04. 02. 2009

ZAKON NE ŠTITI INSAJDERE

Posle četiri godine primene, potrebna izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama. – Kako će se regulisati tajne informacije.

Beograd, 04.02.2009. (Politika) - „Poverenik nema ni pravne ni faktičke mogućnosti da sam obezbedi izvršenje svoje odluke. U zakonu piše da je njegov nalog obavezujući, ali šta u slučaju kada neko kaže: ’Baš me briga šta piše u zakonu?’ Nažalost, još nismo zemlja koja je obezbedila neki zavidan nivo pravne discipline i to je naša realnost”, rekao je Rodoljub Šabić, poverenik za javne informacije i zaštitu podataka o ličnosti, na jučerašnjoj tribini o zakonima koji regulišu postupanje s javnim, klasifikovanim i informacijama koje se odnose na ličnost.

Mada u zakonu piše da u slučajevima kada se nalog poverenika ne ispuni, izvršenje obezbeđuje vlada, poverenik kaže da se to nije dešavalo u praksi. Iako broj neizvršenih naloga nije naročito velik – kreće se između sto i dvesta godišnje, što nije mnogo kad se uporedi sa 6.000 registrovanih predmeta – ovakva pasivnost nadležnih, po rečima poverenika, može se protumačiti i kao poziv da se zakon ne poštuje.

Za četiri godine primene zakona uočeni su i drugi nedostaci koje bi valjalo promeniti predstojećim izmenama. Onima koji zakon ne poštuju preti prekršajna, tačnije novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara, ali broj kažnjenih je zanemarljiv.

Šabić navodi da je do sada počinjeno više hiljada prekršaja zakona, iako ono što stigne do njegove službe predstavlja samo „vrh ledenog brega”, procesuirano je tek stotinak slučajeva, a kažnjeno nekoliko desetina prekršilaca. Naime, nadzor nad primenom zakona poveren je Ministarstvu za kulturu koje nema organizacione, kadrovske, logističke i druge pretpostavke da kontrolu obavi, pa čak ni da pokrene prekršajni postupak.

Jedan od davno uočenih problema jeste i status insajdera, odnosno ljudi koji u svojoj sredini, u nameri da zaštite javni interes, otvoreno progovore o pojavama kriminala, korupcije i tako dođu u sukob s nekim internim pravilima o tajnama u svojoj sredini. Takva lica u našem pravnom poretku praktično ne uživaju nikakvu zaštitu i „gotovo je pravilo da onaj ko se na takav potez odluči snosi neprijatne konsekvence”. Tako je bez posla ostao čovek koji je ukazao na malverzacije sa naplatom putarine na autoputu Beograd – Niš. Posle tri godine vraćen je na radno mesto – tek posle angažovanja poverenika i medija koji su o tome pisali.

Zakon o zaštiti ličnih podataka usvojen je nedavno, pa se na skupu koji je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava nije moglo govoriti o iskustvima. Velika očekivanja polažu se i u budući zakon o tajnosti informacija, jer je ova materija sada regulisana u više od 400 propisa, što omogućuje i razne zloupotrebe. Jedan model tog zakona sačinila je koalicija nekoliko nevladinih organizacija, ali je u međuvremenu pri Ministarstvu pravde oformljena radna grupa sa istim zadatkom.