14. 01. 2009

DRŽAVA I DALJE PRISUTNA U LOKALNIM MEDIJIMA

Zbog kolizije propisa, zaustavljena privatizacija 64 lokalna elektronska medija

Beograd, 14.01.2009. (Politika) - Tokom 2008. godine nijedna lokalna RTV stanica nije privatizovana, pokazuju podaci Agencije za privatizaciju. Deo „zasluge” što država gazduje u više od dve trećine radio i TV stanica, koje je osnovala lokalna samouprava, pripada i parlamentu. Na isteku 2007. godine poslanici Skupštine Srbije izglasali su Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o glavnom gradu koji dopuštaju da država i ubuduće bude osnivač i vlasnik medija. Takvu mogućnost nekoliko godina ranije isključili su zakoni o javnom informisanju i radiodifuziji koji i dalje važe. Rezultati dosadašnje privatizacije više su nego skromni, jer je manje od trećine ovih medija promenilo vlasništvo.

– Prodato je 27 elektronskih medija i to metodom javne aukcije. Ukupan broj neprodatih elektronskih medija je 64. Sve dok se ne otklone okolnosti koje su dovele do prekida postupka privatizacije, Agencija neće moći da nastavi privatizaciju medija koji su u našoj nadležnosti. Ovde se, pre svega, misli na koliziju zakona koji regulišu ovu oblast čije usaglašavanje nije u našoj nadležnosti – objašnjava Dušan Belanović, direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju.

Strah od novog vlasnika

U javnosti postoji uverenje da je kraj prošle godine bio poslednji rok za promenu vlasništva posle koga neprivatizovanima predstoji gašenje.

– Pošto elektronski mediji spadaju u red preduzeća koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, rok koji je određen za privatizaciju društvenog kapitala, 31. decembar 2008, za njih ne važi. Ovaj rok ne primenjuje se na državna, odnosno javna preduzeća u koje spadaju elektronski mediji – kaže Belanović. Zakonsko zamešateljstvo je brzo uočeno, kritikovano, ali nije razrešeno.

Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da se privatizacija medija, i štampanih i elektronskih, mora završiti. Taj proces tekao je veoma sporo, pre svega zbog vladajućih garnitura, ljudi iz politike, nekad je to bio DSS, nekad G17 plus, nekad neko treći. Uvek su političari oni koji odlučuju šta će se desiti sa privatizacijom medija i taj proces su nekoliko puta zaustavljali. Gledajući dugoročno, to će se odraziti i na socijalno-ekonomski položaj novinara, ali i na medijsku scenu Srbije, smatra Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.

Privatizaciju prate i strahovanja ko će biti novi vlasnik, kakve su mu namere, neće li već sutra promeniti delatnost pa prostor medijske kuće upotrebiti za neki drugi biznis.

– U privatizovanim preduzećima gde postoje zvanične pritužbe zaposlenih, Agencija reaguje redovnim i vanrednim kontrolama i preduzima mere u skladu sa zakonom. Zbog nepoštovanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Agencija je u nekoliko preduzeća raskinula ugovore. Po Zakonu o privatizaciji, postoji više osnova za raskid ugovora kao što su neplaćanje prodajne cene, odnosno rata, neinvestiranje, raspolaganje imovinom suprotno odredbama ugovora, neodržavanje kontinuiteta poslovanja, nedostavljanje bankarske garancije, neizvršenje obaveza prema zaposlenima, kao i drugi slučajevi predviđenim ugovorom – objašnjava Belanović.

To se, kako kaže, desilo u JP „Kulturno-informativni centar” iz Bajine Bašte, zbog socijalnog programa, dok je u Radio Somboru, Televiziji Gornji Milanovac i Radio Koceljevi razlog bio nepoštovanje kontinuiteta poslovanja. Zastoj u privatizaciji nedoumice stvara i Republičkoj radiodifuznoj agenciji koja formalno nije nadležna za promenu vlasništva RTV stanica.

Neizvesna sudbina oko 20 televizija

– Ni mi, kao ni drugi, ne znamo koji propis da primenjujemo. Zakon o radiodifuziji propisao je da privatizacija mora biti završena do 31. decembra 2008. Kad bismo se toga držali, svim lokalnim i regionalnim stanicama čiji je osnivač država, a koje nisu privatizovane, morali bismo da oduzmemo dozvole. S druge strane, oni po Zakonu o lokalnoj samoupravi takve dozvole mogu imati i dalje. U pitanju je od 15 do 20 najboljih televizija u Srbiji i mnogi više radio-stanica čije bi gašenje bilo društveno neopravdano. Reč je o stanicama u Čačku, Zaječaru, Nišu, Kragujevcu i drugim mestima. To su ozbiljni emiteri i bilo bi preterano oštro da im oduzmemo dozvole a da u svemu tome nisu ni krivi jer ih je u takvu situaciju dovela Skupština Srbije. U konsultaciji sa Ministarstvom kulture zaključili smo da je manja društvena šteta da ih ne gasimo – navodi Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA.

Da bi se privatizacija nastavila, Ministarstvo kulture lane je predložilo model po kome bi lokalna samouprava u medijima zadržala 30 odsto vlasništva koliko bi pripalo i zaposlenima, dok bi 40 odsto akcija bilo prodato zainteresovanima.

– Sadašnji model ne obezbeđuje samoodrživost medija. Pokazalo se da se posle privatizacije većina elektronskih medija našla pred gašenjem ili su bitno redukovali informativne programe. Kragujevačka inicijativa smatra da je predlog Ministarstva vrsta kompromisa i mi to podržavamo, svesni da je privatizacija medija neophodna. Nadamo se da će takav model obezbediti samoodrživost medija, ali i postići nivo informisanja građana – kaže Branko Vučković, glavni i odgovorni urednik Radio Kragujevca i jedan od kreatora takozvane kragujevačke inicijative, čija je ideja da neki od najvećih medija u Srbiji postanu regionalni javni servisi.

Po njegovim saznanjima, predložen model dobro je prihvaćen na terenu. Međutim, postoje i sumnje da je privatizacija po tom principu moguća.

– To bi unelo samo dodatnu konfuziju, jer pitanje je kakav interes ima neko da kupi 40 odsto medija ako mu to ne obezbeđuje upravljački paket. Ideja da lokalna samouprava bude vlasnik 30 odsto kapitala, sama po sebi stvara dvostruke standarde, jer, po mom mišljenju, novac poreskih obveznika trebalo bi da, putem tendera, bude dostupan svim medijima koji informišu lokalnu zajednicu. U ovom slučaju postojali bi privilegovani mediji. To je ipak delimična privatizacija i postoje nagoveštaji da bi ti mediji primali neku pomoć od lokalnih samouprava što narušava ravnopravnost na tržištu – ocenjuje Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, i kaže da bi to bilo nepovoljno za medije koji su ranije privatizovani.