Home  /  Medijska scena  /  Arhiva vesti do septembra 2011.

10. 11. 2008

GUŽVA U ETRU IZNAD SRBIJE

Za tri godine RRA će izdati 450 dozvola za emitovanje programa

U većini slučajeva, odluke Saveta su bile jednoglasne. Međutim, bilo je i nepravdi, ali se njihovo poreklo ne može identifikovati, pošto je glasanje tajno

Beograd, 10.11.2008. (Danas) - Republička radiodifuzna agencija je u protekla dva meseca uručila 56 rešenja o zabrani emitovanja programa radio i televizijskim stanicama širom Srbije. Ipak, mnogi mediji i dalje nisu prestali sa emitovanjem programa, iako je to zakonska obaveza. Inače, kazne za pirate se kreću od 300. 000 do milion dinara.

Slobodan Đorić, član Saveta RRA, kaže za Danas da će se reprizni konkurs za regionalne, beogradske i lokalne emitere okončati do kraja ove godine i objašnjava da se „vrata etra“ zatvaraju sve do digitalizacije radiodifuzije, osim za pojedine slučajeve.

- Tokom ove tri godine biće izdato 450 dozvola. U većini slučajeva, odluke Saveta su bile jednoglasne. Bilo je i nepravdi, ali se njihovo poreklo ne može identifikovati, pošto je glasanje tajno. I u Planu raspodele radiofrekvencija, bilo je grešaka. Takav slučaj je sa Svilajncem i još nekim opštinama, ali to ćemo sa RATEL-om ispraviti narednih meseci. Između prava i pravde, Savet se ponekad, nažalost, morao prikloniti prvome - ukazuje Đorić.

Kada je reč o izmenama Zakona o radiodifuziji, naš sagovornik objašnjava da to neće dovesti u pitanje izdate dozvole za emitovanje ili u etar uvesti nove emitere, „jer tamo više nema mesta“. Prema njegovim rečima, izmene Zakona mogu da izdvoje RTS i RTV iz važeće zakonske regulative, da promene strukturu Saveta RRA, da potvrde ili ponište privatizaciju lokalnih javnih servisa, da promene odredbe o monitorningu i sankvijama ukoliko za sve to ima valjanih razloga.

- Međutim, izmenama ovog Zakona ne može se uspostaviti jedinstveno organizovani emisioni sistem, niti pristupiti digitalizaciji radiodifuzije - naglašava Đorić.

On ističe da Savet RRA ni po koju cenu ne sme izgubiti bitku protiv pirata u etru, „jer bi se u suprotnom vratili u vreme medijskog haosa“. Kako dodaje, RRA i RATEL vode „lov“ na pirate, koji menjaju lokacije predajnika, adrese..., a za sada je spremno oko 60 prijava.

- Deo je već upućen sudu na postupanje, a kazne su od 300. 000 do milion dinara - navodi Đorić.

Jedna od televizija koja nije dobila dozvolu za emitovanje programa jeste i TV Svitel iz Svilajnca, pa je tako ovaj grad ostao bez svog tv kanala.

Mirolsav Starinac, direktor ove tv stanice, kaže za Danas da se TV Svitel nije prijavila na konkurse za dobijanje dozvole, jer je već bilo predviđeno da Svilajnac bude lokalno pokriven na 32. kanalu. Međutim, preraspodelom frekvencija TV Sat iz Požarevca je dobila kanal za emitovanje programa.

- Nadležnim institucijama smo uputili inicijative opština Batočina, Svilajnac, Rača, kao i Demokratske stranke i G 17 plus da naša televizija treba da dobije frekvenciju. Iz RATEL-a smo dobili odgovor da je RRA nadležna za raspisivanje konkursa. Nakon toga, iz RRA smo dobili predlog da TV Svitel pronađe tehničko rešenje, što smo mi i učinili. Naši stručnjaci predložili su da na 44. kanalu TV Svitel emituje svoj program, ali iz RATEL-a nisu odgovorili na naš predlog. Kasnije, RATEL nam je poslao dopis da će do promena možda doći po realizaciji svih konkursa za dobijanje dozvola - objašnjava Starinac.

Naš sagovornik ističe da će se svim dozvoljenim sredstvima boriti da TV Svitel dobije dozvolu za emitovanje programa, „kako bi greška bila ispravljena“.

Vuk Mirković, glavni i odgovorni urednik Radija Kosmos iz Lazarevca, koji takođe nije dobio dozvolu za emitovanje programa i čija su vrata „zapečaćena“ pre nekoliko dana, objašnjava za Danas da je ta radio stanica do 1. septembra, kada su morali da prekinu sa radom, imala 15 zaposlenih.

- Trenutno nas je pet, jer smo morali da otpustimo devetoro radnika - kaže Mirković i dodaje da je 8. septembra Kosmos ponovo počeo da emituje program, iako je stiglo rešenje o gašenju te radio stanice. Međutim, kako kaže, prošle nedelje su predstavnici RRA „zapečatili vrata“ radija, iako su se do poslednjeg časa nadali da će RRA promeniti odluku i dodeliti im frekvenciju. Prema njegovim rečima, radio Kosmos se po kvalitetu izdvaja od drugih stanica, jer mu je program veoma raznolik, od servisnih i informativnih emisija do sportskog programa.

Naš sagovornik naglašava da se zbog nedobijanja dozvole za emitovanje programa obratio svim nadležnim institucijama, predsedniku i Vladi Srbije, kao i RRA i RATEL-u, „ali sve je bilo uzalud“.

Digitalizacija će doneti konkuretnost

„U sadašnjem analognom sistemu distribucije ima oko 1.200 televizijskih i preko 800 radijskih kanala, odnosno oko 2.000 frekvencija koje su verifikovane Planom raspodele, koji donosi Ministarstvo telekomunikacija. Prelaskom na digitalnu difuziju, taj broj se može uvećati na 10. 000, a broj mogućih emitera, po sadašnjim propisima, mogao bi da bude veći od dve hiljade. Takvu invaziju srpsko medijsko i oglasno tržište ne bi izdržalo, a postojeći emiteri bi bili ugušeni navalom domaće i strane konkurencije. Sadašnji legalni emiteri ne treba da strahuju od gubitka dozvole, već od moguće navale novih konkurenata na njihovo oglasno tržište“, ističe Slobodan Đorić.

*****

Više informacija:

Preuzmite tekst o komercijalnoj održivosti medija na prezasićenom srpskom medijskom tržištu ovde

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs