19. 09. 2008

DO AVGUSTA 35 NAPADA NA NOVINARE

Broj napada na medijske poslenike je u porastu i najveći je od 2000. godine. – Do suda stigne između 10 i 15 odsto evidentiranih slučajeva

Beograd, 19.09.2008. (Politika) - Do početka avgusta zabeleženo je 35 napada na novinare u Srbiji, čime je uveliko premašen „godišnji bilans” iz 2007. kada su registrovana 22 slučaja u kojima su mete bili novinari, fotoreporteri, snimatelji. Povrede glave udova, rebara, psovke i vređanja kao i uništavanje opreme ili sprečavanja u obavljanju posla neprijatnosti su sa kojima se suočavaju medijski poslenici, navodi se u najnovijem izveštaju Udruženja novinara Srbije.

– Izveštajem su obuhvaćeni direktni fizički napadi i povređivanja, slučajevi lomljenja opreme snimatelja i fotoreportera i ozbiljne direktne ili telefonske pretnje koje smo procenili kao realne. Povećan broj napada desio se, recimo, u vreme protesta zbog samoproglašenja države Kosova kao i na protestima povodom hapšenja Radovana Karadžića. Incidenti govore i o niskom stepenu svesti onih koji takve skupove organizuju i koji su dužni da ih obezbede, a takve manifestacije, neretko, pretvaraju se u otvoren lov na fotoreportere, novinare i snimatelje. Međutim, i kad bismo izuzeli ta dva događaja, broj napada na novinare je u porastu i najveći je od 2000. godine jer je u proseku beleženo godišnje 20 do 25 napada – kaže za naš list Nino Brajović, predsednik UNS.

Pre podacima ovog udruženja, sudski postupak je pokrenut tek za 10 do 15 odsto napadača. Brajović podseća da je ove godine otkrivena tek nekolicina napadača. Kada je na bazenu u Zaječaru u julu ubijen Saša Stojković, trojica njegovih prijatelja napali su zaječarske novinare koji su izveštavali o tom događaju. Otkriveni su i kažnjeni sa po 60 dana zatvora. Pronađen je i napadač koji je ozbiljno povredio Boška Brankovića, snimatelja TV B 92 na mitingu podrške Karadžiću. Branković je napadnut dok je snimao kolegu fotoreportera „Foneta” kome su učesnici istog skupa nešto ranije razbili fotoaparat. Postupak je na sudu.

Medin Halilović, novinar TV Novi Pazar, dobio je potres mozga posle „susreta” sa kriminalcem povratnikom koji ga je, posle pretnje ubistvom, fizički napao na ulici. Brzom akcijom policije napadač je otkriven. Da li će se na sudu naći i osobe koje su Ivani Milić, novinaru, i Edisu Klimenti, snimatelju TV „Jedinstvo” iz Novog Pazara, pretili „klanjem” ako objave materijal o bespravnoj gradnji – još je nepoznato. Brajović kaže da u mnogim slučajevima počinioci ostaju neotkriveni, posebno kada se radi, recimo, o telefonskim pretnjama.

Još nije poznato ko je prošle godine podmetnuo bombu na prozor stana Dejana Anastasijevića, novinara „Vremena”, ali ni ko je u februaru ove godine bacio eksplozivnu napravu na prostorije beogradskog TDI radija. Sudski postupak nije pokrenut, recimo, ni protiv napadača na fotoreportera „Blica” Jovana Jarića kome je uništena oprema dok je u aprilu pokušavao da fotografiše ugostiteljski objekat „Kolašinka”. Oliver Nikolić, novinar „Kurira”, uhapšen je i pet i po sati proveo u pritvoru kada je u Komercijalnoj banci u Beogradu pokušavao da proveri podatke o poslovanju, a i dalje nije poznato zbog čega je priveden. Niko nije odgovarao ni za incident kada su Rajku Kovačeviću, dopisniku Tanjuga, oduzeti novinarska legitimacija, lična karta i fotoaparat dok je izveštavao o teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Novi Sad–Subotica. Bez kazne je prošao i muškarac koji je u junu povredio vrat i rebra Bojanu Dakiću, snimatelju TV Novi Sad, dok je na Ribarskom ostrvu snimao materijal za vremensku prognozu.

Na udaru nasilnika našli su se i strani novinari. Džastina Velu, američkog fotoreportera, pretukla je grupa nepoznatih mladića u kafiću u ulici Kneginje Zorke. Tri slomljena rebra „zaradio” je Dirk van Viser, holandski fotoreporter, dok je snimao februarske demonstracije u blizini američke ambasade, a na istoj lokaciji pretučeni su i Andrej Fjodorov i Anrej Pavlov iz ruske TV „Rusija danas”. Spisak ovogodišnjih nasrtaja na novinare time nije zaključen.

Zbog rastućeg broja napada, Brajović kaže da je neophodna izmena zakonodavstva kako bi se obezbedila stroža kaznena politika za ovakve slučajeve. Pravnici UNS-a smatraju da je jednostavnije da se krivično delo napada na novinare unese kao dopuna u Zakon o javnom informisanju nego da se eventualno čeka promena Krivičnog zakonika. Udruženje je sačinilo predlog po kome bi onaj ko napadne ili preti da će napasti novinara (urednika) u vršenju novinarske dužnosti mogao da bude kažnjen zatvorom do tri godine. Za nanete lake telesne povrede ili pretnju oružjem izvršilac bi – po ovom predlogu, mogao da bude kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.

Kako su sve češće pojave da se pojedinim novinarima ili redakcijama uskraćuje pravo da prisustvuju konferencijama za štampu, dakle javnim događajima, ili proizvoljno uskraćuju akreditacije, Brajović smatra da i takvo ponašanje treba kvalifikovati kao prekršaj.