04. 03. 2009

RATEL I RRA ZAVODE RED I NA KABLOVSKIM MREŽAMA I NA TELEVIZIJAMA

Beograd, 04.03.2009. (Politika) - Agencija za telekomunikaciju (Ratel) sačinila je predlog novog pravilnika koji će propisati uslove za distribuciju radijskih i TV programa, a obuhvatiće kablovske, bežične i satelitske distributivne sisteme, pa i distribuciju programa DTH sistemom. Ubuduće, Ratel će davati odobrenje i za DTH uslugu. Dok se pravilnik ne usvoji, niko nema odobrenje za pružanje takvih usluga – kaže dr Milan Janković, izvršni direktor Ratela.

„Politika” se obratila Ratelu povodom nedavnog saopštenja Komisije za zaštitu konkurencije u kome se navodi da je kablovski operator SBB (Srpske kablovske mreže) zloupotrebio dominantan položaj na tržištu distribucije TV programa putem takozvane DTH tehnologije. Ta tehnologija omogućava prijem programa direktno sa satelita u područjima u koje nije stigla kablovska TV. SBB je zaključio ugovore o ekskluzivnoj distribuciji programa sa televizijama „Pink”, „Avala”, „Foks”, „Košava” – „Hepi”, „Super TV”, „Metropolis”, „Enter”, SOS i „Studio B”. To znači da ove stanice ne mogu da zaključe ugovore sa drugim operatorima koji distribuiraju program istim DTH postupkom.

Na zamerke Antimonopolske komisije, SBB odgovorio je tužbom Vrhovnom sudu Srbije navodeći da je rešenje Komisije neregularno i obiluje materijalno i procesnopravnim propustima. Ko je u pravu, pokazaće odluka suda. Povodom ocena o zloupotrebi dominantnog položaja SBB-a, Ratel se nije oglasio, iako on KDS operatorima daje odobrenja za rad i ovlašćen je da suzbija monopolska ponašanja.

– Nalaz Antimonopolske komisije ne odnosi se na pružanje usluge kablovske distribucije radio i TV programa, već na uslugu DTH satelitskim načinom. U još važećem pravilniku ta vrsta usluga nije bila definisana – rekao je Janković, najavljujući donošenje pomenutog pravilnika.

Pravilnik bi trebalo da bude usvojen do kraja marta. Po rečima Jankovića, do sada Agencija nije posebno evidentirala operatore koji pružaju DTH usluge i koliko znaju, time se bave SBB sa svojim ogrankom TV Total kao i TV Pink. Tek kada se bude znalo koliko je korisnika takvih usluga, biće jasnije, kaže sagovornik, da li neko ima povlašćen položaj ili ne.

Iako se nalaz Komisije odnosi samo na jednu specifičnu uslugu, u javnosti SBB nezvanično slovi kao monopolista. Od oko 750.000 korisnika kablovske mreže, više od 55 odsto pretplatnici su SBB-a.

Iako bi se preduzeće sa takvim obimom posla u svetu smatralo monopolistom, Janković kaže da domaći Zakon o telekomunikacijama koristi drugu terminologiju i njih označava kao „operatore sa značajnim tržišnim udelom ili SMP operatore” (skraćenica od Significant Market Power). Značajan tržišni udeo po ovom zakonu imaju operatori sa više od 20 odsto korisnika. Takav status u Srbiji, po nalazu Ratela, imaju „Telekom Srbija” u oblasti fiksne telefonije i SBB u kablovskoj distribuciji. To znači, napominje Janković, da ta preduzeća ne mogu sama da utvrđuju cene svojih usluga već to čini Ratel.

Dok su tehnički uslovi za rad pod kontrolom, to se ne može reći i za programske sadržaje. Nedavno je Republička radiodifuzna agencija naložila KDS distributerima da iz programa uklone vračare, tumače horoskopa, vidovnjake. Kodeks o ponašanju emitera odavno je zabranio magiju, okultizam i slične delatnosti. Emiteri koji su dobili dozvole od RRA to poštuju, ali je činjenica da sve stanice u kablovskoj mreži nemaju dozvole. Zato RRA priprema poseban pravilnik koji će regulisati i oblast kablovske distribucije.

– U postojećim zakonima nema regulative koja bi mogla da se primenjuje bez takvog pravilnika, niti postoji zakon koji precizno definiše prava kablovskih distributera kao i koje programe mogu da puštaju, a koje ne – kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA.

– Želimo da to bude kvalitetan pravilnik na koji niko neće moći da ima primedbe. Posebno je važno da se uredi pitanje autorskih prava. Pre toga želimo da sprovedemo raspravu sa KDS operatorima i pravilnik prosledimo na usvajanje vladi.

U međuvremenu, svim firmama koje su od Ratela dobili tehnička odobrenja za rad, RRA je zatražila ugovore na osnovu kojih u svoje sisteme puštaju pojedine programe.

– Sada kontrolišemo te ugovore da vidimo da li su važeći ili istekli, za koja su područja potpisani i druge podatke koje se tiču zaštite autorskih prava na području Srbije. To radimo na osnovu zakona, a pravilnik treba da reši pitanje naknade koju stanice koje nemaju dozvolu za terestrijalno emitovanje treba da plaćaju državi preko RRA.

Zakon o radiodifuziji, podseća Karadžić, predviđa da u KDS sistem mogu biti puštene samo stanice sa statusom emitera, dakle one koje imaju dozvolu RRA. On napominje da bi umanjili programsku ponudu i oštetili građane Srbije ukoliko bi zakon tumačili rigorozno i sve koji nemaju dozvolu isključili iz kablovskog emitovanja.

Nema prave konkurencije

U Srbiji je registrovano čak 80 KDS operatora koji su od Ratela dobili odobrenje za rad.

Naš radiodifuzni sistem kao što je poznato razrušen je 1999. godine a da bi ljudi mogli da primaju određene TV programe uspostavljen je ovakav sistem prenosa i prijavio se veliki broj KDS operatora. Međutim, sam broj ne znači i da postoji prava konkurencija. Na ovom polju i nemamo pravu konkurenciju jer KDS operatori su tako geografski raspoređeni da pokrivaju samo određenu teritoriju. Ni jedan od njih, recimo, nije u konkurenciji na području cele republike. Za razliku od mobilne telefonije, gde sva tri operatora rade na teritoriji cele Srbije, kod kablovske distribucije to nije slučaj. Većina malih operatora ima nekoliko stotina do hiljadu pretplatnika, a organizovani su tako da pokrivaju mesnu zajednicu ili manje mesto. U ovoj oblasti nema izrazite konkurencije sem možda u Beogradu, ali i tu su retki slučajevi da na istoj teritoriji imate dva operatora – kaže dr Janković.