15. 10. 2008

OGRANIČENA PRAVA POVERENIKU ZA INFORMACIJE

Beograd, 15.10.2008. (Danas) - Razmatranjem amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka ličnosti poslanici Skupštine Srbije juče su nastavili rad.

Na ovaj predlog zakona podneta su 32 amandmana, a Vlada i skupštinski zakonodavni odbor prihvatili su 11 amandmana, od čega sedam koje je podneo zaštitnik građana i kojima se obezbeđuje efikasnija i potpunija zaštita podataka o ličnosti. Nije prihvaćen amandman zaštitnika građana i poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja kojim se traži da se povereniku omogući pravo pristupa i uvida u sve podatke bez ograničenja, odnosno da organ koji obrađuje podatke ne može sam da ograničava pravo poverenika na informacije koje se tiču nacionalne bezbednosti.

Prihvaćen je predlog poslanika kojim je predloženo da se „predsednik Vrhovnog kasacionog suda pita u takvim slučajevima“. Amandmanom je precizirano da je rukovalac podacima dužan da u roku od osam dana od dostavljanja zahteva poverenika zatraži mišljenje predsednika VKS o razlozima za ograničavanje prava na uvid, a predsednik Suda je u narednih osam dana dužan da dostavi mišljenje rukovaocu podacima. Takođe, rukovalac podacima je obavezan da u roku od osam dana obavesti poverenika za informacije o mišljenju predsednika Suda.

- Vlada je prihvatila ovaj amandman, jer smatramo da je on u skladu sa međunarodnim dokumentima. Na taj način se obezbeđuje da odluka ne bude samo na organu koji takvu vrstu dokumenta poseduje, većda se mora zatražiti mišljenje organa koji je potpuno nezavisan, a to je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, objasnila je juče ministarka pravde Snežana Malovići dodala da se amandman odnosi na dokumenta koja se tiču nacionalne bezbednosti, pretkrivičnog i krivičnog gonjenja.

Malovićeva je naglasila i da međunarodna dokumenta, kao što je Evropska konvecija o automatskoj obradi podataka o ličnosti i Direktiva evropskog parlamenta, takođe, predviđaju izvesna organičenja pristupa dokumentacije, ali i dvostepenost u odlučivanju.

Zaštitnik građana Saša Jankovićobjasnio je da Odbor nije prihvatio amandman koji je on predložio i kaže „da organ koji obrađuje podatke ne može odlučiti sam i da ograniči pravo Poverenika za informacije od javnog značaja koje se tiču nacionalne bezbednosti.“

- Međutim, na predlog jednog poslanika Odbor je prihvatio, a Vlada se saglasila sa amandmanom koji praktično taj princip u potpunosti poštuje - rekao je Janković, navodeći da je uvedena obaveza da se u takvim slučajevima pita predsednik Vrhovnog kasacionog suda. On je rekao da nema razloga da sumnja da će poverenik uvažavati mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije na onom ko prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti da odluči da li će ti podaci biti dostupni ili nedostupni povereniku većto radi drugi organ, smatra zaštitnik građana.

Upitan šta to konkretno znači za medije, da li će i oni moći da dobiju informacije koje traže, Janković je rekao da postoje informacije koje ne mogu da idu u javnost ili ne mogu da idu u javnost u momentu u kojem to javnost očekuje.

- Suština tog amandmana jeste ta da kada postoje razlozi zbog kojih se o građaninu o kojem se prikupljaju podaci, ne može otkriti da se to čini i da postoji organ koji će oceniti da li se u tom momentu prikupljanje i obrada podataka rade u skladu sa zakonom - objašnjava ombudsman i dodaje da je Odbor za pravosuđe smatrao da u takvim slučajevima to ne treba da radi poverenik, većpredsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Poslanici Skupštine Srbije ocenili su tokom prepodnevne rasprave da bi zakon o zaštiti podataka o ličnosti trebalo precizirati amandmanima kako bi se sprečile zloupotrebe. Čulo se i to da je Vlada trebalo da prihvati one amandmane kojima bi pojedina rešenja bila potpunije definisana.

Meho Omerović, poslanik ZES-SDP, zatražio je da se usvoje amandmani Zašititnika građana kojima bi se precizirale odredbe o ograničavanju prava ličnosti na uvid u podatke, jer u predloženim odredbama ima suviše „opštih mesta“ koja omogućavaju zloupotrebe. On je rekao da SDP podržava donošenje ovog zakona, jer će građanima omogućiti pravo da znaju da li se o njima vode podaci i da li su on tačni i svrsishodni. Zoran Ostojić, poslanik LDP, rekao je da se zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne može primenjivati bez zakona o klasifikaciji, odnosno tajnosti informacija, a poslanici SRS rekli su da zakon ima mnogo nedostataka i nedorečenosti, kao i da bi tekst bio poboljšan njihovim amandmanima. Oni su, takođe, zamerili što je Vlada prihvatila samo neke od amandmana zaštitnika građana, smatrajući da bi prihvatanje i ostalih doprinelo kvalitetu zakona.

Ubuduće dodatak u nazivu funkcije

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti uređena je zaštita podataka o građanima, obrada i korišćenje ovih podataka, kao i prava građana na uvid u svoje lične podatke. Predlogom zakona propisana su i ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, kao i obezbeđenje podataka. Centralni organ koji će se baviti zaštitom podataka biće Poverenik za informacije od javnog značaja, koji će se ubuduće zvati poverenik za informacije i zaštitu podataka ličnosti.To će biti samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju svoje nadležnosti.