19. 12. 2008

EVROPSKA ISKUSTVA – KLEVETA NE SME DA BUDE KRIVIČNO DELO

To delo u krivičnom zakonu predstavlja državnu intervenciju u slobodu izražavanja, smatra Dragana Nikolić-Solomon, šef Odeljenja za medije misije OEBS-a u Srbiji

Beograd, 19.12.2008. (Politika) - Zakonsko rešenje prema kom se u Srbiji za klevetu i uvredu ne može izreći zatvorska kazna bio je samo prvi korak ka usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa svetskom praksom u regulisanju te oblasti. Drugi korak, koji će međunarodne institucije i organizacije tražiti da Srbija napravi, jeste da se kleveta ubuduće ne tretira kao krivično delo. To potvrđuje i Dragana Nikolić-Solomon, šef Odeljenja za medije misije OEBS-a u Srbiji, koja kaže da depenalizacija klevete, odnosno ukidanje zatvorske kazne za to delo, prema oceni te organizacije, nije dovoljan pomak, jer kleveta kao deo krivičnog zakona predstavlja državnu intervenciju u slobodu izražavanja.

„Klevete, govor mržnje i neprofesionalno izveštavanje mogu da se kazne i spreče kroz samoregulaciju medija, podizanje nivoa profesionalnosti, etičkim kodeksima… To su načini da se i sama novinarska profesija odbrani od nepotrebnih sudskih procesa. Svetska praksa je da se piše samo o onome što novinar može da dokaže, a ne o onome što je čuo”, objašnjava Dragana Nikolić-Solomon, ocenjujući da ti mehanizmi u Srbiji trenutno ne funkcionišu u potpunosti, ali da postoji Etički kodeks novinarskih udruženja, kao i Savet za štampu koji doprinose regulisanju te oblasti. Ona podseća da, između ostalog, i zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari mogu da dođu do određenih dokumenata i da tako na profesionalniji i bolji način kontrolišu vlast, ali dodaje da i dalje nemamo zakone kakvi postoje u inostranstvu.

Vladan Joksimović, savetnik u kancelariji Saveta Evrope u Srbiji, navodi da su preporuke Komiteta ministara i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, najpre da se ukine kazna zatvora za klevetu, a zatim da se to delo dekriminalizuje, odnosno da se ne tretira kao krivično delo. Imajući to u vidu, kaže on, u Srbiji su te preporuke delimično ispunjene, ali podseća da i neke starije članice SE i dalje drže klevetu u krivičnim zakonicima. Od zemalja u regionu, navodi Joksimović, jedino je Bosna i Hercegovina izdvojila klevetu izvan krivičnog postupka u poseban postupak za naknadu štete po osnovu klevete.

„Članice Saveta Evrope dužne su da, osim preporuka ove organizacije i odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima, poštuju i praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji smatra da je polje privatnosti manje ukoliko je reč o javnim ličnostima, jer one obavljaju posao od javnog interesa i zato je interesovanje za njihov život veće. Stav Vrhovnog suda Srbije je u skladu sa ovom praksom Evropskog suda za ljudska prava koji čak i visoku naknadu za klevetu i uvredu može da tumači kao povredu slobode izražavanja, sadržane u članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima”, objašnjava Joksimović.