13. 01. 2009

DIGITALNA TV I NA STARIM TELEVIZORIMA

U EU ukinuta proizvodnja televizora starog tipa, ali se oni mogu koristiti uz set-top-boks uređaj
 
Beograd, 13.01.2009. (Politika) - I sa digitalnom televizijom priča se ponavlja. Nedostaju nam čvrsti pravni okviri da bismo je masovno uvodili. Evropa je u toj oblasti otišla daleko od nas, pa bismo mi sada morali da trčimo „dvesta na sat” da bismo stigli. Za sada nemamo posebne zakone koji tu oblast regulišu, pa ni preduslov za pokretanje digitalne zemaljske televizije, jer Zakon o radiodifuziji i onaj drugi – o telekomunikacijama, ovlaš ga pominju.

Aleksandra Stefanović, savetnik za odnose sa javnošću u Republičkoj agenciji za telekomunikacije (Ratel), kaže da se ipak krenulo: formirana je međuresorska radna grupa u kojoj su predstavnici Ministarstva za telekomunikacije, Ministarstva kulture, Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i Ratela. Stvar je vrlo ozbiljna, tvrdi naša sagovornica, potkrepljujući to podatkom da je Evropa planirala potpuno isključenje analogne televizije 17. juna 2015. godine. kako je odlučeno na Regionalnoj konferenciji za radio komunikacije u Ženevi u junu 2006. godine.Šta to znači? Kratko i jasno: ko bude emitovao analogno kao mi sada, neće se ni videti ni čuti.

– Nadamo se da ćemo u Srbiji uspeti da digitalizujemo radiodifuziju do 2012. godine – upozorava Aleksandra Stefanović.

Ako se u tehničkom smislu uporede analogni i digitalni signal, ovaj drugi koristi veći frekvencijski spektar, manje je osetljiv na smetnje a i „propustiće” program više emitera nego što je to sada slučaj. Jeftiniji je, a zahvaljujući njemu moguće su porudžbine posebnih sadržaja, poput filmova ili odloženih prikazivanja koje sada imaju, recimo, oni koji gledaju televiziju preko interneta. Među „digitalnim uslugama” su i elektronska kupovina, obogaćeni teletekst, elektronsko bankarstvo, video na zahtev, edukacija na daljinu, moguće izdvajanje sportskih ili muzičkih programa sa celodnevnim emitovanjem.

– Suština digitalnog signala je u tome da se informacija, a to može biti govor, audio, video ili neki drugi podatak, prenosi ili memoriše u diskretnom obliku (u takozvanim diskretnim trenucima, a ne stalno kao kod analognog signala) i predstavlja nizom impulsa – „nula i jedinica” – pokušava ovaj očigledno ne baš jednostavan sistem da objasni koliko je to moguće prof. dr Irini Reljin, koja

predaje studentima oblasti televizija i multimediji na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Ono što je, po njenim rečima, najvažnije jeste da je, u ovom digitalnom obliku, informaciju moguće znatno bolje zaštititi od neželjenih smetnji i šumova, koji su inače karakteristični za svaki medijum, a i moguće je veliki broj nezavisnih poruka poslati tim istim kanalom.

Količina podataka koja se dobije za digitalizovani televizijski signal je ogromna, pa se zahteva primena vrlo složenih alata za smanjenje količine podataka, tj. primenjuje se kompresija signala. Postoji više standarda za kompresije video-signala, a u televiziji se trenutno koriste dva. Digitalizacija pri istim uslovima rada omogućava slanje i prijem više televizijskih programa ili nekih drugih servisa.

Digitalni signal ima dosta prednosti za gledaoca koji će stvarno moći da bira šta će da gleda i sluša. A nema sumnje da će se televizijske kuće boriti za svakog pretplatnika i korisnika.

– Treba napomenuti da,recimo, samo DVB standard (Digital Video Broadcasting) predviđa da u jednom televizijskom kanalu, u kome je do sada prenošen samo jedan analogni televizijski signal, može u standardnoj rezoluciji da se prenose od četiri do šest digitalnih kanala (televizijskih programa) u slučaju prve generacije, odnosno desetak digitalnih u slučaju druge generacije DVB standarda – objašnjava dr Irini Reljin.

Dakle, digitalni televizijski signal se može prenositi i etrom i kablom, preko Interneta, kombinacijama satelit-ručni monitori. Da bi se obezbedio prijem digitalnih signala neophodno je imati digitalni prijemnik sa ulazom za odgovarajući standard, ili na već postojeći TV prijemnik dodati uređaj set-top-boks („kutija koja se stavlja na televizor”), koji će ovaj prijem omogućiti.

Profesorka sa Elektrotehničkog fakulteta uverava da se kupovinom set-top-boksa (oko 25 evra) rešava problem prijema digitalnog televizijskog signala. Nažalost, stari TV prijemnici, koji su analogni, prilično kvare upravo one karakteristike video-signala zbog kojih se i vrši digitalizacija. Stoga je u zemljama EU već nekoliko godina na snazi zabrana prodaje televizora starog tipa.

Strategija digitalizacije Srbije

Srbija najkasnije do 17. juna 2015. mora da digitalizuje emitovanje radio i televizijskih signala. Zamena postojeće analogne opreme i prelazak na digitalnu tehnologiju, kako je juče izjavila Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, koštaće između 20 i 50 miliona evra.

Taj rashod pokriće emiteri koji će morati da nabave novu opremu i građani čiji (zastareli) uređaji za prijem radio i TV programa ne mogu da primaju signale u digitalnom formatu. Pri tome, kako je objasnila ministarka, „uobičajeno je da se za ugrožene kategorije društva nađe način za subvencionisanje u iznosu od 20 do 50 evra po korisniku odnosno, po televizoru”.

Proces digitalizacije započinje izradom strategije digitalizacije. Stručna javnost će imati priliku da se tokom februara na predviđenim okruglim stolovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, upozna sa sadržajem i planovima pomenute strategije i da svoje sugestije.