03. 01. 2009

JASNIJE DEFINISANJE NAPLATE PRETPLATE ZA RTS

U prva tri meseca 2009. biće završene izmene Zakona o radiodifuziji i javnom informisanju

Beograd, 03.01.2009. (Danas) - Ministarstvo kulture obeležilo je prethodnu godinu najavama za donošenje novih medijskih zakon a, ali i izmenu postojećih. Prema rečima ministra kulture Nebojše Bradića, njihovo donošenje treba da doprinese razvoju srpskog društva i uključenju u evropske integracije. Najavljeni su zakoni o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila, o medijima, o radiodifuziji, o javnom servisu, informisanju, kao i zakon o elektronskim komunikacijama. Radna grupa za izmenu medijskih zakona završila je Nacrt zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, a u prva tri meseca ove godine trebalo bi da budu završene izmene Zakona o radiodifuziji i Zakona o javnom informisanju.

Član radne grupe Rade Veljanovski rekao je juče da novi zakon o radiodifuziji, na čijim je izmenama radna grupa rad počela krajem godine, može da izađe u javnost do kraja februara ili početkom marta 2009. godine. On je naveo da bi u taj zakon mogao da se vrati član koji je govorio o tome da emiteri koji dobiju dozvolu za rad treba da se drže vrste i karaktera za koje su tu dozvolu dobili, „jer izmena koja je u međuvremenu načinjena omogućava emiterima da dobiju dozvolu za jednu vrstu programa, a da posle rade nešto sasvim drugo“.

Veljanovski je istakao i da je želja članova radne grupe da na bolji način bude regulisano prikupljanje pretplate za javni servis, kao i dodela frekvencija na lokalnom nivou. „Potrebno je precizirati one odredbe koje treba da zadovolje interes pripadnika nacionalnih manjina da na svojim jezicima imaju elektronske medije“, naglasio je on. Prema njegovim rečima, Srbija tokom ove godine mora da donese regulativu, koja će biti zakonski osnov za digitalizaciju medija. Kako je istakao, za to je potreban poseban zakon o elektronskim medijima, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Veljanovski je rekao da će izmene Zakona o javnom informisanju najverovatnije ići u pravcu preciznijeg formulisanja statusa osnivača medija, javnog glasila, i toga ko može i na koji način biti osnivač medija.

Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, podržava izmene medijskih zakona, ali dodaje da oni moraju biti primenjeni i u praksi. „Primena zakona uvek predstavlja problem u našoj zemlji. Na primer, Zakon o lustraciji je odavno donet, ali nikada nije primenjivan. Takođe sumnjam da izvršna vlast želi promenu u medijima, kao dokaz tome je donošenje zakona o lokalnoj upravi, čime je zaustavljena privatizacija medija. To pokazije želju za dominacijom vlasti u medijima, jer nisu pronašli rešenje za medije na jezicima nacionalnih manjina“, ukazuje Gruhonjić za Danas.

Kada je reč o donošenju posebnog zakona o javnom servisu, naš sagovornik smatra da je to potrebno kako bi se konačno čelnim ljudima RTS-a i RTV-a, ali i političarima objasnilo šta javni servis zapravo predstavlja, „odnosno da je to servis građana Srbije“.

Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a, kaže za Danas da srpski medijski prostor treba urediti tako što bi se uzeo obrazac iz jedne od zemalja koje su to davno učinile, „na primer Velika Britanija i BBC“.

- Taj uzor treba da prati Srbija, a ne da izmišlja toplu vodu ili da pusti nekim centrima moći unutar vlasti da rešavaju stanje u medijima po svom ukusu - navodi Tijanić. Prema njegovim rečima stanje u srpskim medijima je katastrofalno i zbog toga se treba ugledati na Veliku Britaniju. On naglašava da mediji stradaju kad god se država meša u njihov posao.

Slobodan Đorić, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, objašnjava da su svi kapaciteti u etru popunjeni i da novih „ulaznica“ više nema, pa s toga nije potrebno menjati Zakon o radiodifuziji. Međutim, on ističe da bi trebalo promeniti samo dve odredbe, a to je da se ubiranje pretplate učini efikasnijim, kao i borba protiv piraterije u etru. Đorić objašnjava da bi pre svih najavljenih zakona trebalo uraditi strategiju prelaska na digitalno emitovanje, koja daje potpuno nove mogućnosti za sve forme medijskog komuniciranja.

Država nije spremna da se odrekne medija

Stevan Nikšić, direktor Centra za profesionalizaciju medija, kaže za Danas da je 2008. godine bila izgubljena kada je reč o sređivanju medijskih sistema u Srbiji. On dodaje da iako je najavljeno donošenje nekoliko medijskih zakona, „ trebalo je da oni budu doneti ranije, a i postojeći se ne poštuju“.

- Nisam siguran da će biti bolje u 2009, jer država nije spremna da se odrekne medija. Nama je potrebna transparentnost medija, ali spremnosti za to nema - objašnjava Nikšić. Prema njegovim rečima, tema medija nije u žiži javnosti iako su medijski propisi slični antikorupcijskim propisima i treba da obezbede sprečavanje korupcije u medijima.