević i dodaje da KDS zbog toga redovno sprovodi istraživanja i anketira gledaoce, ne bi li dobio jasnu sliku o gledanosti i opravdanosti postavljanja određenog kanala u njihov distributrivni sistem. On je rekao da najgledanije kanale, kao što su BBC, CNN, EuroNews, Cartoon network, Discovery, Animal planet i druge, postavljaju u najoptimalnije delove opsega kablovske mreže, kako i građani koji imaju starije TV uređaje, ne bi bili uskraćeni za gledanje tih programa.

Skremblovanje ne može tek tako

Poznato je da je prošle godine Antipiratska asocijacija, kojoj su se pridružile i RTS, RTV Pink i TV B92, tražila da se sa programa kablovske televizije "skinu" hrvatske i bosanske televizije, jer su smatrali da su srpske televizije oštećene u situacijama kada, na primer, domaća i strana televizija emituju isti film u istom danu.

Čelnici domaćih televizija tada su svoju borbu opradavali činjenicom da one gube velike iznose na ekskluzivnosti, "koju na kraju preuzme neka od pomenutih stranih televizija, koja se prenosi preko kablovske mreže". Tada je direktor TV B92 Veran Matić napominjao da je jedino rešenje skremblovanje programa. Ove godine, recimo, tokom emitovanja reality show "Veliki brat", gledaoci u Srbiji to su i doživeli, pa tako nisu mogli da gledaju istu tu emisiju na hrvatskom RTL-u. Barem je tako bilo u početku, u gotovo svim mestima u Srbiji, da bi se kasnije desilo da su pojedini gledaoci u nekim gradovima ipak mogli da gledaju uporedo i "Velikog brata" i "Big brothera".

Komentarišući ovakav način rešavanja problema ekskluzivnosti i konkurencije na medijskom tržištu, Slobodan Đorić napominje:

- Za skremblovanje programa stranih televizija u kablovskom sistemu u Srbiji neophodna je dozvola RRA.

Nelojalna konkurencija u Crnoj Gori

Direktor crnogorske televizije TV Montena Đuro Vučinić govoreći o radu i funkcionisanju kablovskih televizija u Crnoj Gori, kaže da se preko kablovske distributivne mreže emituje program samo četiri lokalne televizije i programi javnog servisa Crne Gore.

On je, komentarišući nelojalnu konkurenciju na tržištu kablovskih distributera u Crnoj Gori, rekao da je na konkursu za dobijanje dozvola za emitovanje programa jedan kablovski operater dobio pravo da pokriva sve opštine u Crnoj Gori, a ima ih ukupno 21, dok je drugi po redu dobio 15 opština.

Međusobno izmirivanje računa

Milenko Cvetinović iz RATEL-a kaže da su kablovski distributeri, prema Pravilniku o visini naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja, u obavezi da Agenicji plate 0,2 odsto od ukupnog prihoda ostvarenog u poslovnoj godini, za koju plaćaju naknadu.

- Taj novac koristimo za finansiranje rada i funkcionisanje Agencije, jer smo mi nebudžetska ustanova - rekao je Cvetinović. Pravilnik propisuje da su distributeri dužni da za pružanje usluga kablovske distributivne mreže za distribuciju radio i TV programa, za prvu godinu izdavanja licence plate 30.000 dinara na svakih 500 pretplatnika, na godišnjem nivou. RATEL ima pravo, prema Zakonu o telekomunikacijama, da kontroliše cene usluga najvećim operaterima, koji u ovom trenutku pokrivaju više od 20 odsto ukupnog tržišta.

- RATEL procenjuje opravdanost strukture troškova i ako ustanovi da visina cene usluga nije opravdana, može da donese odluku da Agencija definiše cenu - kažu u RATEL-u.
 
Cene skočile za preko 500 odsto

Inženjer elektrotehnike Dejan Popović i poznavalac problematike u vezi sa funkcionisanjem kablovskog distributivnog sistema u Srbiji, podseća na to kako su kablovski distributeri počeli da uvode kablovske televizije u stanove građana u Srbiji.

- Desilo se to da su se izvesni pojedinci dogovorili o podeli tržišta, te je svako uzeo svoju zonu, ušli su u stanove i ponudili ljudima da im za svega 90 dinara uvedu kablovsku mrežu. Međutim, nakon toga, u veoma kratkom roku, ta cena vrtoglavo je porasla, pa sada tu istu uslugu plaćamo famoznih 455 dinara, što je skuplje i od televizijske pretplate - kaže Popović.

S druge strane, Dragan Ćirić iz Agencije , zadužene za PR SBB, koji je i jedan od najvećih kablovskih distributera u Srbiji, tvrdi da Srbija ima najjeftiniju uslugu kablovske televizije u regionu.

