10. 12. 2008

POVERENIK ZA INFORMACIJE O KLASIFIKACIJI TAJNIH PODATAKA

ŠABIĆ: VOLEO BIH DA JE BIA KAO VBA (original naslov)

Srbija je među poslednjim zemljama Evrope koja nema savremeni zakon o klasifikaciji tajnih podataka

Beograd, 10.12.2008. (Politika) - Bezbednosnoinformativna agencija, veštim pravnim manevrom, u odgovoru na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava izbegla je da dostavi podatak o tome koliko je ljudi prisluškivano tokom 2005. godine, što je pomenuta nevladina organizacija tražila u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac doneo je suprotnu odluku – ukinuo je tajnost sa dokumenata Vojnobezbednosne agencije koja je odgovorila na zahtev iste nevladine organizacije i objavila podatak da je tokom 2007. po osnovu naredbi nadležnog istražnog sudije primenila mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora, komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja prema 35 osoba.

Tragom ove informacije, želeći da saznamo šta su, po važećem zakonu, tajne informacije, razgovarali smo sa Rodoljubom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja, koji tvrdi da BIA godinama ignoriše svoje obaveze, kao i da je odnos ove službe prema nalozima poverenika i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „hronično problematičan”.

– Što se tiče neizvršenog naloga poverenika, BIA je kao opravdanje navela formalni razlog – da ne postoji poseban dokument koji sadrži podatak o broju prisluškivanih u 2005. godini.

Ako ne postoji dokument, oni po ovom zakonu nisu dužni da ga prave. To je tačno, ali bih više voleo da su postupili kao VBA – izjavio je juče Šabić za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, u Srbiji nije na pravi način zakonski regulisano šta je zapravo tajna informacija.

– Srbija je uz Crnu Goru valjda poslednja zemlja Evrope koja nema savremen zakon o klasifikaciji tajnih podataka, koji bi na konzistentan način dao odgovore na sva pitanja u vezi sa tajnošću informacija, stepenovanjem tajnosti, načinom utvrđivanja, razlozima i obrazloženjima, nadležnošću, kontrolom, mogućnošću opoziva i drugim pitanjima u vezi sa tim. Umesto jednog konzistentnog zakona, mi imamo konglomerat od više stotina zakona i podzakonskih akata, uglavnom starih, prevaziđenih, čak i kontradiktornih, sa svim mogućnostima zloupotreba i drugih štetnih posledica koje iz toga proizlaze. Više puta sam upozoravao i vladu i skupštinu da je krajnje vreme da ovu oblast uredimo na savremen način, nažalost, za sada bez efekta – objašnjava naš sagovornik.

Razlog zbog koga ovo pitanje još nije rešeno, po njegovom mišljenju, jeste odsustvo svesti o tome koliko veliku štetu kao društvo trpimo zbog toga što se u odsustvu reda, ostavlja mogućnost mnogima da iza „tajni” koje ustanovljavaju bez kriterijuma i proizvoljno kriju od javnosti stvari koje ne bi smele – od nesposobnosti i odsustva rezultata, preko zloupotreba pa do kriminala i korupcije.

– Drugi razlog jeste evidentno odsustvo političke volje da se ovo pitanje uredi. Neko u održavanju haosa prepoznaje svoj interes. Kad iz civilnog sektora stigne odgovarajuća inicijativa, ona ne bude čak ni razmatrana – ocenjuje Šabić.

Da se građanske inicijative često zanemaruju, svedoči Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava, članice Koalicije za slobodu pristupa informacijama. Naime, nevladine organizacije, učlanjene u ovu koaliciju, u decembru 2007. godine uz pomoć 72.000 potpisa građana pokrenule su inicijativu u Narodnoj skupštini za usvajanje predloga zakona za izmenu i dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Predloga zakona o klasifikaciji informacija. Međutim, još nisu dobili zvanično obaveštenje od skupštine, niti odgovor na zahtev o utvrđivanju verodostojnosti potpisa građana iz MUP-a.

– Iz Narodne skupštine smo neformalno saznali da građanska inicijativa nije stavljena na dnevni red, jer su naši predlozi zakona izgubljeni – kaže Popović, dodajući da je neverovatno da neko ignoriše 72.000 ljudi koji su stali iza zakonskog teksta.

Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da se, u ovom slučaju „nestanka” građanskih inicijativa, po svemu sudeći, radi o birokratskoj indolenciji, nerazumevanju i potcenjivanju značaja inicijativa građana. Inače, po zakonu, informacija od javnog značaja je svaki podatak nastao u radu, ili u vezi s radom, organa javne vlasti koji je sadržan u nekom dokumentu.

„Ne misli, želje ili stavovi ljudi koji vode organe vlasti, nego informacije organa vlasti koje se nalaze na nekom dokumentu-papiru, cedeu, audio ili video traci, bilo kom nosaču informacija”, objašnjava Šabić, dodajući da pravo na slobodan pristup informacijama podrazumeva pravo građanina da zna da li organ vlasti ima informaciju koju traži, u kom dokumentu je sadržana, da obavi uvid u dokument i da dobije njegovu kopiju.

– Razgovarao o tome sa Ivicom Dačićem, ministrom unutrašnjih poslova, i on me je uverio da će stvar biti „razmršena” i da će moj nalog svakako biti izvršen. Naravno, mnogo važnije od toga je da ta dva zakona što pre dođu na dnevni red skupštine i budu usvojeni, jer su nam neophodni. Nažalost, krajnje je neizvesno da li će i kada to biti – zabrinut je Šabić.

Dačić obećao ispunjenje naloga poverenika

I posle godinu dana Koalicija za slobodu pristupa informacijama od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nije dobila potvrdu o verodostojnosti 72.000 potpisa predatih uz predlog zakona za izmenu i dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Predloga zakona o klasifikaciji informacija. Nije pomoglo ni rešenje poverenika kojim se nalaže da MUP u roku od tri dana dostavi tražene informacije.