25. 03. 2009

NUNS: FORMIRATI FOND ZA PODRŠKU UGROŽENIM MEDIJIMA

Beograd, 25.03.2009. (Borba) - Nezavisno udruženje novinara Srbije promovisalo je inicijativu za formiranje Fonda pomoći medijima i novinarima u prevazilaženju ekonomske krize.Na sastanku održanom juče u NUNS-u, na petnaestogodišnjicu osnivanja, predsednica tog udruženja Nadežda Gaće navela je da je inicijativa potekla od medija koji su se prvi suočili sa efektima krize. „Kriza bi ubrzo mogla mnoge novinare i medijske kuće u Srbiji da ostavi bez posla“, kazala je Nadežda Gaće i dodala da NUNS, zapravo, državi nudi mogućnost da pomogne medijima, posebno onima koji su važni na lokalnom nivou, ali nisu u stanju sami da se suoče sa krizom. „Duboko smo uvereni da ne postoji nijedan nacionalni interes koji je iznad prava građana da budu informisani“, kazala je predsednica NUNS-a, uz naglasak da to nikako ne znači da će mediji pristati da budu u službi države.

NUNS očekuje da svi zainteresovani mediji dostave svoje predloge koji će biti predočeni nadležnim ministarstvima i Vladi Srbije, a opšti je zaključak, ali i savet predstavnika Vlade, da zajednički nastupe. Fond bi trebalo da bude registrovan tokom sledeće sedmice, a u NUNSu očekuju da bi mogao opetrativno da počne da radi u maju.

Ministar kulture Nebojša Bradić pozdravio je inicijativu da se osnuje Fond i naglasio da će Ministarstvo, nakon registracije Fonda, uputiti poziv drugima da budu njegovi donatori, što bi, kako je naveo moglo da podstakne oporavak medijske scene u periodu krize, ali i posle nje. „Država ima obavezu da brine o novinarima i medijima“, rekao je Bradić i ocenio da su mediji i dokumenti bitni zbog svedočenja o vremenu i da zato „ne treba čekati da umru već ih treba podržavati“.

Elekronski mediji u Srbiji od lokalnih preko elektronskih i nacionalnih koji imaju najveću funkciju, uplaćuju sredstva Savetu RRA za dozvole. Suma koja se skuplja je daleko veća od potreba same agencije i višak tih para se vraća u budžet. „Niko ne zna šta se dešava sa tim parama, a to je oko 2,5 milona evra i kada bi se oni vraćali u neki fond sa unared utvrđenim pravilima, sredstva bi mogla da se koriste za pomoć produkcijama, za stimulisanje edukacije, za pomoć radio stanicama koje su u krizi“, izjavio je Saša Mirković iz ANEM-a.

„Vlada ne može da pomogne u stručnom smislu, ali može u socijalnom, a sami predstavnici medija treba da definišu interventne i sistemske mere kako bi imali jasan cilj“, navela je Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.

Kriza u medijima Hrvatske

Novinarka nedeljnika Vreme Tatjana Tagirov istakla je da u Hrvatskoj postoji samo jedno udruženje novinara koje ima svoju zgradu i deo izdaje kao poslovni prostor, pa na taj način pune fondove. "Postoji i poseban fond, i ukoliko novinar ima finansijskih problema, može da zatrži pomoć, a novac vraća bez kamata i u ratama", rekla je Tagirović. Po njenim rečima mnoge medijske kuće u Hrvatskoj ovu ekonomsku krizu koriste kako bi otpuštali novinare koji nisu politički podobni.

Austrija u vrhu po kršenju slobode štampe i izjašnjavanja

Austrija se nalazi gotovo na samom vrhu liste evropskih zemalja po kršenju slobode štampe i izjašnjavanja. Samo je Turska u protekloj deceniji imala više presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, proizlazi iz godišnjeg izveštaja ove ustanove. Austrija je u protekloj deceniji čak 24 puta osuđena zbog kršenja slobode izjašnjavanja i medija, a Turska čak 169 puta. Niti jedna druga zemlja EU nije imala toliko presuda koliko Austrija u ovoj oblasti osnovnih ljudskih prava. Poređenja radi, Francuska je od 1999. osuđena svega 14 puta pred sudom za ljudska prava zbog kršenja slobode izjašnjavanja, a Nemačka i Mađarska samo po jednom, Rusija 11 puta, Srbija dva puta, Slovačka pet puta, Slovenija nijednom.