- U Rumuniji, Bugarskoj i BiH se cene mesečne nadoknade za kablovsku televiziju kreću od 6,5 do 12 evra za približno isti ili manji broj kanala. Ukoliko analiziramo našu i njihovu ponudu po sadržaju, veoma je jasno koliko su naši korisnici povlašćeni jer SBB, u osnovnoj ponudi, ima čak 3 filmska kanala, dok kod naših komšija to treba posebno da platite. Isto važi i za specijalizovane sportske kanale - kaže Ćirić.

On je takođe objasnio da na rast cena njihovih usluga utiču pre svega kretanje evra, zatim obogaćivanje ponude kanala i jačanje službe za održavanje sistema.

Dejan Popović smatra da koncept kablovskog sistema u Srbiji nije najsretnije osmišljen i sumnja da . On podseća da bi RATEL i Komisija za zaštitu konkurencije trebalo ozbiljno i studiozno da razmotri monopol koji postoji na tržištu kablovskih distributera, te da tu oblast što hitnije uredi.

Popović očekuje da će se situacija na polju kablovskih mreža u Srbiji razvijati sličnim tempom kao što je to bilo, od devedesetih godina, na televizijskom tržištu, dok nije počeo da se primenje nov Zakon o radiodifuziji.

Dragan Ćirić se slaže sa konstatacijom da u Srbiji postoji monopol, no ipak napominje da SBB nije monopolista, kao što se često može čuti u javnosti.

- Tržište kablovskih operatora u Srbiji je slobodno i mi smo našu poziciju obezbedili isključivo kvalitetom naše usluge. Ako ste najveći, nikako ne znači da ste monopolista već da ste najbolji i da vas svi traže. To je isto kao kada bismo Koka Kolu nazvali monopolistom jer se pije u svim kafićima u Srbiji - kaže Ćirić.

Srbija ima 40 legalnih distributera

Kablovski distributeri koji su do sada ispunili uslove za dobijanje dozvole za rad u Srbiji su:

"Serbia Broadband - Srpske kablovske mreže" iz Kragujevca, Preduzeće za kablovsku distribuciju interaktivne kablovske objedinjene mreže I. "Kom" d.o.o. i "Pogled Blue" d.o.o. obe iz Niša, "Artel" d.o.o. iz Aranđelovca, "K.T.L." d.o.o. iz Loznice, potom "Bivalent" d.o.o. iz Sombora, SZR "Bata" iz Boljevca, MZ Banatski Karlovac, KTS "Duga Net" d.o.o. iz Čačka. U istom krugu dozvole su dobili i "AV COM" d.o.o. i "Pogled MSM" d.o.o. obe iz Beograda, potom "Pogled telekomunikacije" iz Niša, "Kabal +" d.o.o. iz Leskovca, "Alzoveđo" d.o.o. iz Beograda, "Kopernikus Tenology" d.o.o. iz Novog Beograda, O.D. "KDS Caričin grad" iz Lebana, "Pan Sat" d.o.o. iz Sente, "Kabel Groups 85" iz Čačka, "Kablkom" d.o.o. iz Beograda. Na sednici Upravnog odbora RATEL-a, koja je održana u februaru, odlučeno je da dozvole dobiju i "Sabotronik" d.o.o. iz Sente, "Satel" iz Bora, "Vaps" i "Ignet kd sistem", oba iz Bariča, "Vidra" iz Bečeja, "Lotel kable" d.o.o. iz Loznice, "JM Oskar" d.o.o. iz Kuršumlije, "Limes telekomunikacije" d.o.o. iz Despotovca. Upravni odbor RATEL istu odluku doneo je i za "Panelkatv" d.o.o. Ritopek, "Sat-Trakt" d.o.o. Bačka Topola, "Telenet" d.o.o. Priboj, "Elektron" Negotin, KDS Novi Sad, KM Kovin Skorenovac, "Kabel-Johan" d.o.o. Leskovac, "Jotel" d.o.o. iz Niša, "Radijus vektor" i "Masko" iz Beograda. U martu je Upravni odbora RATEL-a doneo odluku o dodeli dozvola za STUR "Čarli" Radovanka Kragović PR, iz Raške, DOO "EI EKOS-EDS" iz Niša, DOO za kabliranje export-import "Sat - sistem" iz Bele Crkve, Preduzeće za promet usluge "Kopernikus" iz Ljiga i Preduzeće za inženjering, promet i usluge "Skynet - plus" d.o.o. iz Jagodine.

Izvor: Link, 14.05.2007.

Autor: SANJA IGNJATOVIĆ


 

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs