25. 09. 2008

PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI USKORO U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI

Beograd, 25.09.2008. (Glas Javnosti) - Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće uskoro, možda i naredne nedelje, o predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U kakvom će obliku taj tekst biti usvojen zavisi od volje predlagača (Vlade Srbije) i poslanika da uvaže brojne primedbe koje su na taj zakon stigle. Najglasnije su one koje su podneli Saša Janković, republički zaštitnik građana (ombudsman), i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je i zadužen za nadgledanje njegovog sprovođenja.

Taj zakon je jedan od onih koje naša zemlja treba da usvoji kako bi došla na belu šengen listu.

Pravo na kopiju

Predlog zakona pripremila je prethodna vlada, a nova je vratila u skupštinsku proceduru u neizmenjenom obliku. U zakonu je posebno uređen postupak za obradu naročito osetljivih podataka, u koje spadaju podaci o nacionalnoj pripadnosti, rasi, polu, veroispovesti, političkom ili drugom uverenju, sindikalnom članstvu, zdravstvenom stanju, primanju socijalne pomoći, žrtvi nasilja, osudi za krivično delo i seksualni život. Osoba čiji se podaci obrađuju može da zahteva obaveštenje o izvoru podataka o sebi i svrsi prikupljanja. Može tražiti kopiju, audio, video i digitalnu, kao i brisanje ukoliko nije jasna svrha obrade ili je urađena na nedozvoljen način. No, ta prava mogu biti uskraćena ukoliko bi njihovo davanje ozbiljno ugrozilo nacionalnu i javnu bezbednost, privredni ili državni interes.

Prikupljeni podaci dostavljaju se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji uspostavlja i vodi Centralni registar, a mogu se iznositi iz Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica. Ukoliko ga poslanici usvoje, zakon će se primenjivati od 1. januara iduće godine.

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić oglasio se odmah naglasivši da predlog „sadrži i pojedine odredbe koje mogu predstavljati osnov za revitalizovanje, pa čak i potpuno izigravanje zaštite podataka o ličnosti“.

- To se, pre svega, odnosi na odredbu stava 2 član 45 koja, pored ostalog, predviđa mogućnost da se, od strane organa bezbednosti, iz vrlo „rastegljivih“ razloga, organu nadležnom da obezbeđuje zaštitu podataka o ličnosti može uskratiti mogućnost uvida u te podatke, zbirke podataka, dokumentaciju, pa čak i prostorije - kaže Šabić. On dodaje da se „proklamuje zaštita, a onda nekome ostavlja mogućnost da na osnovu neke sopstvene procene tu zaštitu otklanja“.

Da bi se takve i slične moguće „zloupotrebe“ sprečile, republički ombudsman Saša Janković podneo je skupštini 15 amandmana na predloženi tekst zakona.

„Samo da vide“

- Nije u pitanju nikakvo izbegavanje zaštite interesa nacionalne bezbednosti. Naprotiv, ali u takvim situacijama mora postojati efikasna i potpuna zaštita prava građana - kaže Janković i dodaje da se nada da će vlada doći do zaključka da su amandmani kvalitetni i da će se sa njima saglasiti.

Snežana Malović, ministar pravde u Vladi Srbije, saglasna je sa ombudsmanom Jankovićem da je neophodno unaprediti pojedina rešenja iz predloženog zakona, a njeno ministarstvo priprema niz mera, kojima će biti stvoreni uslovi za poštovanje prava građana, koje im garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Sa druge strane, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, smatra da je neophodno i svrsishodno da zakon ograniči pristup informacijama u slučajevima nacionalne i javne bezbednosti, kao i istražnog postupka za krivična dela.

- Veoma je važno, neophodno i svrsishodno da u predloženom zakonu koji je u skupštinskoj proceduri ostane član 45 koji se odnosi na prava pristupa i uvida u podatke poverenika za informacije od javnog značaja. To ograničenje je neophodno jer štiti javnu i nacionalnu bezbednost, odbranu države i pretkrivični postupak koji se tiče istrage i gonjenja za krivična dela - kaže Zorić.

Podršku amandmanima ombudsmana uputilo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Transparentnost Srbija i druge nevladine organizacije.